(Ne)podobne žrtve

(Ne)podobne žrtve

Objavljeno u: Komentar nedelje

      22 Decembar, 2013 Nedjelja u 11:50

 

NEMA ideologije, politike, programa, čija bi važnost opravdala pucanje u telo deteta, žene, starca. Tako nešto u konačnoj izvedbi uvek doživi poraz. Vojska koja ubija decu može da dobije rat, ali uvek, bez izuzetka, izgubi mir. Pre ili kasnije.

 

U ovdašnjim ratovima devedesetih ponovljene su neke od najstrašnijih scena iz velikog ubijanja u Drugom svetskom ratu. U ovom slučaju reč je o Kosovu. Među onima koji su na tom prostoru počinili zločine bilo je i Srba. I tu nema opravdanja. Onaj ko, sa srpskom trobojkom na kapi, može da povuče obarač i saspe deset metaka u telo žene ili deteta nema ništa sa Milošem, Stepom, Putnikom, Mišićem… On je njihova negacija, on je sramota Srbije i Srba. Srbija se takvih odrekla u tužilaštvima i sudovima, u javnosti i u medijima. Jesu li drugi na ovaj način „sahranili" svoje zločince?

Beograd je, pre neko veče, otvorio jednu od svojih kulturnih institucija – Kulturni centar Beograda – i tu, u srcu grada, instalirao repliku dnevne sobe albanske porodice Bogujevci, sa Kosova i Metohije, stradale od strane srpske paravojne grupe „Škorpioni", marta 1999. godine. Jeziv zločin. Preživelo je troje mališana. Danas su to odrasli ljudi, državljani Velike Britanije. Njih troje su autori izložbe; zatražili su i dobili mogućnost da Srbima, u njihovom glavnom gradu, predstave porodičnu tragediju. Za taj zločin srpska država osudila je izvršioce. Eno ih u zatvoru i na poternicama. Izložbu je otvorio Ivica Dačić. Snažna poruka prisustvom, veliki prostor za tumačenje. Veći deo srpske javnosti drži da je ova izložba, uz sve poštovanje za mrtve, ipak provokacija, ukazivanje na Srbe kao jedine zločince. Izložba je, ponoviću, postavljena u Kulturnom centru Beograda. Na stranu pitanje šta ovakva postavka ima sa kulturom.

Mašinski inženjer Dragan Cerović bio je, do bombardovanja Srbije od strane NATO, u sistemu Elektroprivrede Srbije, sa radnim mestom na Kosovu. Svestan da Srbi zaboravljaju brže nego što pamte, 2001. godine, zajedno sa Draganom Pešićem, najpre je napravio publikaciju, a onda i izložbu fotografija sa temom stradanja radnika elektroprivrednih preduzeća na Kosovu i Metohiji. Ubijeno ih je 50, kidnapovano 27, u ogromnoj većini Srba, ali i Albanaca i Muslimana koji su Srbiju doživljavali kao svoju državu.

Dragan je izložbu, možda nećete verovati, najpre ponudio Kulturnom centru Beograda. Odbili su nakon nekoliko minuta razgovora, nisu hteli ni da ga saslušaju.

Ovogodišnji Oktobarski salon otvoren je debatom „Živi logor smrti", zasnovanom na ideji da se u istu ravan stave nemački koncentracioni logor na Sajmištu, u vreme Drugog svetskog rata, i logor u Omarskoj kod Prijedora, iz rata nastalog raspadom Jugoslavije. Prvi su držali nacisti, drugi Srbi, u prvom je ubijeno (uključujući okolne lokacije) 32.000 Srba i 8.000 Jevreja. Kako se to stratište može dovesti u istu ravan sa Omarskom znaju, izgleda, samo ovi iz Kulturnog centra Beograda. Naime, oni su organizatori i Oktobarskog salona.

Nema svrhe da se pitate da li je u Prištini moguća izložba o zločinima Albanaca nad Srbima. Pravo pitanje je ko Kulturnom centru Beograda daje snagu da žrtve u ratu na Kosovu razvrstava na podobne i nepodobne. I kako se zove takva rabota?

Piše: Ratko Dmitrović za novosti.rs

 

 

ЛАВРОВ: КАКО ЈЕ ХАШКИ ТРИБУНАЛ ЗАТАШКАО АМЕРИЧКУ ПРЕВАРУ СА "РАЧКОМ" ….

13. децембар 2013. од M.N. Оставите коментар

 

Сергеј Лавров: Представнике ЕУ сваког пута подсећам на Рачак и бомбардовање Србије

Сергеј Лавров- о непријатној истини (за Запад)…

(Росијскаја газета, Москва, 19.11.2013)

Руски министар спољних послова, Лавров, је  дао"Росијској газети" веома опширан интервју о питањима руске политике, дипломатије, заштите руских дипломатских представништава у свету, итд., а овде следи само један његов одломак.

"… Многи експерти сматрају да смо у Југославији [1999 г.] добили шамар. Али, ето – сада како изгледа, преговори о Сирији су постали прекретница. О чему се, у ствари ради? Да ли је могуће да су западне државе најзад схватиле да је једноставно немогуће решити читав низ питања без Русије?

Лавров: Ту се ради о комбинацији фактора. Не слажем се са онима који сматрају да смо ми на Балкану током југословенске кризе добили некакав шамар. Ми смо се достојанствено понашали. Мада ја с тим нисам имао везе – али онај десант из Источне Славоније на аеродром Слатину је имао отрежњавајуће дејство. Свакако – она одлука да се  Југославија бомбардује јесте била шамар међународном праву.

Амерички амбасадор Вилијам Вокер, оперативац ЦИА вишедеценијским искуством у превратима широм света…

На тај начин, ситуација у Рачку је постала нека врста окидача. Ми смо инсистирали на истрази. Истрагу је на себе преузела Европска унија. Они су од групе финских патолога наручили извештај. Извештај је био написан и предат Европској унији, а она га је предала Међународном трибуналу за бившу Југославију.

Ја сам тада радио у Њујорку, и у Савету безбедности УН тражио да нас са тим извештајем упознају, јер – примена силе без одобрења Савета безбедности се умногоме ослањала на оне догађаје којима је тај извештај и био посвећен. ЕУ нам је одговорила да је тај извештај тада већ постао својина Трибунала. Резултат тога је био да су нам дали само резиме тог извештаја – а из њега не можеш ништа схватити. Ипак, нешто [из извештаја] је процурило у штампу, у којој су се цитирали и делови тог извештаја. Они су буквално говорили да [мртви] уопште нису били цивили, као и да су сви лешеви пронађени у Рачку били [претходно] пресвучени, а да се места рупа на одећи не поклапају са местима рана на телима. Такође, [међу лешевима] није нађен нико ко је био убијен из непосредне близине. Па ипак – све до сада, без обзира на то што ја сваки пут потежем то питање [увида у сам извештај], сам извештај нам не показују.

 

Хелена Ранта, фински патолог- њен извештај је заташкан, модификован и фалсификован од стране трибунала и западних сила…

Што се тиче преговора о Сирији, сматрам да на њих, ипак, има утицаја огроман замор и негативни став јавног мњења западних земаља после свих догађаја у Југославији, Ираку и Авганистану. Из Ирака се отишло, оставивши га у далеко горем стању него пре инвазије. У Авганистану ће се десити исто. Ма, тамо је само производња наркотика десет до петнаест пута већа него пре доласка [страних] трупа.

И Либија је, такође, оставила утисак на све. Тамо цивилно становништво сада нема никаква права. Држава је де-факто подељена у три провинције у којима се са оружјем у рукама џапају неки `момци-ратници`…"

Са руског посрбио: Василије Клефтакис

(Стање ствари)

http://facebookreporter.org/2013/12/13/%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%B2-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D1%85%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B0/

Емил Влајки званичницима "запада": Шта хоћете? Због чега хоћете да вас волимо? НАТО је бомбардовао Србе, демонизирао их...

Шта хоћете? Због чега хоћете да вас волимо? НАТО је бомбардовао Србе, демонизирао их...

08.12.2013. - Потпредседник Републике Српске

На Првој научно-стручној конференцији која је одржана у Градишци у организацији Европског дефендологија центра Бања Лука, Центра за стратешка истраживања националне безбедности Београд и Удружења приватних послодаваца Републике Српске Бања Лука, је одржан округли сто на тему "Партнерска сарадња Републике Српске и Републике Србије са тежиштем на безбедност и економију".

Циљ ове и будућих конференција је унапређење веза Републике Српске и Србије у свим областима као и изналажење конкретних модела унапређења односа у свим областима. На конференцији је учествовао и потпредседник Републике Српске, Емил Влајки који је изнео свој став и запажања, као и 25 еминентних стручњака из научне, безбедносне, економске и привредне области, а као што су: Стефан Каргановић, Раде Биочанин, Предраг Дашић, Слободан Наградић, Даниел А. Романо, Џевад Галијашевић, Слободан Нешковић, Петар Кунић, Младен Бодирожа, Марко Тодоровић, Винко Перић, Милутин Ђуричић, Драган Колев и многи други. На отварању конференције потпредседник је у уводном излагању упознао присутне са геополитичком ситуацијом у односу Републике Српске, Србије и Русије са освртом на ЕУ и НАТО.

Уводно излагање потпредседника Републике Српске Емила Влајкија:

- Увек сам се бавио политичком економијом и не могу никада запоставити ни политички ни економски моменат, а ја сам по свом основном образовању завршио параелно факултет политичких наука и економскми факултет, али касније сам се усмерио на политичке науке које сам магистрирао и докторирао и сада сам на функцији потпредседника Републике Српске. Милсим да је у овом часу политички моменат најбитнији за разумевање онога што ће се дешавати и што ће можда омогућити да овај и слични скупови успију, као што ће можда и онемогућити да се овакви скупови више никад не одрже. Ово је врло тешко време и могло би се рећи да се у овом часу води борба на живот и смрт. Води се борба у том смислу, иако постоје, мада више на папиру него у стварности, специјалне паралелне везе између Републике Српске и Србије. Може се врло лако десити да се те везе прекину и да Срби са једне и друге стране Дрине крену у супротним смеровима, да не кажемо непријатељским смеровима једни према другима. То је једна реална опасност која се у овом часу догађа и која нажалост има више шансе да успе него да се српско пријатељство са једне и друге стране Дрине, између осталог пословни, политички и сваки други односи успију и да буду оно што би било природно, а то значи једно спајање или стапање свега онога што јесте дио српског народа са једне и друге стране Дрине.


Дакле ствар стоји овако. Ви сте сви свесни да су главни и други медији у овом часу, а и неки електронски медији почели медијску кампању за улазак у НАТО. Ја то не причам због тога што сам ја против НАТО-а посебно, мада јесам. Иначе ја сам живио у НАТО земљама преко двадесет година, према томе мени то не смета, отприлике нисам се превише осећао угроженим са оне друге стране. Додуше задњих десет година било је једно међувреме где практично ова друга страна није представљана никакву опасност.

Али сада од како је на челу Руске Федерације дошао онај ко је требало да дође, односно председник Путин, који је донио достојанство у односу на оно што је било за време Јељцина или Горбачова. Сада се ствари веома компликују. Оне се компликују због тога што се у овом часу води права битка и на подручју Србије и на подручју Републике Српске за улазак у НАТО. Није ствар у томе што неко хоће да уђе, већ што се води пропаганда да се уђе у НАТО, посебно у Републици Српској.


Нажалост свеучилишни професори који су на Факултету политичких наука врше отворену пропаганду у корист НАТО-а, а исто тако и медији у Републици Српској који пишу читаве серије чланака о предности уласка у НАТО. Као што знате, они то јавно објављују, а то су "Глас Српске" и "Независне новине" и неки електронски медији који то мало прикривеније раде.

У чему је проблем да се уђе или не уђе у НАТО? Проблем је у томе што Срби сада имају избор. Република Српска нажалост није држава, али има доста карактеристика државе, више него неке друге на свету. И Република Српска и Република Србија су у тешкој економској ситуацији. Та тешка економска ситуација се не може решити некаквим хапшењима која се сада у Србији спроводе и које се демагошки прави као нешто јако посебно, него се може решити помоћу финансијске помоћи. Та финансијска помоћ не долази са запада. Ја сам недавно разговарао са неким званичницима "запада" и они су ме питали зашто ми не волимо НАТО и "запад". Ја сам рекао шта хоћете?! НАТО је бомбардовао Србе, демонизирао их, откидао територије, уцењивао итд. Због чега хоћете да вас волимо? Али сам рекао и следећу ствар. Убаците у Републику Српску рецимо две милијарде евра и ја ћу постати први натовац на подручју Републике Српске. Они су рекли, знате потпредседниче ми немамо пара имамо кризу, ми то не можемо урадити. Онда сам рекао, па добро шта хоћете? Не дајете никакву помоћ. Унутар БиХ од пристигле помоћи у протеклих двадесет година, свега 17% је било за Републику Српску. Дакле, чак сте се маћехински у том економском смислу односили према Републици Српској. Због чега хоћете да Република Српска пристане на НАТО? То је то што је тај НАТО, или запад, урадио за Србе било са једне, било са друге стране Дрине. А треба да се уђе у ту неку ЕУ која више ни сама себе не може да издржава.

Са друге стране, они који истински пружају финансијску помоћ у овом часу, колико год да је она минорна, то је капитал који улази у Републику Српску од стране Русије и са друге стране помоћ у облику Јужног тока и неких кредита који ће вредити милијарде евра. Али у чему је проблем. Проблем је у томе што Руси врло јасно кажу. Нема никаквих проблема да ви уђете у ЕУ, у коју ми никада нећемо ући, ни БиХ ни Србија, узгред речено, него је проблем у томе што ако ви уђете у НАТО ми прекидамо сваку помоћ. А ако Русија прекине помоћ у овом часу Републици Србији у којој постоје снажне тенденције да се минира Јужни ток, онда Србија нема никакве перспективе и економског развоја, а ако Србија опет остане неутрална као што пише у Уставу, а БиХ уђе у НАТО, односно надвлада један глас бошњачке опције која је, мислим пронатовска, као и хрватска опција у Федерацији БиХ јер су њихова браћа Хрвати са друге стране већ у НАТО-у. Практично неће бити више никакве везе између Републике Српске и Републике Србије. То је оно што хоћу да кажем и то је тај неки рефернцијални оквир унутар којег се овај скуп или слични скупови одржавају.

Према томе имамо избор. Или ћемо ићи према једној фикцији за коју чак западни економисти кажу, ако БиХ икад уђе у ЕУ, то ће бити за 20-25 година, што би се практично рекло, то је шега од перспективе. Са друге стране, неће никад ући зато што не улази ни Турска. Турска не улази због тога што ЕУ није луда да преко Турске дође ко зна колико десетина, стотина хиљада људи који припадају једној другој цивилизацији и које ЕУ практично не жели. Према томе она практично из истих разлога не жели ни БиХ те је очито јасно да и по недавно спроведеном попису у овом часу Бошњаци надмашују и Србе и Хрвате заједно.

Дакле имамо избор. Или да се они који имају свест о ономе што ја говорим, да идемо према тамо где има капитала, где има ресурса, где има тржиште, а то је ова источна страна, или да се бавимо неким фикцијама према западу и да једна мала категорија становништва која је потплаћена, а то врло одговорно говорим, врши пропаганду за одлазак према ЕУ која ће "добро" живети, а ови сви ће цркавати и бити и под влашћу једне друге цивилизације, која није наша цивилизација. Ово би био један референцијални оквир.

Вања Савићевић,

http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=8&idnovost=51298&Sta-hocete-Zbog-cega-hocete-da-vas-volimo-NATO-je-bombardovao-Srbe%2C-demonizirao-ih...#.UqSOsuI6xK1

Stalna primena teorije o dva kamiona ustaša

Stalna primena teorije o dva kamiona ustaša
<http://bigportal.ba/stalna-primena-teorije-o-dva-kamiona-ustasa/>


Objavljeno u: Komentar nedelje
<http://bigportal.ba/kategorija/komentar-nedelje/>

29 Novembar, 2013 Petak u 9:20



Problem hrvatskog društva, odnos prema ustaštvu, leži u činjenici da
ogromna većina tog društva misli da Hrvatske kao samostalne, nezavisne
države ne bi bilo bez ustaškog pokreta. Takav stav prožima hrvatsku
inteligenciju, takav stav se odavno ne skriva, uprkos ustavnom određenju da
je Hrvatska utemeljena na antifašizmu



Ništa se tu promeniti neće, Hrvatska i dalje klizi u prostor u kojem
dominira mržnja, netolerancija prema svakoj posebnosti, naročito srpskoj.
Hrvatsko društvo je poraženo, hrvatska inteligencija po ne zna se koji put
pokazuje da je njen stepen intelektualne slobode baždaren na liniji srpskog
prefiksa i svake srpske imenice. Hrvatska uzmiče pred ustaštvom koje se po
toj državi širi kao magla. Niko ga ne zaustavlja, niko se ne opire zlu i to
ćutanje moglo bi da se pretvori u nešto veliko i opasno.

Ko brani čast Hrvatske Sve informacije koje stižu iz Hrvatske govore da
tamošnji Srbi – ono što je od njih ostalo nakon genocida u Drugom svetskom
ratu i etničkog čišćenja u prvoj polovini devedesetih – žive u danonoćnom
strahu. Ko god od Srba ima mogućnost da se iseli iz Hrvatske, taj beži
glavom bez obzira. Atmosfera stvorena divljanjem sledbenika Ante Pavelića
pretvara Hrvatsku u sigurnu kuću za sve kojima je Srpstvo, kakav god oblik
da ima, prva, najveća i najslađa meta. Državne deklaracije o slobodnom,
demokratskom društvu spaljene su u Vukovaru, Zagrebu, Udbini, Zadru, Rijeci…
Ko danas brani čast Hrvatske? Ko se isprsio pred Šimunićem, Tompsonom,
Stožerom za hrvatski Vukovar, raznim udrugama dragovoljaca… ko stoji ispred
te gomile šovinista i pokušava da stvori kakav-takav privid da je Hrvatska
nešto drugo od onoga što zaista jeste? Tri novinara i jedan pisac. Malo za
selo, kamoli za jednu državu. Svi ostali ćute. Boris Dežulović, nekada
novinar „Ferala", očajan što je skoro sam, što jedini u hrvatskoj javnosti
aktuelne pojave naziva pravim imenom, odlazi korak dalje i današnje ustaše
naziva običnim kukavicama. Izaziva ih, stiče se utisak da bi se umesto
pisanja najradije potukao.
Podsetilo me to na ocenu koju sam čuo od Gorana Babića, hrvatskog
književnika, izgovorenu u kafani početkom devedesetih. Glasi: „Nema sa
ustašama razgovora, tu samo sila pomaže, ustaša ćuti, iza leđa drži nož i
čeka trenutak da ga upotrebi, vi Srbi to nikada nećete shvatiti a mojim
Hrvatima će doći u glavu tek kad krenu na njih, na one koji nisu ustaše".
Upravo to gledamo; ustaše su devedesetih, po drugi put u pedeset godina,
napravile svoju državu, zauvek rešile srpsko pitanje u njoj, izgubile vlast,
potom je delile sa drugima a sada čine sve da sami zavladaju kabinetima na
Gornjem gradu. Jedino međunarodna pozicija Hrvatske, njeno članstvo u
Evropskoj uniji, sprečava ustašiju da se obračuna sa onima koji im, u
hrvatskom nacionalnom korpusu, nisu po volji. Koliko je ovih drugih?
Sramotno malo, sudeći po onome što vidimo, čujemo i čitamo.
Fudbaler Josip Džo Šimunić je za 24 sata na Fejsbuku skupio 150.000
sledbenika. Protiv njega su Boris Dežulović, Miljenko Jergović, Zoran Pusić,
Jelena Lovrić i poneki novinar. Svi drugi ćute; ni jedne tribine u Zagrebu,
protesta na otvorenom, peticije sa potpisima uglednih ličnosti hrvatskog
društva, političkom vrhu, da se nešto poduzme. Ćuti Hrvatsko društvo
književnika, Hrvatsko društvo sociologa, ćute borci za ravnopravnost. To
ćutanje objašnjivo je, između ostalog i kroz nazive institucija,
organizacija, političkih stranaka, nevladinih grupa, javnih privrednih
sistema u Hrvatskoj… Svi oni imaju hrvatski prefiks. Slažem se sa ocenama da
je to proisteklo iz neke vrste kompleksa ali se, sigurno je, nikada neću
složiti sa dodatkom da su takvi kompleksi bezopasni. Ne, u ovom slučaju oni
su centralni generator sa svojstvom samoobnavljanja.

Decu uče da mrze..Hrvatska, na primer, ima: Hrvatsku radio-televiziju,
Hrvatsko novinarsko društvo, Hrvatski nogometni savez… Srbija ima Radio-
televiziju Srbije, Udruženje novinara Srbije, Fudbalski savez Srbije… da ne
idemo dalje, pošto u Srbiji osim Srpske akademije nauka i umetnosti, Srpske
književne zadruge i Srpskog narodnog pozorišta (u Novom Sadu) skoro ništa
drugo nema srpski prefiks.
Svega nekoliko dana nakon Šimunićeve demonstracije ustaštva na stadionu
Dinama u Zagrebu, nešto još gore dogodilo se na stadionu Hajduka, u Splitu.
Sve vreme utakmice Hajduk – Osijek gledaoci su uzvikivali „Za dom-spremni" i
„Ajmo, ajmo ustaše". Split se još jednom potrudio da pokaže kako od onog
otvorenog, nekada projugoslovenskog, slobodarskog grada nije ostalo ništa,
osim zgrada u kojima danas žive poštovaoci lika i dela ustaških zločinaca. U
Splitu je i dalje – doduše, nije više gradonačelnik – Željko Kerum, čovek
koji je pre tri godine u samo jednoj rečenici objasnio negativan odnos
Hrvata prema Srbima: „Tako smo odgajani", kazao je. Savršeno tačno. Ustaštvo
je stvar odgoja, mržnja prema drugoj naciji posledica porodičnog i
društvenog delovanja. U Hrvatskoj decu uče da mrze Srbe; u Hrvatskoj je
mržnja prema Srbima sastavni deo folklora, društvenog stava, civilizacijskog
dometa. Mržnja prema Srbima u Hrvatskoj nikada nije odbačena kao društveno
neprihvatljiva, ona se u „objašnjenjima" uvek svodi na „incident
ekstremista", „uspaljenih budala koje ne znaju šta rade". Hrvatski nogometni
savez jedan je od rezervnih ustaških položaja.
Nedavno preminuli predsednik tog saveza, Vlatko Marković, javno je govorio
da su mu ustaše draže od partizana a sadašnji šef HNS, Davor Šuker slikao se
pre neku godinu na grobu Ante Pavelića, u Španiji. Imate tu fotografiju na
internetu. To ga je, pretpostavljam, i preporučilo za sadašnju funkciju.
Onaj umno poremećeni cirkusant, Zdravko Mamić, uz Šukera ključni čovek
hrvatskog fudbala, godišnje bar tri puta iskaže šovinizam prema Srbima.
Posle se pravda da ga nismo razumeli, da je kontekst bio drugačiji, da među
Srbima ima prijatelja više nego cela hrvatska vlada…i slične gluposti. Srbi
mu uvek poveruju.



Da je samo ćutanje hrvatske inteligencije pred ustaštvom jedini problem, ni
pola jada, ali ta inteligencija čini sve da obesmisli svaku kritiku ustaštva
a kritike te vrste u Hrvatskoj, rekoh, svedene su na nekolicinu ljudi. U toj
priči nema boljeg primera od Dražena Lalića, profesora sociologije i
politologije na zagrebačkom Fakultetu političkih znanosti. Reagujući na
intervju koji je Igor Mandić nedavno dao „Večernjim novostima", Lalić, u
Hrvatskoj inače svrstan među pripadnike političke levice, kazao je da Mandić
izmišlja jer, veli ovaj profesor, ustaša u Hrvatskoj nema već 70 godina. Ove
što divljaju po Vukovaru i širom Hrvatske Lalić vidi kao male grupe
šovinista. Sličnu postavku, u stalnoj hrvatskoj minimalizaciji ustaštva i
zločina, imao je i Miroslav Krleža. On je, ako se sećate, ponavljao da je u
Hrvatsku ustaštvo uvezeno iz Hercegovine, u dva kamiona sa spuštenim
ceradama.

Ustaštvo i državotvorna ideja Može li Hrvatska da se obračuna i ako može,
na koji način, sa ustaštvom? Imaju li Hrvati uopšte potrebu da se oslobode
ustaštva? Koliko je ova strašna ideologija odvojiva od hrvatske državotvorne
ideje? Nije li u celoj priči presudan strah kod većine Hrvata da bi konačni
obračun sa ustaštvom značio i poraz hrvatske državotvorne ideje jer, nemojmo
da se zavaravamo, većina Hrvata misli, a to su pokazala i istraživanja
javnog mnjenja, da je ustaški pokret najzaslužniji za stvaranje hrvatske
države, i one prve i ove druge. Istina, za „endehaziju" kažu i da je bila
nedemokratska, netrpeljiva prema Srbima, ali da je bila država, hiljadu
godina sanjana hrvatska država. Uostalom, Tuđman je tu definiciju postavio
na samom početku političke krize u bivšoj Jugoslaviji. On je igrao otvorenih
karata.
Mogući odgovori na ova pitanja nisu poznati ni hrvatskoj ni evropskoj
javnosti, ako Evropu uopšte interesuje Balkan, pre nego što na tom prostoru
bukne neki sukob, autonoman ili izazvan u cilju interesa velikih sila. Za
odgovorima traga hrvatsko društvo, ne zato što hoće, već stoga što snagu
inercije nadirućeg ustaštva nije moguće izmeriti bez bliskog susreta,
sudara.
Koliko je to izvesno u bliskoj budućnosti? Hoće li hrvatska levica, kakva
god da jeste, uzmicati ili ući u sukob koji je neminovan. Taj sukob zauvek
treba da reši dilemu da li je Hrvatska u osnovi, fundamentu, ustaška ili
nije ustaška država.


<http://www.pecat.co.rs/2013/11/stalna-primena-teorije-o-dva-kamiona-ustasa/
> Piše: Ratko Dmitrović za pecat.co.rs

Čepurin: U politici kao i svuda postoje majmuni

Čepurin: U politici kao i svuda postoje majmuni

27.11.2013 14:28

 

BEOGRAD - Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin rekao je danas da Rusija prihvata stratešku orijentaciju Beograda prema evrointegracijama, ali da za Moskvu postoje "crvene linije", da to ne poremeti odnose sa Rusijom i da ne pristupa NATO savezu.

Gostujući u beogradskoj Akademiji za diplomatiju i bezbednost, ruski ambasador u odgovoru na pitanje bivšeg gradonačelnika Cetinja Aleksandra Aleksića, koji je pitao da li se može zaustaviti priključenje Crne Gore NATO, kazao je da "u politici kao i svuda postoje majmuni".

"Da li ste videli medijsku anketu o popularnosti stranih političara u Srbiji? Ako niste, onda Vam neću reći ko je prvi. A pretposlednji je taj na kojeg ste verovatno mislili. To je kao moda. Najpre to neko radi svesno, a onda se pojavi mnogo njih koji trče za njim nadajući se banani", objasnio je Čepurin.

On je ponovio da je NATO atavizam prošlog veka, istakavši da u prethodnom odgovoru nije mislio ni na koga konkretno, nego da je to načelna ocena, kao i da bi bila "ludost" da Srbija pristupi NATO.

Tokom predavanja studentima Čepurin je više puta ponovio da svi imaju "maštu" koja pada u vodu u sudaru sa realnošću navodeći primer Ukrajine koja se po njegovim rečima sa realnošću susrela kada je trebalo da potpiše sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom.

"Stekao se utisak da će svake godine iz EU u Ukrajinu pristizati desetine milijardi evra, a zapravo je bilo reči o jednoj milijardi za sedam godina. A šteta od prekida slobodne trgovine sa Rusijom bila bi stotinu puta veća", istakao je Čepurin.

On je ocenio da se takve stvari obično dešavaju u zemljama koje su u teškom položaju, kada je "velika privlačnost zapadnog centrizma", navodeći da je slično bilo u Rusiji u poslednjoj deceniji prošlog veka.

"Ako kažemo da ćemo od sada da budemo kao Nemci, to je san. Ali u životu to nije tako. Videli smo na primeru Ukrajine. U svakom slučaju Rusija kaže, to je bila odluka Ukrajine. Protiv toga smo da se na Kijev vrši pritisak", kazao je Čepurin.

Ruski ambasador istakao je, navodeći primer Čečenije, da sve separatističke snage mogu da opstanu samo uz pomoć iz inostranstva i ponovio da "prijatelji kažu: Kosovo je Srbija".

Čepurin je rekao da Rusija prihvata odluku suverene Srbije da joj je prioritet priključenje EU, ali da to ne bi trebalo da komplikuje odnose sa Rusijom niti sa Evroazijskom unijom koja bi trebalo da bude proglašena 2015. godine.

"Za nas je jedino neprihvatljivo da bilo koji oblik integracija remeti naše odnose, recimo naš bezvizni režim. Kada je ministar odbrane Sergej Šojgu nedavno bio u Beogradu, na svim sastancima mu je potvrđeno da se Srbija ne priključuje NATO savezu", istakao je Čepurin.

Zaključujući predavanje on je ocenio da je privatizacija NIS-a bila uspešna i da Srbija ne bi imala ekonomskih teškoća ukoliko bi imala pet takvih kompanija.

Početak izgrađe Južnog toka kroz našu zemlju koja je "energetsko čvorište regiona", prema njegovim rečima bi trebalo da donese Srbiji dobit ne samo od tranzita gasa, već i od skladištenja, pokretanja gasnih elektrana i drugih oblika industrijske proizvodnje.


Skrinšot video Tanjug

 

http://www.tanjug.rs/mobile/novost.aspx?newsID=107662

Строго поверљиво признање Косова

Строго поверљиво признање Косова

понедјељак, 25 новембар 2013 13:35

 

Мајкл Девенпорт и Ивица Дачић: Влада од нас крије и да постоји тајна

Преговорачка платформа о придружењу Србије Европској унији је тајна, а ову изненађујућу информацију саопштио је шеф европске делегације у Србији Мајкл Девенпорт. Потврда стиже и од премијера Ивице Дачића који жали што се не може утицати на преговарачки оквир Уније. Аналитичка јавност, међутим, сумња да Брисел излази у сусрет Београду који у ствари таји да на путу ка ЕУ Србију чека признање Косова.

Дачић признаје да не зна како ће коначни текст изгледати, јер како објашњава у фази је усаглашавања и чланице ЕУ дају амандмане. Појашњава да је реч о преговарачком оквиру ЕУ и да и Србија треба да направи преговарачку платформу.

"То није документ, већ приступ 28 чланица ЕУ и начелног је карактера. Раније сам коментарисао да нису добри неки амандмани Немачке, или је то био 'нон пејпер', пре него што су постали амандмани који кажу да би Косово требало да буде услов за звршетак преговора о сваком важном поглављу", рекао је премијер Дачић.

Кључ је Бриселски споразум

Јелко Кацин, известилац Европског парламента за Србију истиче да је имплементација Бриселског споразума за сада кључ напретка Србије на путу ка ЕУ, док ће нормализација односа с Косовом бити праћена и током преговора. Он критикује Србију што блокира учешће косовских званичника на неким скуповима, као и због "милитантне" реторике дела српских званичника.

Политички аналитичар Душан Јањић је пре више од месец дана за "Вести" тврдио да је немачко-британски документ стигао у Владу, али да га српски челници крију. Он сада указује да скривањем истине српска власт на неки начин уцењује и стране политичаре, па Девенпорт на овом фону говори да платформа није јавна.

"Преговори Хрватске са ЕУ ниједног момента нису били тајна, па је кључ одлуке наших власти хоће ли или не у ЕУ и зашто им смета да народ зна шта је платформа, већ се на крају све ради на препад", каже Јањић за наш лист.

Он подсећа да док Србија ради "испод жита", Хашим Тачи сваки детаљ преговора износи пред скупштину. Јањић тврди да немачко-британски амандман подразумева нормализацију односа Београда и Приштине као предуслов за улазак у ЕУ, као и да чим преговарачки оквир буде прихваћен, престаје неутралност ЕУ и неће бити никакве користи од пет чланица ЕУ које Косово не признају.

Професор Факултета политичких наука у Београду Слободан Самарџић такође сумња да је тајност наметнула власт у Србији, указујући да је сваки детаљ из преговора са ЕУ био јаван, па сада одједном постао тајни.

"Приступни преговори су по дефиницији отворени, а и грађани морају да буду упознати са судбином земље. То што платформа неће бити позната јавности наводи на сумње да постоји нешто везано за Косово", каже Самарџић.

Далеко је конференција

Текст платформе биће тема међувладине конференције, а Ивица Дачић очекује да ће она бити одржана најкасније до краја јануара 2014. Душан Јањић, међутим, тврди да је Србија навукла и бес најутицајнијих чланица ЕУ које су убеђене да са својом српском листом на северу Косова хоће да легализује паралелизам институција.

"Док се то не рашчисти и док се не дефинишу одвојено политичка и техничка питања о Косову, неће бити те конференције", каже Јањић који тај скуп очекује у фебруару или марту.

Он подсећа да се крајем јуна чуло да се ни у једном преговарачком поглављу не може напредовати ако се не испуне захтеви о Косову и тумачи да може бити и нових услова.

"Мешају нам се у сваки део унутрашње политике, па траже и црно испод нокта. Сателитска и вазалска влада им ништа неће одбити, али им је непријатно да то јавно кажу нацији, па сумњам да су страни политичари тиме што платформа неће бити јавна изашли у сусрет нашим политичарима на власти", закључио је Самарџић.

Д. Декић (Вести); Фото: Бета, Влада Србије

http://www.srpskenovinecg.com/srbija/33-srbija/23522-dacic

ZAŠTO SU SVE SRPSKE VLASTI KRILE GENOCID NAD SRBIMA?

ZAŠTO SU SVE SRPSKE VLASTI KRILE GENOCID NAD SRBIMA?

nedelja, 24 novembar 2013 02:32

I kraljevska vlada i komunisti zataškavali podatke o zločinima ustaša u Drugom svetskom ratu. Istinu znali i saveznici i srpski ministri u londonskoj vladi, ali su je prećutkivali

Hrvatska pojačava svoj advokatski tim koji će pokušati da dokaže da je Srbija nad njom izvršila genocid, uprkos pomirljivim porukama iz Beograda. Srpski istoričari kažu da ovo nije prvi put da Zagreb dugotrajnim parničenjem pokušava da sakrije odgovornost za najsistematičnije etničko čišćenje u 20. veku, u kome su Srbi potpuno izbrisani sa teritorija na kojima su vekovima živeli kao autohtono stanovništvo.

- Srbi još nisu svesni da su doživeli genocid, jer su skrivali zločine nad samima sobom zbog Jugoslavije. Moramo već jednom da deidelogizujemo istoriju i prestanemo da predstavljamo stvari s pozicije komunističke jugoslovenske ideologije, koja je bila pobednička, ali posle Drugog svetskog rata. Inače ćemo ponoviti katastrofalnu grešku koja je učinjena tada prikrivanjem zločina genocida u NDH da bi se ponovo stvorila „bratska zajednica" - upozorava akademik prof. dr Vasilije Krestić.

On podseća da je prvi izveštaj o genocidu nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj sačinila Srpska pravoslavna crkva, prikupljajući izjave od izbeglica koje su se od aprila 1941. kao reka slivale u Srbiju. Prognanici su svedočili o najužasnijim ubistvima, prekrštavanjima u katoličanstvo pod pretnjom smrću, progonima i pljačkama.

- Ta svedočanstva su ne samo rasturana po raznim arhivima po naređenju komunističke vlasti, već su bacana u smeće. Ja sam za Arhiv SANU kupio gomilu tih potresnih ispovesti od ljudi koji prekopavaju otpade - otkriva Krestić.

Sinod SPC je jezive podatke o stradanju Srba u NDH sažeo u memorandum koji je već u julu 1941. predao nemačkom vojnom komandantu Srbije. Uprkos očajničkim molbama da se srpski civili zaštite, odziva nije bilo, iako su nemački obaveštajci potvrđivali zločine.

- Ustaše su primorale desetine hiljada Srba da pređu u katoličku veru. Onim pravoslavcima koji su se tome protivili masovno je prerezano grlo - ovo treba shvatiti doslovno - ili im je sva imovina oduzeta i onda su bez ičega proterani iz zemlje - napisao je dr Eugen Gerstenmajer 24. septembra 1941. u izveštaju nemačkom ministru spoljnih poslova Ribentropu.

Ugledni beogradski lekar dr Miloš Sekulić je zato 28. septembra 1941, rizikujući život, u jugoslovensku ambasadu u Carigradu doneo svedočanstva zločina u NDH. Memorandum SPC je telegrafski prosleđen u London.

- U depešama iz Carigrada grozote pogroma u Hrvatskoj i Bosni prevazilaze sve što se može zamisliti. Računaju broj žrtava na 300.000. Simović umesto užasavanja primećuje: „Ko je brojao?". Ali i da je triput manje, to je strahota. Krnjeviću (hrvatski ministar, prvi zamenik premijera) se u diskusiji otela i odbrana hrvatskih vojnika - zabeležio je zgroženi ministar Milan Grol.

Hrvatski ministri jednoglasno su tvrdili da su podaci o srpskim stradanjima netačni i zlonamerni, a da bude još gore, pridružuje im se i deo Srba u vladi. Na primer, dr Branko Čubrilović zapisuje: „Što se više studirao izveštaj SPC o pokoljima Srba, uviđalo se da u njemu ima pored tačnosti i izvesne zlonamerne tendencije". Oni traže da dr Sekulić dođe u London i lično svedoči o stanju u zemlji.

- Danas je poznato da su srpski ministri koji su bili protiv memoranduma bili na vezi sa službama Velike Britanije i SSSR. Njihova ideološka ubeđenja bila su jača i od zdravog razuma. Nisu ih menjali ni kada su stradali članovi njihovih porodica - kaže prof. dr Veljko Đurić Mišina.

On naglašava da je istog trenutka kad je Memorandum SPC stigao u London započela perfidna igra zataškavanja i diskreditovanja podataka o genocidu nad Srbima.

- U tom špijunskom trileru učestvuju i Britanci, Sovjeti i Nemci, u potpuno neočekivanim ulogama. Postoje indicije da je časni oficir Vermahta pukovnik Fon Rajsvic dostavio predstavnicima SPC fotografije ustaških zločina, jer nije želeo da na Nemačku padne ljaga za takve nečovečnosti. Istovremeno, saveznici, Britanci i Sovjeti, savetuju kraljevskoj vladi da se o zločinima nad Srbima ćuti jer „Jugoslavija mora da opstane po svaku cenu" - kaže dr Đurić.

Istoričari podsećaju da je dr Sekulić od Carigrada do Londona, zbog neuobičajene sporosti britanske birokratije, putovao skoro mesec dana iako je imao status savezničkog diplomatskog kurira sa važnim dokumentima.

Dok je dr Sekulić čekao britanske vize u Africi, hrvatski političari napisali su pamflet kao odgovor na memorandum SPC.

- Rudolf Bićanić, ministar u kraljevskoj vladi, pripremio je kontramemorandum po nalogu Vatikana, otkrio je kasnije hrvatski ministar Ilija Jukić. Bićanić je poslao svoje tumačenje srpskih podataka i Amerikancima. Za zverstva je okrivljivao Nemce, Italijane i ustaše i pravdao nezavisnu Hrvatsku kao izraz težnji hrvatskog naroda potlačenog pod „batinaškim" srpskim režimom. Tvrdio je da je memorandum SPC iznesen iz Srbije uz pomoć Nemaca, koji žele da izazovu razdor u izbegličkoj vladi. Tu tezu su prihvatili i neki srpski političari, kao ministar Sava Kosanović, koji kaže: „Ovaj memorandum je jedan od najuspelijih akata Gebelsove propagande" - navodi Đurić.

Zahvaljujući Arhivu SANU, „Novosti" su imale uvid u izveštaj o putovanju koji je napisao dr Sekulić.

- Stigao sam u Bristol 1. novembra ujutro. Na moje veliko iznenađenje nisam odveden predsedniku vlade već u neku zgradu opkoljenu žicom i čuvanu od naoružanih vojnika. Odveli su me kod jednog mladog gospodina koji je dobro govorio srpski. On mi je izjavio da je Englez i da je dugo živeo u Zagrebu i radio u engleskom konzulatu - zabeležio je dr Sekulić.

Beogradski lekar uzaludno je protestovao zato što ga saslušavaju i što mu je oduzeta diplomatska pošta koju je nosio.

- Pošto sam prenoćio u toj zgradi, kojom prilikom mi nisu dali ni najosnovnije stvari, onaj isti „Zagrepčanin" pozvao me je i rekao da sama slobodan i da mogu da idem u Kingston haus gde se nalazi predsednik Kraljevske vlade - piše dr Sekulić.

Srpski ministri u vladi bili su užasnuti Sekulićavim svedočenjem, ali su ćutali jer je general Simović pretio da neće dozvoliti da mu „velikosrbi" rasturaju Jugoslaviju. Krajem novembra na konferenciji za štampu Simović pred više od 200 novinara zabranjuje dr Sekuliću da govori o sadržaju memoranduma tvrdeći da „to može da rasturi Jugoslaviju".

- Ipak, zahvaljujući Mihailu Pupinu i Jovanu Dučiću, podaci o masovnim ubistvima, progonima i nasilnom pokatoličavanju iz Memoraduma SPC ugledali su svetlo dana u SAD, u listu „Amerikanski Srbobran". Međutim, odmah je usledio kontranapad od strane bana Šubašića, hrvatske emigrantske štampe, ali i od srpskih levičarskih listova. Njima je koordinirao Stevan Dedijer, visoki funkcioner Komunističke partije Amerike, brat Titovog biografa Vladimira Dedijera - objašnjava dr Đurić.

On navodi da je originalni memorandum navodno nestao 1944, kad su komunisti uzeli vlast u Beogradu.

- Dokumentacija koju su pravili Komesarijat za izbeglice Tome Maksimovića i Srpska pravoslavna crkva, gde je najvažniji posao obavljao akademik Radoslav Grujić, posle rata je rasparčana u arhive Jugoslavije, Srbije, Udbe, Maršalata, a nešto je ostalo i u Sinodu, ali nikada nije publikovano. Grujić i Maksimović, najzaslužniji za spasavanje izbeglica i dokumentovanje zločina, proglašni su saradniciima neprijatelja i oduzeta su im sva građanska prava - kaže dr Đurić.

Za razliku od njih, ljudi koji su se borili protiv memoranduma, Ivan Šubašić, Rudolf Bićanić, Branko Čubrilović, Savo Kosanović, Dušan Simović u Brozovoj Jugoslaviji ostaju uzorni građani koji obavljaju značajne političke i akademske funkcije.

KONTRAMEMORANDUM
- Ima indicija da su dolazak Dr Sekulića u London sprečavale britanske obaveštajne službe povezane s Vatikanom. Kao i da su neki nemački oficiri o memorandumu javili svojim poverljivim ljudima koji su bili naklonjeni Vatikanu. Ove indicije idu u prilog tvrdnji da su iz Vatikana naručili kontramemorandum - smatra istoričar dr Mihailo Stanišić.

PAPA PIJE XII: PAVELIĆ DOBRONAMERAN
Saveznici su znali istinu o genocidu nad Srbima, napominje akademik Dragoljub Živojinović.
- Amerika je bila neutralna sve do decembra 1941. i preko svojih konzularnih predstavništava i biznismena dobijala je podatke o zločinima u Hrvatskoj. Ruzvelt je verovatno pod utiskom tih izveštaja jednom prilikom javno rekao da Jugoslavija ne treba da se obnavlja i da Srbija treba ponovo da bude samostalna. Međutim, kasnije je promenio stav. Britanski otpravnik poslova u Vatikanu jednom prilikom upitao je papu Pija XII zašto ne osudi zločine u NDH, a ovaj je odbio optužbe protiv Pavelića rečima da je on „dobronameran čovek" - kaže akademik Živojinović.

POP DRAGANIĆ PRIZNAO ZLOČINE
Masovne zločine u NDH, koje su demantovali hrvatski ministri u kraljevskoj vladi u egzilu, potvrdio je viskopozicionirani katolički sveštenik dr Krunoslav Draganović, organizator „pacovskih kanala" kojima je hiljade ustaških i nacističkih zločinaca pobeglo u južnu Ameriku.

- Kad sam doznao za mnogobrojna i teška dela u više mesta u zemlji, najviše protiv srpskog elementa, smatrao sam svojom ljudskom i kršćanskom dužnošću izneti te stvari pred dr Pavelića kao šefa države i šefa ustaša, te odlučno zatražiti da te strahote prestanu... „Čast hrvatskog naroda je ukaljana, nevino prolivena krv vapije za osvetom. Jadni hrvatski narod koji će sutra plaćati ono što se dans čini u njegovo ime" - zabeležio je Draganović u dnevniku iz 1941. nedavno otkrivenom u Beogradu.

Autor Boris Subašić
Izvor Večernje novosti, 23. novembar 2013.

 

A. Hodžić: Ocena da su izbori demokratski vređa inteligenciju

A.Hodžić: Ocena da su izbori demokratski vređa inteligenciju

22.11.2013 | 13:08 | Politika | KIM | komentara: 0

"Ovi izbori su iznuđeni briselskim dogovorom dva premijera i narod na severu nije bio spreman za njih. Ocena da su novembarski lokalni izbori bili demokratski vređa inteligenciju", rekla je gostujući u emisiji "Dogovor!? izbori" Adrijana Hodžić.

Podeli ovaj članak sa:

Šefica Administartivne kancelarije Vlade Kosova za sever i kandidatkinja za gradonačelnicu Severne Mitrovice u prvom krugu izbora Adrijana Hodžić je u emisiji TV Centar „Dogovor!? izbori" istakla da je tokom kampanje i na sam dan izbora bilo mnogo neregularnosti i pritisaka zbog čega građani, kako je kazala, nisu bili srećni.

„Slušamo izveštaje kako su izbori protekli u najboljem redu, kako nije bilo problema. To vređa inteligenciju prosečnog građanina, da ne pričamo o visoko obrazovanim ljudima koji se odlično razumeju u politiku. Važno je da se zna da su ljudi učestvovali na izborima protiv svoje volje".

Hodžićeva kaže da, prema njenim saznanjima, tokom premeštanja izbornog materijala iz Kosovske Mitrovice do Kosova Polja, kao i tokom prebrojavanja glasova, nije bilo manipulacija.

„Svako ima pravo na sumnju, naročito ako ona dolazi od onih koji su skloni manipulacijama. Informisana sam da su kutije bile u vozilima OEBS-a, da je konvoj pratila EULEX policija i da se na mestu gde se brojanje glasova odvijalo sve kako treba, fer, korektno i transparentno", kaže Hodžićeva ističuću da je odluka da se glasovi broje u Kosovu Polju doneta jer niko nije mogao da garantuje bezbednost u Severnoj Mitrovici tokom večeri".

Hodžićeva je čitav izborni proces nazvala kontrolisanom demokratijom i istakla da bi bilo mnogo poštenije da je Vlada Srbije samo imenovala ljude na vodećim pozicijama.  

„Do nedavno se govorilo „nikako u kosovske institucije, nećemo dozvoliti kosovske izbore", a onda imate situaciju u kojoj se sve menja. Nije sve to na prekidač. Jednostavno, Vlada Srbije je trebala da imenuje ljude, da se izbegnu izbori zbog kojih su građani imali mnogo neprijatnosti. Moji mitrovčani takve probleme nisu zaslužili", rekla je Hodžićeva.

Adrijana Hodžić je ponovila svoj ranije izneti stav da u drugom izbornom krugu neće javno podržati nikoga od kandidata koji se nadmeću za mesto gradonačelnika Severne Mitrovice, jer kako kaže „građani moraju glasati po savesti".

U emisiju, koja je prvi put emitovana uživo iz studija TV Centar u Čaglavici, je bio pozvan i kandidat Samostalne liberalne stanke za gradonačelnika Severne Mitrovice u prvom izbornom krugu Dimitrije Janićijević. Iako je u sredu popodne prihvatio da učestvuje u novom izdanju „Dogovor!? izbora" sinoć se nije pojavio u našem studiju, niti je odgovarao na telefonske pozive iz naše redakcije tokom popodneva.

http://vimeo.com/80051877

 

http://www.radiokim.net/vesti/politika/ahodzic-ocena-da-su-izbori-demokratski-vredja-inteligenciju.html

Борислав Стефановић: Медијским спиновањем власт прикрива предају Косова и Метохије

Борислав Стефановић: Медијским спиновањем власт прикрива предају Косова и Метохије

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/medijskim-spinovanjem-vlast-prikriva-predaju-kosova-i-metohije.html

SRBIJA OSLOBODILA ALBANSKE ZLOČINCE: Trojica ubica odgovorni za smrt 80 Srba!

SRBIJA OSLOBODILA ALBANSKE ZLOČINCE: Trojica ubica odgovorni za smrt 80 Srba!

 

15 Nov 2013 - 08:39

 

Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu oslobodilo je trojicu pripadnika „gnjilanske grupe" bivšeg OVK kojima se na dušu stavlja zversko mučenje i ubistvo više od 80 Srba! Iako je prošle godine „gnjilanska grupa" osuđena na ukupno 116 godina zatvora, Apelacioni sud usred Beograda presudio je da su oni nevini?!

Oslobođenim pripadnicima bivšeg OVK Agušiju Memišiju, Satoniju Hajdariju i Sametu Hajdariju preksinoć je priređen svečani doček u Preševu: na trgu se okupio veliki broj građana, a bivšim osuđenicima je dobrodošlicu među prvima poželeo Orhan Redžepi, bivši komandant OVPMB. Na sve strane su se vijorile albanske zastave, a Albanci koji su uhapšeni pre pet godina u spektakularnoj akciji policije izjavljivali su da im je ovo najsrećniji dan u životu.

Na ovakvu skandaloznu odluku suda reagovao je odmah i ministar pravde Srbije Nikola Selaković. Oglasio se na Tviteru, rekavši da je zatečen presudom.
- Apelacioni sud u Beogradu doneo je oslobađajući presudu. Zatečen sam. Za detalje pitajte sudije koje su presudile - napisao je Selaković.

Portparolka Apelacionog suda Mirjana Poljić objasnila je da je Odeljenje za ratne zločine tog suda donelo rešenje da se trojici pripadnika OVK ukine pritvor i da se odmah puste na slobodu, imajući u vidu da je tokom pretresa odlučeno da im se prvostepena osuđujuća presuda preinači i da se oslobode optužbe. Ostali pripadnici „gnjilanske grupe", kako je kazala, nisu ni bili u pritvoru u vreme donošenja odluke.

Istovremeno, u Udruženju porodica kidnapovanih i ubijenih na KiM kažu da je ovo najveći šamar i najveća nepravda koju su ikad doživeli. Nekako su, kažu, „progutali" oslobađajuće presude Haga, ali to nisu očekivali od Beograda jer, kako ističu, niti je zadovoljena pravda za žrtve, niti će njihove porodice imati satisfakciju.

- Pogotovo što je u pitanju 40 dokazanih ubistava i masakriranja, likvidacija više od stotinu Srba, za koju su i sami pripadnici OVK priznali da su je počinili, kao i brojna silovanja i zlostavljanja - kaže Gordana Đikanović iz ovog udruženja.
Đikanovićeva tvrdi da je na suđenju problem bio to što je 20. jun 1999. uzet za datum do kada su trajali sukobi na KiM jer se tada srpska vojska i policija povukla s Kosova, ali ne i OVK.

Kasacioni sud je zato odredio da su svi zločini počinjeni do tada - ratni, mada se OVK rasformirala krajem godine, a za tih šest meseci počinjeno je više od 90 odsto zločina (ukupno 3.500) nad nealbanskim stanovništvom - kaže Đikanovićeva.
Podsetimo, 11 pripadnika „gnjilanske grupe" OVK prošle godine je osuđeno na 116 godina zatvora. Šestorica pripadnika te grupe su oslobođeni, a nekoliko njih nalazi se u bekstvu.

Kurir

- See more at: http://vijesti.in.rs/region/srbija-oslobodila-albanske-zlo%C4%8Dince-trojica-ubica-odgovorni-za-smrt-80-srba#sthash.53rbLNuQ.dpuf

 

http://vijesti.in.rs/region/srbija-oslobodila-albanske-zlo%C4%8Dince-trojica-ubica-odgovorni-za-smrt-80-srba

 

Тарик Али: У Европи је нестала демократија, а завладала диктатура неолибералног капитала

Вести | 11.11.2013 | 16:14

Када је почетком 2010. године у књизи „Обамин синдром" прогнозирао да ће Барак Обама, по питању америчких војних интервенција, коришћења дронова и тортуре осумњичених терориста, бити једнак ако не и гори од свог претходника Џорџа Буша, како каже, изгубио је многе пријатеље у САД. Рекли су му да прерано осуђује Обаму и престали да га зову или да му пишу. „Сада кажу да сам био у праву", каже у разговору за „Политику" Тарик Али, британски писац пакистанског порекла, који важи за једног од водећих лево оријентисаних интелектуалаца, раме уз раме с Ноамом Чомским. Човек који је својим учешћем на антиратном протесту испред америчке амбасаде у Лондону 1968. био инспирација „Ролингстонсима" да сниме песму „Street Fighting Man", ни данас не одустаје од свог антиратног активизма, али и критике неолибералне диктатуре капитала, национализама и религијског екстремизама широм света. На питање да ли себе види као прозападног филозофа који није баш миљеник званичног Запада или можда као исламског интелектуалца, Али без размишљања каже да не верује у идентитет. „За мене то не значи ништа. Одрастао сам у време када идентитет није толико значио. Веровали смо у универзалност. И никад нисам био религиозан. Наравно, одрастао сам у исламском свету и рођен сам у тој култури и најбољи део те културе је део мене. Али, муслимане посматрам исто као што посматрам хришћане, Јевреје или било кога другог", каже Али који је у својој седамдесетој години још вештији у надахнутом аргументовању својих ставова него што је био пре пола века када је као студент Оксфорда ватрено полемисао о рату у Вијетнаму с Хенријем Кисинџером, тада још професором Харварда који ће касније постати државни секретар САД. Како видите Балкан после верских и етничких сукоба, али и западних војних интервенција? Грађански рат у Југославији је био велика трагедија за Југославију али и цео регион. После Титове смрти, елите бивше Југославије су приступиле Међународном монетарном фонду (ММФ) и мере које је ММФ наметнуо потпомогле су распад Југославије. То се није догодило аутоматски. Међутим, после пада комунизма, по мом мишљењу, Немци су мислили да је то прилика да се овај регион преуреди. И били су веома активни у одвајању Словеније и Хрватске, тако да су створили услове за велики грађански рат. При том је Слободан Милошевић, по мом мишљењу, био катастрофална прича за Србију јер није знао шта ради, а преузео је један веома сиров националистички програм тако да је грађански рат вођен због великих национализама док су иза свега биле велике силе. И када ЕУ није успела да среди ситуацију, Американци су то искористили као прилику да дођу и изграде огромне војне базе у БиХ и на Косову. Шта је онда будућност ових простора? За мене је идеја Југославије била добра, без икакве сумње. Југославија је имала место у свету, призната као важна несврстана земља. Данас постоје само мали ентитети на Балкану – Србија, Хрватска, Црна Гора, Косово, Босна… Они немају апсолутно никакав утицај. Они су мајушни протекторати ЕУ и Немачке. Црна Гора је тужна прича мале земље која сигурно не би опстала да није новца руске мафије. И то је реалност. Тамо живи много добрих људи, добрих интелектуалаца, али економски земљом доминира мафија. С друге стране, ЕУ жели да је интегрише јер се плаши Руса. Суштински, прихватањем Црне Горе у ЕУ, они ће дати руској мафији базу у ЕУ што је поприлично смешно а и тужно. У оквиру ЕУ, ове земље неће бити уопште важне и то је реалност. Можете бити националисти колико год желите, али то неће бити важно. Не можете реконституисати Југославију политички, али оно што можете урадити је то да се реконституише шири простор Балкана, који би укључио и Грчку и Бугарску тако да се формира ентитет који има заједнички интерес. Уколико би се формирао такав ентитет, чак и у оквиру ЕУ, имао би већи утицај него што сада имају државице саме. После ратова, овде је огроман утицај имао неолиберални концепт економије од којег су профитирали само тајкуни, политичари и мултинационалне компаније. Како коментаришете то да се тај концепт одржава, не само овде већ и у ЕУ која се и даље мучи с економском кризом? То није велика мистерија. Сада имате политичке елите, при чему није важно да ли идеолошки припадају левом центру или десном центру, јер раде апсолутно на исти начин. Према мом мишљењу, европским државама управља некадашња олигархија која брани капитал и не воли да подржи било какву алтернативу. Имају опозицију, али је она веома мала, осим у Грчкој где Сириза представља јаку опозицију. То показује пропаст демократије. Демократија све више постаје сет ритуала који имају мало значаја. Ако само можете да гласате за једну или другу странку, које ће мање или више радити на исти начин, па која је онда поента демократије? То више није демократија, већ диктатура неолибералног капитала. Ништа се није променило и због тога су многи млади људи згрожени и не желе више да гласају. Како то променити? Једини начин да се из тога изађе је да се створи алтернатива. Друштвени покрети који развијају политичке идеје и покушавају да се изборе с тим. Једини континент на ком се то сада догађа је Јужна Америка. По мом мишљењу, Европа је, уз неколико изузетака, мртав континент. Мртав културно, мртав политички, мртав економски, и под доминацијом једне велике силе у Европи – Немачке, а међународно под доминацијом САД. Где је ту Србија и овај регион? На пример, у Србији и Хрватској поприлично се говори о национализму, али шта се тиме брани? Не можете да браните ни своју земљу. Све сте распродали. Овде у Србији имате други по величини филмски студио у Европи. То је културно наслеђе. И он ће бити распродат. Дакле, распродали сте све тако да све постало пародија глупог национализма. Све то ствара веома чудан отуђени свет за већину људи. Богаташима, корумпираним политичарима и банкарима је добро јер имају много новца. Али, за огроман део популације ствари су, према мом мишљењу, горе него што су биле у време Тита и то по питању здравства, образовања, животних услова. Услови су много гори а људима је тешко да створе алтернативу. То је трагедија коју живимо. То је дуга транзиција у нешто друго, а шта ће то бити, то не знамо. Што се тиче политичара и пословних људи на овим просторима, пред њима је велики избор коме да се продате – земљама Залива или Кини. То је велики избор јер су Европа и Америка у проблемима. Економски ви бирате између произвођача нафте и Кине. Али која је цена тога? Цена је потпуно отуђено становништво. А оно што је веома очигледно јесте да национализам није решење. Било да је у питању овај регион или неки други. Можете да постигнете напредак само ако међусобно сарађујете. То раде нације у Јужној Америци. Упркос неуспеху национализма у појединим регионима, чини се да политички ислам добија битке? Главна муслиманска партија у арапском свету су Муслиманска браћа. Они су јаки у Египту, Сирији, заливским земљама… Али они нису различити од демохришћанских партија у Европи које су десничари, друштвено конзервативни и посвећени неолибералном систему. То су доказали у Египту и Тунису. Ислам је само етикета која им је прикачена. Међутим, ту су и екстремне џихадистичке групе које нису део овог система а које такође немају никакво решење, осим Алаха. Они убијају Американце и уопште странце, али немају сопствену визију. А уз то имате огромну битку која се води у муслиманском свету између шиита и сунита, а коју су Американци појачали ратом у Ираку. И то је велики успех за САД. Оног тренутка када је Ирак био уједињен против америчке окупације, Американци су подстакли шиитске клерикалне партије да крену у огромне нападе на суните и да их етнички очисте у Багдаду. Та подела се користи и у Сирији и против Ирана и то је успех САД. Али питање је колико ће то трајати. После открића које су нам донели Бредли Менинг, Џулијан Асанж и Едвард Сноуден, да ли може да се каже да се свет променио? Не бих рекао да се свет променио, али сада бар нема изговора. Боље смо информисани захваљујући њима, али и технологији коју су користили ти млади храбри људи. Уколико унајмите младе храбре људе да раде на вашем интернет систему, како можете да будете сигурни да неко од њих неће проговорити када види страхоте које се дешавају? Сноуден је био фин конзервативни момак и просто не бисте могли да предвидите да ће урадити ово. Али када је он видео свог шефа како лаже у Конгресу и каже: „Не, ми не шпијунирамо обичне грађане", то је проузроковало бес код њега и он је открио истину. И нема гаранција да се то неће поновити. Американци не могу више то да поричу, а реакција политичара којима су прислушкивани телефони, као што је Ангела Меркел… Која је љута тек сада кад је откривено да је прислушкиван и њен телефон… Управо тако. Суштина је да све европске обавештајне агенције – француске, немачке, британске – сарађују. Оне су о свему томе знале. Само ми нисмо. Сада знамо. Али, како се технологија унапређује, дешаваће се ово још више. Чињеница да људи сада знају је важна, али мислим да су људи парализовани да реагују. Садашња фаза капитализма успоставила је политичку парализу. http://www.nspm.rs/hronika/tarik-ali-u-evropi-je-nestala-demokratija-a-zavladala-diktatura-neoliberalnog-kapitala.html

 

Др Душан Батаковић: Доживљавамо најаве ревизије историје малтене као припрему нове објаве рата

Др Душан Батаковић: Доживљавамо најаве ревизије историје малтене као припрему нове објаве рата

10.11.2013. - Пребацују одговорност Русију и Србију

Српски историчар светског гласа, дипломата, директор Балканолошког института САНУ доктор Душан Т. Батаковић, учествовао је у научној конфренцији "Уочи Великог рата: Русија и свет", коју је организовао Руски институт за стратешка истраживања.

О покушајима ревизије историје, несразмерности Франца Фердинанда и Гаврила Принципа, научном отпору Србије и Русије доктор Батаковић размишља у интервјуу за Глас Русије.

- Већина књига које се појављују у англо-саксонским и немачким земљама последњих шест месеци, годину дана врше једну својеврсну ревизију историје и пребацују одговорност пре свега на Русију и на Србију. У питању је покушај да се релативизује историја Првог светског рата, а да се као њени покретачи не огласе Немачка и Аустро-Угарска како то, уосталом, пише и у Версајском уговору, него се поново враћа на ову стару тезу из међуратног периода, које је почео у Немачкој крајем 20-тих, а експанзију добио током 30.-тих посебно за време Хитлерове власти. А то је да су кривци за Први светски рат пре свега Русија, а затим и Србија, као једно, како они кажу, разбојничко гнездо које је угрозило европски мир. Стога је ова конференција у Москви била организована са намером да се претресу још једном неки од узрока рата. Као и да се покаже према расположивим историјским документима, какво је стање руске науке данас и како се из руске перспективе гледа на Први светски рат. Ја сам упозорио на негативне појаве које се већ дешавају око припрема прославе 100-годишњице Првог светског рата.

То није процес који је почео јуче. Наиме, циљ је да се покаже да су и Русија и Србија трајне тачке геополитичке нестабилности. Русија на глобалном плану, а Србија на Балкану. Да те државе данас, као и пре сто година, праве проблеме читавом свету. Са друге стране, Немачка је сада поново најјача сила у Европи, и међу њеним научницима, као и међу онима који истражују Немачку у Англо-Саксонском свету сада је преовлађајући тренд да се одговорност са Немачке пребаци макар на неку од других држава-учесника, значи, ако не само на Русију, онда бар још и на Француску. А да се Србија прикаже отприлике као да је то земља из времена Младића, Сребренице, Милошевића, и тако даље.

Ако добро разумем, данашња ситуација по нечему подсећа на ситуацију између два светска рата?

- Па ту би могле да се повуку одређене паралеле. Наиме, у Немачкој је 60-их година постојала једна јака научна струја, чији је вођа био чувени историчар Фриц Фишер из Хамбурга, који је у својој књизи „Посезање за светском моћи" (Griff nach der Weltmacht) убедљиво показао да је Немачка била покретач и узрок Првог светског рата у жељи да направи нову прерасподелу утицаја и моћи у свету да се домогне већег броја колонија и важних ресурса. Фриц Фишер и његова школа, која је доминирала до пре неких 20 година, је убедљиво доказивала да је Немачка била та која је гурнула свет у први рат светских размера. Међутим, кад сад поменете некоме да је Фишер велики историчар, а тај неко није његов ученик или следбеник, он ће љутито одмахнути главом. Међутим, важно је да се нагласи да је заправно нових докумената који доказују узроке светског рата нема. Ради се само о покушају ревизије на основу постојеће документације, а пажња се скреће са сукоба Великих сила, империјалистичких тежњи и крупних економских интереса сада се то сужава на поједине личности и њихови особине, и мале народе као што су Срби, који су „у некој сталној жељи да изврше своје циљеве који угрожавају светски мир.

Један професор из Кембриџа, велики стручњак за немачку историју, Кристофер Кларк недавно је објавио књигу под насловом „Месечари" (The Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914), у којој он тврди да се после Сребренице о Србима не може писати као раније и да се мора поново преиспитати право биће њиховог националног покрета, као и да је могуће онда у том смислу вршити разноврсне ревизије. У Србији се подигла велика полемика око те књиге и других које се најављују да ће изаћи, јер се Србија у њима означава као кривац за избијање рата, а Русија као њен велики и главни заштитник. У том смислу испаде да је Србија крива, иако сви знамо да је Немачка прва почела рат, да је она објавила рат Русији и да није напала Србију него да је напала Белгију.

- Власти Републике Српске, по свему судећи, неће присуствовати свечаностима у Сарајеву, посвећеним стогодишњици Првог светског рата. Како ви схватате ову њихову одлуку?

- Ја сам у Москви изнео преглед досадашњих настојања да се организује један велики научни скуп у самом Сарајеву, о узроцима рата и његовом току. На почетку иницијатор је била Француска. Постоји посебна државна организација која се бави стогодишњицом рата и која хтела да организује велику научну конференцију у престоници БиХ. Међутим, у Сарајеву су Ејуп Ганић и његов факултет покушали да то претвори у суђење Србији. Први светски рат употребе као објашњење рата у Босни 1992-1995. Наравно да су на то Срби из Републике Српске реаговали веома оштро и са индигнацијом, јер је апсолутно неприхватљиво да се једна научна конференција злоупотребљава у сасвим приземне политичке сврхе. С друге стране, пре него што је почела та француска огранизација, извесни огранизатори из Сарајева на челу са доктором Хуснијом Камберовићем направили су припрему свог алтернативног скупа уз помоћ Немаца и Аустријанаца, а који ће окупити само учеснике из земаља поражених у Првом светском рату. У том смислу скуп није репрезентативан и свесно су заобиђени не само Бања Лука, него и Београд и ниједан од релевантних института и институција нису ни консултовани ни позвани.

Ми смо у више наврата скретали пажњу француској амбасади, а ускоро ћемо и немачкој и аустријској да Сарајево није погодно место да се организује велику скуп о Првом светском рату. Прво зато што је Сарајево, осим што је тамо извршен атентат на Франца Фердинанда био споредно ратиште, и потпуно неважно у читавом рату. Много важнија је била, на пример, Србија. С друге стране, ако те конференције не помажу да дође до неке врсте помирења и тражења заједничких погледа око неких крупних феномена, већ уместо тога постану још један разлог нових подела, онда то наравно неће никоме бити од користи и са науком неће имати скоро никакве додирне тачке. Злоупотреба историграфије, као што је познато, свуда у свету је развијена, и она се тако брутално користи у дневнополитичке сврхе и немогуће је онда раздвојити шта је наука а шта је политика. Ми смо зато из Београда у више наврата упозоравали разне наше пријатеље да конференција у Сарајеву не сме да буде семе раздора.

Да ли су српски и руски историчари спремни да пруже научни отпор оном што се дешава?

- У мом уводном предавању у РИСИ дао сам једну сликовиту метафору тога што ће се отприлике десити ако не буде адекватног научно фундираног одговора, у Сарајеву се спремају да врате споменик Францу Фердинанду, који је подигнут 1917, који је висок 16 метара, а да истовремено врате стопе Гавриле Принципа, који су утиснути у бетон као мали подсетник на то херојско дело из 1914. Сад ви замислите како ће то изгледати један огроман споменик окупатору и стопе утиснуте у плочник. Значи, потпуно несразмерно. Ја сам апеловао на руску научну заједницу да овај изазов прими веома озбиљно и рекао да није довољно да се објављују књиге само на руском језику, него да је због међународне дифузије од изузетне важности и да објаве се резултати руске науке на енглеском, француском, немачком како би могла да се отвори једна шира дебата. Мислим да је моја интервенција наишла на одређено интересовање, али ја не могу да проценим како ће званична Русија на овај тренд реаговати. Наравно, мене у овом смислу пре свега занима реакција науке. Мени је било веома важно то што сам чуо поново, оно што сам и мислио да јесте стање ствари да је Русија била неспремна за тај рат, да га није планирала и није га желела, и да је он њој био наметнут као што је био наметнут и Србији.

Ми овде у Србији ове најаве ревизије и нове демонизације доживљавамо малтене као припрему нове објаве рата, схватамо веома озбиљно и мобилишемо колико можемо наше научне потенцијале да на основу документације несумњиво покажемо шта су прави узроци Првог светског рата и не дозволимо да се Србија представља као једна мрачна балканска краљевина у којој живе терористи и атентатори, мислим да је та слика не само нетачна, него и намерно створена како би се опет искористила прилика да се против Србије води један опасан медијски рат. Српска академија наука под руководством академика Живојиновића спрема једну велику научну конференцију у јуну следеће године. Ја сам мој боравак у Русији искористио да консултујем више руских колега које би могли да учествују на тој конференцији. А у међувремену ми смо позвали и двадесетак научника из читавог света. И наш ћемо зборник објавити уз помоћ државе и на српском и на енглеском језику.

Тимур Блохин,

http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=9&idnovost=49826&Dr.-Dusan-Batakovic%3A-Dozivljavamo-najave-revizije-istorije-maltene-kao-pripremu-nove-objave-rata#.Un-kq-KmZpA

Janjić: Realno je da izbori budu ponovljeni u Mitrovici

| 04. 11. 2013. - 16:01h | Komentara: 1

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da će biti nemoguće ponoviti izbore u sve četiri opštine na severu Kosova i Metohije, ali da se može očekivati njihovo poništavanje u Kosovskoj Mitrovici.

Janjić je u izjavi Tanjugu ocenio da su jučerašnji lokalni izbori u osnovi uspešno završeni na celoj teritoriji Kosova i Metohije i da je izlaznost bila izuzetno velika, pogotovo u srpskim zajednicama na jugu.

Medjutim, kako tvrdi, incidenti u severnoj Kosovskoj Mitrovici, koje smatra vrlo orkestriranim "pri čemu deo orkestra svira u medjunarodnoj zajednici, a deo u Beogradu i Prištini", proizveli su potpuno nerazumnu odluku OEBS-a koji je zatvorio biračka mesta u Zubinom Potoku, Leposaviću, Zvečanu i naselju Bošnjačka mahala u Mitrovici, a onda mimo procedure povukao materijale na brojanje u južnu Kosovsku Mitrovicu.

"Taj postupak OEBS-a dovodi u pitanje regularnost izbora u svim opštinama, a sami incidenti dovode i čine potpuno jasnim neregularnost izbora u severnoj Mitrovici", rekao je Janjić i dodao da sada postoje dve opcije.

Jedna je, kako je rekao, da se priznaju u osnovi neregularni izbori u Zubinom Potoku, Leposaviću i Zvečanu da bi se sakrila odgovornost OEBS-a i da se onda ponove samo izbori u severnoj Kosovskoj Mitrovici ili da se ponove izbori u sve četiri opštine.

"Smatram da će biti nemoguće ponoviti izbore u sve četiri opštine i da će biti jako teško ponovo organizovati izbore na severu Kosova, tako da će proći sigurno mesec dana dok medjunarodna zajednica ne vidi šta da radi", rekao je Janjić.

On procenjuje da će izbori sigurno biti poništeni u Mitrovici, ali da će se tek videti da li će se ići na nove, na prelaznu privremenu upravu ili na neku "medjunarodnu trojku".

Jedna od opcija koja je formalno najviše u skladu sa demokratijom je, rekao je Janjić, ponavljanje izbora, za koje će tražiti garancije i Beograd, "koji će morati da uradi ono što je mislio da uradi u 45 minuta", i KFOR, a na to mora da pristane i Priština.

Janjić, medjutim, ne vidi zašto bi Priština pristala na to kad joj više odgovara diskreditacija Beograda i Srbije, a što proizilazi iz jučerašnjih dogadjaja.

"Njima više odgovara da upravljačka trojka upravlja dok se ne donose statut Zajednice opština i da se onda izbori na severu Mitrovice ponove kada budu i izbori za Zajednicu opština", rekao je Janjić.

On ističe da jučerašnja dešavanja neće uticati na formiranje Zajednice srpskih ospstina, ukoliko ona ne proizvedu "žestok sukob izmedju Brisela i Beograda".

"Zajednica opština nije iz proceduralnih razloga mogla da bude formirana pre marta ili aprila i ovi dogadjaji nisu neposredno uticali na formiranje Zajednice opština", rekao je Janjić.

Govoreći o opciji da za gradonačelnika Kosovske Mitrovice bude izabran Albanac, Janjić je rekao da je medjunarodna zajednica želela da vidi Srbina na čelu severne Kosovske Mitrovice "barem dok se ne smire strasti par godina".

On medjutim ističe da demografska struktura i povratak prognanih, "rade protiv ideje" da će severna Kosovska Mitrovica ostati isključivo srpska i podvlači da su Albanci u Kosovskoj Mitrovici juče masovno izašli na izbore i time stvorili mogućnost da bude pobednik ili da u drugi krug udje jedan od dva kandidata sa lista koje nisu srpske.

"To je situacija kada imate puno srpskih kandidata i malu izlaznost i onda oni ne mogu da pobede. Ne može Pantić da pobedi u prvom krugu, a pitanje da li bi ušao u drugi, i mislim da je to postalo svima jasno oko dva sata poslepodne, ali ne tvrdim da je u tome bio motiv za nasilje", rekao je Janjić koji smatra da bi korisnije bilo da su u Zvečanu i Kosovskoj Mitrovici bije jedna ili dve liste, odnosno što manje srpskih kandidata.

Kada je reč o ingerencijama gradonačelnika Kosovske Mitrovice, Janjić je rekao da su one ogromne, te da je na Kosovu i Metohiji "gradonačelnik mali bog".

"Gradonačelnik na Kosovu i Metohiji je eksponent centralne vlasti, on ima velika ovlašćenja i raspolaže milionima - od razvojnih do infrastukturnih projekata, ali sve to mu dodeljuje centralna vlast", naveo je Janjić.

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/417448/Janjic-Realno-je-da-izbori-budu-ponovljeni-u-Mitrovici