Претражи овај блог

уторак, 31. мај 2011.

СУДЕ, ДА ИМ НЕ БИЛО СУЂЕНО. УЗ ХАПШЕЊЕ ГЕНЕРАЛА МЛАДИЋА

СУДЕ, ДА ИМ НЕ БИЛО СУЂЕНО. УЗ ХАПШЕЊЕ ГЕНЕРАЛА МЛАДИЋА

Јелена ПОНОМАРЈОВА | 31.05.2011 | 23:08

 

Хапшење бившег начелника Главног штаба Армије Републике Српске, генерала Младића и припрема за његову екстрадицију у Хаг  је следећи по реду догађај у„пречишћавању Историје"...

 * * * *

 Процес растурања социјалистичке Југославије је био варварски и крвав. О томе зашто се то десило, ко су главни сценаристи трагедије југословенских народа кроз године су написани томови научних истраживања и брда публицистичких материјала, али почетком деведесетих су код народа постојале само емоције, непроверени подаци о жртвама  међунационалног ратовања и илузије (пре свега: код руског руководства) о могућности да се сагради праведан свет. Потпуно оправдано је изгледала идеја формирања неке нове структуре, која ће истражити ратне злочине до којих је долазило у току разбијања и деобе Југославије. Коначна одлука да је неопходно да се формира међународни суд  сазрела је као резултат рада комисије експерата за анализу информација о кршењу Женевских конвенција и других норми хуманитарног права у току оружаних конфликта на територији бивше Југославије, коју је СБ ОУН формирао у октобру 1992. године.

Већ у мају 1993. на бази резолуција СБ ОУН бр. 808 и 827 формиран је Међународни трибунал, који је позван  да истражи злочине из периода 1.01.1991. до датума који ће СБ одредити  „када се успостави мир". Као резултат те врло неодређене формулације  Трибунал још увек ради, иако је прошло много година од „успостављања мира". Рок за завршетак његовог рада се стално одлаже. Тако је требало да, према резолуцијама ОУН бр. 1503, 1534 и 1880, све предмете размотрити у првој инстанци прво до краја 2004, па 2008, а затим до краја 2009. године.

16.12.2009. године у резолуцији СБ ОУН бр. 1990 је изјављена „решеност  да се рокови важења овлашћења свих сталних судија Међународног трибунала продуже на период до 30.06.2010. године, а судија Апелационе инстанце – до 31.12.2012.г, или до завршетка послова који су им дати у надлежност, уколико се то раније деси".  Ново продужење рада ове институције је изазвало негодовање Русије, која се 22.12.2010. уздржала од гласања за резолуцију 1966. Та резолуција је предвиђала да се оснује „Међународни механизам за преостале предмете" који је требало да рад на завршавању судских предмета МТБЈ[1] почне 1.07.2013., и заврши 31.12.2014.год.  За тај документ је од 15 чланица СБ гласало 14. Како је изјавио тадашњи стални представник Русије у ОУН Виталиј Чуркин, трибунали (МТБЈ и Међународни трибунал за Руанду)  свесно отежу са завршавањем рада. Осим тога, „ништа мање питања ниче и у вези са објективношћу тих судова. Међутим, руска позиција, као и пре, за такву тврдњу на Западу не налази подршку". Без обзира на то, Русија полази од становишта да је наведена резолуција „последња у вези са питањем рока рада оба трибунала и да ће они бити сасвим затворени до краја 2014. године. (I).

Међутим, тешко је поверовати да ће бити тако. На пример, председник МТБЈ Патрик Робинсон је више пута поновио да предмет бившег лидера босанских Срба Радована Караџића, који је ухапшен под врло необичним околностима 2008. године, неће бити завршен пре краја 2012. године, а вероватна жалба ће се разматрати до фебруара 2014. Међутим, полазећи од чињенице да процеси трају и по неколико година, рокови у вези са суђењем Караџићу могу да буду померани, наравно, не ка скраћењу. Таква бојазан се потврђује и речима пи-ара Хашког трибунала, Нерме Јелачић: „ Рокови завршетка рада Трибунала се односе само на предмет Караџића, тј. „не важе за Ратка Младића и Горана Хаџића" (II). То је више пута изјављивао и главни тужилац МТБЈ Серж Брамерц.

И одједном – ето среће! Просто невероватно, али само неколико дана пре подношења Брамерцовог извештаја Савету безбедности ОУН о раду Трибунала, када је могла да се донесе коначна одлука о затварању овог органа, судије су добиле посла за још неколико година.

У току новембарске (2010. г.) посете Београду главни тужилац МТБЈ је обавио разговор „у четири ока" са председником Србије Борисом Тадићем, премијером Мирком Цветковићем и председником Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расимом Љајићем, који су убедили хашког тужиоца да ће имати њихову потпуну сарадњу. „Наша страна води интензивну потрагу за Ратком Младићем и Гораном Хаџићем, и труди се да успешно заврши сарадњу са трибуналом у Хагу" – изјавио је српски председник. Детаљнији разговор о напорима које Београд чини на хапшењу главних лица које Трибунал тражи главни тужилац МТБЈ је имао у штабу националне безбедоносне службе, са руководиоцима свих заинтересованих установа, заједно са војним обавештајцима, као и са тужиоцем за ратне злочине Владимиром Вукчевићем.

Садржина тих преговора, из разумљивих разлога, остаће затворена за штампу, али резултат „интензивне потраге", како се каже, је видљив. Хапшење 26. маја Младића у селу Лазарево, на 70 км од Београда, председник Француске Никола Саркози  је оценио као „снажну Тадићеву одлуку". Очигледно да тешко да би дошло до хапшења „најтраженијег ратног злочинца" да није било „вештине" српског председника. Потрага за Младићем је стварно појачана после Брамерцове посете. О променама у ловној површини  и методама „лова" на Младића министар унутрашњих послова Ивица Дачић је говорио више пута. Конкретно, он је подвлачио да се у потрагу за Младићем и Хаџићем, која је дотле била прерогатив српске државне безбедности, активно укључило и министарство унутрашњих послова, „што подразумева ширу контролу и праћење лица, за које се претпоставља да подржавају српске јунаке за којима се трага" (III), као и јачање оперативно-извиђачког рада.

* * * *

Према подацима српске полиције, рано ујутро 26. маја појачани одред полицајаца је дошао у село Лазарево, где живи око 2000 људи и у коме раније нису вршени претреси, да би се направио циљани претрес. „Полиција је истовремено ушла у четири куће, које припадају Младићевим рођацима. У једној од њих, у кући од жуте цигле са зарђалом оградом, - полицајци су пронашли Генерала који је, без обзира на рано јутро, већ био будан. Генерал је шапатом полицајцу рекао како се зове и предао два пиштоља , који су били поред њега у тренутку хапшења. У том селу је живео око две године" (IV). Касније, одговарајући на питања новинаразашто није искористио оружје, Младић је одговорио: „Нисам хтео да убијем децу која су дошла да ме хапсе".  

Игра „шуга с Ратком" је од тренутка када га је у јуну 1995. године МТБЈ прогласио за ратног злочинца постала међународна. Младића оптужују не само за ратне злочине у току рата 1992. – 1995. на територији савремене Босне и Херцеговине, већ његову фигуру користе као услов за пријем Србије у Европску унију. Комесар Европске уније за питања проширења Оли Рен  је више пута изјављивао да ће „српско питање" да се „решава искључиво у зависности од оцена које ће бити дате у извештају главног тужиоца  МТБЈ (V).

Упорност са којом садашње српско руководство тежи Европској унији, у најмањој мери – чуди, а у већој – разочарује. Европска унија - наднационална организација  која је непосредно учествовала у планирању и извођењу операције  прво на растурању Југославије, па затим Србије као целовите суверене државе, појављује се као циљ за кога читаву своју будућност везује осакаћена, понижена, лишена својих историјских реликвија (уз непосредну помоћ те исте Европске уније) Србија!  Нећу да говорим о томе да је садашњи социјални и економски положај саме Европске уније толико јадан да тешко да би било који политичар јасних мисли везивао судбину своје земље са таквом организацијом. Тим пре, када ти се постављају услови којима се понижава национално достојанство и  када се предлог за окретање „новог листа" историје земље условљава предајом свог становника суду сумњиве репутације.

 Ратко Младић је био једна од централних фигура рата у Босни. За њега знају далеко ван босанских граница. Новине „Дејли телеграф" су га укључиле у списак од 30 познатих савремених војсковођа, констатујући да га они официри, који су преговарали са њим, сматрају за генија тактике (VI). Противници су га се плашили, а Срби обожавали – због поштења, високог професионализма, храбрости, привржености Отаџбини. За националну самосвест Срба значај Младића који је, фактички, победио, без обзира на бомбардовање НАТО, у рату у муслиманско-хрватској федерацији БиХ, је огроман.  Одатле и јача пажња према њему од стране НАТО и ЕУ.

Зато није случајно што је председник Тадић, на специјално сазваној у вези са хапшењем Младића, конференцији за штампу изјавио: „Тако смо ми завршили тежак период наше историје и скинули бреме са рамена нашег народа. Сада се отвара нова страница, а ми ћемо радити на процесу помирења у региону", а  „завршена истрага ће дићи ниво међународног поверења у Србију". Реторичка фигура о „бремену народа" представља стварно Тадићево признање колективне кривице Срба у том рату, у рату народно-ослободилачком, у рату за своју државност, у рату за право на живот у земљи својих предака.

Очигледно, да би коначно орасположио Европску унију према Србији Тадић је посебно подвукао да се „води истрага против људи који су му помагали (Младићу – Ј.П) да се крије од правосуђа... Свако ко је помагао Младићу ће морати да стане пред суд" (VII). Не знам да ли ће те напоре да призна ЕУ (хапшење Младића јенатемпирано за дан посете Београду Кетрин Ештон - врховног представника ЕУ за иностране послове и политику сигурности), али да хапшење Младића није и последњи услов за пријем Србије у ЕУ – то је потпуно јасно. Следећа фигура је Горан Хаџић, а затим ће то бити признање Косова и референдум у Војводини и још много шта.

* * * *

За садашње (прозападно) српско руководство је од животне важности да нови извештај Сержа Брамерца  Савету безбедности ОУН буде позитиван, јер Београд тежи да добије статус кандидата за пријем у ЕУ. Како је познато, највећи противник сближавања Србије са ЕУ је Холандија, која своју позицију образлаже искључиво тиме, да  Ратко Младић и Горан Хаџић још увек нису на оптуженичкој клупи.

А да кажемо нешто о разлозима, због којих   управо Холанђани тако јако теже да „закопају" Младића? Мало ко зна да су многобројне жртве у Сребреници најнепосредније што је могуће повезане са неодговорним понашањем холандских миротвораца, у чију је зону одговорности спадала ова муслиманска енклава 1995. године. Када су Сребреницу као одговор на многобројна убиства Срба од стране наоружаних формација које је водио Насер Орић који је, да кажемо и то, ослобођен по решењу Трибунала, окружиле јединице Ратка Младића, холандска војска не само да није ништа предузела како би се сукоб избегао и заштитила мирно становништво, већ је на брзину напустила енклаву. Другачије речено, своју срамоту Холандија већ више од петнаест година покушава да припише Младићу и његовој војсци.Што се тиче Орића, мада оптужен за стрељања Срба у рејону Сребренице у  периоду 1992. – 1993. год. и за уништење више од десет српских села, он је осуђен на две године затвора и ослобођен је директно у судници, чим је пресуда прочитана (урачунато му је време које је провео под истрагом).

Ни на који начин немам намеру да правдам насиље. Снага права треба да је у томе да злочинац, ако је његова кривица доказана, буде кажњен. Казус Младића нас само тера да размишљамо о стварима у глобалу, о симболици онога, што се десило, које се по свим параметарима уклапа у организовано понижавање једног народа – Срба, и једне државе – Србије. Да подсетим да су главни оптуженици у свим процесима МТБЈ били баш Срби и, захтевајући хапшење Младића и Хаџића, Суд, како ми се чини, хоће да постави једну дебелу антисрпску тачку на свој рад.

За 18 година рада МТБЈ је одрадио 144 судска процеса, у којима је већина процеса, а прецизније 94 (или 66% свих предмета) било вођено против Срба. 33 процеса су била против Хрвата, 8 против косовских Албанаца, 7 против босанских муслимана и два против Македонаца. Од 19 умрлих у току суђења 16 су били Срби, при чему су неки преминули под врло чудним околностима, међу њима и бивши председник Југославије Слободан Милошевић, чију кривицу Трибунал није успео да докаже. Осим тога, од 28 ухапшених председника држава, војних заповедника, председника влада, вице-премијера, министара одбране и спикера парламената Срби опет припадају упадљивој већини – 19. Посебно импресионира збир затворских пресуда: Срби су осуђени на 904 године, Хрвати на 171, муслимани на 39 година, косовски Албанци (који су, како је доказао Дик Марти, из све снаге трговали људским органима) – на укупно 19 година, и Македонци – на 12 год. (VIII)

Још  упечатљивије су појединачне затворске казне: на 40 година је осуђен Горан  Јелисић, чувар затвора за заробљене муслимане и Хрвате који се налазио код Брчког и бивши градоначелник босанског Приједора Миломир Стакић. Генерал армије Републике Српске Радислав Крстић осуђен је на 46 година затвора, истина, доцније му је пресуда смањена за 10 година. На по 30 година осуђени су и браћа Лукић, према формулацији, за злочине против босанских муслимана у Вишеграду, граду који се налази на неколико десетина километара од Сарајева, близу српске границе.

Толико сурове пресуде Србима природно наводе на многа питања. Прво – о  адекватности толико дугих затворских казни, које су у суштини једнаке доживотном затвору. Друго, о једнакости кривице других учесника крвавих догађаја. Класичан пример „двојних стандарда" Хашког трибунала је поступак против Рамуша Харадинаја, једног од команданата „Ослободилачке армије Косова", која се са својим војницима прославила суровошћу према косовским Србима и грађанима других неалбанских народности. Без обзира на тешке злочине које су они извршили Харадинаја су ослободили одговорности „због недостатка доказа". „Уствари – докази су нестајали заједно са сведоцима, међу којима су били и сарадници косовске полицијске службе, од којих су Харадинај и његови сарадници почели да се избављају још 1999. године" (IX). И уопште, ако се погледа статистика о ослобођеним Албанцима који су по Косову правили зверства, она  је запањујућа. Најјачи албански борци, који своје жртве броје у стотинама – Фатмир Лимај, Исак Муслиу, Идриз Балај и већ поменути Рамуш Харадинај – сви су ослобођени.

Сам начин формирања МТБЈ - Трибунал има дозволу за рад Савета безбедности ОУН - а класични међународни судови се формирају потписивањем међународних уговора – ствара не само много питања и праведну критику, већ показује и принципијелне позиције зинтересованих страна.

Како констатује један од признатих стручњака за та питања – Александар Мезјајев, „формирање правног органа потписивањем међународног уговора предвиђа да постоје интереси код свих учесника у уговору, а на државе, чији интереси у уговору нису узети у обзир, уговор не важи. Истовремено – резолуције Савета безбедности ОУН се заснивају на изјављивању воље само неколико држава. Да су они, који су формирали Трибунал, свесно тежили да искључе опште учешће  у прихватању решења, сведочи и чињеница да питање оснивања Трибунала није изнето на дискусију у Генералној скупштини ОУН – органа у коме све државе – чланице имају представнике". (Х)

Стварно, СБ ОУН нема овлашћења да формира међународне правосудне органе, јер ни један члан Статута ОУН, укључујући и чланове 7. главе, не садржи налог на право Савета безбедности  да формира међународне трибунале, као ни правосудне органе. Другим речима, у складу са општеприхваћеним принципом у правној науци: „Нико не може да другоме пренесе више права, него што их он сам има" - ни СБ ОУН, обзиром да није био правосудни орган и није имо правосудна овлашћења,  није имао права да другим институцијама даје такве компетенције.

Осим тога, ОУН у складу са Статутом (чл.  2, т.7) не може да се меша у искључиву компетенцију држава. А Резолуција СБ бр. 827 нарушава управо принцип суверенитета и формира орган који је позван да суди физичким лицима – грађанима држава-чланица ОУН. На крају, уз све остало, СБ ОУН је прекршио и ставове члана 14 Међународног пакта о грађанским и политичким правима (1966.), који је фиксирао право сваког човека да му суди суд, који је формиран законски. Резолуција СБ ОУН је то  онемогућила свим грађанима земаља бивше Југославије. Тако је формирање МТБЈ прекршило базне принципе и норме међународног права, а то значи да ни једна одлука тог незаконито формираног органа не поседује правну - обавезујућу снагу.

Ради праведности потребно је навести аргументе заштитника Трибунала. Један од најраспрострањенијих аргумената је тврдња да је СБ ОУН имао право да оснива међународне трибунале на основу члана 29 Статута ОУН, који предвиђа да СБ може „да оснива такве помоћне органе, за које он сматра да су неопходни, да би он могао да обавља своје функције". Међутим то је аргумент слабости. Ствар је у томе да правосудни орган у принципу не може  да буде помоћни орган политичке институције, те је зато потпуно очигледно  да  члан 29. не предвиђа формирање правосудног органа.

Што се тиче аргумента према коме је МТБЈ, без обзира на правно образложење његовог формирања, постао законити орган, јер су га признале све државе, укључујући и државе бивше Југославије, то и ту има шта да се каже. Прво, законитост оснивања МТБЈ није признало много земаља. На пример, Индија, Мексико, Савезна Република Југославија (до тренутка њеног распада) и низ других земаља наставља да протестује због правног образложења формирања ове структуре. Друго, признање незаконитог акта ћутањем не може аутоматски да доведе до законитости тог акта (XI).

Па онда – зашто је Трибунал основан? Према мишљењу велике већине руских и неангажованих западних научника: „Трибунал има искључиво политички циљ – да потврди кривицу само једног народа у свим ратовима последње балканске кризе и тако оправда агресију НАТО против Југославије 1999. године, тј. да њеним дејствима да законитост. Вишегодишња делатност Трибунала у светском јавном мњењу је створила неадекватну представу о учесницима балканског конфликта и о ономе што се дешавало. Трибунал је створен да би се историја распада Југославије прекројила, односно да би се изменио карактер ратних дејстава тако што би за све злочине који су се на Балкану десили од почетка 1990-х година одговорност пала на само један народ – Србе (подвукла Ј.П.).  Управо зато је број осуђених Срба тако велики" (XII).

Данас поседујемо масу доказа о зависности и пристрасности  суда, о предубеђењима судија, иследника и тужилаца. Њихова необјективност се испољава не само у процедури процеса суђења, већ и у раду са окривљенима, сведоцима, научним експертима. Правосудни орган се служи и позивањем лажних сведока, коришћењем доказа „из друге руке", ограничавањем могућности експерата (не смеју да користе белешке) и сведока окривљеног (ако му се не свиђа твоје сведочење – прелази се на питања и одговоре са („да" или „не"), заштитом лажног сведочења, помоћи сведоцима оптужбе, појављивањем у писменим доказима онога, што сведоци нису рекли, забраном изношења имена сведока  чак и ако они не желе да буду заштићени – како не би била могућа припрема за одбрану и унакрсно испитивање, рад са сведоцима на фабриковању доказа и још много шта(XIII).Уосталом, о невероватној некомпетентности и отсуству потребне професионалности иследних органа писала је бивши тужилац МТБЈ Карла дел Понте у књизи која је дигла велику буку(XIV).

У најтеже облике кршења рада МТБЈ експерти указују на одбијање да се дозволи лична одбрана, насилно давање адвоката, суђење inabsentia, кршење принципа презумпције невиности, кршење принципа једнакости страна, кршење принципа правне одређености, конкретно  по питању одређивања висине казне, кршење принципа забране на ретроактивно коришћење права, кршење принципа независности и непристрасности  суда. Осм тога, Трибунал  манипулише статистичким подацима, користи непроверене и нетачне статистичко-демографске конструкције, како би се доказао унапред договорен резултат. Због чега су биле потребне све те манипулације?

Фактички, Трибунал је постао не само простор за историјско понижење већинског народа Југославије – Срба, који су тежили да сачувају своју националну  срж у комадићима оне земље  коју су они стварали кроз цео 20. век, али и најважнију превентивну функцију за Запад. Ствар је у томе да је, пошто је акценат светског јавног мњења ставио на преступе балканских народа, а најпре Срба, он је  одвукао мач Фемиде од оних који су  на југу Европе направили 1999 г још од времена Другог свеског рата невиђену хуманитарну катастрофу. „Они суде да им се не би судило", јер последице агресије НАТО тамне пред многим кршењима људских права из периода међуетничких сукоба  у бившим југословенским републикама. Али, да приведемо само неколико бројки.

У току агресије, која је трајала 78 дана, авиони НАТО су нанели 2300 ваздушних удара, при којима је бомбардовано 995 објеката широм Србије и Црне Горе. При том су коришћене углавном забрањене врсте муниције са додатком радиоактивних материја – углавном осиромашеног уранијума (U-238),као и касетне бомбе. На Југославију је бачено укупно 23.000 бомби и ракета, укупне тежине преко 25000 тонаxv (према другим подацима 79000 тона), од чега су била 152 контејнера са касетним бомбама (које експлодирају тек када дођу у додир са живим организмом). (Ја сам текст мало изменила, да би свима био схватљивији, али су сви подаци остали).

Бомбардовање комбината за прераду нафте и осталих петрохемиских производа довело је до појаве црних киселих киша. Нафта, петрохемијски производи и остале токсичне материје су оштетили систем вода не само Југославије, већ  и осталих балканских земаља. За време бомбардовања територије Југославије је погинуло око 2.000 мирних становника, 7000 је било рањено, од чега 30% деце. Коначне сразмере штете која је нанета индустријским, транспортним и цивилним објектима СРЈ до сада нису изговорене. Према разним проценама  оне се мере сумом од 50 до 200 милијарди долара. Уништено је или озбиљно оштећено око 200 индустријских предузећа, објеката за складиштење нафте, енергетских објеката, објеката инфраструктуре, међу којима 82 железничка и аутомобилска моста, оштећено је 8 електрана, седам железничких станица, шест аеродрома, много путева, оштећено је или сасвим уништено 20 телевизијских репетитора и релеа, велики број телевизијских и радио станица. Уништено је око 90 историјских и архитектонских споменика, 2000 школа, 35 факултета, више од 20 болница. Преко 40000 стамбених објеката је порушено или оштећено. Два милиона људи у осмомилионској држави, тј. једна четвртина становника, је остала без основних средстава за живот. У више градова су оштећени центри за прихват избеглица из Босне и Хрватске.

А то још није све. Бомбардовање, како су нас убеђивали чиновници НАТО - да би се заштитило  цивилно становништво - је изазвало лавину избеглица са Косова. На пример, ако је 1998. године за време ратних дејстава између Албанаца и Југословенске народне армије територију покрајине напустило 170.000 људи, углавном жена и деце, са почетком агресије НАТО, према подацима Управе врховног комесара  ОУН за избеглице – покрајину је напустило 790.000 албанаца, 100.000 срба, као и роми, адигејци и муслимани. Према најоптимистичкијим прорачунима агресија НАТО је изазвала миграцију унутар СРЈ више од милион људи. Па онда, коме у ствари,  треба да се суди?

Важно је да потсетимо на још једну незанемарљиву чињеницу. У току читаве Цветне недеље, посебно на сам дан Ускрса, који се у Србији слави по православном календару, и енглески, и амерички војни авиони су настављали да нападају из ваздуха Србе - хришћане. На неким бомбама које су избацивали енглески пилоти је бојом било написано: „Срећан Ускрс". Само из ове чињенице би требало да и највећи поборници Трибунала схвате због чега је он формиран и чије интересе штити.

* * * *

Рећи ћу још једну претпоставку. За „хуманитарну интервенцију" земаља НАТО у Либији, која још увек траје, код земаља које је изводе постоји снажна потреба да она буде врло заштићена, и то  информацијски. Односно – врло је потребно да се пажња јавности одвуче од уништења инфраструктуре и цивилних објеката, од убистава мирних становника, међу којима су и деца, до којих долази при бомбардовању Либије. Треба да се суди другоме, да се теби не би судило! Могуће је да су не само хапшење Младића, него и брзина са којом је донета одлука о његовој екстрадицији Хагу, без обзира на очигледне проблеме са здрављем шездесет деветогодишњег генерала, индиректно повезани са либијским фактором. Значајна је реакција Генералног секретара НАТО Андерса Фог Расмусена који је међу првима из глобалистичког естаблишмента поздравио хапшење Младића, као и званичног Лондона, који је тај догађај назвао историјским.

Београд јако жури (или га јако журе) да Младића преда Хагу. Београдски суд је већ  сутрадан после његовог хапшења дао дозволу за његово изручење. Агенција Франс прес, позивајући се на Милоша Шаљића, адвоката ухапшеника, је саопштила да „стање Младићевог здравља не представља препреку за његово изручење, јер је он покретан", без обзира на чињеницу што је  одбрана екс-команданта босанских Срба одмах изјавила де ће поднети жалбу због чињенице да због лошег здравственог стања Генерал није у стању да учествује у раду Трибунала. Уколико Младић ипак буде предат МТБЈ, по мишљењу правника, непосредно вођење процеса може да почне најраније кроз годину и по дана.

Оволика брзина може да се објасни изузетно негативном реакцијом значајног дела становништва како Србије, тако и Републике Српске. Саопштење о хапшењу Младића је већ у читавом низу српских градова – Новом Саду, Краљеву, Зрењанину, Аранђеловцу, Чачку изазвало масовне акције протеста поклоника бившег генерала. У Београду је неколико стотина људи покушало да се нађе на митингу под називом „Младић – херој", али је полиција забранила тај збор. Ухапшене су десетине људи. Хапшење Младића људи називају  „срамотом" и позивају истомишљенике бившег војног заповедника да изразе протест против „окупације Србије од стране Вашингтона и Брисела". Према резултатима анкете коју су направиле новине „Вести" Младића подржава 75% становника Србије.

Талас протеста због хапшења Ратка Младића се доваљао и до Русије. Први пут откако постоје везе између наше две земље ноћу 27. маја су на амбасаду Србије летеле флаше, напуњене црном бојом. Први саветник у Амбасади, Борис Секулић, је само изјавио: „Могу само да потврдим да се то заиста десило".

У Републици Српској главни митинг подршке Младићу је предвиђен за данас, 31. мај.  Организације ветерана Републике Српске су осудиле Младићево хапшење и позвале да се оснује фонд за помоћ свим грађанима РС које је МТБЈ ухапсио. Истовремено званична власт Републике Српске је унапред изјавила да Младићево хапшење схвата као испуњење међународне обавезе у оквиру Дејтонског мировног споразума од 1995. године и изразила наду на праведан судски поступак. Према речима председника РС Милорада Додика, власти Републике Српске никада нису и никада неће штитити оне, који су вршили ратне злочине, без обзира на њихову религиозну или националну припадност.

Руска Федерација је преко Константина Долова, опуномоћеног представника Министарства спољних послова за људска права, демократију и владавину права такође изразила наду  да ће „судски процес лидеру босанских Срба Ратку Младићу бити праведан и да неће довести до продужења рада Међународног трибунала за бившу Југославију".  Мада је тешко веровати у праведност и непристрасност организације која је читавих 18 година била до краја верна доказивању управо супротног. А можда ће доћи и до потпуно непредвиђених околности, које Трибуналу неће дозволити да донесе неправедну пресуду. Путеви Господњи су непознати! А за сада се правосудна машина захуктава до пуне брзине. Младић још није стигао у Хаг, а већ је именована тројка судија, која ће бити у Већу. Председавајући ће на овом процесу бити, по саопштењу агенције ИТАР-ТАСС Кристоф Флуге из Немачке. Осим њега у Већу је и грађанин Холандије Алфонс Ори и судија из Јужноафричке републике Баконе Молото. Наравно, судије су одмах донеле одлуку да тужилаштву Трибунала дозволи да у року од 7 дана изврши исправке у оптужници Младића. Тако да ћемо „праведност" јако брзо видети на делу: треба судити, да ти не би било суђено.



[1]
 Међународни трибунал за бившу Југославију

 

Јелена Георгијевна ПОНОМАРЈОВА – доктор политичких наука, доцент на Московском државном универзитету за међународне односе при Министарству иностраних послова Русије.

http://srb.fondsk.ru/news/2011/05/31/sude-da-im-ne-bilo-sudzheno-uz-hapshene-generala-mladiha.html

понедељак, 30. мај 2011.

Zašto Tači ima bolji tretman od Mladića?

Zašto Tači ima bolji tretman od Mladića?

Komentara 80

| veličina teksta:+-

Problem Srbije jeste što tribunal u Hagu, EU i SAD ne žele suočavanje Ratka Mladića sa zločinom u Srebrenici, nego njegovu unaprijed pripremljenu osudu u kontekstu političkog tumačenja tog zločina - navodi "Glas Rusije."

U Srbiji vlada medijska evroeuforija povodom hapšenja generala Ratka Mladića, koja je u stvari bijeg od realnosti da će priznanje albanske državnosti na Kosovu i Metohiji biti nastavak politike ucena čiji je Mladić bio samo deo - navodi se u komentaru i ocenjuje da je "neumerena evroeuforija medija i priprema naroda na izručenje Ratka Mladića potpuno suprotna atmosferi koja je vladala u Hrvatskoj, kada su njeni generali hapšeni i suđeni".

  Već osuđen: Ratko Mladić

  ''Glas Rusije'' navodi da je Mladić "autentičan oficir i vojnik, za razliku od ljudi kriminalne i plaćeničke prošlosti, kao što je Ante Gotovina, koji su tek u hrvatskoj vojsci stekli oficirski čin i opraštanje starih grehova".

  U komentaru se navodi da u "izlaganjima ogromne većine analitičara kroz osuđujuće tonove upućene generalu Mladiću provejava evrooptimizam bez pokrića", te da je "popagandna meta prazan stomak građana, koji nakon nebrojenih i neispunjenih obećanja sada imaju novo svetlo na kraju tunela: u izgledu je nešto malo bolja volja EU".

  "Samo država bez dostojanstva može medijski da se miri nad sudbinom generala svoje vojske. Ne bi trebalo to da čini iz najmanje dva razloga: moralnog i praktičnog. Sa moralne strane, Srbija i Republika Srpska dužne su da Ratku Mladiću obezbede odbranu u Hagu i dužne su da ga podrže, kao svog građanina i oficira", navodi "Glas Rusije".

  U tekstu se upozorava da će "u praktičnom smislu, hapšenje i ekspresna osuda Ratka Mladića za ratni zločin otvoriti vrata nasilnoj reviziji Parisko-dejtonskog mirovnog ugovora i značiće početak nestajanja Republike Srpske".

  "Kada Žoze Manuel Barozo kaže da Hašim Tači ima pravo na pretpostavku nevinosti, a Tači ipak ima bitno drugačiju profesionalnu karijeru od Mladića, niko od srpskih evroentuzijasta ne pita zašto srpski general ne uživa isto pravo", navodi "Glas Rusije".

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/140845/Zasto-Taci-ima-bolji-tretman-od-Mladica

недеља, 29. мај 2011.

Из легенде у Хаг, из Хага у легенду

Из легенде у Хаг, из Хага у легенду

 

Саша Рендић   

субота, 28. мај 2011.

Description: http://www.nspm.rs/images/stories/novzahronike/mladic%20i%20klark.jpgПостоји ли у протеклих 20 година особа која је толико задужила српски народ, да јој по сваку цену морамо одати заслужено признање, поштовање и дивљење?!

 

За право чудо, постоји!

Постоји неко, ко без иједне једине мрље, носи епитет Великог спасиоца, војсковође и човека, а то је генерал Ратко Младић.

У свом другом тексту на овом сајту писао сам о том човеку, о једном храбром и честитом срцу, чију су породицу, упадима полицијских возила без икаквих таблица и ознака, малтретирали докони полицајци (не знам ни дан данас да ли су наши или туђи, не зна се шта је горе. А кажем докони, зато што раде све, сем што врше свој посао).

Сви Срби широм Србије добро су упознати какви су се злочини одвијали на територији НДХ током Другог светског рата, шта су на том подручју радиле усташе и муслиманске ханџар дивизије. Отац Ратка Младића такође је страдао од усташа. Данас, када многи у свету ниподаштавају велику победу Црвене армије над Хитлером, када многи ниподаштавају холокауст над Јеврејима, када многи за почетак историје проглашавају пад Берлинског зида, када многи покушавају да Србији прикаче логор на Старом сајмишту као отежавајућу околност (свака част и огромна захвалност господину Јаши Алмулију, који је допринео да се зна да је то била територија НДХ, а да су одлучивали искључиво Немци ). Овим не желим да рехабилитујем Недића, увек ћу га сматрати квислингом, јер је могао да спасе велики број Срба и Јевреја, само да је хтео. Гестапо у Београду никад ништа не би урадио, да није имао податке које им је проследио Драги Јовановић. Историјска слика се понавља, с том разликом што сада немамо у брдима "бандите" тј. "хулигане" (партизане и четнике), тако да међународним агресорима овог пута неће бити нарочито тешко да врше насилне мобилизације у складу с потребама Империје.

Данас, када многи честите српске генерале проглашавају за злочинце, западне међународне разбојнике сматрају демократама, а садашње политичаре и официре из Србије прагматичарима, част је бити на "губитничкој" страни!

Многи су замерали генералу што је међу последњима скинуо петокраку са шапке.

Напротив, баш тим потезом Ратко Младић је показао и доказао да није превртач кога је лако обрлатити, већ да је изузетно кодексирана особа на коју се можемо ослонити и којој можемо веровати!

Браћо из Републике Српске, немојте нас оптуживати, 90 посто нас из Србије мисли као и Ви!

Немојте нас сатанизовати и пљувати, јер смо окупирани, једноставно немамо ниједног лидера који би нас повео у славу. Немојмо се лагати, никада у историји ниједан народ се није подигао ако иза тога није стајала нека снажна сила или организација. Оставите Фејсбук и остале глупости Америма и Енглезима, зато су га и поставили, јер не постоји бољи обавештајни пункт од тога! Могу да потпишем да Вукчевић, Векарић, Тадић и остали спавају на Фејсу, не би ли пронашли "злочинце" и додворили се својим "Боговима"! Они виде све, сем Чедице, Чанка, Зукорлића, Пајтића, Бисеркове, себе самих и свих осталих, које би права држава моментално похапсила због велеиздаје! Да не говорим о злочинима Пурде, Јуришића, Месића, Кларка, Клинтона, Холбрука, Олбрајтове, Тачија, Харадинаја и осталих хијена и србождера, које би права БИА (да је имамо, а немамо је, ни сам не знам како да назовем тај сурогат) привела правди.

Занимљиво је да су брже боље забрањена окупљања, као и да је већ упућена претња сопственом народу. Одмах су сви који су изашли на улице проглашени хулиганима. Па добро, господине Дачићу, колико Србија има хулигана? Стотине хиљада, милионе? Ако смо ми којима је генерал Младић у срцу хулигани, шта су онда они који су бацали напалм бомбе по Кореји и Вијетнаму? Како називате оне који су разорили Ирак и Авганистан, оне што са 10.000 метара убијају Гадафијеве унуке, рударске породице из Алексинца, малу Милицу Ракић, оне што су нас још 1999. пелцовали уранијумом? То су исти они који су сатрли 40.000.000 Индијанаца, милионе људи из Африке ставили у ланце и пребацили преко океана да им робују, побили милионе Абориџина и Индуса по истом клишеу. По Вама, Дачићу и Тадићу, треба са таквима бити пријатељ, слепо извршавати њихове дневне заповести?! Србија, која је у два наврата у прошлом веку била сатирана, по Вама нема право да каже НЕ! Зашто немачки амбасадор није протеран из Србије, одакле му дрскости и бахатости да изјави да "Срби морају да објасне деци да је бомбардовање било исправно"?!? Одакле му право да нашу борбу за Космет пореди са њиховом агресијом на СССР, у којој су побили 30.000.000 Руса, Белоруса, Украјинаца и Јевреја?!?

А сада, Ивице Дачићу и Борисе Тадићу, изволите па ме ухапсите, мени је част да будем где и легендарни генерал. Срамота је само бити са Вама и истомишљеницима.

 

Пристигли коментари (62)

 

Издајници ухапсили Ратка Младића

Издајници ухапсили Ратка Младића

Вести | 29.05.2011 | 12:07

 

Борис Алексић: Добар дан, даме и господо. Добродошли на редовну конференцију Српске радикалне странке. Нажалост, сви сте чули информацију од пре неких сат времена. Уколико је тачна информација да је ухапшен генерал Ратко Младић, Српска радикална странка најоштрије осуђује издајнички режим Бориса Тадића, који изручује српске јунаке, а том изручивању се не види краја. Ово срамно хапшење српског генерала је један од најјачих удараца српским националним интересима и држави Србији. Скандалозна је, такође, чињеница да смо о хапшењу славног српског генерала сазнали из хрватских медија. Као што знате, први је информацију објавио „Јутарњи лист" и поставља се питање умешаности Хрватске у целу ову операцију и информација које из тих наших тајних служби, српских тајних служби, цуре према Загребу. Дакле, оно што се дешава са Србијом, то је да је Србија очигледно окупирана. Није случајно што је јуче прекинуто заседање Народне скупштине Републике Србије до 7. јуна. Они су, очигледно, знали да следи хапшење српског јунака, српског хероја генерала Ратка Младића, и желели су да спрече народне посланике, оне који су још увек поносни зато што су грађани Републике Србије и који воле Србију свим срцем, да проговоре о срамном потезу издајничких власти које хапсе српске генерале, јунаке, изручују их Хашком трибуналу. То значи да је режим прљав, лажљив, покварен и издајнички, да они не следе интересе грађана Републике Србије, већ испуњавају искључиво налоге Запада, да лажу и обмањују грађане Републике Србије. Погледајте, они не смеју ни да кажу, дају неке скривене изјаве, ништа не желе да потврде, јер знају, нечиста им је савест, прљава им је савест, сада када знамо чињеницу да су и јуче знали да се припрема то хапшење и, кажем, због тога су и одложили заседање Скупштине Републике Србије до 7. јуна. Дакле, суспендован је парламентаризам, суспендована је демократија, тајна полиција је преузела контролу у Србији. Тадићев режим, на путу ка Европској унији, искључиво се ослања на тајну полицију. Ви знате да су и припадници америчке и британске обавештајне службе у Безбедносној информативној агенцији, да већ неко време трагају за генералом Ратком Младићем. Дакле, то су исти они људи који су убијали наше грађане 1999. године, који су организовали низ атентата и у Србији, а и по белом свету, тако да је заиста ово један тужан и тежак тренутак за све Србе, а оно што је чињеница, то је да се не види крај новим ултиматумима, јер и после овог хапшења доћи ће захтеви за нешто друго, опет ће бити притисака на Републику Србију, на српски народ у целини, и полако се ти нови захтеви већ кристалишу. Наиме, из Европске комисије је стигла нова листа жеља коју Србија мора да испуни како би добила кандидатуру, дакле не постала члан Европске уније, већ добила статус кандидата: да се испуни потпуно сарадња са Хашким трибуналом, тј. изручење свих осумњичених са потерница Хашког трибунала; да се успостави (то је други захтев) успешна регионална сарадња и добросуседски односи (погађате да је овде реч о Косову, наравно); да се, замислите, дисциплинује Милорад Додик; да се дисциплинују патриотске снаге; да се направи споразум са шиптарским сепаратистима у смислу успостављања добросуседских односа; да се донесе закон о реституцији, на којем посебно инсистира Немачка, због своје мањине; да се донесе закон о јавној својини; да се покрене наводна борба против корупције и такође, једна препорука Комитета европских регија да се и Војводина укључи у преговоре са Бриселом. Сада је власт показала спремност да се сви Срби изруче Хашком трибуналу, Хашком трибуналу који прогони Србе, у којем, по наводима који долазе из самог тужилаштва, од Флоренс Артман, велики број агената британске и америчке обавештајне службе дела и усмерава рад тог тужилаштва, када су они, значи, показали апсолутну спремност да се потчине једној таквој организацији и показали спремност да промене границе Републике Србије. Наравно, сада ће стизати нови захтеви и ту се неће видети краја. После тога, ова власт Републике Србије, тј. режим Бориса Тадића може да уради било шта, заиста било шта, јер најосновније националне интересе су бацили под ноге. Интересантан је, наравно, процес који се дешава у исто време, везан је за Косово и Метохију. Очигледно је и он усаглашен са Европском унијом и са Бриселом, тако да је режим Бориса Тадића и ту показао спремност да промени границе Републике Србије. Видите сада шта је извесни Борко Стефановић, који предводи српски преговарачки тим, изјавио, он је, наиме, рекао да ће режим Тадићев дозволити да шиптарски сепаратисти улазе на територију Републике Србије са документима такозваног независног Косова, дакле са ознакама тог независног Косова, где царује нарко-мафија и терористи. Они ће моћи да се крећу по другим деловима Републике Србије. Борко Стефановић каже да ће власт, напросто, игнорисати њихова документа. Они ће игнорисати њихова документа. Правиће се да не виде да ту стоји печат и обележја независног Косова и пропуштаће их да се крећу и шетају по Србији како год желе, а замислите, грађанима Републике Србије, ево и ова тајна полиција и тај МУП на сваком ћошку траже личну карту, траже, наравно, пасоше, траже друга документа. Већ имамо једну ситуацију да грађани Републике Србије постају грађани другог реда, да ће, напросто, они који живе на независном Косову под Хашимом Тачијем имати већа права од грађана Републике Србије у другим деловима Републике Србије, што је заиста застрашујуће. Наравно, Српска радикална странка најоштрије осуђује такво понашање српских власти. На крају, шта бисмо могли да кажемо осим да је ово, заиста, била једна озбиљна операција у којој је суспендован и Устав Републике Србије, да је очигледно стигла директива из Брисела, из Вашингтона, из Ленглија режиму Бориса Тадића, да мора да се одрекне Косова и Метохије, да успостави добросуседске односе са њима, ако не формално онда незванично, фактички, то да учини, што је режим Бориса Тадића и почео да ради. Када су показали спремност да промене српске границе, границе Републике Србије они су, наравно, показали спремност да ухапсе и генерала Ратка Младића, човека који је „крив" због тога што је спречио да се Републици Српској догоди оно што се догодило Републици Српској Крајини. Ми знамо да су оптужбе против њега, које су везане за Сребреницу, подметнуте, да су оне лажне, да су у тим поступцима креирања злочина у Сребреници учествовали и агенти америчке војне обавештајне службе, о чему је обавештено и правосуђе у Републици Србији, о чему има обилну документацију, ту документацију има и Хашки трибунал. Међутим, они ћуте о тој документацији. Са друге стране, Хашки трибунал искључиво тражи да му Република Србија шаље оригиналну документацију, а након тога та документација нестаје. Дакле, прозападни издајнички режим Бориса Тадића се потпуно открио, показао је да искључиво служи Вашингтону и Бриселу, а наравно, због тако сервилне политике Вашингтон и Брисел ће наставити са новим условљавањима. Ми смо имали толико за данас. Да ли можда имате неко питање? Уколико немате, ја вам се захваљујем.

http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/srbija/1825

 

СРБИЈА: СУМРАК ВЛАСТИ, СЕНКА БЕСЧАШЋА...

СРБИЈА: СУМРАК ВЛАСТИ, СЕНКА БЕСЧАШЋА...

Јелена ГУСКОВА | 29.05.2011 | 14:35

 

Хапшење генерала Младића – једна је од најсрамнијих страница српске историје. Политичари у историји опстају по ономе, што су учинили за свој народ. Али генерације их често не памте по томе. Тако је Милош Обреновић остао упамћен зато што је убио вођу Првог српског устанка Карађорђа – фактички свог супарника, уместо да га памте по ономе, шта је учинио за аутономију Србије. Слободана Милошевића ће запамтити по његовој храброј борби у Трибуналу за част и достојанство Србије и Срба, мада се цео западни свет трудио да га оцрни као диктатора и убицу. Таквих примера има баш много. Борис Тадић, садашњи председник Србије, у историји ће остати као политичар слабог карактера који је Хагу предао Радована Караџића и генерала Младића.

Зато сада цео свет слави победу над злочинцем планетарне величине: Сарајево га назива „хитлерски фашиста", Загреб – „убица стотина Хрвата", Турска захтева хитно кажњавање, а аустралијска телевизија прича да је он терао родитеље да једу своју децу.

У Србији  политичари ликују, мислећи да су прескочили последњу препреку на путу ка Европи, али независни српски медији говоре о сумраку власти, издаји, непоштењу политичке елите. У многим градовима патариоте излазе на улице. Пијаце су постале место дискусија и оцењивања најважнијег догађаја – нигде се не може чути реч одобравања за поступак власти. Београд је још увек преплављен полицијом, а то значи да  власт схвата шта је учинила.

Свет ликује не удубљујући се у суштину онога што је учињено. У људске главе су утерани шаблони о кривици Срба за све што се дешавало на Балкану тако да скоро сви пишу  по шеми, често и не знајући о чему или о коме пишу. Ми који проучавамо догађаје на Балкану, који добро знамо документе, чињенице, политичке лидере, војне команданте, хронологију догађаја – ми одлично знамо шта се у ствари дешавало у време рапада Југославије, а много смо писали и о Генералу, и о његовом окружењу. Добро нам је позната и политичка позадина оснивања Трибунала, као и антисрпска кампања многих европских и светских институција.

Борба која се води око Генерала, то је борба добра и зла, патариотизма и издаје, верности осећању дужности и непринципијелности, официрској части и бесчашћу. Генерал је одавно постао легенда. „Дејли телеграф" га је укључио у списак тридесеторице најпознатијих савремених војсковођа, подвлачећи истовремено да га официри, који су са њим преговарали, сматрају за генија тактике, мада и сулудости. У току рата са њим су тражили да разговарају и политичари, и новинари, али највише војна лица – миротворци из „плавих шлемова".  Противници су га се плашили, а Срби боготворили. Обожавали су га због поштења, високог професионализма, храбрости, због љубави и посвећености Отаџбини и хуманизму. Његове девизе су, како је сам говорио, биле – достојанство, част, вера и слобода. Где год је могао Генерал је спасавао људе, при чему је помагао и Србима, и Хрватима, и муслиманима.

Ја сам се неколико пута срела са њим. Он поседује феноменално памћење, познаје руску поезију и прозу. Ратко Младић је и предиван приповедач.  Он је знао живописно да прикаже сцене ручка се енглеским лордом, сусрете са америчким војним аташеом  на степеништу руског Министарства за иностране послове у Москви, разговоре с француским генералима. У опхођењу са људима Генерал је једноставан, паметан, образован, зна колико вреди, представља високог војног професионалца, али има животну позицију која га зближава са обичним сељаком. Његова животна филозофија је једноставна: српски народ је у својој историји много патио, преживео је неколико геноцида, али је увек праштао и остајао и добар,  и према комшијама добронамеран. До самог краја народ није веровао да трагедија може да се понови. И у овом рату српски народ је поново настрадао, поново је над њим вршен геноцид. „Учинићу све, да се ово никада не понови. Српски народ у БиХ ће живети у самосталној држави." Тако сам ја, разговарајући са официрима и војницима схватила да њега не „воле" – они од њега праве божанство. Његова способност ратовања је Србима у БиХ уливала наду да ће они имати своју државу. Тако се и десило. Данас Република Српска у Босни и Херцеговини постоји само захваљујући политици Радована Караџића и вештини ратовања генерала Младића. Љубав војника према њему и вера народа у њега су чинили да је он био сигуран у правилност онога, што је радио.

Јако ми је жао што је данас, како би угодили онима који су рушили и уништавали Југославију, влада Србије организовала хајку на онога кога би морала да слави као хероја, да га велича као победника и да га сматра за правог заштитника Отаџбине.

Циљ изведене, толико ружне акције, је схватљив: о том циљу у Србији говоре сви кругови: ми ћемо вама Генерала, а ви ћете нама место у Европском савезу, и то брзо, одмах! Како да не! И европљани и Американци имају у резерви још много услова који ће јако брзо бити достављени Београду. Један од њих је  признање независности Косова. Пре неколико дана је амбасадор САД на Косову Кристофер Дел изјавио да признање реалности независног Косова  представља предуслов за разматрање питања о пријему Србије у ЕУ [1]. А после тога – још цео списак услова који чекају да дођу на ред: независност Војводине, аутономија јужних области Србије, ступање у НАТО.



[1]
 Има ли још наивних који верују у ЕУтопију? // Двери. 25 мај 2011. Режим доступа: http://www.dverisrpske.com/sr-CS/

 

http://srb.fondsk.ru/news/2011/05/29/srbiia-sumrak-vlasti-senka-beschashha....html

субота, 28. мај 2011.

Тадићеве нове „језиве” поруке . Драма српске националне етике

Херој и комесар. Драма српске националне етике

Зоран ЧВОРОВИЋ | 28.05.2011 | 11:42

 

Преломни догађај. Дан хапшење генерала Ратка Младића, по свему судећи, носи сва обележја догађаја који ће се у српској историји означавати придевом преломни, или оним што модерна историографија назива тачком преокрета. Ако би се искључиво држали рационалистичких критеријума историјске науке ова оцена би деловала као преурањена, те стога и као произвољна. Међутим, ако су историјски феномени, па и тачке преокрета, само спољне манифестације духовних појава, онда засигурно можемо да посведочимо, да дух главних актера догађаја од 26. маја 2011. године упозорава да се српски народ налази на једној од одлучујућих прекретница у свом хиљдугодишњем историјском трајању.

 Срби и Генерал. Шири и символички вишезначан оквир преломног догађаја личну драму српског Генерала ставља у контекст опште националне драме српског народа, али се лична драма тиме не умањује и не релативизује. Напротив, смисао личне драме генерала Младића, спашава новију српску историју од бесмисла по формули „Лепа села лепо горе", која редукује српску историјску свест на инфантилни ниво табула разе, по којој би хашки инквизитори могли да исписују своју балканску квазиисторију. Зато суштински циљ евроатлантске политике и није само хапшење генерала Младића, већ избацивање из колективне националне свести његове херојске појаве. Остајући без овог вредносног кључа за разумевање догађаја из деведесетих, српска историјска свести би постала заточено недоношче идеолога глобалне Империје. Оваква  судбинска повезаност ухапшеног Генерала и његовог народа, само учвршћује тезу о 26. мају 2011. године као преломном датуму новије српске историје.

Србија као окупирана територија. Становници Србије су 26. маја 2011. године на најдрастичнији начин упозорени да нису грађани независне и суверене државе Србије, већ поданици окупиране евроатлантске територије. Овог дана се глобални режисер Генераловог хапшења добрано потрудио да и историјски најзаборавнијег Србина подсети на повезаност Кумановског споразума, 5. октобра 2000. и садашње окупације Србије. Иако и сам чин Младићевог хапшења потврђује стање окупације, јер како примећује стручњак за безбедност Д. Трифуновић, нико озбиљан не може да верује да Србија има обавештајне службе које би извеле овај задатак, што посредно потврђује и тужилац Вукчевић [1], ипак најогољнију представу окупације дају изјаве и поступци представника марионетске београдске власти. Тако, у дану хапшења славног генерала, Борис Тадића изјављује да ће се наставити полицијска истрага, како би се открили они који су пружали подршку Ратку Младићу, као и да ће се „тренутно процесуирати" сви они који буду покушали да јавно протествују против Младићевог хапшења. [2] Тадићеве нове „језиве" поруке упућене непослушним Србима, полиција је формализовала одлуком да у земљи подигне степен безбедности на виши ниво, истовремено забрањујући у Београду свако јавно окупљање. Овакве изјаве и поступци у сувереној држави, у којој је народ извор и утока свих власти, биле би равне политичком самоубиству. Претње полицијом и затвором већ опљачканом, раскућеном и протераном народу, и то у тренутку када се у акцији високог безбедоносног ризика хапси национални херој, личе на нереални сценарио из најбаналнијег холивудског  политичког трилера, у коме су идеалтипски јунаци српски и руски тирани. Али оно што је политички незамисливо у независној држави, могуће је на окупираној територији. Играјући улогу Србијиног Председника, Тадић показује да му није ни стало до става српских бирача, већ до подршке евроатлантских структура. Ако Тадић свој политички опстанак не везује за поверење српских бирача, онда је и његов избор био само фарсични механизам за спровођење стране воље. Историја свих српских окупација, подједнако турских, аустријских и немачких, показује да се марионетске расрбљене управе ослањају искључиво на голу војну подршку окупаторске силе. Из Кумановског споразума, петооктобарског преврата и тзв. процес реформисања војске, изникла је таква једна марионетска управа, која се пред политички распамећеним Србима представља као влада Србије. То је на дан хапшења Генерала, потврдио и сам Тадић, истичући „поносно да су његови главни партнери у свету" ратни вођи НАТО пакта, „САД и Велика Британија. [3] Следствено, извештај о хапшењу Генерала прво је поднет подпредседнику САД, Џозефу Бајдену, и европској представници за спољну политику, Британки Кетрон Ештон. [4] Тако је на најбезскрупулознији начин потврђено да је, заправо, Бонстил извор и утока власти Коалиције која данас управља Србијом, док су Срби само порески дужници који кулуче окупатору – свеједно турском, аустријском, немачком или евроатлантском.

Српска национална етика између хероја и комесара. Сам чин хапшења генерала Младића, као и све оно што се дешавало потом, показује да српска национална етика преживљава тешка искушења. Народу који је слободу поставио изнад свих других вредности, јер волови јарам трпе, а не људи, Бог је слободу дао за човјека  [5], и који је зато своју националну егзистенцију метафизички омеђио заветном мисли нека буде што бити не може, евроатлантски окупатори покушавају да наметну ропски менталитет. Промотери новог менталитета, који се у онтолошком и етичком смислу заснива на ономе што В. Димитријевић назива анти – Лазар принципом [6], јесу представници Србијине марионетске власти, као еталон новог антрополошког типа - антиисторијског србина". Дан Генераловог хапшења искоришћен је да се Србима представи овај нови, европожељни антрополошки тип, а као узор послужио је Борис Тадић. У етичком смислу он је потпуни антипод другом актеру драме од 26. маја, генералу Ратку Младићу. Насупрот националног хероја, стоји окупаторски комесар, који се понаша не само као странац у својој биолошкој нацији, већ пре свега као духовни странац у националној историји. И док је Генерал – херој испунио завет према светим прецима, спречивши нове јаме и нове покоље, морално и историјски равнодушни комесар испуњава захтеве окупатора, изједначавајући жртве и џелате, а све зарад лажног мира у балканским протекторатима глобалне Империје.

После промоције типолошког образца, уследила је парада малих комесара који су запосели марионетску власт и највећи део тзв. опозиције. На задовољство налогодаваца глобалне Империје, Србијини комесари су 26. маја 2011. године за српске жртве имали исте аршине као и Бакир Изетбеговић и Јадранка Косор. [7] Такође, исти им је и однос према генералу Младићу, с једне стране, и Јуришићу, Ганићу, Дивјаку и Пурди, с друге стране. Ипак морално најотужније представе дали су они политичари који су деведесетих година, у сенци легендарног Генерала, глумили брижне државотворце и националисте. И за њих је 26. мај био дан великог преокрета, јер су се вратили изворном ставу КПЈ о српском националном питању, који је 1945. године најјасније образложио будући високи комунистички функционер, а тада студент из Ужица, Добривоје Видић: „Шестстотинапедесет хиљада стрељаних Срба у Босни и Херцеговини представља дуг који је српски народ платио за злочиначку политику београдских властодржаца". [8] На дан хапшења Генерала, окупирани медији, а посебно РТС, потрудили су се да у моралном и историском посрнућу превазиђу председника – узора, пуштајући филмске материјале са хашком верзијом босанске ратне драме. Уз то, на телевизијским екранима окупиране Србије, 26. маја 2011. године, продефиловала је већина оних који су планирали и спроводили Олују и Бљесак, Милосрдни анђео и 17. март 2004, егзалтирани због још једне српске издаје. И најзад, парадигму савременог српског моралног и историјског пада представља изјава најминорнијег међу  окупаторским комесарчићима - Александра Карађорђевића, који је Тадићу и Цветковићу „честитао хапшење" Генерала, оцењујући да је овај догађај - ново Радовањско братоубиство – значајан за европску перспективу Србије". [9]

Срби који су победили страх.Дан Генераловог хапшења показао је не само искушења која прете да промене духовни код српског народа, већ и примере отпора оваквом окупаторовом духовном инжењерингу. И поред медијске цензуре, јавност је сазнала за Србе који су победили страх у окупираној земљи. Тако је незаробљени српски дух, поново изродио једног „Еру" који поспрдно насамарује нове потурице. На констатацију новинарке познате медијске куће, да је Младић оптужен за ратни злочин, један старији господин је рекао: „Ха! Па и ја вас могу да оптужим да сте дроца, па ништа!" [10]. На дан Генераловог хапшења, материјално и медијски потпомогнутим ругачима српске херојске етике, супроставили су се мештани села Лазарева, свештеник који је служио молебан за Генерала, представници Српске радикалне странке, а посебно мноштво младих људи који су спонтано изашли на београдске и новосадске улице. Ипак, највећи део Срба био је 26. маја са Генералом у завереничкој тишини сопствених мисли. Њихов број и снага остаће вечна непознаница за креаторе Империје, што ће ову тајну учинити јемцем српске слободе.

26. мај 2011.и Сеча кнезова. Када су 1804. године Турци на Колубари посекли најспремније међу Србима, Карађорђе је схватио да ће дахије закуцати и на његова врата. Знао је да мир кућног дома неће сачувати ни једног од најбољих Срба. Два века касније, Србе поново тамниче, а неутамниченима прете због историјског сећања, светосавске вере и видовданске етке. Да ли ће два века после вожда Карађорђа, Срби без отпора допустити да се духовно асимилују у евроатлантској цивилизацији, чије смо благодети осетили 26. маја? Или ће нам, речју св. владике Николаја (Велимировића), „наши непријатељи помоћи да се повучемо унутар у себе и нађемо душу своју". [11] Да би потом, духовно и национално освешћени, повезали све оазе отпора евроунијаћењу, и то управо у оној форми којом је наш непријатељ дуго нагризао и уништавао све српске националне установе – форми невладиних организација. На дан хапшења генерала Младића  постало је потпуно јасно, да зарад духовног, биолошког и економског опстанка српског народа, политичка сцена у Србији мора изнова да се прегрупише на кључном питању односа према ЕУ и НАТО. То је нужни предуслов за најзначајнију политичку промену – претварање грађана Србије из пореских обвезника у истинске бираче своје политичке будућности.

Српска борба против уласка у евроатлантску цивилизацију, истовремено значи борбу за нову светску цивилизацију, коју је генерал Л. Ивашов, означио као цивилизацију православно – словенске културе. [12]. На дан хапшења генерала Младића, Срби су могли да се увере какав је однос према њима представника једне и друге цивилизације. Најеклатантнији пример тог односа дају два гласила, „Ројтерс" и „Глас Русије". И док Британци Младића називају „Босанским кољачем", који је и „даље узор тврдом језгру агресивних српских шовиниста", у руском гласилу се истиче: „Цена ступања у ЕУ за Србе граничи се са националним понижењем. Јер у Младићевом случају планирају да суде човеку који је дао заклетву држави касније једноставно уништеној. И поштовао ју је, како је он то схватао, до краја" [13].

  ПРИМЕЧАНИЯ

[1] Дарко Танасковић, изјава Дневнику Радио Београду Iу 15 ч. 26. 05. 2011; Владимир Вукчевић, интервју Правди од 27. 05. 2011.  www.pravda.rs/.../vladimir-vukcevic-mladic-ce-biti-izrucen-naredne-nedelje/

[2] rts.tv/av/player.php?id=13249&x=1

[3] rts.tv/av/player.php?id=13249&x=1

[4] www.nspm.rs>Хроника

[5] Песму Алексе Шантића „Ми знамо судбу...", Срби у Босни и Херцеговини под аустријском влашћу сматрали су српском декларацијом независности. М. Павловић, Српска правна историја, Крагујевац, 2005, стр. 568.

[6] В. Димитријевић, Зашто плаче Свети Сава?Чачак, 2006, стр. 194 – 270.

[7] www.bhrt.ba/lat/default.wbsp?p=37&n=72673; www.vidovdan.org/2010-04-26.../13695-2011-05-26-17-10-35

[8] М. Павловић, Српска правна историја, стр. 884.

[9] www.ravnogorskipokret.com/index.php?option

[10] www.vesti-online.com/vesti/.../mladic-ratni-zlocinac-A-mozda-ste-Vi-droca-

[11] Н. Велимировић, О Богу и о људима, Ваљево, 1994, стр. 72.

[12] srb.fondsk.ru

[13] m.rts.rs/page/stories/ci/story/…/свет+о+хапшењу+Младића.html; www.nspm.rs>Хроника

 

http://srb.fondsk.ru/news/2011/05/28/heroi-i-komesar.-drama-srpske-nacionalne-etike.html

четвртак, 26. мај 2011.

Mladić: Ja sam Ratko! (VIDEO, FOTO)

Mladić: Ja sam Ratko! (VIDEO, FOTO)

Najtraženiji haški optuženik Ratko Mladić uhapšen danas u selu Lazarevo, kod Zrenajnina. Mladić bio kooperativan i odmah je priznao da je on najtraženiji haški begunac! Ratko Mladić nije bio prerušen, nije imao bradu, veoma je ostario, a prilikom hapšenja je bio vrlo kooperativan. Ratko Mladić, prilikom hapšenja, imao kod sebe dva pištolja, tvrdi Rasim Ljajić. Mladić ne može da pomera jednu ruku jer je preživeo moždani udar. Najavljeni protesti u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

Uhapšen Mladić!

Specijalna jedinica MUP-a Srbije u tajnoj operaciji u selu Lazarevo kod Zrenjanina uhapsila Milorada Komadića, za koga se osnovano sumnja da je general Ratko Mladić. Uzeti DNK tragovi za analizu potvrđivanja identiteta. Darko Mladić, sin generala Ratka Mladića, nije želeo da komentariše ovu informaciju, baš kao ni portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić i Jovan Stojić iz BIA.
Opširnije možete pročitatiOVDE!
Kako javljaju beogradski mediji Ratko Mladić prilikom hapšenja nije pružao otpor i bio je jako kooperativan.

Mladić priznao da je on najtraženiji haški begunac!


Mladić imao moždani udar!


Posle petnest godina skrivanja, Ratko Mladić više ne uzgleda kao što ga pamtimo. Zdravlje mu je ugroženo i imao je moždan udar. Opširnije pročitajte OVDE!


Svi detalji hapšenja Ratka Mladića!

Pripadnici policijskih snaga jutros u 5.30 pretresli kuću Branislava Mladića, brata od strica Ratka Mladića, u selu Lazarevo kod Zrenjanina. Pretresene i kuće Mladićevih rođaka - braće Zorana i Dragana, kao i Draganovog sina Neše. Meštani tvrde da haški begunac nije uhapšen u Lazarevu, već u Beogradu! Opširnije OVDE!

Dačić: Mladić nije pružao otpor!


- Ratko Mladić prilikom hapšenja nije pružao otpor, nije upotrebio oružje i nije se sukobio sa pripadnicima policije - kaže zamenik predsednika Vlade Ivica Dačić. Opširnije OVDE!


Tadić potvrdio hapšenje!

Predsednik Srbije Boris Tadić potvrdio da je u jutrošnjoj akciji uhapšen Ratko Mladić. Akciju izveli pripadnici Bezbednosno informativne agencije i Službe za otkrivanje ratnih zločina.
Hapšenjem potvrdjeno evropko opredeljenje Srbije.
- Hapšenjem Mladića skinuta ljaga sa Srbije, izjavio Boris Tadić.
Opširniji izveštaj možete pročitatiOVDE!


Po zakonu Mladić još ne ide u Hag

Tužilaštvo za ratne zločine objavilo je kompletnu proceduru koja prati period od Mladićevog hapšenja, pa sve do njegovog izručenja Hagu. Opširnije pročitajte OVDE!


Haški tribunal pozdravio hapšenje Ratka Mladića. Prebacivanje u Hag očekuje ubrzo. Opširnije OVDE!

Homen: Danas saslušanje Mladića!


Haški optuženik Ratko Mladić biće danas saslušan kod istražnog sudije rekao je za S media portal državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen. On dodaje da cela procedura izručenja Mladića Tribunalu nože da traje do sedam dana. Opširnije OVDE!

Meštani Lazareva: U kući niko nije živeo!(AUDIO)

Meštani Lazareva kraj Zrenjanina, mesta u kojem je uhapšen Ratko Mladić, ogorčeni su zbog najezde novinarskih ekipa. - Nemojte da nas slikate, imamo pravo na privatnost, a u toj kući za koju kažu da je bila Mladićevo skrovište niko nije živeo! - tvrde stanovnici Lazareva.
Opširnije pročitajte OVDE!



Hapšenje Mladića: Večeras protesti!

Prvi protest zbog hapšenja Ratka Mladića zakazan za danas popodne u Aranđelovcu. U Beogradu protest na Trgu republike u 18 sati, a u Nišu i Novom Sadu na centralnim gradskim trgovima u 19, odnosno 20 sati. Opširnije OVDE!

Veljović: Podignute mere bezbednosti!

Zbog hapšenja Ratka Mladića postoji bojazan da bi moglo da dodje do nemira, te su mere bezbednosti podignute na "znatno viši" nivo. Opširnije OVDE!

Ešton: Mladića bez odlaganja prebaciti u Hag

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton pozdravila je danas hapšenje Ratka Mladića i zatražila da on bude "bez odlaganja" prebačen u Haški tribunal. Opširnije OVDE!

File: Hapšenje Mladića istorijski korak Srbije

Evropski komesar za proširenje Štefan File pozdravio je danas hapšenje Ratka Mladića kao "istorijski potez Srbije koji pokazuje da je shvatila suštinski
značaj regionalnog pomirenja". Opširnije OVDE!


Karla Del Ponte: Sada više nema prepreka za Srbiju

"Evropska vrata su vam otvorena. Ovo je odlična vest za građane Srbije", rekla je Del Ponteova u telefonskom razgovoru za ''Blic'' odmah nakon završetka konferencije za štampu predsednika Srbije Borisa Tadića, na kojoj je i zvanično potvrđeno hapšenje Ratka Mladića. Opširnije OVDE!

EK: Hapšenje Mladića jasan znak da Srbija želi napred

Za Evropsku komisiju hapšenje Mladića značilo bi jasnu potvrdu da Srbija zaista želi da napreduje na svom evropskom putu, saopšteno je u Briselu. Opširnije možete pročitati OVDE!

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen rekao je da "snažno pozdravlja" hapšenje Ratka Mladića i ocenio da će to omogućiti da pravda bude zadovoljena. Opširnije OVDE!

Potpredsednik Socijaldemokratske frakcije Evrope Svoboda istakao je da je hapšenje Mladića lični uspeh socijaldemokratskog predsednika Borisa Tadića. Opširnije OVDE!

Komšić zadovoljan što je Mladić uhapšen

"Hapšenje dokazuje da su vlasti Srbije u svakom trenutku znale gde se nalazi Ratko Mladić, kao što su znale gde se nalazi i Radovan Karadžić", naglašava Željko Komšić.
Opširnije OVDE!


Mladićeva porodica u šoku

Miloš Šaljić, advokat porodice Ratka Mladića, izjavio je da je Mladićeva porodica u šoku zbog saznanja da je on uhapšen.
Opširnije možete pročitati OVDE!


U bekstvu od 1996.godine!

General Ratko Mladić u bekstvu je od 1996.godine. Tokom proteklih petnaest godina Mladić se, prema navodima medija, skrivao na teritoriji Srbije, BiH, Crne Gore i Rusije.
Biografiju Ratka Mladića možete pročitatiOVDE!

 

Video snimci Ratka Mladića!

Ratni komandant Vojske Republike Srpske, general Ratko Mladić, nije bežao od novinara. Pogledajte snimke generala Mladića tokom rata u BiH od 1991. do 1995.godine OVDE!

OVDE ožete pročitati i kako je govorio Mladić.


Ko je prodao Ratka Mladića?


Vest da su pripadnici MUP-a uhapsili Milorada Komadića za koga se osnovano sumnja da je Ratko Mladić, odmah je na internet forumima pokrenula temu 'ko je prodao Ratka Mladića?'. Tekst možete pročitatiOVDE!


Jovanović: Okončano desetogodišnja agonija, čestitke Tadiću!


Lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je da su današnjim hapšenjem haškog optuženika Ratka Mladića okončani desetogodišnje mučenje i agonija i čestitao predsedniku Srbije Borisu Tadiću.
Opširnije možete pročitati OVDE!

Svet o hapšenju Ratka Mladića

Vest o hapšenju Ratka Mladića pod oznakom "hitno" objavili zapadni, ruski i arapski mediji. Brisel ocenjuje da je Srbija shvatila važnost potpune saradnje sa Haškim tribunalom. Takođe, EU najavljuje da počinje nova era odnosa Srbije i EU. Reakcije svetskih zvaničnika, kao i najuticajnijih svetskih medijskih kuća možete da pročitate OVDE

Barozo: Hapšenje Mladića odlična vest

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pozdravio je hapšenje haškog optuženika Ratka Mladića, ističući da je to "odlična vest".
Opširnije pročitajte OVDE

Nikolić iznenadjen hapšenjem Mladića

Lider Srpske napredne stranke (SNS) Tomislav NIkolić izjavio je danas u Kraljevu da je "potpuno iznenađen" hapšenjem Ratka Mladića.
Opširnije pogledajte OVDE

Sonja Liht: Srbija ispunila obećanje!

- Srbija je ispunila obećanje i dobiće kandidaturu. Zasigurno je da će Bramerc morati da piše novi izveštaj - ističe Sonja Liht.
Opširnije pročitajte OVDE

Jadranka Kosor očekuje i hapšenje Hadžića

Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor pozdravlja hapšenje Mladića.
- Hrvatska, kao žrtva agresije, očekuje i skorije hapšenje Gorana Hadžića - ocenjuje Kosorova.
Opširnije pročitajte OVDE

Ban Ki Mun: Istorijski dan za međunarodnu pravdu

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozdravio je hapšenje Ratka Mladića i ocenio je ovo "istorijski dan" za medjunarodnu pravdu.
Opširnije pogledajte OVDE

Dodik: Srbija ispunila međunarodnu dejtonsku obavezu

Hapšenje generala Ratka Mladića predstavlja ispunjenje medjunarodnih obaveza iz Dejtonskog sporazuma, koje su preuzele sve države u regionu, izjavio predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Opširniju izjavu predsednika RS možete da pročitate OVDE

Cvetković: Hapšenjem smo uklonili sve prepreke ka EU

- Hаpšenjem Rаtkа Mlаdićа Srbijа je uklonilа nаjveću prepreku u procesu evropskih integrаcijа - ocenjuje portal predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković. - Ovo je i dokаz dа su sve nаdležne institucije ozbiljno rаdile svoj posаo.
Opširnije pročitajte OVDE!

Sarajevo: Građani plaču od sreće zbog hapšenja Mladića!


Građani Bosne i Hercegovine pozdravljaju hapšenje Ratka Mladića. Među anketiranim bilo i onih koji su plakali od sreće. Bosanci i Hercegovci sa oduševljenjem pratili potvrdu Borisa Tadića da je 'najtraženiji ratni zločinac na svetu' uhapšen – kaže za S media portal Admir Tursum, novinar Radio „M" iz Sarajeva. Opširnije OVDE!

 

http://www.smedia.rs/vesti/vest/65307/

среда, 25. мај 2011.

Косовске грабуље за Барака Обаму

Косовске грабуље за Барака Обаму

 

 

25.05.2011, 21:23

 

Великим међународним скандалом може да се заврши европска турнеја председника САД Барака Обаме. Започета под паролом демонстрације америчке подршке Европи, она ће још јаче продубити раскол континента. За све су криви нерешени проблеми Косова и упорна тежња САД и њихових блиских савезника да наметну једни другима своје геополитичке прилазе. Барака Обама намерава да учествује у састанку лидера Централне и Југоисточне Европе у Варшави 27-28. маја. Ипак учешће у тој манифестацији председника самопроглашене „Републике Косова" Атифете Јахјаге, уз сагласност САД и Пољске, чини дату манифестацију оштећеном са тачке гледишта њеног састава и способности да помогне регулисању регионалних проблема.

Велики регионални форуми се зато и идржавају како би се на њима постављали најактуалнији нерешени проблеми. И косовски проблем у том низу је на кључном месту – пошто чак ЕУ није у стању да изради јединствени став о њему.

Ипак разлика ставова не треба да провоцира нове конфликте. Шта више, деликатност проблема покрајине Косово, чију независност не признаје не само Србија, Босна и Херцеговина, већ и пет земаља чланица ЕУ (Грчка, Шпанија, Кипар, Румунија и Словачка), захтева од организатора свих форума више него коректан однос чак према процедуралним питањима као што је статус позваних учесника.

Ипак Варшава је одлучила да иде својим путем. Тачније да наметне другима своје геополитичке ставове. Без обзира на то што резолицја СБ УН бр. 1244 од 1999. године, која је очувала пуно важење, предвиђа међународно преставништво органа власти Косова искучиво под заставом УН, пољске власти, по препоруци САД, упутиле су позив директно председнику Косова. Министар иностраних послова Пољске Радослав Сикорски објаснио је то тиме што је Варшава признала независност Косова. Ипак, прећутао је да није реч о билатералним преговорима, већ о великом регионалном догађају за ову годину – па и одмах после завршетка самита велике осморке у Довилу. Не чуди што је председник Србије Борис Тадић сасвим предвидиво изјаво да неће присуствовати форуму где се грубо потиру одлуке УН. Његов пример, по саопштењу приштинског листа на албанском Коха Диторе исто тако предвидиво пратили су лидери Румуније и Словачке.

Варшава је очигледно претерала, а уједно направила медвеђу услугу својим америчким партнерима. Тешко да ће Барак Обама који и без тога осећа проблеме због догађаја у Либији и сопствених вишезначних иницијатива за регулисање на Блиском Истоку, бити срећан да буде гост окрењеног европског самита. Чак и ако се узме у обзир да је независност Косова била пре свега амерички пројекат – од актуалне администрације САД ипак би могла да се очекује већа флексибилност и спремност да ипсраве своје не баш попустљиве савезнике – истакао је у интервјуу за Глас Русије експерт Института за славистику РАН Александар Красјов.

 Свако међународно разматрање проблема Косова треба да покуша да нађе такво решење које би задовољавало и светску заједницу и све заинтересоване стране. Овај задатак врло је сложен. Јер Приштина и Београд, присталице и противници косовске независности имају дијаметрално супротне ставове. Ипак управо ова околност захтева од САД и земаља ЕУ флексибилност и тражњење компромисних решења – а не наметање другима сопствених прилаза. У противном косовски ћорскокак ће се само продубљивати, отежавајући ситуацију на Балкану, и у оквиру саме ЕУ.

 

http://serbian.ruvr.ru/2011/05/25/50818769.html

уторак, 24. мај 2011.

SOBARICA KOJA JE SPASILA DOLAR

SINIŠA LJEPOJEVIĆ: SOBARICA KOJA JE SPASILA DOLAR

utorak, 24 maj 2011 21:25

 

Zanimljivo je da je incidentu prethodila velika transformacija Štros-Kana, čoveka koji je deo establišmenta, a ne pobednik na izborima u Južnoj Americi


Njujorški slučaj bivšeg direktora Međunarodnog monetarnog fonda Dominika Štros-Kana je daleko važniji od lične sudbine francuskog "bonvivana" i "velikog zavodnika". Sve očiglednije sumnje u zvaničnu verziju sugerišu da je to ustvari izuzetno važan događaj. Kakva li je to opasnost Dominik Štros-Kan, u francuskoj javnosti poznat i kao DSK, najednom postao za Ameriku i Zapadni svet da se Amerika, uz podršku Francuske i Britanije, odlučila za takvu surovu manipulaciju i bezobzirnost? I to prema "svom čoveku", prema članu Familije. 

Sve okolnosti upućuju na visoku dozu panike i narastajuće bezobzirnosti u okršaju sa svima koji su bilo kakva opasnost za američke interese. Preciznije, slučaj DSK je deo beskrupulozne borbe za očuvanje američkog dolara kao dominantne svetske valute, zatim sve manje tajnog rata Vašingtona protiv jedinstvene evropske valute evra, a sprečavanje Štros-Kana da bude kandidat na narednim predsedničkim izborima u Francuskoj je jedna od zgodnih pogodnosti. Ti procesi, međutim, traju već izvesno vreme i do sada je bilo mnogo žrtava, ali ovo je po prvi put da je žrtvovan član Familije. To bi mogao biti pouzdan nagoveštaj da je počeo sukob među njima. Višegodišnje traganje i proglašavanje neprijatelja širom sveta, izvan Familije, izgleda nije pomoglo i sada se neprijatelji pronalaze u samoj Familiji. Očigledno je velika panika, pa se sumnja ne samo u nekog klijenta u daljini nego i svoga bližnjeg, pa poruka Familiji mora biti odlučna i surova. Taj sukob između Amerike i Evrope je odavno očekivan i slučaj DSK je, kako sada stvari izgledaju, znak njegovog ozbiljnog početka i zato je to što se desilo u Njujorku izuzetno važno. Nova faza krize. 

Kao i uvek veliki događaji se ne zbivaju ili ne nameštaju samo zbog jednog razloga ili cilja, nego ih mora biti više. Dominik Štros-Kan je čovek establišmenta, aktivan učesnik Bilderberg grupe, član Familije. Kao takav pouzdan kadar je i došao na mesto direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Direktori te važne institucije se ne biraju, nego budu odabrani (selected). Ali, kada su ljudi u pitanju, nikada se ne zna, pa se, izgleda, i sa DSK nešto u međuvremenu desilo, i on je imao neki svoj "Put za Damask", te je, umesto korisnog šarmera, postao problem.  

REFORME DSK
To sugeriše da je za Ameriku DSK postao ključni problem na funkciji u MMF. Od dolaska na mesto direktora MMF, DSK je, suprotno očekivanjima onih koji su ga doveli na tu funkciju, postigao izuzetno mnogo. Započeo je reforme te institucije i vratio joj mesto na međunarodnoj sceni, i to tako što je MMF postao ključna institucija u globalnoj finansijskoj krizi. DSK je u MMF na znatno šira vrata nego ranije uveo Kinu, Indiju, Rusiju i Brazil i otvorio mogućnost njihovog daleko većeg uticaja na proces odlučivanja u kojem je do sada neprikosnovenu ulogu imala Amerika. To otvaranje i reforma su doveli do toga da se MMF napunio parama i nikada više nije imao novca kao za vreme Štros-Kana. Akumulacija novca je omogućila ostvarenje ambicije DSK da se MMF odlučnije i direktnije uključi u finansijsko spasavanje posebno manjih zemalja sa posrnulom ekonomijom. Protivio se, međutim, bilo kakvom ideološkom pristupu projektima pomoći i bio je protivnik radikalnih rezova i lomova, više zagovarao postepene procese, prvo spasavanje ekonomije, a potom postepene reforme. Zagovarao je da je daleko važnija socijalna i politička stabilnost od veštačkih i tragičnih reformskih rezova. Lično je predvodio projekte pomoći Mađarskoj i Ukrajini, a potom je i sam upravljao spasavanjem Grčke, Irske i Portugalije. Uvlačenje MMF i njegovo lično uplitanje u stabilizovanje evrozone je, međutim, postalo problem, ustvari, njegova upletenost u spasavanje evra. Nije slučajno što je DSK uhapšen na putu za Evropu, gde je već sutradan trebalo da ima ključni sastanak sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel o novim merama pomoći posrnulim ekonomijama evrozone. On je posredovao i u pregovorima o novom francusko-nemačkom projektu spasavanja evra. Sve je to sada odloženo i pod znakom pitanja, da li će ikada i biti. DSK se isprečio na putu američkog tajnog rata protiv evra i borbe za spasenje dolara. 

To je i deo jednog drugog problema, za Ameriku verovatno još važnijeg. Pod rukovodstvom DSK daleko se odmaklo u reformi MMF u takozvanom sektoru Specijalnih prava povlačenja (SDR), iz kojeg zemlje članice imaju mogućnost da povuku određene iznose. U njegovo (DSK) vreme učinjeni su velike promene i napredak u razvijanju neke vrste obračunske globalne valute, takozvane SDRs, unutar Specijalnog prava povlačenja. Tačnije, zemlje su mogle da svoje dolarske rezerve konvertuju (zamene) za tu obračunsku valutu. Došlo je do masovnog "odziva" i mnoge zemlje su konvertovale svoje dolare za SDRs. Tako je, prema izveštajima agencije Rojters, 12. maja ove godine trezor SDR imao 65,5 milijardi SDRs (što je prema internom kursu 104 milijarde dolara), a, kad je DSK došao na vlast u MMF, taj iznos je bio samo šest milijardi SDRs. Doneta su i nova (ne-američka) pravila zaduživanja kod MMF (takozvani new arrangement to borrow), koja su stupila na snagu 1. aprila, neposredno pre izbijanja slučaja DSK, koja su kreditni potencijal MMF podigla na 269 milijardi SDRs. Po starim pravilima, taj potencijal je, na primer, 31. marta ove godine bio 120 milijardi SDRs. To je značajno eliminisanje dolara sa finansijskog tržišta. Utoliko pre što su nedavno zemlje takozvanog BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina) donele odluku da u međusobnoj razmeni izbace dolar i pređu na obračune u lokalnim valutama ili u SDRs. To je dodatno izbacivanje dolara sa tržišta. Takve promene su veoma ozbiljno dovele u pitanje opstanak dolara kao dominantne svetske valute, što je onda ugrozilo istinski vitalne američke interese. Dolar kao dominantna svetska valuta je jedini preostali instrument američke dominacije. A u toj dominaciji su ključne institucije MMF i Svetska banka, a sada je otvoren proces da Amerika izgubi MMF. 

ŠTA JE UVREDILO AMERIKU Istovremeno, primetne su i intelektualne promene u statusu MMF, pa su stručnjaci Fonda počeli javno da iznose svoje sve iskrenije procene o aktuelnim ekonomskim kretanjima. Javno su upozoravali da kriza još traje, da nema odlučnijih koraka ka rešavanju ključnih uzroka krize, što je u direktnoj suprotnosti onome što govore politički lideri vodećih pre svega zapadnih zemalja. Ispostavilo se da su poseban problem analize MMF, koje upozoravaju da Amerika, kao do sada najveća svetska ekonomija, gubi korak i svoj status na međunarodnoj sceni. Mnogi veruju da je Amerikance posebno uvredilo saopštenje MMF da će Kina već 2015. godine prestići Ameriku i preuzeti vodeću poziciju u svetskoj ekonomiji. To je za Amerikance, koji nastoje da žive od onoga šta se kaže a ne šta se stvarno dešava, bio veliki udarac. 

Zanimljivo je da je sve to velika transformacija Štros-Kana, čoveka koji je deo establišmenta, a ne pobednik na izborima u Južnoj Americi. Većina hroničara bliskih zbivanjima u MMF taj "Put u Damask" vidi u tome što DSK nije bankar, nego političar i njegov politički instinkt gleda u budućnost, a ne samo na danas. Sigurno je, međutim, da on sam nije došao do tog proviđenja, nego je prihvatio nečije tuđe ideje, bio pod nečijim uticajem, a procenio je da je to ipak realna perspektiva. U kuloarima zapadne političke elite veruje se da je DSK pao pod uticaj Nobelovca Džozefa Stiglica i da je sprovodio njegove ideje. 

Uz sve to, DSK je imao ambiciju da se kandiduje na budućim predsedničkim izborima u Francuskoj iduće godine a sva istraživanja javnog mnjenja su mu davala veliku prednost nad sadašnjim predsednikom Nikolom Sarkozijem. Sarkozi je, međutim, američki projekat i Amerika će da učini sve, kao što je to učinila dovodeći ga na vlast, da ga zadrži u Jelisejskoj palati bez obzira što to sada izgleda kao uzaludan posao zbog njegove uverljive nepopularnosti. Francuska je pod Sarkozijem postala ključni američki saveznik u Evropi i Vašington nema nameru da bilo šta promeni u tom statusu. 

Naravno, Amerika ima svoje interese i kao velika sila nastoji da ih i ostvari, ima pravo na to bez obzira šta ko o tome misli. Problem je, međutim, u tome što to sve više radi u panici i sa narastajućom bezobzirnošću o čemu, da ne spominjemo ratove, svedoči i slučaj DSK. „Tehnologija seksa" nije nova, posebno je razvijena u vreme sovjetskog KGB, ali slučaj DSK razotkriva i svu nespobnost i bezidejnost savremene političke elite na Zapadu i njihovih podizvođača radova. Ponuđena zvanična verzija slučaja DSK je ustvari uvreda za inteligenciju i znak potcenjivanja i čak gađenja sposobnosti ljudskog razuma. U tom prljavom poslu glavna uloga je, kao i obično, poverena medijima. Kao da su već imali spremljen materijal, istog časa su u svim medijima krenule gotovo identične priče koje su, naravno, prikrivale suštinu ne samo pozadine nego i samog događaja. Prvo su krenule kontroverze o tome za šta je stvarno optužen DSK. Dominirala je priča da je optužen za silovanje, a kasnije se ispostavilo da je optužnica za pokušaj silovanja. 

Prema već viđenom šablonu, žrtva je rizična grupa, izbeglica negde iz Afrike; prvo su javili iz Gane, a onda iz Gvineje. Očigledno ne znaju da postoje tri Gvineje u Africi, pa ne kažu iz koje je. Žrtva se nije pojavila na sudu da ispriča svoju priču, pa tako javnosti ostaju samo zvanične verzije. Najvažnije je da je DSK prikazan na televiziji sa lisicama na rukama, da je smešten u dva najgora zatvora u Njujorku, što bi dakle trebalo da znači da je on okoreli kriminalac i već kriv. Sve je to u osnovi naivna i uvredljiva priča, delo zaista nesposobnih i bezobzirnih ljudi. Još se ne zna šta se stvarno desilo u hotelu Sofitel u Njujorku, ali ima nekoliko detalja koji se znaju i koji su dovoljni da se stavi prst na čelo. U zvaničnoj verziji se kaže da je sobarici neko rekao da ide da očisti apartman gde je odseo DSK i da je ona ušla misleći da nema nikoga, a onda najednom napad iz kupatila golog DSK. 

PRIČA SA RUPAMA Da li autori te priče misle da su ljudi budale? Izgleda da misle. U hotelima, ne samo u tim kakav je njujorški Sofitel, nema ključeva, sobarice nemaju kalauze da ulaze u svaku sobu, posebno ne u apartman koji košta 3.000 dolara za noć. Sve je to kompjuterski kontrolisano i to sa visokom dozom bezbednosti, pa valjda "rat protiv terorizma", posebno u Njujorku posle 11. septembra, još traje. Zatim, da li neko zaista misli da se direktor MMF kreće kao zalutali turista. To je čovek sa stalnom pratnjom, ne samo u Americi. Pa Amerikanci prate portire ambasada i kursiste iz zemalja klijenata, a možemo samo da zamislimo kako se prati direktor MMF. U tom svetlu smešna je priča kako je DSK uhapšen u avionu u pokušaju bekstva, a otkrili su ga tako što je sam telefonirao hotelu da ih obavesti da je kod njih zaboravio svoj mobilni telefon. Znači, svi pozivi, u svakom hotelu se snimaju ustvari uživo slušaju sa svom tehnikom teritorijalnog lociranja onih koji zovu, pa su tako valjda pronašli i DSK u avionu. Smešno. Moguće je da je DSK zaista na brzinu napustio hotel i tako zaboravio mobilni, ali verovatno zbog nekih drugih razloga, možda je shvatio da se nešto sprema. Zanimljivo je i pitanje diplomatskog imuniteta. 

Prema Bečkoj konvenciji direktor MMF, organizacije koju su formalno osnovale Ujedinjene nacije, ima puni diplomatski imunitet i to ne samo u zemlji službovanja nego u svim zemljama sveta. DSK, znači, ne bi mogao biti uhapšen. On se, ako je verovati medijima, nije pozvao na diplomatski imunitet, ali prema Konvenciji to pravo pripada MMF. Ali MMF se nije oglasio i nije se pozvao na diplomatski imunitet svog direktora, verovatno zato što je istog časa kada je uhapšen DSK, njegovo mesto privremeno preuzeo zamenik Amerikanac Džon Lipski. Njegova matična zemlja, Francuska je ćutala. Posetio ga je doduše francuski konzularni službenik koji je izjavio da Pariz nema ništa sa njegovim diplomatskim imunitetom. Očigledna je uključenost zvaničnog Pariza u celu organizaciju. U tom svetlu je zanimljivo da je okružni tužilac u slučaju DSK, Sajrus Vens (mlađi), sin pokojnog Sajrusa Vensa, koji je veoma blizak sa Frenkom Viznerom (mlađim), čovekom za kojeg se zna da je mentor i promoter Nikole Sarkozija.  

Daleko je najintrigantnije da je vest o zbivanju u hotelu Sofitel i hapšenju DSK prvi obznanio Francuz Džonatan Pine, aktivista Sarkozijeve partije, čak pre saopštenja Njujorške policije. On je to objavio na mreži Tviter, uz objašnjenje kako ima "prijatelja" u hotelu Sofitel. On je, kako primećuje londonski „Dejli mejl", izgleda znao za događaj i pre nego što se desio. Brzom brzinom je onda Pineovu poruku na Tviteru proširio Arno Dasije, takođe Sarkozijev aktivista. Tek je onda došlo saopštenje policije u Njujorku. 

Tako je danima tekla medijska kampanja s porukom da je DSK osuđen i pre suđenja sve dok se nije oglasio američki ministar za finansije, Timoti Gajtner. On je poručio da DSK ne može više da bude na čelu MMF. Narednog jutra DSK je podneo ostavku i istog dana pušten iz zatvora uz kauciju i pod uslovom kućnog pritvora. Cilj je postignut i sa naslovnih strana i televizijskih vesti je nestalo priče o slučaju DSK. Veruje se da suđenje neće skoro biti zakazano i da će DSK biti u kućnom pritvoru sve dok ne prođe rok za prijavu kandidata za predsedničke izbore u Francuskoj. A onda ništa više neće biti važno u slučaju DSK, pa ni šta se stvarno desilo u njujorškom hotelu Sofitel. 

Fond Slobodan Jovanović