Stvorili mit o „velikosrpskoj“ nemani da Srbiju svedu na beogradski pašaluk

Na delu prekrajanje istorije u službi politike Zapada prema Rusiji, upozorava istoričar dr Slavenko Terzić, a za prekrajanje Balkana tvrdi:

 

Stvorili mit o „velikosrpskoj" nemani da Srbiju svedu na beogradski pašaluk

 

Sonja Vlajnić

Izjednačavanje odgovornosti nacističke Nemačke i Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu jeste cinična laž. Ne možete označiti agresorom nekoga ko se branio. Zna se ko je započeo rat, ko je ubio ljude, a ko je spasao milione života i ko je, na kraju, spasao Evropu.

Ove reči nedavno je izgovorio Dmitrij Medvedev, optužujući Zapad da pokušava ponovo da piše istoriju, zanemarujući ulogu SSSR koji je u Drugom svetskom ratu imao 27 miliona žrtava. Predsednik Rusije je takođe osudio EU i OEBS koje su u julu usvojile rezoluciju kojom se izjednačavaju staljinizam i nacizam.

Medvedev je nedavno formirao Komisiju za sprečavanje pokušaja falsifikovanja istorije na štetu ruskih interesa, a u pripremi je zakon koji predviđa krivično gonjenje i kaznu zatvora do pet godina za ovo delo. Rusija se obratila i Savetu bezbednosti kako bi se doneo akt o zabrani revizije istorije.

Ovaj oštar iskorak ruskog predsednika bio je povod za razgovor s našim poznatim istoričarem dr Slavenkom Terzićem, naučnim savetnikom Istorijskog instituta SANU, koji izjavu Medvedeva ovako tumači:

- Ruski predsednik Medvedev je s pravom ukazao na pojavu koja dugo traje, a jače se ispoljava posledenje dve decenije i, naročito, povodom obeležavanja pojedinih godišnjica Drugog svetskog rata. Poznato je da je Sovjetski Savez podneo najveće žrtve u borbi protiv nacizma i fašizma i da je ruski narod najviše stradao u Hitlerovom pohodu na Istok. Broj stradalih žrtava, vojnih i civilnih, iznosi više od dvadeset miliona.

- Prema svedočenju Hitlerovog opunomoćenog generala u Zagrebu Edmunda Gleza fon Horstenaua, Hitler je u najužem krugu saradnika otkrio svoje planove prema SSSR-u, odnosno Rusiji: „Čak da nam izađu u susret u svim našim zahtevima, to Staljina i boljševike neće spasiti od propasti. Sravnićemo sa zemljom sve njihove gradove i kulturne ustanove, uključujući i Kremlj. Pretvorićemo Rusiju u agrarnu zemlju u kojoj će moći da žive samo seljaci. Na taj način sprečićemo zauvek da Rusija ponovo vaskrsne kao moćna držva!" Ovo, međutim, nije bio kraj nacističkih planova. Papen se pitao: „Kakav je naš odgovor u vezi s ponovnim oživljavanjem Ruske pravoslavne crkve? Kad uništimo boljševike, pravoslavlje će, to je neizbežno, ponovo da oživi!"

- Staljingradska bitka je predstavljala odlučujući preokret u obračunu sveta s nacizmom. Označila je početak njegovog kraja. Nesporna je činjenica da je Staljinova diktatura bila surova i da je najviše unazadila ruski narod i rusko kulturno i duhovno nasleđe. Međutim, ni na koji način ne mogu se izjadnačavati nacizam i staljinizam. Reč je političkim manipulacijama kako bi se prikrila odgovornost zapadnih sila za uspeh nacizma.

- Zar Minhenski sporazum, i nasilno uzimanje Sudeta od Čehoslovačke, nisu bili vrhunac povlađivanja Velike Britanije i Francuske Hitlerovim ambicijama - slično povlađivanju velikoalbanskom šovinizmu i otimanju Kosova i Metohije takođe od strane vodećih zapadnih sila danas. Zapadne sile nije toliko brinulo unutrašnje stanje u SSSR-u niti Staljinova diktatura koliko jačanje SSSR-a kao snažnog geopolitičkog faktora na svetskoj sceni.

- Još 22. avgusta 1941. Savet za spoljne odnose SAD organizovao je zasedanje sa glavnom temom „Pitanja američke politike koja se odnose na nacističko-boljševički rat". Dakle, u trenutku kad Hitler prodire kroz SSSR i pustoši sve pred sobom, Savet za spoljne odnose procenjuje mogućnosti preuređenja posleratne Evrope i to, pre svega, njenog istočnog i centralnog dela.

- SAD i Velika Britanija već tokom 1944/45. nastoje da na minimum svedu domete ruske pobede u Drugom svetskom ratu. Sadašnje zanemarivanje uloge SSSR-a u tom ratu, motivisano je, između ostalog, i novom geopolitičkom strategijom Zapada i NATO-a, odnosno opkoljavanja Rusije od Baltika do Crnog mora i srednje Azije. Reč je, zapravo, o nalaženju opravdanja za potpunu reviziju i poništavanje savezničkih dogovora iz Jalte i Potsdama!

Zbog čega se dešavaju novi pokušaji prekrajanja istorije i ko stoji iza njih?

- Pre nego što odgovorim, ukazao bih na to da je u istorijskoj nauci sasvim prirodno kritičko preispitivanje prethodnih rezultata, ali samo na osnovu novih i do tada nepoznatih istorijskih izvora ili na osnovu novog metodološko-teorijskog problematizovanja istorijske prošlosti. Ali Vaše pitanje se tiče nečeg sasvim drugog, a to je interpretacija prošlosti u funkciji dnevno-političkih ciljeva prema određenom narodu ili određenom prostoru. Reč je o ideološkim i političkim motivima.

- Revizija prošlosti najčešće prethodi političkim i vojnim akcijama na delu, a ponekad služi i da naknadno opravda političke odluke ili vojne akcije. Istorija u takvim slučajevima postaje „sluškinja politike". Ranije se takva praksa najčešće vezivala za totalitarne režime, ali smo poslednjih nekoliko decenija videli da je manipulisanje istorijskim činjenicama i prošlošću pojedinih naroda poprimilo masovne razmere u društvima koja sebe smatraju demokratskim, u takozvanom „slobodnom i demokratskom svetu".

- Krajnji cilj svega toga jeste pokušaj oblikovanja istorije jednog naroda ili prostora prema političkim potrebama jedne ili grupe velikih sila ili vojnog saveza kakav je NATO, s namerom da se pred svetskom, ali i domaćom javnošću, kompromituju bilo kakve, pa čak i minimalne nacionalne težnje naroda prema kome je akcija usmerena, ili da se radikalno preoblikuje i suzi svest o sebi, svojim istorijskim ciljevima i teritorijama.

- Najdrastičniji primer je stvaranje mita o „velikoj Srbiji", po kome Srbi vekovima ništa drugo nisu činili nego sanjali kako da osvajaju tuđe teritorije i etnički očiste narode koji su tu sa Srbima zajedno živeli. Iza takvog prekrajanja srpske oslobodilačke borbe i srpskog nacionalnog pokreta, koji je težio jedino da stvori i ima nacionalnu državu kao i svi evropski narodi, stoji težnja da se srpski državni prostor svede na bivši beogradski pašaluk i da se nađe opravdanje za sve brutalne i nasilne akcije preduzete prema Srbima.

- Naravno, u borbi protiv „nemani" kakva je navodno „velika Srbija", i da se Srbima nametne što jače osećanje krivice, u izvesnom smislu i osećaj inferiornosti u odnosu na druge narode. Bilo kakav pokušaj svesti o celini srpskog naroda, bez obzira na silom nametnute granice unutar njega, između ostalog i svesti o jedinstvenim kulturnim vrednostima i uzorima, odmah se demonizuje kao „velikosrpska opasnost".  

Gde su pokušaji revizije istorije najvidljiviji?

- Toliko ih je mnogo da ćemo ih teško i pomenuti u ovom razgovoru. Ako zanemarimo brojna starija izdanja, među kojima je ilustrativna knjiga Iva Pilara „Jugoslavensko pitanje" (Zagreb, 1943, prevod izdanja na nemačkom objavljenog u Beču 1918) brojna su novija dela koja prednjače u falsifikovanju istorije Balkana, pa i istorije srpskog naroda.

- U Zagrebu je 1991. objavljena knjiga „Izvori velikosrpske agresije", koja, na tragu Pilarovih ideja, želi da sve srpske nacionalne ideje i projekte predstavi kao „velikosrpske". Naravno da pisci ove i sličnih knjiga i ne pominju činjenicu da su uoči i početkom Prvog svetskog rata, pod vidom borbe protiv „velikosrpstva", organizovani takozvani veleizdajnički procesi u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj na kojima je suđeno vodećim intelektualcima tamošnjeg srpskog naroda.

- Ne pominju ni , da su prvi koncetracioni logori u istoriji Evrope bili logori za Srbe u Austro-Ugarskoj i Nemačkoj 1914-1918, da su Srbi u nacističkoj NDH bili žrtve monstruoznog genocida čiji vrhunac predstavlja logor Jasenovac i da, nakon svega, posle 1945. nije sprovedena denacifikacija hrvatskog društva ili, na primer, denacifikacija u krilu albanske manjine na Kosovu i Metohiji koja je masovno bila uz nacističko-fašističkog okupatora. Umesto da se piše i da svet govori o tome, Hrvatska podnosi tužbu protiv Srbije za „agresiju i genocid"!  

- Slično je i sa revizijom istorije Bosne i Hercegovine i istorijom srpskog naroda u BiH, kako od strane muslimanskih i hrvatskih autora, tako i od izvesnog broja stranaca. Ilustrativna je, u tom pogledu, knjiga Noela Malkolma „Bosna. Kratka istorija", koju su vrlo argumentovano osporili profesor Milorad Ekmečić i Aleksa Đilas. U ovim i sličnim radovima govori se o srpskim „genocidnim planovima" prema Bosni i Hercegovini i navodnoj agresiji od strane Srba na BiH. Naravno da se prećutkuje osnovna činjenica da je Bosna i Hercegovina vekovima u evropskoj literaturi i još starijim vizantijskim izvorima smatrana srpskom zemljom, i da su pravoslavni Srbi sve negde do sedamdesetih godina 20. veka činili većinu stanovništva Bosne i Hercegovine.

- Prema austrougarskim popisima krajem 19. i početkom 20. veka, pravoslavni Srbi su činili oko 44 odsto stanovništva. Taj procenat se nije menjao sve do početka rastakanja bivše jugoslovenske države. Prema turskom zvaničnom proračunu iz 1865, procenat pravoslavnih Srba iznosio je 44,46 odsto. Imputira se takođe da „ruralni Srbi" nisu razumeli „multikulturni ambijent" Sarajeva.

- Sarajevo je, međutim, vekovima bilo najjače gradsko naselje pravoslavnih Srba u bosanskom vilajetu. Sarajevsko srpsko građanstvo pružalo je najjači podsticaj modernizaciji grada i okoline. Prema austrougarskom popisu iz 1910, pravoslavni su činili 36,16 odsto stanovnika Sarajeva (grada i sreza), muslimani 34,45, rimokatolici 27,47 i ostali 5,95 odsto.  

Kakva je situacija po tom pitanju u našoj zemlji? Da li možete na nekoliko primera da pokažete pokušaje prekrajanja istorije u Srbiji?

- Logično je da ceo taj proces preoblikovanja političke arhitekture jugoslovenskog i srpskog prostora nije mimoišao ni prošlost Srbije. Srpska istoriografija je u svetu bila zapažena kao istoriografija zasnovana na strogom naučnom kritičkom metodu sa svim izuzecima koji su postojali i koji uvek postoje.

- U najnovije vreme javljaju se dela koja se bave istorijom Srbije - reč je, pre svega, o stranim autorima - koja uglavnom zaobilaze rezultate srpske istorijske nauke i konstruišu jednu novu istoriju Srbije. Ne mogu, a da opet ne pomenem Noela Malkoma i njegovu knjigu „Kosovo. Kratka istorija", kao i niz drugih knjiga slične vrste, ali, čini se da posebnu pažnju zaslužuje knjiga nemačkog istoričara Holma Zundhauzena „Istorija Srbije od 19. do 21. veka", prevedena prošle godine i objavljena u Beogradu.

- Dobili smo, zapravo, jedno savremeno političko čitanje srpske istorije, pristrasno i u ogromnoj meri subjektivno, ideologizovano i u političkom smislu funkcionalno. Ima se utisak da je osnovna funkcija knjige da naknadno legitimizuje razbijanje Jugoslavije i političku arhitekturu stvorenu nakon toga, moguće i nagoveštaj nečega što će doći u budućnosti, s tim što je celo pripovedanje praćeno obimnim naučnim aparatom i spiskom literature koji treba da posvedoče da je reč o jednoj vrlo modernoj istorijsko-sociološkoj stratifikaciji srpske države i društva tokom poslednja dva veka.

- Pada u oči, međutim, da autor ne koristi klasična velika dela nemačke slavistike i balkanistike kao na primer „Istoriju jugoistočne Evrope" Georga Štatmilera, objavljenu u Minhenu 1950. Na isti način on ne koristi, ili samo uzgred koristi, velika klasična dela srpske i jugoslovenske istoriografije. Ova knjiga prepuna je različitih konstrukcija koje je autor sam stvorio u funkciji dokazivanja svoje osnovne teze: srpska država se stvara i postoji samo na prostoru beogradskog pašaluka, a sve izvan toga je srpski mit i nacinalistička megalomanija. Jedna od tih konstrukcija je političko-istorijski pojam Kosovo, koje, kao takvo prema Zundhausenu, postoji od srednjeg veka.

- Iako su mnogi autori, među njima i profesor Sima Ćirković, pokazali da je pojam Kosovo, u istorijsko-geografskom smislu, vekovima vezan za Kosovo Polje, ravnicu između Sitnice i Laba, da se počeo širiti tek krajem 19. veka posredstvom kosovskog vilajeta, a od 1969. posredstvom imena pokrajine Kosovo, Zundhausen je uporan u svojoj konstrukciji kosovskog političko-teritorijalnog identiteta od srednjeg veka do naših dana. Obnovljena Srpska patrijaršija 1557, kaže on, imala je sedište „u Peći (Kosovo)".

- Međutim, kad govori o teritoriji današnje Vojvodine on, po pravilu, upotrebljava pojam južna Mađarska, s tim što ponekad dodaje današnja Vojvodina. (Đorđe Vajfert rođen je u Pančevu, južna Mađarska). Sve evropske karte 16, 17. i 18. veka današnju teritoriju KiM prikazuju kao deo Srbije ili Kraljevine Srbije pod turskom vlašću, a od stvaranja Kneževine Srbije, kao deo teritorije Stare Srbije. Zundhauzen, po pravilu, ironično Staru Srbiju stavlja pod navodnike, odnosno izjednačava je sa „Kosovom" iako je Stara Srbija, kao što je poznato, obuhvatala Staru Rašku, Kosovo i Metohiju i Kumanovsko-skopsko-tetovsku oblast.

Da li su neke neistinite tvrdnje završile u udžbenicima istorije?

- Nisam se posebno bavio analizom udžbenika istorije, ali mi je i s manjim uvidom postalo jasno da je u toku proces „doterivanja" istorijskih predstava i znanja, u „duhu vremena". Sam izbor autora udžbenika često dovoljno govori o tumačenju istorije. Naime, po pojednostavljenim i ideologizovanim tumačenjima prošlosti, istorijska znanja su izvor „nacionalističke svesti", pa stoga, radi „buduće stabilnosti prostora", treba radikalno preoblikovati te predstave, naročito kod mlađih ljudi. Postoji velika opasnost da udžbenici istorije budu više u funkciji dnevnopolitičkih potreba nego racionalnih znanja koja samo kao objektivna mogu biti važan činilac istorijske i društvene svesti naroda.

Da li su za to, po Vašem mišljenju, odgovorni određeni ljudi iz naše zemlje, ili te ideje dolaze sa strane?

- Izvorno, ove ideje uglavnom dolaze sa strane, ali nalaze pristalice i među ljudima u našoj sredini, naročito među mlađim kolegama. Već godinama jedna grupa stranaca organizuje na jugoslovenskom i balkanskom prostoru „radionice" novog tumačenja prošlosti ovog prostora. Početkom ove godine objavljena je knjiga „Suočavanje sa jugoslovenskim kontraverzama: naučna inicijativa", čiji su urednici Čarls Ingrao i Tomas Emert, koja je usmerena, pre svega, prema srpskoj istoriji i Srbima kao narodu, iako se u knjizi kaže da ona predstavlja „direktan napad na uobičajene interpretacije nacionalističkih političara i medija koji su impresionirali javnost u svakom entitetu bivše Jugoslavije". Neodoljivo se nameće utisak da ceo ovaj projekat, umesto stvarno naučne, ima snažnu dnevnopolitičku pozadinu.

U kom pravcu vode novi pokušaji prekrajanja istorije i koliko su dugoročno opasni, a koliko su samo u funkciji dnevne politike?

- Čini se da je sasvim jasno da nova tumačenja istorije, bez oslonca na širok krug proverenih istorijskih izvora, imaju za cilj da, pre svega, „konzerviraju stanje" koje je stvoreno razbijanjem jugoslovenske države i razbijanjem Srbije nasilnim otimanjem Kosova i Metohije, ali i da se takvo stanje predstavi kao jedino moguće, „evropsko" u svakom pogledu, cena koju Srbija i Srbi treba da „plate" za ulazak u krug „civilizovanih evropskih naroda".

- Gledano dugoročnije, reč je o nastojanju da se podrije i suzi srpska istorijska svest, da Srbi zaborave na svoje velike državnike, političke mislioce i velike kulturne stvaraoce koji su se rađali i stvarali u svim srpskim predelima i pokrajinama - od Save Tekelije, preko Dositeja Obradovića, Sterije, Mušickog i Njegoša do Mihaila Pupina, Nikole Tesle i Milutina Milankovića. Svaki narod ima svoje velikane i svoje nacionalne uzore i po njima je prepoznatljiv na kulturnoj mapi Evrope i sveta.

Kako se ovoj pojavi može stati na put? Da li Srbija za to ima snage i da li postoji državna strategija odbrane od prekrajanja nacionalne istorije?

- Gledano iz ugla istorijske nauke, jedini način suprostavljanja je afirmacija naučnih znanja i naučne istoriografije. Ne vidim da se mnogo ohrabruju takvi napori. Ilustrativan je primer slanja projekata iz srpske istorije na recenziju u Bolonju 2001. od strane tadašnjeg ministra za nauku Domazeta. To ne bi bilo neobično kad bi se u Bolonji nalazili vodeći poznavaoci srpske istorije.

- Umesto stvarne naučne ocene, međutim, dobili smo za neke projekte klasične policijsko-obaveštajne karakteristike. To je svedočilo o odsustvu bilo kakve strategije razvitka nacionalnih humanističkih nauka, pa time i istorijske nauke. Bez ikakvog razloga se potcenjuje značaj ovih nauka, a nisam siguran da prava iskušenja tek ne dolaze.

http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/170/

Божидар Ђелић: Србија мора бити присутна у нуклеарним пројектима + Komentari

Интервју: Божидар Ђелић, потпредседник владе и министар за науку

Седам приоритета за развој српске науке

То су биомедицина, нови материјали и нанонауке, заштита животне средине и климатске промене, енергетика и енергетска ефикасност, пољопривреда и храна, информационе и комуникационе технологије, унапређење доношења државних одлука и афирмација националног идентитета

 

Божидар Ђелић: Око стотину научника се вратило у протеклих неколико година (Фото Танјуг)

Србији је неопходна стратегија образовања и то не само елите. Поражавајуће је да девет година после демократских промена, последње две ресорне стратегије које нису усвојене јесу стратегије у домену науке и образовања. Што се тиче науке, ми смо завршили тај посао и после вишемесечне и квалитетне јавне расправе, стратегија научног и технолошког развоја је прослеђена влади на мишљење и усвајање, а доступна је и на сајту Министарства за науку, каже за „Политику" Божидар Ђелић, потпредседник владе и министар за науку.

Важно је да имамо стратегију на пољу образовања, јер је јасно да постоји веза између образовања нације и њеног благостања. Србија никако не жели да буде место јефтине радне снаге, те морамо имати јасне идеје у ком правцу ће се развијати образовање елите, али и друштва уопште. Прошло је време када неко може мислити да је тиме што је стекао диплому завршио своје образовање. Оно мора бити константна ствар. Због тога ће Србија морати поново да развије цео систем континуираног образовања одраслих. Не да би се описменили, већ да би се омогућило стално освежавање њихових знања.

Које примедбе су изнете током јавне расправе о научној стратегији и које ће бити прихваћене?

Расправа је почела у јуну месецу и закључена је почетком децембра. Било је на хиљаде сугестија, добили смо коментаре од министара науке свих европских земаља, европске комисије, радили смо са три инострана експерта које је платио Унеско, одржане су десетине тематских округлих столова... Један број сугестија јесте прихваћен. Један од главних предмета расправе су били приоритети, јер је нормално да сваки научник сматра да је његова дисциплина важна. Министарство је предложило, а расправа потврдила, седам националних приоритета у домену науке и технологије, а то су биомедицина, нови материјали и нанонауке, заштита животне средине и климатске промене, енергетика и енергетска ефикасност, пољопривреда и храна, информационе и комуникационе технологије, унапређење доношења државних одлука и афирмација националног идентитета. Посвећена је значајна пажња интелектуалној својини, и дошли смо до решења да сам патент припада државној институцији која га је финансирала, а да бар пола прихода од евентуалне комерцијализације иде онима који су направили изум.

Да ли је реално очекивати да ће се неко од врхунских домаћих научника са каријером у иностранству вратити и шта је предуслов за то?

Ми морамо имати јасне приоритете. Први приоритет је да научници и интелектуални радници који су присутни у нашој земљи, независно од њихове старосне доби, имају могућности да развију своју каријеру у Србији. На бази таквог напретка, морамо успоставити много јаче везе са нашом интелектуалном елитом у дијаспори, и обезбедити њихов повратак у оним случајевима где постоји заједнички интерес. Изоловани програм повратка научне дијаспоре, а да у земљи не постоје услови и озбиљнији приступ за све, био би осуђен на неуспех. Због тога је од првокласног значаја што је Управни одбор Европске инвестиционе банке одобрио 200 милиона евра за научну и технолошку инфраструктуру наше земље. На регионалном састанку „Европа–Западни Балкан" 9. децембра подељена су прва бесповратна средства у оквиру плана за Западни Балкан у износу од 26 милиона евра, од чега је Србија добила 8,5 милиона. Осим тога, у буџету за следећу годину, упркос генералној кризи, доћи ће до повећања издвајања за науку за десет одсто, односно за милијарду динара. Самим тим, буџетска и друга средства омогућиће да следеће године први пут ефективно и циљано улагање у науку достигне 0,5 одсто бруто домаћег производа, што је у односу на садашњих 0,3 одсто значајан помак. За дијаспору је, унутар операције са Европском инвестиционом банком, резервисано око двадесет милиона евра. Повратак за собом повлачи и обавезе научника, тј. мобилисање додатних средстава из иностранства. Повратници морају јачати цео систем.

Али, стручњаци се још увек не враћају?

Није тачно да се не враћају. Око стотину научника се вратило у протеклих неколико година. На Институту за физику, неколико лабораторија воде људи који су се вратили. У технолошком инкубатору у оквиру Београдског универзитета неколико технолошких фирми такође воде повратници. Не кажем да је то велики број, али постоје људи који се враћају. Сусрет са нашом научном дијаспором је обавезни део сваког мог путовања, научна стратегија је послата на више од 300 адреса наших научника у дијаспори, и један број њих нам је дао одличне сугестије. Један део станова који ћемо градити у новобеоградском блоку 32А биће резервисан за повратнике.

А како коментаришете то што се код нас још увек млади људи школују за непостојећа занимања и она за којима не постоји потреба?

То није само српски, већ и светски проблем. Рецимо, један од кључних проблема о којима је говорио и Барак Обама јесте недовољан број младих Американаца који студирају природне науке. Тачно је да се код нас само 37 одсто студената опредељује за природно-математичке и техничке науке и интегрални део стратегије развоја науке јесте договор са Министарством просвете да већ за следећу школску годину квантитативно одредимо оне правце у образовању који морају добити посебан подстицај. У демократском систему људи имају слободу да студирају оно што желе и ми им то нећемо ускраћивати. Међутим, уколико жеље нису у складу са стратегијом државе, нема разлога да добију буџетско финансирање. Са друге стране, уколико је нешто нарочито важно за државу, у интересу нам је да обезбедимо додатна средства за школарине и стипендије. Нпр. 2006-2007. године, само шест одсто дипломираних студената је било у природно-математичким наукама, и 31 одсто у техничко-технолошким. Наш циљ је да дођемо до 15 одсто у природним и 35 одсто у техничким наукама за пет година.

Бранка Малиш

----------------------------------------------------------

Србија мора бити присутна у нуклеарним пројектима

У последње време води се полемика око тога да ли треба градити нуклеарну електрану или не. Не улазећи у то да ли ће до изградње заиста доћи, има ли у Србији стручних кадрова обучених за рад са оваквом технологијом?

Не, немамо такав кадар, нити постоји пројекат изградње нуклеарне електране. То не значи да Србија не треба да буде присутна у домену примена нуклеарне енергије. Бићемо укључени у пројекте Међународне агенције за атомску енергију, односно у примени нуклеарне енергије у домену здравља и у домену пољопривреде. Посебну пажњу посветићемо примени нуклеарне енергије у превенцији рака.

 

[објављено: 29/12/2009]

  

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Sedam-prioriteta-za-razvoj-srpske-nauke.sr.html

 

 погледајте коментаре

 

Зоран , 28/12/2009, 22:42

Министарство је предложило, а расправа потврдила, седам националних приоритета у домену науке и технологије, а то су биомедицина, нови материјали и нанонауке, заштита животне средине и климатске промене, енергетика и енергетска ефикасност, пољопривреда и храна, информационе и комуникационе технологије, унапређење доношења државних одлука и афирмација националног идентитета.________ Не тих седам, него ових: Укинути негативну селекцију, укинути негативну селекцију, укинути негативну селекцију, укинути негативну селекцију, укинути негативну селекцију, укинути негативну селекцију и укинути негативну селекцију.

 

srb , 28/12/2009, 22:43

Informacioni, komunikacioni i nacionalni identitet, podrazumeva i korišćenje ćirilice na internetu i omogućavanje slanja SMS poruka na ćirilici za početak!

 

ибн Малик , 28/12/2009, 23:59

Много смо напредовали. Пре 40 година имали смо веома стручне кадрове за нуклеарне технологије, а данас их немамо. Нажалост, слична ситуација је и са другим технологијама.

 

sarma jovan jovanovic, 29/12/2009, 00:24

Vec drugu godinu zaredom Ministarstvo nauke raspisuje konkurs za dodelu stipendija osvajacima medalja sa internacionalnih takmicenja, i vec drugu godinu zaredom uslovljava da to budu ucenici visih razreda srednje skole. Nas najbolji matematicar Teodor fon Burg tako ne moze da se javi na konkurs Ministarstva koje vodi ministar koji se tako sprda sa buducnoscu Srbije i tera najbolje iz nase zemlje. Sramota!

 

Penzioner , 29/12/2009, 00:28

Kao što @Zoran reče, kao prvo i osnovno ukinuti negativnu selekciju. Ukinuti neodgovorno mešanje političara u izbor rukovodećih kadrova. U jednom važnom privrednom preduzeću u Beogradu na vrhu piramide rukovođenja se nalaze potpuno nekompetentni kadrovi jedne političke stranke. Svi to znaju i svi ćute, što je najbolji dokaz da se radi o vladavini "demokratije" zastrašivanjem. Zastrašujuće je i za mene koji više nemam radnih obaveza i obaveza prema porodici. Koliko se to poznatih naučnika vratilo u zemlju (u procentima), što tvrdi ministar. Ministar nas može ubediti samo zvaničnim brojkama, naručene statistike i ohrabrujuće pričice više ne prolaze ni u predizbornim kampanjama.

 

Dusan R, 29/12/2009, 02:28

Kupite dva ciklotrona za proizvodnju 18-FDG i nekoliko PET-CAT, i gamma/rendgenskih uredjaja pa da borba protiv kanceroznih obolemja pocne. Porazgovarajte sa naucnicima i Vinci koji pod nemogucim uslovima proizvode radiofarmaceutike pa ce vam biti jasno odkud poceti. "Neprestano unpredjenje prvi je preduslov opstanka."

 

Voja , 29/12/2009, 05:50

Imali smo mi i do sada decenijama i decenijama programe za podsticaje nauke. Sad nam dolaze strani strucnjaci da grade (np. most na Adi) sa obrazlozenjem da mi ne umemo. A ko ih je doveo treba li reci? Ako se pazljivo citaju odgovori g-din ministar i ne slusa sta ga se pita. (np. o skolovanju za nista).

 

Bane , 29/12/2009, 07:42

Postovani gospodin Ministre, I ja i desetine naucnika u dijaspori koje znam smo se probali vartiti, neki i vise puta! Docekala nas je otvorena agresija i sistem koji je tako koncipiran da za nas nema mesta. Procitajte vest od pre dva dana u Novostima, o povratku Dr Veljka Nikolica. Slazem se da bi sve krenulo ka boljem kada bi se nesto od Vaseg plana sprovelo u delo! Iskustvo me, na zalost, cini veoma skepticnim! Srbija trenutno nema nauku, a bez korenite promene naucnog kadra i naucnog sistema u zemlji Srbija nece ni imati nauku!

 

ctahko , 29/12/2009, 07:42

Teško državi kojoj ekonomsku i naučnu budućnost kroje stručnjaci tipa Đelić, Dinkić, Jelušić... Đelićeve reforme su izazvale propast i ekonomski kolaps i u Poljskoj i pogotovo u Rusiji. Rusija je pod Đelicem i "strulnjacima" koje je okupljao Saks 1998 godine i dozivela totalni BANKROT. Umesto prosperiteta uz Monsanto, FIAT, CocaColu i slične kompanije kojima Đelić i Dinkić širom otvaraju vrata na srpsko tržište, Srbiju uskoro očekuje kolaps i GLAD. Korporativni fašizam je zav ladao srpskom politikom i ostatcima privrede. Čeka nas sudbina Argentine, Mađarske, Grčke... i drugih prezaduženih i u raljama svetskih bankara (MMF I SB) zaglavljenih država. Nnam je bog ek na pomoći.

 

Dr. naucnik, 29/12/2009, 08:19

Gospodine Djelicu, navedite nam samo jedan institut i ime jednog(od stotine..) naucnika koji se vratio iz inostranstva da zivi i radi u Srbiji? Osam miliona za nauku! Gospodine Djelicu, pa to je kap za razvoj i ucinak na tom polju. Dali je vama poznato koliko je potrebno samo jednoj laboratoriji godisnje za normalan rad (sto nikada ne garantuje i uspeh),kolike plate mislite da date ljudima koji veoma cesto provode dan i noc u laboratorijama, da negovorimo o putovanjima na obavezne svetske skupove. Recimo fizika, nikada nijednoga naucnika iz Srbije nema. Radim u inostranstvu (docent i vodja projekata na jednom renomiranom koledju) nisam uspeo da sretnem, jos manje da mi se javi neko iz Srbije na moja trazenja, za mesto doktoranta.Dodju ljude iz Kine, Poljske, ali Srba nigde. Nekako mi nije jasno o kojim se to naucnicima radi koji se vratise? A nas koji se bavimo naukom i nema tako mnogo,uglavnom se poznajemo. To sto govorite je za neupucene, nikako za nas koji poznajemo situaciju.

 

Nikola , 29/12/2009, 08:36

O kakvom crnom vraćanju naučnika iz sveta priča ministar? Ja znam za troje kolega koji su se ovde vratili da bi sebi dozvolili da ih maltretiraju, šikaniraju i omalovažavaju. Najdrastičniji primer je kolega koji je radio na Univerzitetu u Kembridžu koji na je ostao bez bosla na jednom beogradskom fakultetu jer ga ovdašnji velikani i genijalci nisu reizabrali. Zato ministar i Ministarstvo pre ikakve populističke priče o "povratku naučnika" treba da odgovore na nekoliko pitanja. Na šta će da naiđu ako se vrate, kome će biti prepušteni, sa čijim sujetama će se sudariti, na koja mesta će biti postavljeni, čija će mesta zauzeti, ko će im umanjivati značaj i da li će i koliko dugo ostati u sredini iz koje su svojevremeno otišli, a u kojoj se ništa nije promenilo. Sve je isto kao pre 15-20 godina.

 

prioritet depolitizacija, 29/12/2009, 08:40

Prioritet Prvi prioritet mora da bude ocuvanje kadra koji je preziveo tantalove muke tranzicije i politizacije. Makar zato da bi mogao da skoluje nove kadrove. Zanimljivo je poznavanje o postojanju nuklearnih (ne)strucnjaka kojima je poverio prepakivanje visko radioaktivnog nuklearnog goriva preko JP NOS nestrucnjaka. Ostaje da objasni zasto unistava ono nuklearnih strucnjaka koje je preostalo u institutu Vinca, zasto im oduzima objekte i nuklearne reaktore, kao ogledne jedinice za skolovanje novih nuklearnih strucnjaka. Morao bi znati da se to protivi zahtevu rektora BU, ciji je Institut Vinca ugledni clan, bar prema produkciji i kvalitetu naucnih radova,sve pod uslovima nedostojnim tretmanu naucnih radnika od strane vlasti

 

Milan , 29/12/2009, 08:52

Nadam se da politička elita zaista davati vrhunski prioritet razvoju nauke i obrazovanja u Srbiji, a ne ostati na praznim rečima i obećanjima u svrhu podizanja svog političkog rejtinga. Bez nauke i obrazovanja Srbiji nema budućnosti, zato dragi političari odrešite svoju kesu, umanjite svoje dnevnice, opeorezivajte tajkune (miliardere) i ulagajte u bolje sutra našoj deci...

 

ANA , 29/12/2009, 09:21

@Зоран , 28/12/2009, 22:42, Penzioner , 29/12/2009, 00:28 Потпуно сте у праву! У српској науци нешто се мења, коначно смо схватили да је посао научника да ради науку и, преко научних радова, извештава научну јавност о својим резултатима. Међутим, највећи проблем су и даље спрега политике и науке, отпор старијих који се не одричу привилегија тек тако и недовољна брига о научном подмлатку.

 

Vincanac , 29/12/2009, 09:34

Srpski naučnici se dobro sećaju gospodina Domazeta, prvog post-oktobarskog i "reformskog" ministra za nauku koji je svoj katastrofalno neuspešni mandat utrošio u pokušajima da uništi Vinču - najveću naučnu instituciju u Srbiji. Sada za ministra opet imamo kadar Demokratske stranke i naučnici sa skepsom i strepnjom gledaju na svaki njegov potez: u Upravni odbor Vinče je doveo gospodina Domazeta a za direktore u Vinči Ministarstvo je postavilo poslušnike i članove DS-a. Zato pitanje za ministra, da li je DS kao svoj strateški cilj odabrala da uništi naučni institut "Vinča"?

 

sasa istrazivac, 29/12/2009, 09:54

A kada cete istrazivace da primite na neodredjeno, jer to je jedini nacin da im date sigurnost da ostanu, a radovi ce biti prikaz njihovog stvarnog ucinka.

 

Lela , 29/12/2009, 10:21

Imam 30 godina, doktorat, prilican broj radova i radim u jednom naucnom institutu. Moje vrsnjakinje i koleginice svuda u Evropi pored ovoga jos imaju stan i porodicu. Zasto ja to ne mogu da imam? Zato sto se u ovoj zemlji prica jedno a radi drugo! Moja koleginica u Spaniji, iako nije stalno zaposlena kao ja, moze sa 23-24 godine da udje u prvu banku i podigne stambeni kredit na 50-60000 evra. Ja ovde ne mogu da podignem kredit ni na 500 evra za kompjuter jer mi banka trazi da budem STALNO ZAPOSLENA. Gospodin Djelic se nije proslavio kao ministar nauke, to je prvi ministar nauke koji nikakve veze nema sa naukom, ali on je BANKAR. Pa gospodine Djelicu ako nista drugo ne mozete da uradite za srpsku nauku, onda bar UBEDITE banke koje ste vi i g. Dinkic dovele da mladim naucnicima daju kredit.

 

Nauka , 29/12/2009, 11:00

Nauka i naučnici su retke i osetljive biljke koje traže poseban tretman i uslove ako hoćete od njih da dobijete neku korist. Ni tretman ni uslovi nisu jača strana ove zemlje, što zbog siromaštva a što zbog primitivizma. Naši nadareni ljudi mogu mnogo više da doprinesu nauci i ugledu srbije radom u ambijentu koji im omogućava da razviju svoje sposobnosti.

 

србски сељак , 29/12/2009, 11:05

Слажем се са свим коментарима, негативна селекција, враћање идентитета, развој науке, очување србског језика у науци и новим технологијама , интернету и мобилној комуникацији! Једна ВЕЛИКА примедба, побогу ,ако Ви, наши стручњаци не поштујете наше писмо, па ко ће! За почетак и Ви, наши Академци на раду у иностранству, ПИШИТЕ ЋИРИЛИЦОМ , да вас цео свет разуме!Знамо да је и тамо на Западу криза, али кад се пре одрекосте идентитета,писма!

 

Урош Ракић, 29/12/2009, 11:25

Много младих научника који су докторирали на новим технологијама, као ја на пример (Управљање географским информационим системима здравственим установама или здравственим системом (картирање болести које захтева Светска здравствена организација, које ће наша земља морати да плаћа)док ја седим беспослен код куће, а све чешће размишљам да кренем напоље, пошто ја овде ником не требам.

 

Sloba , 29/12/2009, 12:17

Mislim da je Ministarstvo nauke (kako god se zvalo tokom poslednjih godina) dosta ucinilo za reformu jednog zaista natrulog sistema, bar kada se poredi sa drugim ministarstvima. Medjutim, kada se radi o cuvenom "povratku nasih istrazivaca", to je cista floskula, sto sam uvideo iz licnog iskustva. Redovni sam profesor na prestiznom universitetu u SAD i sutpesan cak i prema njihovim kriterijumima, a i nemam jos par godina do penzije. Letos sam poslao pismo i CV i ministru i zamenicima o zelji da se vratim. Niti je bilo pismenog odgovora, niti odgovaraju na telefonske pozive i poruke koje ostavljam (ovih par nedelja sam u Beogradu), tako da mi je jasno o cemu se radi.

 

slobodan45 , 29/12/2009, 12:41

postoje dva prioriteta koji bi razvili srbiju u nedogled: prvo, ukinuti sve lažne dipolme i fakultete, a drugo:ukinuti negativnu selekciju, ukinuti negativnu selekciju,ukinuti negativnu selekciju, ukinuti negativnu selekciju,ukinuti negativnu selekciju, ukinuti negativnu selekciju,ukinuti negativnu selekciju, ukinuti negativnu selekciju,ukinuti negativnu selekciju, ukinuti negativnu selekciju,

 

Pera Avdic, 29/12/2009, 13:47

Srbija je spala na najnize grane odkada joj politiku vode crnogorci. Sada ce spati na jos nize grane kada crnogorci pocnu da joj vode nauku i kulturu. To je receopt za brtzo propadanje i nestajanje. Ako se nesto uskoro ne preduzme onda ce biti "Nekad bila jednom Srbija".

 

mozda bidne vinca, ne mora da znaci, 29/12/2009, 14:03

U prvoj verziji Strategije Ministarstva za nauku o nacionalnim prioritetima drzave Srbije , najveci naucni institut u zemlji, povth toga jod i nuklearni, Institut za nuklearne nauke Vinca, NI U JEDNOJ PRIORITETNOJ TACKI NAUCNOG PROGRAMA OVE ZEMLJE NIJE NI POMENUT. S tom cinjenicom se , u potpunosti, slozilo rukovodstvo Instituta Vinca, koje je postavljeno po preporuci DS da bi se ovaj institut unistio. Nestrucna dekomisija nuklearnog reaktora RA je, takodje, njihovo zlodelo. Treba biti potpuno neobavesten pa verovati ministru Djelicu.

 

Vincanac broj 2 , 29/12/2009, 15:23

@Vincanac: Kolege, nama u Vinči nije problem samo ministar za nauku. Istina, g. Đelić je za predsednika UO Vinče postavio g. Domazeta, čuvenog "ljubitelja" Vinče, a nedavno je u UO ušao i g. Čomor. Šta će naš bivši kolega u UO? U kom naučnom institutu on sada radi i kakve veze on sada ima sa naukom? Dalje, u vreme Domazetove strahovlade nisu nam mogli ništa jer smo bili jedinstveni, i istračivači i "stari" i zaslužni Vinčanci i naši direktori. Sada su stvari bitno drugačije jer Ministarstvo u Vinči ima svoje poslušnike i dobro plaćene izvršioce. Svojevremeno su mediji na stub srama stavljali direktore i menadžere koji imaju 200-300 hiljada plate. Niko ne spomenu da direktor Vinče ima 250 hiljada plate koju zarađuje teškim radom: u radno vreme igra igrice na kompjuteru, na posao dolazi u 9, telefon isključuje u 15:00. Šta god Ministarstvo naumi to i uradi jer direktor Nedeljković sve aminuje. Kolegi Jovanu Nedeljkoviću je jedino bilo važno da ga predlože u Akademiju nauka.

 

"константна ствар" , 29/12/2009, 16:39

Gospodin ministar kaze: "Прошло је време када неко може мислити да је тиме што је стекао диплому завршио своје образовање. Оно мора бити константна ствар". Ovo je tacno i veoma dobro poznato ne samo naucnicima nego i svakom razumnom ljudskom bicu. Posto ministar insistira na ovoj pukoj trivijalnosti, ja ga pitam: Sta je to sto on i njegove kolege rade da sebe same odrze u procesu kontinuiranog obrazovanja?

 

Nov.V. , 29/12/2009, 17:00

Ne verujem u ovo sto govorite jer sve je UOPSTENO. Zasto ne konkretno i blizu prakse?Ja sam penzioner i imao bih izvanredne stvari da ponudim Srbiji samo nemam kome i naravno bez novca(savremeni energetski sistemi lokalnog karaktera kojih nema ni zapad).Jedini spas Srbije i Srpstva je u sopstvenoj tehnologiji(kao i svake druge nacije,nemacka i dr.) Odrzati ravnotezu sa stranom tehnologijom znaci na bazi nauke stvsrati sopstvenu tehnologiju. Tu orjentaciju niste ovde pomenuli a zna se da je za to potrebno opredeljenje.

 

Lux , 29/12/2009, 17:26

Ministar Djelic se nedavno proslavio predlogom da se ministri rotiraju, pretpostavljam tako da postojeci ministri to i dalje ostanu ali da medjusobno zamene ministarstva. Toliko o tome koliko gospodin Djelic brine o resoru nauke koji mu je, eto zapao zbog stranackih nagodbi. Inace, priblizava mi se penzija u jednom naucnom institutu, i za svog radnog veka sam video 12-13 ministara nauke. Medju naucnicima Srbije vlada misljenje da je ubedljivo najbolji bio Unkovic, kadar iz SPS-a, a, Domazet, kadar DS-a je zasad najgori. Medjutim, jos ima sanse da titulu najgoreg ministra nauke ponese g. Djelic.

 

Јован Јовановић, 29/12/2009, 18:04

Драги Винчанци, некад беше Винчанска култура, некад беше, сад се приповеда. Ваљда још из основне школе знате шта је домаћи задатак. Мора да се уради, иначе... Некима по свету приређују санкције, немире и инвазије због постојеће или непостојеће нуклеарне технологије, а нама ће да допусте да је развијамо? Могу да нам увале нешто радиоактивног отпада, додаће и сцинтилатор, па да китимо јеле, да лепо сјаје. Може и нека нуклеарка, да имамо струју, за извоз по производној цени. По систему "кључ у руке" ако имамо чиме да платимо, новцем или натуром=природом. Него ви лепо пребаците своју документацију на неки дугоживећи носач, па закопајте у кругу Института, док још можете. Не мора дубоко, ионако ће га прекрити депонија ако се ускоро не крене са рециклажом и спаљивањем отпада. Кроз неколико хиљада година и вас ће ископавати, као и древне Винчанце. Једино што тада одавно неће бити ни Србије, ни Срба.

 

Јован Јовановић, 29/12/2009, 18:11

@ Voja , 29/12/2009, 05:50: Ви сте по свој прилици научник, а не политичар. Научник на конкретно питање даје конкретан одговор. Посао политичара је да прича и да обећава, а не да даје конкретне одговоре. Он и на усмено постављено питање одговара као да га није чуо. Прича углавном оно што зна. А тек писмена питања - права посластица! Ја у клин, ти у плочу. Деда друмом, баба шумом. @ србски сељак , 29/12/2009, 11:05: Поштовање због писања ћирилицом, али ипак се пише "српски" а не "србски". Једначење сугласника по звучности. Ако се шалите, напишите макар "срБски", са великим "Б" @ ctahko , 29/12/2009, 07:42 Домаћи задатак

 

milos , 29/12/2009, 20:35

Strategija nauke ne sme biti deklarativna i podesena da bude usvojena na Vladi. Sustinu strateskog razvoja treba prilagoditi ptrebama razvoja Srbije a ne kopirati strategije drugih zemalja. Npr. sta Srbija moze da ucini da smanji uticaj klimatskih promena na globalnom nivou? Verovatno da smanji emisije CO2 iz termoelektrana a gde je razvoj alternativnih izvora energije. Svakako je tu znacajno i povecanje energetske efikasnosti ali kako kad u stanovima nisu ugradjeni termoregulatori pa neki otvaraju prozozore zimi a drugi cvokocu. To ne spada u nauku vec u organizaciju komunalnih sluzbi. To sve lepo zvuci za laike, a vrlo je naivno za naucnike,i narocito je vazno za opredeljenje mladih koji svojim talentom treba da doprinesu razvoju i unapredjenju svoje drzave

 

mini maus, 29/12/2009, 22:15

Predlazem da naucnici USMENO obavestavaju Ministarstvo nauke o svojim najnovijim otkricima, da rukovodstva naucnih instituta samo usmeno odgovaraju na pismeno postavljena pitanja, da se prave da ne razumeju sta to njihovi podanici od njih traze… Za promenu, politicari bi trebali da pisu o muklearnoj sigurnosti pri dekomisiji reaktora i to da kace o tarabu da svi nogu da vide. Pa gde stignemo.

 

 

Kako postajemo stoka novog svetskog poretka

Kako postajemo stoka novog svetskog poretka

 

Svedoci smo kulturnog genocida koji sprovode aktuelni nosioci vlasti u kulturi. Fondovi za otkup radova su monopolisani pa su neke žvrljotine u vidu crteža Marine Abramović otkupljene za 5000 evra. Verovatno smo jedina zemlja u svetu u kojoj vodeće institucije kulture godinama ne rade, navodno zbog rekonstrukcije. Nakon što se nasrnulo na vojsku i crkvu na red je došla srpska likovna tradicija.

 

Kada se uništi jezik, kultura i istorija jednog naroda, on više ne postoji kao takav, bez sopstvenog identiteta postaje stoka novog svetskog poretka. Na to je upozorio još sv. Simeon Nemanja, otac sv. Save. Poznavaoci kažu da je u nedavnoj restauraciji Mileševe naružen lik Belog anđela, a verovatno nije daleko dan kada ćemo zatvarati naše crkve jer vređaju osećanja nereligioznih.

 

U međuvremenu, neki od vodećih predstavnika savremene kulturne scene svojski su prionuli da sruše ni manje ni više nego poverenje u Paju Jovanovića. Tako je u subotnjem „Politikinom" dodatku za kulturu, umetnost i nauku Marija Đorđević, novinarka „Politike" objavila tekst pod naslovom „Nemušta pompa, markice i bombonjere". Ceo tekst je intoniran sa nesumnjivom mržnjom prema ovom, po opštem mišljenju najvećem srpskom umetniku. On očigledno mnogima smeta jer mu se ne može prikačiti epitet kičera, pripadnika likovne estrade ili nacional romantičara. U pitanju je jedan od najpoznatijih slikara na nekadašnjoj svetskoj sceni, teško je utvrditi koji sve muzeji u svetu poseduju njegova dela. U godini u kojoj se proslavlja stopedesetogodišnjica rođenja ovog zvaničnog slikara austrijskog dvora, sa kojim bi se svaka zemlja ponosila, već u prvoj rečenici pomenutog teksta čitamo da je navodno „Država htela nešto od Paje Jovanovića". A šta to? Po mišljenju Marije Đorđević da upropasti ovu proslavu! „Potencijal ovako zamišljenog kulturnog događaja ostao je potpuno neiskorišćen" tvrdi Katarina Mitrović, kustoskinja Istorijskog muzeja Srbije i dodaje da rezultati neformalnog ispitivanja pokazuju „da veliki broj građana uopšte ne zna ko je bio Paja Jovanović".

 

Milena Dragićević – Šešić kaže da su zbog panoa na zgradi Istorijskog muzeja Srbije „građani hrlili u zgradu Istorijskog muzeja na Trgu Nikole Pašića misleći da je izložba tamo". Ko je to „hrlio" ako se tvrdi da „građani uopšte ne znaju ko je bio Paja Jovanović"?

 

U tekstu Marije Đorđević i u ciničnom prikazu u „Večernjim novostima" nema ni reči o tekstovima u monografiji, kao da ih nisu pisali Nikola Kusovac, Dejan Medaković, Đorđe Kadijević, Sreto Bošnjak, Vanja Kraut, Petar Petrović i Slavica Stamenković. Nije kriv Momčilo Moša Todorović, priređivač i izdavač ove obimne i raskošne knjige i multimedijalne DVD monografije, koji je svoja sredstva uložio i u zlatnik, bareljef i bronzanu bistu slavnog slikara. Kriv je Paja Jovanović.

 

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1958

Karadžić: Sporazum sa Holbrukom

28. decembar 2009. | 00:45 | Izvor: Večernje novosti

Beograd -- Prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić izjavio je da nema nikakve sumnje da je postojao sporazum između njega i američkog diplomate Ričarda Holbruka.

Ne bi bilo rata da Alija nije mutio

Dušan STOJAKOVIĆ, 27.12.2009 20:58:03

 

ONO što su moja porodica, prijatelji i mnogi nedužni ljudi proživeli za vreme mog skrivanja, isto je kao u vreme Gestapoa - ovom rečenicom započinje ekskluzivni intervju za „Novosti" prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, koji je godinama bio jedan od najtraženijih haških begunaca. Posle godinu i po dana provedenih u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu, u pauzi priprema za „proces stoleća", našao je vremena da prvi put, posle više od 13 godina, govori za neki od srpskih medija.
* Kako ste podnosili optužbe da su Srbi bili taoci vašeg skrivanja?
- Jako teško. Nije reč samo o porodici, nego i drugim potpuno nedužnim ljudima, prijateljima, pa čak i nepoznatim, nepravedno optuživanim za pomaganje. Naš paroh Jeremija Starovlah i njegov sin Aleksandar su jedva preživeli, mnogi su propali ekonomski, psihički, porodično. Tim ljudima i mojoj porodici, moji progonitelji i ja dugujemo mnogo, jer su te patnje nezaslužene i nezamislive u civilizovanom svetu. Bin Ladenov brat trguje sa Zapadom, i to je, možda, i normalno, sinovi ratnih vođa drugih strana u našem sukobu bave se politikom i biznisom naveliko, a moja porodica je prošla kroz pakao. Može doći vreme da se Staljinu svi izvinimo - bar nije imao potrebe za hipokrizijom i perfidijom.
* Vaše skrivanje i danas izaziva mnogo pažnje. Zašto ste izabrali baš taj način skrivanja?
- Dugo sam se držao daleko od gradova, i od porodice i prijatelja. Jedno vreme, dok su to zakoni dozvoljavali, sa znatnim obezbeđenjem. Zatim sam morao da budem sam, a za rutinsku kontrolu i legitimisanje potrebni su vam uverljivi papiri, i tako je došlo do novog imena.
* Da li je ideja da budete doktor Dragan Dabić vaša?
- Moje ime je u slovenskoj mitologiji epikleza, prizivanje boga Daboga, hromog Dabe, pa sam tako, šale radi, izabrao prezime. Radnu verziju komedije „Sitovacija" potpisivao sam kao Daba Šon, a to ime krije i mogućnost čitanja Da, baš on, kao što i „Sitovacija" krije više čitanja: Sit ovacija, Sit ova CI(J)A - itd. Besposlen pop jariće krsti.
* Iako je doktor Dabić bio pojava koja skreće pažnju, niko nije uspeo da vas prepozna. U čemu je bila tajna vašeg skrivanja?
- Nije mi se desilo da me u Srbiji negde legitimišu. Bio sam uzoran građanin, nisam prelazio ulicu na crveno i izbegavao sam događaje o kojima bi čovek morao svedočiti, i nikome nisam bio zanimljiv. Morao sam zarađivati za život, pa je identitet bio neophodan.
* Kraj je usledio krajem jula prošle godine kada su vas uhapsili. Oko toga je bilo mnogo kontroverzi, koja je prava verzija?
- O tome ne znam mnogo, osim da sam „ih" osetio negde početkom juna, ali sam mislio da preterujem. Kad su bili sigurni ko sam, nisu dugo čekali.
* Optužili ste američkog diplomatu Ričarda Holbruka da vam je u ime SAD dao amnestiju od Haškog tribunala u zamenu za vaše povlačenje iz politike, ali da ga nije ispoštovao. Jeste li konačno pronašli dokaz o ovom sporazumu?
- Ni kod koga ko se bavio tim pitanjem više nema nikakve sumnje da je sporazum sklopljen. Kad je to postalo nesporno, postavilo se pitanje da li je ambasador Holbruk imao ovlašćenje da sklopi sporazum, a kad smo dokazali da je delovao s ovlašćenjima cele međunarodne zajednice, ali stvarne, a ne fiktivne, u bliskoj saradnji sa Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, onda je razlog odbijanja bio izostanak rezolucije SB UN o toj stvari. Pa, nisam ja mogao da iniciram rezoluciju. To je Holbrukov deo posla, mada nije jasno zašto bi bila potrebna rezolucija.
* Kako su izgledali vaši pregovori sa Holbrukom? Jeste li mu, zaista, verovali?
- On je veoma ozbiljno mislio o svemu što je radio sa nama, razgovarao uz puno uvažavanje, vidi se to iz nekih dnevničkih zapisa o našim susretima. Ne razumem zašto je njegova retorika bila drugačija, mada nam je on rekao da će retorika ostati neko vreme oštra. Uveren sam da bi ispunio svoju obavezu, da je mogao, ali on to neće da prizna, a to nije lepo. On je, pre svega, bio pragmatičan, uporan i nasilan, ali je bio svestan prave prirode konflikta. Bio je potpuno svestan da mi nismo „ratni zločinci", inače, ne bi ni pregovarao sa nama.
* Da li ste i vi učestvovali u stvaranju Dejtonskog sporazuma?
- Sa Holbrukom smo, posle dugog rada i u punom razumevanju, postavili temelje „Dejtona" u prvih šest principa, koji su, kasnije, u ovoj američkoj bazi znatno izmenjeni. Neke istine koje je Holbruk saopštio muslimanskoj strani, i danas stoje, i još su izvor nevolja, i biće sve dok ne bude jasno da se ništa ne može menjati bez konsenzusa. Neka neko proba da ukine ili ograniči Flandriju, Kataloniju, Severnu Irsku, bilo koji kanton u Švajcarskoj!
* Kako su Bošnjaci pristali na dogovor?
- Pred „Dejton", kad je odlučeno da se sklopi mir, Holbruk je rekao bošnjačkom lideru Aliji Izetbegoviću, da kaže da li želi trideset odsto vlasti na sto posto Bosne, ili želi sto odsto vlasti na trideset procenata Bosne. Sto odsto vlasti nad sto posto Bosne ne može dobiti! Dakle, otvorio mu je perspektivu dublje podele, kakvu je Izetbegović želeo od početka. To mu je ponovio i ambasador Karl Bilt. Ali, nekakve sile, neke tajne grupe terale su Izetbegovića da traži nemoguće, neprihvatljivo hrišćanskoj većini, koju čine Srbi i Hrvati, uz ostale. A to je sva suština naše tragedije, kako onda, tako i danas.
* Koje su sve opcije postojale za BiH i da li se rat mogao izbeći?
- Za nas je bila najbolja opcija opstanak Jugoslavije, ma kolika ona bila, a to je bilo i stanovište SDA sve do kraja januara 1991. Onda se nešto desilo sa Izetbegovićem, trpeo je neke pritiske, i SDA je krenula silovito i nasilno ka nezavisnosti. Pre toga, mi nismo imali nikakvih planova koje drugi ne bi prihvatili: nova organizacija zajednica opština, iz ekonomskih razloga, bilo je sve što smo hteli, što smo deklarisali i pre izbora, a SDA se tome nije protivila.
Ali, kad je SDA krenula u uništavanje zajedničke države, sa ciljem potčinjavanja Srba u unitarnoj BiH, mi smo izabrali svoj legitiman put: preduzeli smo mere obezbeđenja opstanka kroz osiguranje konstitutivnosti i suverenosti tamo gde smo bili suverena većina.
* Kako su Bošnjaci gledali na takav razvoj situacije?
- Tu ideju većinske suverenosti nam je dao Izetbegović još pre izbora. Na jednom velikom mitingu, mislim, u Zenici, Izetbegović je rekao: „Ako Hrvatska ostaje u Jugoslaviji, i mi ostajemo u Jugoslaviji. Ako Hrvatska izlazi iz Jugoslavije, i mi izlazimo iz Jugoslavije. Ako ne može iz Jugoslavije izaći cela Bosna, mogu oni njeni delovi koje mi možemo prosperitetno kontrolisati." Kad je izbila kriza, pitao sam ga šta je to značilo. Rekao je da nije vreme da govori o tome, ali je posle nekoliko dana sasvim iznenada, na bilateralnim pregovorima Srba i muslimana iz SDA, predložio podelu Bosne. Postoje autentični dokazi o tome, i kod mene, i kod Tužilaštva, i kod pokojnog osnivača SDA Adila Zulfikarpašića, koji u knjizi iz 1991. piše da ga je Izetbegović dva puta silno uplašio, predlažući da „Srbi uzmu svoje, Hrvati svoje, a mi muslimani svoje".
* Zašto su propali Kutiljerov plan i Istorijski dogovor Srba i muslimana?
- Izetbegović je u početku prihvatao spasonosna rešenja, kao formulu 4 plus 2 (4 u federaciji, dva u konfederaciji) i istorijski srpsko-muslimanski sporazum, do koga su u leto 1991. godine došli Zulfikarpašić i Filipović. Zaključak je bio da je za muslimane najbolje da ostanu u Jugoslaviji kolika god ona bila. Abdić nikad nije bio protiv očuvanja Jugoslavije, samo da se sačuva mir. Zajedničke mitinge SDS i MBO oduševljeno su pozdravljali i Srbi, i muslimani, i Kutiljeirov plan pred rat Izetbegović je prvo podržao, a 1993. je sa Krajišnikom čak i potpisao deklaraciju da nakon što muslimani dobiju 30 odsto teritorije, Srbi mogu da se otcepe i pripoje kome hoće. Sa mnom je sasvim dobro sarađivao na pravljenju mapa, dajući konstruktivne predloge da „što manje nas ostane kod vas, i što manje vas kod nas", tj. da mape budu što pravednije, bez obzira na opštinske granice. Verovao sam da ima autentičnu želju da dođe do svog cilja, koji bi prihvatili i Srbi i Hrvati. Da je izdržao pritiske, bio bi junak i Srba, i Hrvata, i muslimana.
* Zašto je brzo menjao mišljenja i stavove? Zbog pritisaka Zapada ili islamskih zemalja?
- U svim tim prilikama neka mračna sila ga je naterala da za nekoliko sati odustane i pokvari priliku. Oni koji su bili oko njega bolje znaju ko je bila ta tajanstvena sila. Jednom, posle povratka iz Nemačke, rekao je profesoru Koljeviću i meni (možda su u našem društvu bili Momčilo Krajišnik ili Biljana Plavšić), da je dobio ponudu koju ne sme da odbije, i da mora da ide ka nezavisnosti. Ovo može da zvuči kao Izetbegovićeva rehabilitacija, ali ovo više nije politika, a istina je istina, svi joj dugujemo.
* Kako idu pripreme za proces i na čemu će se zasnivati vaša odbrana?
- Moja odbrana zasnivaće se na istini, na iznošenju najvećeg mogućeg obima istine. Svestan sam da se „običajno pravo" manje osvrće na utvrđivanje istine, a više na borbu argumenata optužbe i odbrane, što je, po mom mišljenju, svojevrstan „larpurlartizam". Verovatno je naše nerazumevanje razlike između pravosudnih sistema izvor mnogih problema za optužene. Na primer, u našem sistemu postoji istraga suda, koji nepristrasno sakupi sve činjenice pre podizanja optužnice. U zapadnom sistemu postoji tužilačka istraga, pa odbrana treba da uradi svoj istražni deo, a ko to ne zna i propusti da uradi, nađe se u teškoćama da predstavi svoj slučaj. Sudsko veće meri ono što na sto iznesu dve strane. A, istina je, videće ceo svet, dijametralno suprotna od slike koja je stvorena. I zato je ovaj proces deo Božije pravde, i on će celu krizu osvetliti i razjasniti. Zbog toga ne sme da bude smandrljan.

OKRUŽEN SAM MIRNIM LJUDIMA
* KAKO provodite dane u haškom pritvoru?
- Među osobljem nisam sreo nervoznu ili netrpeljivu ličnost. Miran, zadovoljan i civilizovan svet. Ima dosta prilike za sport, i to sam upražnjavao dok nisam oštetio ligamente, a i rad mi ne ostavlja prostora. Ima dovoljno vremena za šetnje, za kreativno bavljenje umetnostima, ali kad se sami branite, u jednom trenutku morate odustati od svega toga. Dakle, vreme protiče u radu.

MOĆNE SILE SU HTELE OVAKO
* KAKO se, po vašem mišljenju, mogao izbeći rat?
- Da su muslimane vodili neki drugi, npr. Adil Zulfikarpašić, Fikret Abdić ili Dizdarevići, pa čak i Alija Izetbegović bez pritisaka „mladomuslimanske zavereničke grupe", kako ih naziva Zulfikarpašić, verujem da bi ceo Balkan danas izgledao drugačije, i bio daleko od ove bede. Naravno, da je to dopustio poslednji američki ambasador u SFRJ Voren Cimerman i one sile kojima je taj rat bio potreban.

SILAJDŽIĆ BI DA BUDE VEZIR
* BOŠNJAČKI ratni lider Haris Silajdžić još je u politici i čini se da mirnim putem pokušava da dobije ono što nije mogao ratom?
- Ne bori se Haris Silajdžić za muslimansku sirotinju, jer ona ne bi vršila tih 100 odsto vlasti, već on i njegovi pajtaši, grupa koja je, i pored 15 milijardi dolara pomoći, dovela Federaciju u ekonomsku bedu. On se bori za uspostavljanje „pustog turskog", a da on bude vezir.

STEKAO SAM STOTINU PRIJATELJA
* KAKO ste uspeli da započnete potpuno novi život, bez porodice, prijatelja?
- Desilo se da sam iz potpune nule, bez lične istorije, kao nova ličnost, stvorio nekoliko stotina dobrih prijateljstava. To se u Beogradu, i pored svih njegovih nevolja, još uvek može, i to me podseća na Beograd pre 1978, pre nego što su postali vidljivi efekti Ustava iz 1974. A to je bio Beograd, grad bez premca u svetu! Bilo bi lepo da Beograđani ponovo nađu mir i ne dozvole da se pizma iz politike uvlači u njihove živote. Porodice i prijateljstva, to je put!

 

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=166621&title_add=Ne%20bi%20bilo%20rata%20da%20Alija%20nije%20mutio&kword_add=radovan%20karadzic

ŠTA O BALKANU GOVORE IZA ZATVORENIH VRATA U BRISELU

ŠTA O BALKANU GOVORE IZA ZATVORENIH VRATA U BRISELU

četvrtak, 24 decembar 2009 02:34

 

EU još nije odlučila kako će se odnositi prema zapadnom Balkanu iako se pomirila s tim da prima Hrvatsku

Mjesecima ništa ne možeš kao novinar probiti, a onda u nekoliko dana, nakupi se izvanredno mnogo "infa" kako novinari zovu u žargonu informacije, i mnogo se toga nepovezanog složi u sliku. EU još nije odlučila kako će se odnositi prema zapadnom Balkanu, iako se pomirila s time da prima Hrvatsku. Neke države još se opiru onom što vide kao prerani ulazak Hrvatske, i traže dodatne dokaze europeizacije.

Hoće li Hrvatska 1. siječnja 2012. zaista postati članica Europske Unije, pitam jednog direktora iz Europske komisije, ali on skeptično odmahuje glavom, previše je posla za obaviti. Dobro, to je samo jedno mišljenje. Regija je na dvije velike međunarodne konferencije dala naznake da je ostavila iza sebe dugu fazu velikih nacionalizama. Đukanović je u izvanrednom, državničkom govoru, rekao da čak ni dok je sve bila jedna država, nije postojalo takvo jedinstvo u prozapadnoj orijentaciji. Podsjetio je kako je regija mudro, pažljivo, izvela priznanje Kosova, jer tu se nije moglo vrludati - ili si za Prištinu ili si za Beograd.

Ali, u Bruxellesu su to bili prvi glasovi o promjenama, nisu se još navikli. Prošle godine, vidjelo se, dok je regija surađivala, napredak prema članstvu priječile su susjede članice. Na jednoj konferenciji Grci su se okomili na makedonskog premijera, u redu, taj bolje da je šutio, ali i ovako, svi znaju da je u pitanju samo i isključivo grčki nacionalizam, ostatak refleksa iz epohe ljubavi prema Miloševiću. Tako sabita, okrenuta sebi, regija je profunkcionirala. Razina ekonomske, ali i svake druge suradnje je jako narasla, osim u samom njezinu srcu, Bosni i Hercegovini.

Jedna Njemica, demokršćanka, tapštala me po ramenu i govorila, malo u neugodi, ne, nemamo ništa protiv Hrvatske, ali ne možemo ništa obećati dok sasvim jasno ne stavimo prepreke pred Tursku, i dok ne uvedemo pauzu za razmišljanje za druge balkanske zemlje. One noći, nastavila je, 2012, sa Stare na Novu godinu, kad budemo dali posljednje zeleno svjetlo za Hrvatsku, sasvim sigurno ćemo znati da će na stol doći i cijeli zapadni Balkan i Turska. Ali, ne želimo da nas se prisiljava,  želimo se osigurati, ma makar vi još malo čekali.

Ne smijemo dozvoliti kolaps sistema i pravnog poretka u Europi, ulaskom nepripremljenih zemalja. Nebitno što ta europska zastupnica nije poznato ime, jer ona prenosi informaciju o općoj nervozi, neraspoloženju, nelagodi od nas dolje. Mnogi ne shvaćaju da Europa ima doslovno PTSP od ulaska Bugarske i Rumunjske, a u Hrvatskoj se uporno ne razumije da nije dovoljno biti "bolji"od te dvije zemlje. Treba biti stvarno dobar.

Već mjesecima Njemačka odašilje signale o velikom zaokretu u europskim pitanjima, koji se, između ostalog, vidi i u odustajanju od vizije proširenja. Drugi put ću o razlozima tog važnog povijesnog otklona s mogućim posljedicama. Sad samo konstatiram. Ne tvrdim ni da će tako ostati, sve je još u previranju, i ako se nastave pozitivni trendovi u regiji, to će se odraziti i na napredak sviju. 

Ali, kako mogu reći da traže dodatne dokaze reformi i europeizacije? Je li to fer, a Hrvatska je tako dugo u pregovorima ?

No, kad se hrvatski građanin okrene oko sebe, vidi li zemlju koja bere plodove reformi, uzdiže prema boljim običajima zapadne Europe? Gdje je europeizacija, osim što smo oduvijek Europa, ali gdje je konkretno, u kojoj instituciji? Nedavne ankete Eurochambersa i OECD-a pokazuju da se investitori u regiju zapadnog Balkana žale na dvije goleme prepreke: korupciju i lošu infrastrukturu.

Šefica pak HGK u Bruxellesu dobro je primijetila: Hrvatska ima divne ceste, šteta da nema proizvedene robe koja bi se njima prevozila. Znate li kako izgleda tridesetak kilometara višetračnog autoputa Bruxelles - Antwerpen? Vječna gužva kamiona, ljudi lude u zastojima od dva sata. Roba, trgovina, proizvodnja, a kriza je!

Zahtjev koji nam postavljaju jest da ne donesemo u miraz korupciju i organizirani kriminal. Kaže Božidar Đelić, potpredsjednik srpske Vlade: To je ono što oni o nama govore, kad mi nismo u sobi, zato moramo suzbiti organizirani kriminal. Ima pravo.

Nizozemci imaju referate i grafikone o tome da čvorišta organiziranog kriminala završavaju u Nizozemskoj, a bandama je "najležernije" na balkanskoj ruti. Mi smo njima direktna šteta, zato nas ne žele – dok ne vide konkretne promjene.

Piše Ines SABALIĆ
Izvor Globus
http://globus.jutarnji.hr/komentari/ines-sabalic/eu-ima-ptsp-od-ulaska-bugarske-i-rumunjske

 

Власт забрањује да се приказују документарци о спрским стратиштима!

Režiseru Miloradu Bajiću na RTS-u zabranjeno prikazivanje filmova

Zločine nad Srbima prekrila tama

Javnosti nije omogućeno da vidi filmove o srpskim stratištima u Hrvatskoj, kosmetskom mučeniku Đorđu Martinoviću, generalu Mladiću...

BEOGRAD - Poznati filmski režiser Milorad Bajić jedini je autor dokumentarnih filmova u Srbiji i Evropi koji još uvek ima čak deset zabranjenih filmova na nacionalnoj televiziji!

To su filmovi: „Strah od istine" i „Optužujemo", „Jama", „Jasenovac 1 i 2", „Jadovno", „General Mladić", „Mrtvi govore", „Masakr", „Travničke izbeglice" i „Samo nas istina oslobađa". Mnogi od navedenih filmova bili su nagrađeni na festivalima dokumentarnih filmova ili su učestvovali u zvaničnoj selekciji.

- Većina filmova prikazana je na festivalima dokumentarnog filma u Beogradu, ali su zabranjeni na takozvanoj nacionalnoj televiziji. Moje filmove zabranjivali su redom generalni direktori, predsednici upravnog odbora ili glavni i odgovorni urednici RTS-a - Dušan Mitević, Dragoljub Milanović, Ratomir Vico, Dejan Mijač, Milorad Vučelić, Aleksandar Crkvenjakov, Bojana Lekić, a sada i Aleksandar Tijanić - rezignirano za Glas javnosti priča Milorad Bajić.

Pored ostalih, za prikazivanje su zabranjeni filmovi „Strah od istine" i „Optužujemo", koji svedoče o kosmetskom nesrećniku Đorđu Martinoviću koga su 1. maja 1985. godine šiptarski zlikovci mučili nabijanjem na kolac na čijem je vrhu bila polulitarska flaša. Takođe, na RTS-u ne dozvoljavaju da gledaoci vide i film o generalu Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, koji Bajiću govori 60 minuta.

SPEČENA MASA OD MESA I KOSTIJU

„Od Simona Vizentala dobio sam podatak - koji je on dobio od engleskih speleologa koji su se 1953. godine spustili u Šaranovu jamu i bušili dno jame sondama - da je dno jame bilo ispunjeno spečenom masom od mesa, krvi i kostiju žrtava, debljine oko 6,5 metara. Đuro Zatezalo u filmu dokumentuje oko 45 hiljada ubijenih lica u logorima Jadovna za 132 dana postojanja, a u popisu žrtava je više od deset hiljada identifikovanih lica, među kojima je bilo mnogo žena, dece, dva episkopa SPC (mitropoliti Petar Zimonjić i Sima Trljajić) i 69 sveštenika", ističe Bajić.

„Ministar kulture Vojislav Brajović nije dozvolio da se film „Jadovno" prikaže na ovogodišnjem Festivalu dokumentarnih filmova, ni u zvaničnoj ni u selekciji 'Panorama', u kojoj se prikazuju oni filmovi koji nisu uvršćeni u zvaničnu selekciju, jer film potresno svedoči o najmonstruoznijim zločinima Hrvata - ustaša koje su počinili nad više od 45.000 Srba i Jevreja. Uz Tadićevo izvinjenje Hrvatima, to je nastavak politike bratstva i jedinstva. Jadovno je bio najsvirepiji sistem od 16 jama u koje su nemilice bacani Srbi i Jevreji i preteča jasenovačkog sistema logora, uspostavljen neposredno po proglašenju NDH. O Jadovnu je i pomisliti bolno, ono i imenom svojim kazuje mnogo. Jadovno je jad i jadikovka naša, nezaceljena rana naša. Jadovno je neizmerna tuga i večita opomena da se takvi zločini nad pravoslavnim Srbima više nikad ne ponove. O tome se ćuti, ali zločini se ne smeju zaboraviti. Rane koje se kriju, uopšte ne zarastaju!", ističe Bajić.

U jedinstvenom dokumentarnom filmu o Jadovnu, Bajić nudi ekskluzivne snimke koje je u dva navrata uradio još 1991. godine sa prostora kompleksa ovog logora podno Velebita. Bajić je na lokalitetima logora razgovarao sa Brankom Cetinom, tada jedinim preživelim od četvorice logoraša koji su uspeli da pobegnu, istoričarem dr Đurom Zatezalom, autorom kapitalnog dvotomnog dela o ovom stratištu i najboljim poznavaocem zločina nad Srbima u NDH, snimio je dno jama, razgovarao sa speleolozima koji su istraživali Šaranovu jamu (najveće stratište Jadovna u koje je bačeno između devet i jedanaest hiljada žrtava)... Bajić kaže da do 11. maja ove godine svoje filmove stavlja na raspolaganje svim nacionalnim i lokalnim televizijama.

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-13-04-2008/zlocine-nad-srbima-prekrila-tama

Velika Albanija 2016. godine!?

Velika Albanija 2016. godine!?

 

Piše:Aleksandar Palić

Stogodišnja ideja o stvaranju "velike Albanije", na kratko realizovana uz pomoć fašista 1941. godine, prema svemu sudeći mogla bi da se „povampiri" u bliskoj budućnosti. Prema analizi nezavisnog i uglednog "Global risrč" političkog instituta iz Kanade (Centar za istraživanje globalizacije) , NATO i Sjedinjene Američke Države, u saradnji sa Turskom, rade na stvaranju velike albanske države na Balkanu, koja bi mogla da ugleda svetlost dana do 2016. godine!
"NATO bez sumnje pomaže stvaranju "velike Albanije". Vašington i Brisel su za ovaj cilj već potrošili mnogo novca i definitivno ne misle da su ga bacili uzalud. Projekat velike albanske države je živ, a posle priznanja nezavisnosti Kosova možda i življi nego što je bio početkom Drugog svetskog rata", navodi Rik Rozif, analitičar kanadskog Centra za istraživanje globalizacije.
Rozih apostrofira i zastavu Kosova, na kojoj se nalazi slika kosovske teritorije, a iznad nje šest zvezdica. Iz sasvim očiglednih i prećutnih razloga, te zvezdice su simbol šest teritorija na kojima sada žive Albanci - Kosovu, Albaniji, Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji i Grčkoj. U analizi se navodi i to da je kosovski predsednik Fatmir Sejdiju u nedavnom razgovoru sa novim generalnim sekretarom NATO Andre Fog Rasmusenom izrazio želju da pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga učestvuju u mirovnim operacija u Iraku i Avganistanu, a sve u cilju da steknu iskustvo prave borbene zone, kako bi posle povratka bile spremne za rat u blizini svoje matične zemlje.
"To znači da će nekoliko hiljada albanskih vojnika sa Kosova i Albanije, posle povratka iz misije u Avganistanu, biti spremni za buduće konflikte na Balkanu", navodi se u studiji Gglobal risrča".
Rik Rozif naglašava i da je Albanija od aprila ove godine i punopravna članica NATO i da kao takva, po ugovoru o Alijansi, može biti pozvana da reaguje ako vlasti na Kosovu isprovociraju sukob sa susedima, kao što su Srbija, Crna Gora ili Makedonija, jer Albanija insistira da ove države za njih "nisu strane zemlje". On upozorava da je policija Srbije nedavno otkrila veliku količinu naoružanja u Preševu, uključujući automatsko naoružanje, bombe, raketne bacače i više od 20 mina, kao i da je početkom oktobra makedonska policija napadnuta automatskim naoružanjem raznog kalibra, tokom rutinske patrole duž granice sa Kosovom. Ako se u obzir uzme i podatak da je NATO naoružao, obučio i pružio logističku podršku OVK u ratu sa vojnicima SR Jugoslavije, dolazi se do zaključka da su novi sukobi i tekako mogući, kao i novo prekrajanje granica.
U stvaranju "velike Albanije" značajnu ulogu bi trebalo da ima Turska, koja sve češće najavljuje svoj povratak na Balkan, a cela priča mogla bi da bude izvedena do 2016. godine.
Miroslav Lazanski, vojnopolitički komentator smatra da je ova analiza "Global risrč" instituta veoma realna i da će je njena realizacija zapravo već počela.
- Takozvana država Kosovo je proglasila nezavisnost, ali uz preduslov da nema pravo ujedinjenja sa nekom drugom državom. Ipak, svima je jasno da će se to uskoro promeniti i da je samo pitanje vremena kada će se južna srpska pokrajna spojiti sa Albanijom. Znači, imamo jednu naciju u dve susedne zemlje i velike sile kao pokrovitelje ujedinjenja. Pa, već sada praktično ne postoji granica između Kosova i Albanije. Prelazi je kako ko želi, a počela je i izgradnja tunela, koji će Prištinu sa Dračom da poveže za samo nekih dva sata vožnje. Samim tim, Priština dobija i izlaz na more - objašnjava Lazanski za „Reviju92".
Naš sagovornik podseća i da je predsednik Albanije Bamir Topi nedavno vrlo direktno govorio o potrebi ujedinjenja Albanaca na teritoriji Balkana, što je jasan znak da je projekat "velike Albanije" već u toku.
- Ono što meni nije jasno, zašto niko od srpskih zvaničnika nije reagovao na njegove skandalozne izjave. Nije čak ni upućen ni diplomatski protest, niti je zatraženo objašnjenje od ambasadora Albanije u Beogradu - pita se Lazanski. - Posle ujedinjenja sa Kosovom, scenario je jasan. Prvo će se pokrenuti pitanje zapadne Makedonije, a zatim i ostalih delova Balkana sa albanskim stanovništvom.
Lazanski je saglasan sa ocenom da veliku ulogu u stvaranju "velike Albanije" ima Turska.
- Pogledajte samo kakve su izjave izneli turski političari u poslednje vreme. Od toga da je Bosna i Hercegovina unutrašnje političko pitanje zvanične Ankare, do toga da je Balkan bio najstabilniji dok su oni ovde gazdovali. Turska ponovo ima jasne imperijalne ambicije prema Balkanu i bilo bi dobro da svi što pre toga postanemo svesni - konkretan je Lazanski.
Postavlja se i pitanje, zbog čega je onda Srbija u poslednje vreme prilično "zbližila" sa zvaničnom Ankarom?
- Potpuno sam zadivljen našim strateškim partnerstvom sa Turskom - ironičan je Lazanski. - Nije mi jasno zbog čega se približavamo Turcima, kada ni mi njima, ni oni nama, ne mogu da pomognu u bržoj integraciji u Evropsku uniju.
Inače, uočljiva je i agresivnija spoljna politika zvanične Ankare i prema ostalim muslimanskim državama i namera da postane lider muslimanskih zemalja.
Dragan Todorović, predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije, takođe upozorava da projekat stavaranja "velika Albanije" predstavlja novu pretnju za Srbiju.
- Analiza, prema kojoj će Amerika i Turska za nekoliko godina stvoriti veliku albansku državu na teritoriji Balkana nije nikako za potcenjivanje i mi ne smemo olako da pređemo preko takvih najava, koje ne samo da su alarm za Srbiju, već i za Crnu Goru i Makedoniju - kaže Todorović.
Sagovornik „Revije92" ističe da se o povratku Turske na Balkan sve više priča i da planovi zvanične Ankare, prema mišljenju mnogih stručnjaka, druge po snazi vojne sile u Evropi, polako počinju da se ostvaruju.
- Nedavno sam postavio pitanje Ministarstvu inostranih poslova šta predstavlja zbližavanje Srbije sa Turskom, ali nažalost odgovor nisam dobio. Da li je moguće da smo zaboravili istoriju? Turci će narednih godina sigurno pokušati da se vrate na Balkan i imaće podršku Amerike u toj nameri. S druge strane, plan neće moći da sprovedu baš tako lako kako su zamislili, jer će na putu imati Rusiju, koja je ponovo moćna država i bez čije saglasnosti odluke kao s kraja prošle decenije, više neće moći da se donose. Zato je i interes Srbije što veće strateško partnetstvo sa Rusijom. Dolazimo u situaciju da se istorija ponavlja na ovim prostorima, ali bi ovog puta iz nje morali da izvučemo neke pouke - upozorava Todorović.
Stručnjaci "Global risrč" instituta iz Kanade upozoravaju da "velika Albanija" možda ne postoji formalno, ali da pravno i praktično već funkcioniše, jer granica između Kosova i Albanije kao da ne postoji, a i između Kosova i Makedonije je više imaginarna, nego stvarna.
Govoreći o projektu "velike Albanije", ruski politički analitičar Pjotr Iskenderov, izjavio je da proglašenje nezavisnosti Kosova i priznanje ovog čina od SAD i većine država EU, predstavlja katalizator za stvaranje velike albanske države. U prilog činjenici da postoji saradnja Kosova i Albanije idu i izveštaji da je Tirana nedavno ustupila Prištini luku na Jadranskom moru Šenđin, kako bi nova "nezavisna država" imala izlaz na more. Čak je i premijer Albanije Sali Beriša izjavio da "ideja ujedinjenja treba da bude zvezda vodilja svih albanskih političara".
Centar za globalna istraživanja podseća da se zbog ove izjave, oglasio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, dok su SAD, Amerika, pa čak i zvanična Srbija ostali nemi.
"Vrlo sam zabrinut zbog izjave albanskog premijera. Ubeđeni smo da je trebalo da bude adekvatnog odgovora, prvo iz EU, a kasnije i iz NATO. Taj odogovor još nismo videli. Nadam se da se, uprkos činjenici da nije bilo javne reakcije iz evropskih prestonica, vode razgovori sa albanskim vlastima. Moskva izražava zabrinutost zbog izjava zvanične Tirane da je neizbežno ujedinjenje svih Albanaca", stoji u saopštenju Sergeja Lavrova.
Pored sadašnje teritorije Albanije u veliku šiptarsku državu, trebalo bi da uđu i Kosovo i Metohija, dolina Preševa u južnoj Srbiji (opštine Preševo, Bujanovac, deo Medveđe), zapadni deo Makedonije, južni i istočni delovi Crne Gore sa Ulcinjom i delovima opštine Plav i Rožaje, kao i grčki južni Epir, s tim da Grci već duže vreme igraju na kartu asimilacije albanske nacionalne manjine. S druge strane, Ali Ahmeti, osnivač i komadant terorističkih albanskih u Makedoniji (ONA) svojevremeno se hvalio i postojanjem "Oslobodilačke armije Kamerija" u severozapadnom grčkom regionu Epiru, opremljenoj i imspresivnim arsenalom naoružanja. Šta li će biti izgovor za ovaj pokušaj prekrajanja granica, hoće li Grci „trovati" Albance ili će Makedonci sprovesti „etničko čišćenje". Hoće li Ričar Holbruk u čarapama posećivati i Albance u Epiru ili će Vilijem Voker komandovati pokraj Podgorice. Srbi neće biti dežurni krivci, ko će biti nova žrtva?

LAZANSKI
Nema "štita" na Kosovu
Najave pojedinih stranih i domaćih analitičara, da bi NATO i Amerika mogli da jedan od stubova antiraktnog štita postave i na Kosovu i Metohiji (u blizini Brezovice), Miroslav Lazanski odbacuje kao neosnovane.
- Amerikanci su planirali da postave štit u Poljskoj i Češkoj, koje su ozbiljne i uređene države. Takvi projekti se ne realizuju u nebezbednim zonama kao što je Kosovo i gde postoji velika opasnost od novih sukoba, napada bandi, ali i terorista. Štit će pre biti postavljen u Turskoj i Izraelu - poručuje Lazanski.

SRBIJA
„Trojanski konj"
Dmitri Sajms, direktor Niksonovog instituta i stručnjak za Istočnu Evropu i Rusiju, nedavno je izjavio da među ljudima u američkim institucijama o Srbiji postoje dve škole mišljenja.
"Jedna je da je Srbija ruski trojanski konj, i druga proističe iz činjenice da Srbija nije sledila američku politiku devedesetih godina", objasnio je Sajms.
Takođe, u SAD postoji snažan lobi, koji promoviše "veliku Albaniju". Lobi je formirao bivši američki kongresmen Džozef Diogardi, koji je etnički Albanac.

 

http://www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=599&editionId=110&articleId=468