Срби и Руси су једини прави противници глобализма

Вести | 31.05.2014 | 00:07

Православље и православни народи су једини прави противници глобализма. Други народи немају алтернативу глобализацији, па тако ни Кина нити земље муслиманског света нису у могућности да понуде неки светски морални пројекат. Русија је данас једина преостала препрека на њиховом путу ка успостављању власти над целим светом. Зато је главни циљ Новог светског поретка уништење православља. Познати амерички геополитичар Збигњев Бжежински види главну опасност за Нови светски поредак у православљу, док саветник у министарству спољних послова САД, ништа мање познати С. Хантингтон, пише да су Русија и њена православна цивилизација неприкладне за Нови светски поредак и зато ову цивилизацију треба променити. Западне елите су веома предано радиле на разбијању СССР-а и Југославије, држава чији су заштитници били руски и српски народ. У тим процесима Запад није бирао средства. Користио је најподлије методе и најгоре злочинце да би дошао до свог циља. Док је Запад спремао етничко чишћење Срба у РСК, РС и КиМ дајући подршку хрватском фашисти Фрањи Туђману, Збигњев Бжежински је 1993. године упозорио тадашњег председника САД Клинтона да што пре треба завршити са руском националном мањином у бившим совјетским републикама како Русија у будућности не би испунила тај вакуум и опет постала империја. Запад мора због тога да охрабри суседе Русије да се укључе у „европску економску и безбедносну сферу" (ЕЗ/ЕУ и НАТО). Требало је решити и питање милиона Руса који су преко ноћи постали мањински народ и спречити их да се повежу са матицом. Како то изгледа на примеру српског народа видели смо. Фрањо Туђман који је уживао пуну подршку Вашингтона и Брисела је уочи агресије на РСК 1995. године на Брионима наредио хрватским официрима да обезбеде коначно решење за Србе и њихов нестанак. Усташама под заштитом Немачке, Ватикана и САД било је дозвољено да испуне Павелићев тестамент и реализују геноцид над Србима. Као што је у рату против Срба Запад употребио хрватске нацисте, у рату против руског народа он користи украјинске нацисте. САД,ЕУ и НАТО су сада главни савезници профашистичких снага у Украјини .Америку не занима ни да ли су то фашисти, ни да ли су терористи, већ само колико могу да им помогну у остварењу циљева. Подсетићу да су САД и у Босни сарађивале са Ал Каидом, а 1999. на Космету биле ударна песница ОВК, исте оне организације коју су сами ставили на списак терористичких група. Употребом нацистичких банди против српског и руског народа САД и ЕУ су показали да су прави наследници Адолфа Хитлера. Јасно је да северноатлантским елитама Украјина неће ни за сто година бити потребна, него им је потребно да геополитички отргну Украјину од Русије и да је претворе у антируски полигон за почетак рата. Западни монструми знају да је Русија највећи и најјачи бастион одбране Светог Православља, и зато су уништавали и подјармљивали прво мање православне народе, а сада су кренули на Русију мислећи да је сада час и да сада коначно могу да униште Православље…. Читав двадесети век политику римокатоличког Запада према православним Србима карактерише геноцидна политика до истребљења .Како нас Американци, Немци, Енглези, Ватикан и остали западни антихристи виде као „мале Русе" без обзира на увлакаћку политику појединих политичара на власти, њихова једина жеља остаје иста: уништити Србе и Србију заувек. Ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Вековима је Рим настојао да покатоличи Србе или да угуши православље и у том циљу је оберучке помагао све стране силе које су на Балкану наступале као непријатељи Срба. Огроман број светских научника је одавно у својим научним радовима доказао да је римокатоличка црква вековима истрајно деловала као водећа светска злочиначка организација, лишена икаквих моралних скрупула и руковођена најогољелијим макјавелистичким принципима. У својој жељи за универзалном светском доминацијом није се ни мало устручавала да на најсуровији начин ликвидира појединце, друштвене скупине и уништи читаве народе, ако су јој и пасивно стајали на путу остварења те доминације. У том циљу креирала пројект вештачке хрватске нације претежно од српских конвертита, злоупотребљавајући име једног малог часног народа славне прошлости али готово несталог пред турском најездом. Ватикански фалсификатори су кривотворили наводну хрватску историју, а геноцидним злочинима усташа над Србима, створили су монструозну "хрватску" државу. Познато је да су 743 римокатоличка свештеника били припадници усташког покрета и лично убијали Србе, Јевреје и Цигане. Чак су и нацисти, водећи књиговодство о усташком "учинку" у Јасеновцу чудили и нису могли схватити одакле толика монструозност!? Једно време Јасеновац је био под контролом фра Филиповића Мајсторовића који је признао да је својом руком убио 30 000 Срба. Током владавине усташа уништено је око 300 православних цркава, а 128 свештеника злостављано и убијено. Папа Пије Дванаести био је задовољан католичењем Срба у Хрватској. Ко је одбио да буде покатоличен био је ликвидиран. Хрватска ће остати и запамћена као једина земља у којој су током Другог светског рата постојали посебни логори за децу….. Ових дана, православни људи широм света не могу а да не осете радост због буђења Русије, која је високо подигла заставу хришћанских вредности и позива људе и народе под њу. Хоће ли Србија имати снаге да јој се на путу придружи? Нама Србима не треба нова, европска Југославија. Ми имамо лоша искуства са таквим творевинама. Наш национални интерес није да постанемо део пропалог пројекта ЕУ. Ми јесмо Европљани. Наша лепенска и винчанска цивилизација је створила Европу. Србији, као мети Запада и православној земљи, нема опстанка без Русије. Русија је нуклеарна земља, и ако она узме Србију у заштиту, онда ће се ситуација сасвим другачије решавати. Русији се сада даје још једна историјска прилика да трасира и изгради праведнију судбину човечанства.А ко Русија издржи, свет ће бити другачији, кудикамо бољи и праведнији.И што је најважније – у њему ће бити нас… Свети Сава је одвојио Српство од Рима, чији су крижари владали Византијом. Тражећи аутокефалију за своју цркву од патријарха цариградског 1219. године у малоазијској Никеји, где су се налазили остаци Византијског царства, он је државу Немањића заувек определио. Како је говорио владика будимски Данило, из Европе је већ тада допирао смрад инквизиторских ломача и Св. Сава је хтео да спасе свој народ од пада у јерес…. Једна од основних карактеристика православља као религије јесте аутокефалност православних Цркава којом се, у јединству вере, практично признаје њихова посебност, национална јурисдикција и засебна култура, укључивши и њихов етнички карактер. С тога је међу православним народима њихова Црква одувек била не само симбол вере већ и саставни део националног идентитета, чувар традиције и извор духовности који је и у најтежим временима давао смисао и наду. За разлику од наднационалних религија какве су католичанство или будизам, Православне Цркве су увек делиле судбину свог народа, односно људи чију су веру проповедале, а свест о тој судбинској повезаности битна је историјска димензија православља. Католичанство је пре свега систем државне и пословне делатности, то је највећа, најутицајнија и најбогатија фирма на свету. Вера је у католичанству није нуклеус постојања, срце свега, већ средство за манипулацију. Католичка црква има систем освајања простора других религијских заједница, мисонарска подручја у која убацује људе и огромна средства. Тога у православљу нема. Историја српског народа и његове Цркве такође је саткана на овој повезаности, а они који су, из разних побуда, нападали српски народ и његове етничке просторе увек су на мети имали и Српску Православну Цркву (СПЦ). Отуда не може бити изненађење што је тако и сада када се Србија нашла на путу ширења евро-атлантске Империје, која, опет, није сама себи циљ већ представља само фазу у глобалистичком освајању света, односно стварању новог планетарног тоталитарног друштва које његови тајанствени творци називају Новим Светским Поретком (Novus Ordo Seclorum). Већ се зна да ће Нови Светски Поредак интелектуални и финансијски центар имати у Лондону, војни у Вашингтону, а религијски у Ватикану. Наравно, сама та религија неће имати много везе са хришћанским католичанством какво данас познајемо… http://istokpravoslavni.org/rs/?p=8811

 

 

http://www.intermagazin.rs/kobna-greska-nato-a-izgleda-da-su-probudili-ruskog-dzina/

KOBNA GREŠKA NATO-a – Izgleda da su probudili ruskog džina

Piše: Predrag Simić

„Izgleda da smo samo probudili uspavanog džina." Reči kojima je admiral Jamamoto prokomentarisao vest o delimičnom uspehu napada na Perl Harbor Amerikanci danas često pominju u svojimanalizama ukrajinske krize. Razlog je očigledan: dok je u poslednjih 25 godina postsovjetska Rusija mogla samo da negoduje zbog širenja NATO-a ka njenim granicama, posle 2008. uloge su se promenile, a posledica je da danas SAD i Evropa nemaju pravi odgovor na ukrajinsku krizu. Štaviše, smatra se da je uzrok tome bila politika NATO-a posle hladnog rata koja je Rusiju tretirala kao poraženog protivnika i provocirala širenjem na istok i bombardovanjem Srbije, za šta danas cenu plaća u Ukrajini. Takvoj oceni ovde bi se malo šta moglo dodati osim možda da je bombardovanjem kineske ambasade u Beogradu 1999. NATO probudio i drugog džina – Kinu – čiji se vojni budžet posle ovog događaja vinuo u nebo.

U čemu je NATO pogrešio posle hladnog rata? Majkl O'Hanlon iz Brukings instituta misli da su napravljene četiri glavne greške. Prvo, što je potcenio Rusiju i isključio mogućnost međudržavnih ratova u doglednoj budućnosti. Drugo, što je glavni zadatak NATO-a – odbranu teritorije državačlanica – zamenio misijama izvan njegovih granica i počeo da se širi prema Rusiji. Treće, što su njegovi lideri postali žrtve vlastite retorike i poverovali da to neće izazvati reakciju Moskve. Četvrto, što su poverovali da će NATO biti uspešan u operacijama daleko van svoje teritorije, na primer, u Avganistanu, Iraku i Libiji. I u tome bismo se mogli složiti sa ovim autorom, uz dodatak pete greške što su SAD, umesto da učvrste UN posle hladnog rata, poverovale da im one više nisu potrebne i da bi ih mogle zameniti „globalnim NATO-om". Posledica je da danas Ujedinjenih nacija nema u Ukrajini iako su ih Amerikanci napravili posle Drugog svetskog rata upravo da bi sprečili ovakve krize.

Kako ispraviti greške? Lideri NATO-a veruju da se odgovor sam nameće. Generalni sekretar NATO-a u nedavnom intervjuu je izjavio: „NATO se vratio", izražavajući uverenje da će predstojeći samit u Velsu obeležiti povratak alijanse svojoj izvornoj misiji odbrane evroatlantskog prostora. Upućeni posmatrači će se ipak prisetiti da je nekada davno prvi generalni sekretar NATO-a drugačije definisao misiju ovog pakta tvrdeći da je njegov zadatak „da drži Amerikance u Evropi, Ruse van Evrope i Nemce pod kontrolom". I tu se verovatno krije kvadratura kruga koju je otvorila ukrajinska kriza.

Pre svega, između Sjedinjenih Država i Evrope danas postoje krupne razlike u prilazu Ukrajini. To se moglo videti prilikom nedavne posete Angele Merkel Vašingtonu kada je Barak Obama pokušao da je privoli na oštrije sankcije prema Rusiji. U Nemačkoj, čija godišnja trgovina premašuje vrednost od 75 milijardi evra i čiju privredu u velikoj meri pokreću ruski prirodni gas i rusko tržište, za tako nešto nema mnogo razumevanja. To je, verovatno, bio razlog zbog koga su Nemačka i Rusija nedavno predložile zajedničko rešenje u pet tačaka po uzoru na dejtonski mir u BiH, ali se pokušaj bivšeg nemačkog ministra Štajnmajera da na njega privoli vlasti u Kijevu neslavno završio. Pokušaj EU da učvrsti pozicije u regionu potpisivanjem ugovora sa Moldavijom čak i u Briselu budi strah da bi Moskva mogla reagovati onako kako je reagovala u Ukrajini, ali s mnogo opasnijim posledicama.

Drugo, Moskva je u Ukrajini pokazala ne samo da ne želi NATO na svojim granicama nego ni EU i da je Vladimir Putin ozbiljno mislio kada je u svojoj predizbornoj kampanji rekao da naspram nje namerava da stvori evroazijsku uniju. Ma koliko takav projekt danas izgledao neverovatno, on je noćni košmar za američke geopolitičare koji nikada nisu krili bojazan od hegemonije rivalske sile na evroazijskom prostoru zbog čega su, uostalom, i vodili tri rata u Evropi. Zbog toga je 1949. godine stvoren i NATO i to je lord Ismaj sasvim jasno rekao u pomenutoj krilatici o njegovoj misiji. S druge strane, kineski projekti,poput „novog puta svile", tj. železnice koja bi povezala Kinu i Evropu, danas su na stolu kineskih lidera koji veruju da raspolažu sredstvima da ih ostvare i da ih najnovije zaoštravanje odnosa SAD s Rusijom i Kinom upućuje u tom pravcu.

Utisak je da ni Moskva u sadašnjim okolnostima nema ništa protiv kineskih ambicija i teško je poverovati da ovi projekti neće biti tema razgovora Vladimira Putina kada krajem maja poseti Peking u nameri da konačno potpiše ugovor o zajedničkom gasovodu koji će preusmeriti deo ruskog prirodnog gasa od Evrope ka Kini. Najveći gubitnik bi u tom slučaju bila EU koja bi ostala bez najvažnijeg sredstva kojim bi mogla odgovoriti Rusiji u slučaju dalje eskalacije ukrajinske krize. Štaviše, ona bi mogla dovesti i do novih podela unutar NATO-a između država „stare" i „nove" Evrope, jer dok Nemačka i druge stare članice vide u postsovjetskoj Rusiji, pre svega, važnog partnera, nove članice su u NATO i ušle u strahu od povratka Moskve i obnove njene sfere uticaja u istočnoj Evropi.

(Politika)

MIROSLAV LAZANSKI: Zapad tvrdi da Ukrajina ima pravo da upotrebi silu, a Srbija je zbog tog prava bombardovana 78 dana

MIROSLAV LAZANSKI: Zapad tvrdi da Ukrajina ima pravo da upotrebi silu, a Srbija je zbog tog prava bombardovana 78 dana

Objavljeno: 10/05/2014

Piše: Mirolav Lazanski

Jedna suptilna, pa i perfidna kampanja uzima sve više maha. Naime, oni isti koji su „bele listiće" na našim izborima 2012. godine, pa i odluku onih koji nisu izašli da glasaju, tumačili kao svestan i odgovoran politički stav, jer zaboga „sva su ponuđena rešenja loša, pa zašto da glasamo za njih", sada su krenuli u ofanzivu da uvere javnost Srbije kako „eto, ne možemo ostati neutralni kada su u pitanju događaji u Ukrajini, kad-tad moramo se opredeliti između EU i Moskve". A Srbija se već opredelila da se ne opredeljuje. I to je sasvim legitiman stav. Ako kao pojedinac, politički subjekt, imate pravo da se ne opredeljujete, zašto to isto pravo ne bi imala i država? Jer svet mikro i makrokosmosa funkcioniše u principu po istim zakonima, a državu čine, pre svega, njeni stanovnici, odnosno, ljudi. To u kontekstu javno izrečene dileme: „Je li sada Srbiji Rusija jednako bliska kao EU?" Da raspišemo referendum po tom pitanju? Šta kaže narod? Ili je narod glup i ne vidi ono što vidi elita? Promenimo onda narod.

Kao zemlja i nacija možete da izgubite ratove, možete da izgubite i teritorije, istorija to već nekako kompenzuje, ali ako izgubite nacionalnu čast i dostojanstvo države, više se nikada nećete podići. Ni kao narod, ni kao država. Srbija ne sme zauzeti antiruski stav oko Ukrajine, jer joj to istorija nikada ne bi oprostila. Pošto jedino što Srbija ima na međunarodnom planu jeste ta još uvek donekle nezavisna pozicija.

Naravno, NATO lobisti će vam reći da se ta pozicija ne jede, što i jeste i nije tačno. Zavisi koliko ste sposobni kao političar. Ali kao pojedinac moram da budem skeptik prema političarima poput gospođe Ešton, koja kaže da „Ukrajina ima monopol upotrebe sile u okviru svojih državnih granica". Pa mi smo zbog tog „monopola" bombardovani 78 dana! Pri čemu nismo protiv Albanaca na Kosovu koristili višecevne raketne bacače. Principi, kada su u pitanju unutrašnje stvari, moraju i za Srbiju i za Ukrajinu biti isti. Ili nema principa. Ili je Ukrajini dozvoljeno sve samo zato što se graniči sa Rusijom. Niko od gospode bivših srpskih ambasadora i raznih drugih u ovoj našoj zemlji da o tome priupita gospođu Ešton. Tišina.

Bio je Dan pobede u Srbiji. Ra razliku od nekih nedavnih vremena dostojanstveno je obeležen. Zapravo, u onoj nekadašnjoj velikoj Jugoslaviji Dan pobede nad fašizmom tj. nacizmom u Drugom svetskom ratu slavili smo jedno vreme svakog 15. maja. Naime, tada je Jugoslovenska armija i službeno završila vojne operacije protiv Vermahta i domaćih kvislinga. Morali smo da rat završimo sedam dana kasnije, posle zapadnih saveznika i sovjetske Crvene armije, jer nemačko-kvislinške trupe nikako nisu htele da se predaju. Jedno vreme smo to s ponosom isticali, posle smo zbog solidarnosti sa zapadnim saveznicima i sovjetima zaboravili 15. maj i počeli da slavimo 9. maj kao Dan pobede.

Zašto smo zaboravili 15. maj? Zašto ignorišemo taj datum? Zbog prilagođavanja Evropi? Da nije i to uslov za ulazak u EU? Hoćemo li morati da prilagodimo i činjenice?

Znate li kako je počeo Drugi svetski rat u Danskoj? Tako što su dva nemačka razarača jednog jutra mirno uplovila u luku Kopenhagena, nemački mornari su bacili konopce, a prolaznici koji su se tu zatekli prihvatili su ih i vezali brodove. Nemci se se iskrcali i okupacija Kopenhagena bila je gotova za 25 minuta. Kako su Nemci osvojili Holandiju? Spustili su padobrance u Hag i Roterdam, koji su zatim ušli u tramvaje i osvojili Holandiju.

Na evropskom planu, sećanja na Drugi svetski rat vrlo su različita. Ratna sećanja jednog poljskog Jevreja verovatno su dosta različita od poljskog državljanina koji nije Jevrej. Kod Nemaca to ide od osećaja kolektivne istorijske odgovornosti do stavova da je kapitulacija Nemačke 1945. godine bila „dan smrti Evrope". Mnogi u nekadašnjoj istočnoj Evropi smatraju da je prava sloboda stigla tek sa rušenjem Berlinskog zida. Ta je sloboda vremenom donela i porast antisemitizma, buđenje nacizma, službeno izjednačavanje komunizma i nacizma od strane evropskog parlamenta u Strazburu, marševe neonacista sa nacističkim simbolima u nekim državama EU.

Na sukobljenim stavovima o prošlosti, a nije u pitanju samo Drugi svetski rat, već i Prvi svetski rat, Evropa pokušava da izgradi kakvu takvu zajedničku budućnost. Orvelova formula za totalitarizam kaže da onaj ko kontroliše prošlost kontroliše i budućnost. Blaža verzija Orvela glasi da onaj ko oblikuje naše viđenje prošlosti može da utiče i na našu budućnost.

Sve dok u Srbiji bude istorijskog sećanja biće i osporavanja. Ali istorijske činjenice postoje i kada neka politika počinje da ih poriče, ili da ih prepravlja, to je onda znak opasnosti za društvo. Ne bi trebalo da radimo na zajedničkoj prošlosti zbog staromodnog cilja opšteg pomirenja, trebalo bi osmisliti zajedničku budućnost.

(Politika)

http://www.intermagazin.rs/miroslav-lazanski-zapad-tvrdi-da-ukrajina-ima-pravo-da-upotrebi-silu-a-srbija-je-zbog-tog-prva-bombardovana-78-dana/

Економија

Раскинута веза болница са фармакомафијом

Увођењем централизоване јавне набавке лекова и медицинских средстава Србија већ уштедела 32 милиона евра

Од увођења централизоване јавне набавке лекова, у јануару ове године, држава је до сада уштедела 32 милиона евра, и то само на набавци болничких лекова, сазнаје „Политика". Према ексклузивним информацијама које су нам уступили стручњаци Светске банке који раде на овом пројекту, уколико се ова пракса примени и у набавци лекова у апотекарским установама, са такозване А листе (медикаменти на рецепт) A-1 (замене скупље од лекова са А листе), ова сума могла би да достигне и 100 милиона евра уштеде само у овој години.

То је заиста много новца, а то значи и да су неки људи остали без тих пара. Због тога су отпори фармацеутског сектора огромни и очекује се да ће их још бити. Постоји и противљење овом уређеном систему набавке лекова, али и очигледна решеност државе да прекине дугогодишњу лошу праксу.

Пре усвајања новог Закона о јавним набавкама у априлу прошле године и успостављања новог система набавке лекова од почетка ове године, свака болница је расписивала тендере и сама набављала лекове и медицинску опрему. Овај систем био је неефикасан и подложан корупцији, а одражавао се и на цене лекова, јер су одговорна лица у ланцу набавке имала одрешене руке и разрађене механизме, па су вероватно фаворизовала оне који су давали највеће провизије.

То показује и податак да је Републички фонд за здравствено осигурање у поступку централизоване јавне набавке, по новим правилима, у овој години већ успео да обори цене лекова са Бе листе (дају се у болницама) за 27 и Це листе (издају се по посебном режиму, рецимо, цитостатици) 12 одсто, што је, показало се огромна уштеда, с обзиром на то да је реч о лековима за које се издваја велики део буџета, међу којима су и скупи цитостатици.

Идеја о промени овог система набавке очигледно није потекла само од тога што је толики новац до сада одлазио у нечије приватне џепове, а не у корист пацијената, него и због нужде и тешке финансијске ситуације у којој се држава генерално налази. У Србији се за здравство издваја око 10,8 одсто новца из буџета, и то је на нивоу држава ОЕЦД-a. Међутим, на лекове од тог износа одлази 19 одсто средстава, а у другим земљама свега 13 одсто. Статистика ипак не иде нама у прилог, јер кад се проценти преведу у новац јасно је колико грађани Србије скупо плаћају лекове. Наиме, код нас се у ове сврхе по становнику издваја минималних 50 евра, у Бугарској и Румунији 90, Хрватској 130, Мађарској 180, а у Аустрији 330 евра.

– Следећи корак је улазак апотека у овај систем, где ће се такође приметити значајан ефекат и уштеда. За сада се централизована набавка спроводи само за лекове са Бе и Це листе (болнички лекови са којима апотеке немају ништа). То би требало да реши нова уредба о лековима чије се усвајање тек очекује – каже др Ана Холт, стручњак за здравље у Светској банци.

Улога ове финансијске институције била је да подржи Републички фонд који „даје паре за лекове", да коначно преузме и контролу над тим процесом.  

Др Холт објашњава да је Светска банка недавно урадила анализу цена 50 лекова на различитим тржиштима и дошла до занимљивих података. Као пример наша саговорница узима лек „амлодипин" (за снижавање крвног притиска), који је други најпрописиванији лек у Србији. Код нас у малопродаји коштао 2,61 евро, у Великој Британији 1,25, а на Новом Зеланду 0,47 евра.

– То показује да са ценом нешто није било у реду, јер и овај добављач на Новом Зеланду сигурно има зараду, али не толику. С најновијим снижењем цена лека ће бити 1,56 евра. Само на овом једном леку уштеда РФЗО биће годишње четири милиона евра – каже наша саговорница.

На питање шта ће ова уштеда донети Србији и како би је најбоље требало искористити, др Холт каже да то није питање за Светску банку, али да би можда најефикасније било да се, рецимо, смањи партиципација како би крајњи корисник видео директну корист од реформи. Наравно, додаје, партиципација не би требало да се укида, јер у том случају постоји могућност злоупотребе и неконтролисане куповине лекова и прављења залиха.

Јелица Антељ, Ивана Албуновић

објављено: 09.05.2014.

 

РЕАГОВАЊЕ СВЕТСКЕ БАНКЕ

„Рас­ки­ну­та ве­за бол­ни­ца са фар­ма­ко­ма­фи­јом", 9. 5.

По­што­ва­ни,
Мо­лим вас да об­ја­ви­те сле­де­ћу ре­ак­ци­ју на ваш текст „Рас­ки­ну­та ве­за бол­ни­ца са фар­ма­ко­ма­фи­јом": „Свет­ска бан­ка же­ли да се огра­ди од ква­ли­фи­ка­ци­је из на­сло­ва тек­ста. Ина­че сви на­во­ди у тек­сту су тач­но на­ве­де­ни. Зна­мо и при­хва­та­мо да је ис­кљу­чи­ва ин­ге­рен­ци­ја уред­ни­штва да опре­ми текст, али ка­ко пред­став­ни­ца Свет­ске бан­ке ни­је из­но­си­ла ни­ка­кве ква­ли­фи­ка­ци­је сма­тра­мо да је не­ко­рект­но да се кроз на­слов оне ин­ди­рект­но им­пли­ци­ра­ју Свет­ској бан­ци. Ми ина­че зду­шно по­др­жа­ва­мо на­по­ре 'По­ли­ти­ке' да се ба­ви овом те­мом и да са њом упо­зна­је јав­ност с об­зи­ром на њен зна­чај за Ср­би­ју. И убу­ду­ће ће­мо ра­до са­ра­ђи­ва­ти са ва­шим но­ви­на­ри­ма по пи­та­њу ових и би­ло којих дру­гих те­ма."

Љиљана Смајловић

објављено: 10.05.2014.

 

 

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Raskinuta-sprega-farmakomafije-i-bolnica.sr.html

 

http://serbian.ruvr.ru/2014_05_05/Sukobi-u-Odesi-Svesna-provokacija-i-kaznena-operacija-9036/

Сукоби у Одеси: Свесна провокација и казнена операција

Такву тврдњу изнео је лидер друштвеног покрета Југоисток Олег Царев.

Стиче се утисак да су људе прво убијали, а судећи по томе што су жене необучене, и силовали, тек онда поливали Молотовљевим коктелом и палили, зато што су људска тела горела у фрагментима. Сматрамо да лешева у Дому синдиката има много више од сто. Сматрамо да милиција не пушта у ту зграду да не бисмо избријали тачан број лешева, тачно знамо да тамо има малолетне деце.

И ми смо уверени да ће власт чинити све како би сакрила трагове својих злочина. Већ смо видели како се вршила истрага поводом случаја снајпериста који су пуцали како на милицију или Беркут, тако и на демонстранте. Уверни смо да и овај случај власти неће истражити, зато сами желимо да га истражимо и судимо онима који су извршили тај страшан злочин.

Да ли заиста милиција није спречавала нереде и колико је оправдана верзија да је трагедија била унапред планирана?

Изведена је планирана провокација. За фудбалску утакмицу су били довезени људи. Фудбалске навијаче из Хакова, када су се враћали кући, искрцали су на другој станици. Сарадници државне безбедности Украјине су довезли аутобусе, сарадници саобраћајне полиције су пратили те аутобусе...

Тему развија посланик одеског обласног савета Вадим Савенко:

Према нашим подацима 116 особа је убијено. Чак реч "изгорело" ми не користимо. Обдукција се не врши. Она се не врши управо зато што људи имају ране од метака у главу. Људе су палили запаљивим материјалима како не би могли да се идентификују лешеви. Та информација је стопостотно потврђена.

Имам ову информацију непосредно од људи који су се налазили у Дому синдиката.

Зашто се тако јако разликује број лешева, практично два пута?

Украјинским властима је дата команда да прећуткују размере трагедије како би се сакрило пред светском јавношћу то да је у принципу у Одеси извршена казнена операција против проруски расположених грађана.

Да подсетимо да према званичним подацима кијевских власти, трегедија је однела 46 живота, више од 200 је пострадало.

PUTIN IZVAN SEBE OD BESA ZBOG UKRAJINE 'Svi ga u očaju zovu, traže intervenciju'

PUTIN IZVAN SEBE OD BIJESA ZBOG UKRAJINE 'Svi ga u očaju zovu, traže intervenciju'

AFP

Autor: Portal Jutarnji.hr

Objavljeno: prije 8 h i 14 min

inShare

'Mi uistinu ne znamo o kakvim to izborima Kijev, europske države i Washington pričaju', kaže njegov glasnogovornik

Ruski predsjednik Vladimir Putin izvan sebe je od bijesa zbog kaosa koji se širi Ukrajinom i pod sve je većim pritiskom da pošalje tenkove preko ukrajinske granice, upozorili su u Kremlju.

Službena je Moskva istovremeno zatražila odgodu prijevremenih predsjedničkih izbora, koji su u Ukrajini zakazani za 25. svibnja.

'Gospodin Putin prima tisuće zahtjeva da intervenira u Ukrajini. Ljudi zovu u potpunom očaju, traže pomoć. O svakom pozivu obavještavamo Vladimira Putina', izjavio je glasnogovornik ruskog predsjednika Dmitrij Peskov, ocjenjujući ukrajinsku vojnu akciju na istoku države 'zločinačkom konfrontacijom s vlastitim narodom'.

'Mi uistinu ne znamo o kakvim to izborima Kijev, europske države i Washington pričaju', dodao je Peskov.

Rusija već neko vrijeme uz granicu s Ukrajinom u punoj ratnoj spremnosti drži nekoliko desetaka tisuća vojnika, a u Moskvi su nedavno upozorili da je ruski parlament još prije aneksije Krima Putinu dao odobrenje da, ako to bude smatrao potrebnim, naredi vojnu intervenciju u Ukrajini.

U međuvremenu, ukrajinske su vlasti proglasile dvodnevnu žalost zbog krvoprolića na istoku države, gdje je poginulo nekoliko vojnika, i u Odesi, gdje su ekstremisti naklonjeni Kijevu napali proruske aktiviste, koji su se utaborili blizu tamošnje zgrade sindikata.

Proruski su se aktivisti dali u bijeg te su se sakrili u zgradu, koja je ubrzo zapaljena, a posljedica požara je veliki masakr, u kojemu je život izgubilo više desetaka ljudi. Prije sukoba kod zgrade sindikata, proruski su aktivisti, od kojih su neki bili naoružani, navodno napali navijače dvaju nogometnih klubova, koji su zajednički uoči utakmice hodali prema stadionu pjevajući pjesme protiv Putina.

Iako je u Odesi proruska strana izvukla deblji kraj, na Zapadu i u Kijevu su uvjereni da je kaos u tom crnomorskom gradu izazvala Moskva, koja pak za sve okrivljuje ukrajinske ekstremne nacionaliste. Štoviše, ruski veleposlanik pri UN-u Vitalij Čurkin navodi da su događaji u Odesi slični nacističkim zločinima iz kojih, kako kaže, ukrajinski ultranacionalisti crpe svoju ideološku inspiraciju.

Ukrajinski su dužnosnici dodatno za krvoproliće u Odesi prozvali i svrgnutog predsjednika države Viktora Janukoviča, koji je utočište pronašao u Rusiji. Kažu da je upravo on financirao nerede, ali ne iznose detalje.

Bivša premijerka i predsjednička kandidatkinja Julija Timošenko u Odesi je za kaos okrivila ruske obavještajne agencije, a direktno je prozvala Vladimira Putina za pokušaj destabilizacije Ukrajine.

U međuvremenu je ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk prozvao sigurnosni aparat svoje države jer nije uspio spriječiti nasilje u Odesi. U izjavi za BBC najavio je opsežnu istragu.

 

Ukrajinske snage uspostavljaju kontrolu u Kramatorsku

Ukrajinske snage uspostavljaju kontrolu nad većim dijelom Kramatorska na jugoistoku Ukrajine i proruski pobunjenici drže još samo središnji trg i zgradu gradske vijećnice, prenose u nedjelju ruski mediji.

Ukrajinski ministar unutarnjih poslova Arsen Avakov na facebooku je najavio nastavak vojne akcije na istoku zemlje uz poruku da ukrajinska vojska "neće stati".

Proruski pobunjenici u Kramatorsku kazali su kako je sedam osoba u njihovim redovima izgubilo život u proteklih 24 sata a nekoliko desetaka ranjeno. Ruska Izvjestija piše da je poginulo deset "nenaoružanih civila". Drugi ruski mediji javljaju da se broj poginulih u ukrajinskoj vojnoj akciji na jugoistoku zemlje popeo na više desetaka.

Prema RIA Novostima proruski pobunjenici tvrde da u Kramatorsku trenutno nema borbi i da je noć protekla relativno mirno. "Držimo samo centar grada i gradsku upravu", kazao je sugovornik RIA Novosti dodajući da su preostali dio grada zauzele ukrajinska vojska i Nacionalna garda.

Televizija Rosija 24 javlja da se u Kramatorsku, u kojem su prema Avakovu ukrajinske snage zauzele televizijski toranj, isključuju ruski televizijski programi i uključuju ukrajinski.

Ruski mediji navode da su tijekom noći ukrajinske snage krenule na grad Mariupol na jugoistoku Ukrajine i da proruski pobunjenici u gradu pale gume a da gori i nekoliko zgrada.

U gradu Lugansku na istoku zemlje, prema vijestima na lokalnim portalima, pak proruske snage zauzele su ured za novačenje.

Vijesti iz Slovjanska govore da je stanje u tom gradu mirno i da su nakon mirne noći ljudi izašli na ulice te da se otvaraju prodavaonice. (H)

http://www.jutarnji.hr/putin-izvan-sebe-od-bijesa-zbog-ukrajine--svi-ga-u-ocaju-zovu--traze-intervenciju-/1188586/

Јоже Менцингер: Југословенски синдром тресе ЕУ

Јоже Менцингер: Југословенски синдром тресе ЕУ

субота, 03 мај 2014 22:25

 

Словеначки економиста о европским проблемима и изазовима, државама у региону, националном интересу: Велике су разлике у развијености чланица ЕУ баш као што су биле и код некадашњих република СФРЈ

Избори за Европски парламент у Словенији и Хрватској пролазе у драматичним околностима за две земље које су из састава бивше Југославије засада једине у ЕУ. Словенија, која управо прославља десету годишњицу чланства, упала је у незапамћену политичку и економску кризу, а од земље која је била пример, сада је постала тежак европски болесник. Хрватска је дословно пред банкротом, са крајње неизвесним последицама.

Др Јоже Менцингер, творац економског чуда у Словенији након распада Југославије, не даје много наде за оптимизам. Предвиђа да Европу, па тако и ове просторе, чека талас нових криза, а ни хаос није искључен. Али, наде увек има, па Менцингер будућност заједничке Европе види само ако се ЕУ окрене темељима на којима је створена, пре свега социјалној тржишној економији. „Ако већ за то није касно", каже уважени економист који је дипломирао право у Љубљани, магистрирао у Београду и докторирао у Пенсилванији.

На листи сте Позитивне Словеније за будући сазив Европског парламента, а неки вам приговарају што сте евроскептик. Има ли наде за уједињену Европу?

- Мој евроскептицизам није еврофобија. Нисам човек који би аплаудирао свакој ствари која долази од Европске комисије само због тога што долази из Брисела, а то раде они који ме оптужују. Људи који се плаше да буду евроскептици за мене су проблем.

Оштар сте критичар Европске уније. Која ће бити ваша порука уједињеној Европи ако постанете члан Европског парламента?

- Нисам критичар Европске уније него сам критичар стратегија и политике Европске комисије, дакле владе ЕУ. И сада њену политику сматрам катастрофалном, иако је почела да попушта у својој „штедњи", која је у привреди базираној на потражњи продубила кризу. По мом мишљењу, најкобније су биле лисабонске стратегије са стварањем „друштва знања", што добро звучи, али имплицира сељење производње у Кину, те уништавање европске индустрије и повећавање незапослености до некада незамисливих граница.

БАНКРОТ ДРЖАВЕ НИЈЕ БАНКРОТ ФИРМЕ

Да се поштују економска правила готово све земље региона већ би биле у дебелом банкроту, пре свега БиХ. Има ли уопште излаза?

- Банкрот државе није банкрот фирме у којем се мењају власници. Државе преживе иако су неспособне да плаћају иностране дугове. Дугове, међутим, нису способне да отплаћују ни много веће земље. Међутим, оне их релативно лако плаћају новим задужењима. То ради и Немачка, и она дугове плаћа издавањем нових обвезница. Али, становништво земље која дугује другима и која не може да се задужује „код куће" ни изван ње, пати. Јер, држава не може да купује робу и сировине, производња стане, све је више незапослених, настаје социјални хаос...

Али, очито, уништавање Европе, како то и ви називате, већ је дуго на делу?

- Након десет година таквог уништавања, сада Европска комисија прича о нужности реиндустријализације и „вештачком" санирању незапослености, поготово незапослености младих. Моја је порука јасна: пре него стварате нове институције, као што су евро, фискални пакт или сада банкарска унија, размислите како оне делују у лошим временима.

У Европи данас суверено владају Немци и Ангела Меркел, Французи посустају, Италијана нигде нема, Британци су се окренули Америци, Пољаци се превише не чују, а о малима нико ионако не води рачуна. Може ли таква Европа дугорочно да опстане?

- Европа мора да се мења како би опстала. Ако иде у правцу федерализације, дакле монетарне, фискалне и банковне уније, треба да пристане и на трансферну унију, а то значи на прерасподелу дела БДП-а у корист сиромашнијих.

Постоји ли опасност од новог таласа економске кризе и што би то значило за Европу? Колика је претња да криза прерасте у социјални хаос?

- Уколико имате стопе незапослених младих 50 одсто, као што је у Грчкој и Шпанији, хаос је могућ, односно вероватан. Срећом се ради о земљама с јаком сивом економијом која решава масу социјалних проблема. А то не може ићи унедоглед, јер су и опште стопе незапослености високе. Што се криза тиче, оне ће се понављати, уграђене су у капитализам који се базира на кредитима и задужености, те финансијским „производима". Некадашња дилема „незапосленост-инфлација" замењена је дилемом „незапосленост-дуг".

Колико је среће уједињена Европа донела Словенији? Има ли још европског ентузијазма у првој земљи која је из порушене Југославије ушла у ЕУ?

- ЕУ је Словенији користила, али ентузијазма је сада мање и због тога што је било превише илузија. Међутим, Словенија и није имала других могућности него да уђе у ЕУ. Алтернативе након распада Југославије и није било. У том погледу између изласка из Југославије и уласка у ЕУ није било разлике, обоје је било „излаз у нужди".

Словенија је од блиставог европског примера постала европски болесник. Може ли да се излечи?

- Нажалост, у праву сте. Све смо прокоцкали за само четири године између 2005. и 2008. године, након што смо немодерни економски модел заменили савременим финансијским моделом, у којем се богатство ствара шпекулацијама, а не радом.

УКРАЈИНА ПОДСЕЋА НА ЈУГОСЛАВИЈУ

Како ће се завршити украјинска криза и које ће, политичке и економске, последице бити за Европу и Русију?

- То не знам, познат сам као лош политичар. Но, и ту је барем мало крива Европска комисија, која је подупирала оне који су рушили Јануковича. Тиме је Путину омогућила да искористи прилику за враћање Крима. Но, на истоку Украјине ствари постају све озбиљније и све више подсећају на Југославију.

Хрватско искуство није обећавајуће. Прва је то земља која је у првој години чланства више Европи платила, него од ње добила? Каква је то порука осталим земљама региона које желе да уђу у ЕУ?

- Прво треба знати да је све што се добија из ЕУ пре тога у њу уплаћено. Уплате иду доста аутоматски, главна је уплата из дела БДП-а, а исплате из ЕУ везане су на поједине пројекте, које треба прво предложити европској бирократији по одређеним процедурама, те понекад обезбедити властити део средстава. Док то научиш, потраје. Но, у принципу Хрватска би из ЕУ морала да добије више од онога што уплаћује. И Словенија је, мислим на две године после уласка, имала негативни биланс уплата и исплата, али сада је нето прималац.

Што би Србији поручили на њеном путу у ЕУ? Када је по вама реално да Србија постане чланица?

- Ни за Србију, иако је већа, алтернативе нема. Када ће ући у ЕУ не може се рећи, одлучује друга страна и одлука је политичка, а то је сасвим непредвидљиво.

Влада Зорана Милановића у Хрватској, од које се много очекивало, потпуно је, када је реч о економији, подбацила и разочарала. Што очекујете од Александра Вучића?

- Мало знам о Вучићевим економским плановима, али али треба знати да се свакој влади приписује кривица за све што се догађа, иако су догађаји најчешће независни од онога што влада ради.

У Србији вас често доживљавају као особу која је имала значајну заслугу у успешној транзицији Словеније. Да ли модел који сте тада применили и данас држи воду?

- То да ме доживљавају као човека заслужног за успешну транзицију можда је повезано са једном мојом карактеристиком, а то је да сам лош политичар и увек кажем оно шта мислим. Нисам присталица јаке државе, у споровима на почетку транзиције био сам мишљења да у транзицији треба искористити и идеју самоуправљања и друштвене својине и предности које је имала Словенија. Но, у Словенији сам „заслужан" и за све недаће, од приватизације до садашње светске кризе. А поготово за оно што се назива „националним интересом" иза којег и даље стојим.

Колико је Европска унија слична бившој Југославији, а ако јесте, може ли да доживи и судбину те бивше државе?

- Надам се да ЕУ неће да доживи судбину Југославије, односно свега што се догодило обичном човеку на тим просторима. Али, сличности постоје и нема смисла избегавати их. Сличност је и то да су велике разлике у развијености чланица или некадашњих република, због којих је и примена јединствене економске политике под знаком питања.

Па тако и евро, зар не?

- И евро је политичка конструкција без економских темеља, јер је било јасно да ће произвести проблеме у лошим временима. Сумњати у његову вечност није било пристојно, већ и због некаквог европског братства и јединства. Неке дилеме је тешко решити, на пример шта је демократичније: један човек - један глас или једна држава - један глас. Ја се највише плашим онога што називам југословенским синдромом, а то је уверење сваког у Европи да га други искоришћавају.

Јурица Керблер (Новости)

http://www.srpskenovinecg.com/svijet/svijet/region/26485-mercinger