Вучићевом брату Андреју прети осам година затвора због напада на службено лице!

Вучићевом брату Андреју прети осам година затвора због напада на службено лице!

уторак, 30. септембар 2014. | КМ Новине 0

 

Како портал Србија данас.нет сазнаје жандарми ће тужити брата А. Вучића због напада.

...

 

Србија данас.нет из добро обавештених извора у српској Жандармерији, сазнаје да ће жандарми који су били нападнути приликом вршења службене дужности од стране бахатог брата Александар Вучића, поднети кривичну пријаву.

Они ће од српског тужилаштва тражити кривично гоњење Андреја Вучића уколико тужилаштво то само не уради по службеној дужности.

Подсећамо да је за напад на службено лице запрећена казна од шест месеци до пет година, а ако је службеном лицу прећено оружјем, што се десило у овом случају, запрећена затворска казна је од једне до осам година. 

Извори из српске жандармерије тврде да до читавог проблема не би ни дошло да су се пратиоци Андреја Вучића на време легитимисали и објaснили ко су и шта су.

 

НАТО нема више разлога да постоји

НАТО нема више разлога да постоји

Избијање новог хладног рата је огромна грешка. Повиновање америчкој стратегији изолације Русије погубно је за Европску унију, а решење је стварање европске конфедерације, каже дугогодишњи саветник Франсоа Митерана

Жак Атали важи за човека који шапуће француским председницима на уво. Овај професор економије, писац и политички аналитичар је десет година био специјални саветник Франсоа Митерана, до 1991. године када је основао Европску банку за реконструкцију и развој (ЕБРД).

Исте године је позвао Михаила Горбачова у седиште организације у Лондону и испровоцирао сусрет совјетског председника с лидерима Г7, што је изазвало гнев тадашњег британског премијера Џона Мејџора.

Аталијеве савете потражили су и потоњи француски председници из супротних политичких табора. Николи Саркозију је предложио како да из корена реформише француско друштво и економију. У јавности су га критиковали што је око себе окупио искључиво економисте либералне и социјалдемократске оријентације.

За Франсоа Оланда је урадио извештај о „позитивној економији". Овај концепт подразумева да богатство које се ствара није циљ по себи већ да треба да служи општем интересу, за добробит будућих генерација.

Његовом утицају је допринела и изузетно плодна каријера есејисте и писца. Написао је педесетак књига, есеја о економији и геополитици, биографија (о Паскалу, Марксу, Гандију, Дидроу), мемоара (о Митерану), романа, позоришних представа и прича за децу.

У новој књизи „Постати свој" („Devenir soi") залаже се за „личну револуцију".

– У данашњем свету који је неподношљив, и који ће ускоро бити још гори, не треба имати велика очекивања ни од других ни од државе. Време је да свако преузме ствари у своје руке. Чак и најсиромашнији, они који живе у најскромнијим условима, успевају да нешто створе и промене живот. Идеја није да се тражи посао, већ да се он створи, било да се ради о предузетницима, уметницима или ствараоцима. Услов је да размисле ко су и шта желе да раде и да пронађу добру идеју. Најбољи начин да се нађе посао јесте да га сами створите. У књизи дајем хиљаде примера оних који су имали идеју шта да раде од свог живота и методе које треба следити како бисмо пронашли оно по чему смо јединствени и успели у животу.

Ови предлози су развијени у духу „позитивне економије"?

Реч је о томе да схватимо да живимо само једном и да живот треба да искористимо најбоље могуће, било да је у питању економија, уметност или алтруизам, помоћ другима, како бисмо створили друштво које је позитивно, збир индивидуа које су нашле начин да се у потпуности остваре. Данас то није случај јер смо се сви отуђили. Велики је број оних који схватају да су им живот одређивали други, да им је био наметнут и кају се због тога.
Ми у Европи смо потенцијално прва нација света, али нас и даље дели наша прошлост, ратови, несугласице. Ако удружимо снаге, Европа ће за тридесет година бити прва економска, политичка и културна сила света.

Ваш модел је социјалдемократија?

Не волим ту реч, иако је социјалдемократија можда најмање лоша реч. Али она је измишљена у 19. веку и зашто у 21. веку користити речник из 19. века? Потребно је измислити нове речи, нове концепте, свет се мења. Као, на пример, концепт „позитивног друштва", праведног друштва које ради у интересу будућих генерација. Велики пројекат за Европу је да се за тридесет година изгради политичка Европа, с федералном владом.

Најновије мере које се спроводе у Србији подразумевају смањење плата и пензија. То води ка продубљивању социјалних разлика...

Не би требало мешати политику штедње и политику социјалне правде. Потребно је, наравно, контролисати потрошњу како не бисмо живели на кредитима. То не подразумева узимање кредита за улагања јер ти су дозвољени. Али борба против претеране задужености не сме да заустави борбу против неједнакости.

Шта остаје од социјалне Европе?

Није питање шта остаје јер социјална Европа још није остварена. Направили смо трговачку Европу, монетарну Европу, а сада је потребно изградити социјалну и политичку Европу. То је још велико градилиште. Социјална Европа подразумева хармонизацију на врху, стварање услова за право рада, за новчану надокнаду. Да би се то постигло потребно је време, можда двадесет година. Србији је место у Европској унији, у њој ће се брже модернизовати и у њој ће побољшати животни стандард својих грађана.

У тексту „Геополитика понижавања", који је наишао на велики одјек у Србији, написали сте да Европска унија греши што изолује Русију у украјинској кризи.

Изоловање Русије је огромна грешка. То је увек била погрешна политика, још од 16. века. Када су руске власти изоловане, оне се окрену против свог народа и узврате нападима, што води до спољних ратова. Ускраћивање учешћа на скупу Г8 и бојкотовање Русије није ни у интересу Европе ни у интересу Руса. Путинова Русија није Хитлерова Немачка. Путинова Русија је Вајмарска Немачка, она која може да склизне у Хитлерову Немачку, али то није данас случај. Потребно је створити услове да се помогне Русији да иде ка демократији. Пољаци чине огромну грешку јер гурају Американце и остале Европљане да изолују Русију. То је иста грешка коју су могли да почине Французи 1945. године да нису рекли Немцима да желе помирење. Зато што смо много пропатили од Немаца пружили смо руку и створили пацификовану Европу. Пољаци морају да ураде исто. Решење ситуације у Украјини је у споразуму између Русије, Украјине, Француске, Немачке и Пољске. Потребно је да се поново покрене разговор и да се иде ка проширеној Европској унији, ка европској конфедерацији, какву је и Путин желео, подсећајући на идеју Франсоа Митерана. У тој конфедерацији били би окупљени сви Европљани, а Руси и Украјинци су Европљани, као, наравно, и Срби.

Говорите о опасним политичким тензијама које могу да одведу у трећи светски рат. Да ли улазимо у период криза и ратова који сте описали у есеју „Кратка историја будућности"?

Налазимо се у веома опасном контексту сукоба који би могли да се умноже и доведу до насиља огромних размера и новог светског рата. Околности су изузетно забрињавајуће.

Написали сте да се нарочито Сједињене Америчке Државе играју овом опасном стратегијом.

САД су наш савезник коме много дугујемо. Ја сам лично, узимајући у виду моје порекло (Атали је рођен у јеврејској породици у Алжиру), нарочито захвалан Америци која је спасла свет, а нарочито Европу, од нацистичког варварства. Али понекад помислим да у Америци постоје силе које раде против интереса Америке и које воде у рат.

Које су то силе?

Политичке силе, нарочито Републиканска партија која је водила бесмислени рат у Ираку који је уништио Блиски исток, која је, уз француског и британског председника, водила бесмислени рат у Либији који је погоршао ситуацију у Африци итд., итд.

А данашњи рат против Исламске државе у Ираку који предводе САД и Француска, да ли је он оправдан?

Треба се, наравно, борити против тероризма свим средствима. Боље би било да нису створени услови да се он појави, јер ако је војска Исламске државе данас толико јака, то је зато што су у њој генерали и официри армије Садама Хусеина. Требало је задржати ову војску која је била организована, а не уништити је, то је била огромна грешка.

Сматрате да је бомбардовање добра стратегија?

У рату против тероризма потребно је употребити сва средства.

Америчкој коалицији придружила се и Србија која је пре петнаест година такође била бомбардована.

И Немачка је бомбардована па учествује у коалицији. Постоје праведни ратови. Србија која се величанствено понела у рату 1939–1945. године зна да има праведних ратова.

То су одбрамбени ратови.

Али рат против тероризма је одбрамбени рат.

У случају Украјине констатујете да је приклањање америчкој стратегији погубно за Европљане.

За Европску унију је самоубилачки да следи амерички ембарго Русији. Бојкот пенализује много више Европљане него Американце. Они су прогласили бојкот чији су Европљани главна жртва.

У том контексту Србија је постала полигон на коме америчке и руске дипломате одмеравају снаге у атмосфери новог хладног рата...

Избијање новог хладног рата је огромна грешка. Нема више оправдања за постојање НАТО-а. Потребан је савез демократских земаља против тероризма, али НАТО нема разлога да постоји јер више нема Варшавског пакта. Потребно је трансформисати га у савез демократских земаља против тероризма, а то није исто.

Како процењујете данашњу позицију Србије?

Србији су потребне огромне унутрашње реформе и она мора да се модернизује као и друге европске земље. Када сам створио ЕБРД желео сам по сваку цену да Србија убрза процес транзиције ка демократији и тржишној економији, али овај процес није завршен и постоје врло прецизно установљене реформе које су далеко од тога да буду спроведене.

Ана Оташевић

објављено: 28/09/2014

http://www.politika.rs/rubrike/Razgovor-nedelje/NATO-nema-vise-razloga-da-postoji.sr.html

Đoko Kesić - Kopači tuđih grobnica

FAJRONT - Đoko Kesić

Kopači tuđih grobnica

Šef delegacije EU u Srbiji i raniji britanski ambasador u Beogradu, ekselencija Majkl Devenport, ne liči na diplomatu, podseća na štimera klavira iz Minska. Kažu da je dobar čovek. Možda. Kažu da je prijatelj Srbije, što pokazuje na čudan način. On bi da nam određuje koga da pozovemo na večeru. Da se bar izvinio zbog bestijalnog NATO bombardovanja Srbije, možda bismo ga malo uvažavali.

 

Mi jesmo država bez granica, praktično bez vojske, samostalne spoljne i unutrašnje politike, u suštini smo društvo bez suvereniteta. Verovao bih da za nas ima nade da smo u poslednjih 10 godina bar jedno beogradsko ćoše nazvali imenom Aleksa Salmonda. A morali smo, ne zbog kurčenja, nego zbog samopoštovanja. Aleks Salmond je premijer Škotske u ostavci. To je onaj čova koji je razvalio Ujedinjeno Kraljevstvo, samo nema ko da im to javi, bez obzira na to što su Škoti ostali u okviru oronule pljačkaške imperije. Ali Srbi ne treba zbog toga da odaju počast gospodinu Salmondu, nego zato što je on u proleće 1999, kad je počela NATO agresija na Srbiju, optužio NATO i britanske političare za "neoprostivo ludilo", a Tonija Blera, britanskog premijera i najvećeg zagovornika agresije, proglasio neuračunljivim.

Svet veruje da je premijer Salmond izgubio na referendumu u Škotskoj. Aleks Salmond nije pobedio, ali su zasigurno izgubile Amerika i Engleska, kopači tuđih grobova, najveći izvoznici "demokratskih ratova i pogibija" i najčešći nezvani posetioci tuđih poseda. Temelje njihove kuće počeli su da urušavaju lokalni nacionalni separatizmi podstaknuti američko-britanskom politikom. Oni su im dali legitimitet sa Kosovom i taj vulkan niko ne ugasi.

SAD i Britanija imaju svoj najznačajniji izvozni artikal. To je rat. Svoj izvoz vešto pakuju u dramatičnu laž putem interneta i moćnih TV mreža. Tako su izmislili Norijegu, pa su ga ubili. Slično je prošao i Osama bin Laden. Ružičastim revolucijama su razbili SFRJ, ubili Miloševića, zapalili sever Afrike i Bliski istok, proizveli islamski fundamentalizam, pa mu sad objavili rat. Zapalili su građanski rat u Ukrajini da bi ušli u utrobu Rusiji, pa sad pitaju: "Zašto Putin dolazi u Srbiju?"

Šta žulja Amere i ekselenciju Devenporta? Povratak Rusa na Balkan. Sad su sporni "Južni tok", Putin u Beogradu i Dodik, koji voli Ruse. Oni žive na matrici koju je objasnio Met Dejmon u jednom od onih filmova na klišeu "Bornovog identiteta", gde igra nepobedivog agenta CIA. Agenta Borna pita njegov italijanski kolega: "Ko ste vi Amerikanci? Nemci imaju energiju, Englezi tradiciju, Francuzi vina, Italijani možda muziku. A šta vi imate?" Born zbori kao Aristotel: "Svi ste vi prolazni, samo je Amerika večna". Mi nismo ni večni ni moćni. Šta nam je činiti, a da se ne stidimo sami sebe?

http://pressrs.ba/sr/vesti/komentar_dana/story/70591/Kopa%C4%8Di+tu%C4%91ih+grobnica.html

Хладни рат обновљен у Србији

http://www.mc.rs/

У оквиру међународног програма Руски дани у Москви иступао је српски политиколог, уредник спољнополитичког одељења листа Chronicles и професор универзитета у Бања Луци Срђа Трифковић. Држећи у престоничком Президент-хотелу предавање на тему Вишеполарни свет: изазови који стоје пред Русијом, професор Трифковић је, може се рећи, „одржао предавање" неким председницима водећих земаља.

Према Трифковићу, хладни рат никада није ни завршен. Наставио га је Клинтон, прекршивши обећање да неће проширивати НАТО на Исток. Наставља га и Обама у болној тачки за Русију, тачније у Украјини. Иступања америчког лидера српски политиколог је разложио у детаље. Између осталог, професор Трифковић сматра: оци-оснивачи САД би се у гробу преврнули када би сазнали да њихов следбеник сматра да су они надахнули људе попут лидера Десног сектора Дмитрија Јароша. Мада, вероватно немирни вечни сан оца-оснивача могао је да започне још 90-их, када су поједини амерички политичари изјавили да Ослободилачка армија Косова проповеда исконске америчке вредности.

Украјина, сматра Трифковић, најважнији је изазов који су САД упутиле Русији. Шта је могла Москва да уради као одговор на санкције? Да реагује оштрије: да опорезује драконским царинама аутомобиле који се увозе из Немачке, да затвори за европске компаније ваздушни простор изнад Сибира, да се упорније ослобађа доларске зависности.

По окончању дискусије која се развила после предавања, где су се чуле како оптужбе за „баналаност", тако и захвалност за храброст, Срђа Трифковић је одговорио на питања новинара Гласа Русије.

Господине професоре, видели смо врло различиту реакцију на ваше излагање. А какав значај је за вас имала могућност да иступите у Москви?

Пратећи руске медије стекао сам утисак да се недовољно говори о санцкијама. И да је поготово недостајало ових практичних сугестија на тему шта чинити у тренутку изложености санкцијама запада. Отворено рећи, хтео сам да заталасам, да узбуркам духове. Мислим да сам у томе успео.

Како ће се развијати преговори између власти у Кијеву и Новорусији? Да ли је могућа израда формуле попут оне коју су хтели да примене на Косову – „више од аутономије, мање од независности"?

Ничему се добром не надам, зато што, у крајњој лињији те преговоре не води Кијев, те преговоре води Вашингтон. И Вашингтону не одговара да се ствари смире, он жели да то буде једно трајно жариште и да Русија буде шта више увучена у тај конфликт. Осим тога, Порошенко чак кад би и хтео да буде разуман и да крене неким путем налажења Modus vivendi, то не био смео да уради због неонациста, који су спремни буквално на све укључујући и директно терористичко насиље. Тако да у овом тренутку не видим апсолутно никог на политичкој сцени Украјине ко би имао снаге и смелости да предложи неки облик изналажења политичког решења у духу тога што сте поменули.

Недавно је шеф српске дипломатије Ивица Дачић, коментаришући „размену мишљења" амбасадора САД и РФ у Београду поводом посете Владимира Путина, истакао да је то „део ширег конфликта". Каква је улога Србије у њему?

Србија је била полигон за поново покретање хладног рата у марту 1999. године. То је био семинални датум, када је радикалним кршењем свих норми међународног права и сама Русија је била принуђена да схвати да је Јељцинова декада наивних покушаја да се успостави неко партнерство са Западом претрпела крах. И то што се десило Србији касније, са етничким чишћењем становништва и отимачином Косова допринело је промени климе и у самој Москви и у извесној мери формирању Путинове стратешке парадигме у односу на Запад, која је први пут дошла до изражаја у његовом познатом говору у Минхену и заустављењу грузијског напада на Јужну Осетију. Русија је била затечена оштрином западног налета на Мајдану, али чини ми се да је сада она потпуно свесна да је ово једна егзистенцијална борба. Што се тиче улоге Србије данас, она је минорна. Србија је срозана на једну земљу у којој депримирани људи више и не осуђују нешто лепше од тога што имају а где је владајућа политичка елита и даље понавља једну ту исту еврофанатичну мантру коју смо чули већ хиљаду пута у протеклих 14 година.
опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_09_26/Hladni-rat-obnovljen-u-Srbiji-3644/

 

Žak Atali: Geopolitika ponižavanja Rusije vodi u svetski rat

Žak Atali:

Geopolitika ponižavanja Rusije vodi u svetski rat

Beta | nedelja, 21.09.2014. | 09:54

Geopolitika ponižavanja Rusije bi " kao prirodna posledica dovela do trećeg svetskog rata ", upozorio je komentator francusko-belgijskog nedeljnika Žak Atali

Atali, bivši predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj i svojevremeni savetnik francuskog predsednika Fransoe Miterana, predočava da "nije malo onih tu i tamo koji bi blagonaklono gledali na to da jedna međunarodna zategnutost postane tako jaka da omogući da se zbrišu strašni zupčanici finansijske krize, zaposle industrije naoružanja i usput štediše opljačkaju porezima ili odlaganjem plaćanja državnih dugova, u ime navodne nužnosti odbrane otadžbine u opasnosti ".

" Posebno Sjedinjene američke države, geografski udaljene od budućih ratnih poprišta, a kojima skoro da više nisu potrebni izvori energije na Srednjem istoku ili Srednjoj Aziji, opasno se igraju tom strategijom ", navodi Atali, profesor ekonomije, esejista i romanopisac.

Ta strategija , naglašava on, Amerikancima može pomoći da prevaziđu svoju finansijsku krizu, dok bi za Evropljane bilo samoubilački da ih u tome oponašaju, a oni glupo dozvoljavaju da u to budu uvučeni.

Da se situacija u to ne izrodi, nužno je da Zapad s Arapima, Turcima i Rusima postupi isto kao s Nemačkom 1945-e, a to je da ih uvažava, ne prekida nikakvu vezu, održi ih u krugovima moći, ponudi im zajedničke projekte , smatra komentator francuskog Ekspresa i belgijskog izdanja tog nedeljnika.

Ukazujući na pogubne istorijske posledice i ratove koji su bili izazvani ponižavanjem poraženih ili potencijalno moćnih nacija, Atali podvlači da sada " posebno s Rusima treba prekinuti bojkot koji samo šteti Evropi i pridružiti Ruse ratnim naporima za bitku protiv ekstremnog islama, s kojim se oni sučeljavaju svakodnevno na Kavkazu"
.

Jer, kako stavlja do znanja, ponižavati Rusiju s namerom da se ona izoluje od sveta, a pod izgovorom da Rusija nije pristala na to da se prema rusko govorećim Ukrajincima postupa kao s građanima drugog reda, može je gurnuti u to da postane neprijatelj, s kojim će se jednog dana morati boriti.

Posebno je glupo što Poljaci, smatra Atali, sve čine da izoluju Rusiju, kao što je Francuska učinila sve da oko 1920-e izoluje Nemačku , poraženu u Prvom svetskom ratu.

Atali, za koga ugledni američki časopis Forin polisi kaže da je jedan od sto najumnijih intelektualaca u svetu, dokaz za pretnju da se
današnja situacija u Evropi izrodi čak i u svetski sukob, vidi u tome " što se u Vašingtonu i Moskvi čuju najgora nacionalistička, tvrdnjama o zaverama nabijena i ratnohuškačka stanovišta ".

" A to najprostijim uzajamnim zahuktavanjem gluposti i osećanja poniženosti može dovesti do najgoreg", poručio je komentator francusko-belgijskog nedeljnika.

Atali zaključuje da bi Francuska mogla, morala, da odvažno predloži promenu te doktrine…i da ima hrabrosti da raskine s onim kud su se zaputili ostali Evropljani i stane na čelo geopolitike uvažavanja, čak i po cenu da neko vreme ostane sama .

http://akter.co.rs/25-politika/104826-geopolitika-poni-avanja-rusije-vodi-u-svetski-rat.html

Ratko Dmitrović: Sedlo belog konja

Sedlo belog konja

Objavljeno u: Komentar nedelje

 

      20 Septembar, 2014 Subota u 10:22

 

Predanje kaže (pisane tragove ove vrste komunisti nisu ostavljali) da je Josip Broz zvao Staljina moleći ga da dopusti ulazak partizana na čelu oslobodilaca u Beograd, oktobra 1944. godine, skupa sa jedinicama Crvene armije. Staljin se, kaže ova priča, složio, rekavši Titu da se javi Vladimiru Ivanoviču Ždanovu, gardijskom general-lajtnantu tenkovskih jedinica Crvene armije, heroju Staljingrada, koji je pre ulaska u Srbiju, oslobodio Bugarsku i Mađarsku od Nemaca, a tih dana svoju armiju već rasporedio na rubnim delovima glavnog grada slomljene Kraljevine Jugoslavije.

 

Tako je Peko Dapčević na belom konju ujahao u Beograd. Na Terazijama se zadržao tek da ga vide i slikaju, a potom u galopu odjurio na Dedinje, gde je zauzeo jednu od tri najbolje vile na tom čuvenom beogradskom brdu i uselio se u nju.

Decenijama se jedna ulica u centru Beograda, kako i dolikuje, zvala po generalu Ždanovu. Onda su Ždanova iz centra grada odgurali u Pinosavu, ako znate gde je to.

Pre neki dan, odlukom Skupštine grada Beograda, Peko Dapčević je dobio svoj bulevar u centru glavnog grada Srbije. Čime je Dapčević zadužio Srbiju, Beograd, građane Srbije? Oslobodio ih od Nemaca? Ne, bez Rusa partizani o tome nisu ni sanjali. Ili, kakvo je to dobro Srbima dao Koča Popović? I njegovo ime je na istoj sednici Skupštine Beograda okačeno na zidove zgrada jedne od ulica u centru grada. Ta se zvala Zagrebačka. Nemojte se opterećivati pitanjem kako je sve to moguće, kad i sami znate da je u Srbiji sve moguće.

Beograd danas, i na ovaj način, slavi i odaje priznanje onima koji su 1944/45. godine u tom gradu pobili više od 30.000 Srba, uglavnom iz tzv. srednjeg sloja; doneli zakon o zabrani povratka nekoliko stotina hiljada proteranih Srba i Crnogoraca na Kosovo; koji su Srbiji prikačili dve autonomne pokrajine (Kosovo i Vojvodina) a Hrvatskoj, na primer, nijednu, mada je bilo istorijskog i svakog drugog opravdanja za tri (Dalmacija, Istra, Krajina); koji su 1974. godine doneli Ustav skrojen za rastakanje Jugoslavije na šest država. Radi li se ovo iz neznanja ili su još na snazi zaključci Četvrtog kongresa KPJ, održanog u Drezdenu, 1928. godine? Tada je donet plan rušenja Jugoslavije, i sve što se kasnije događalo, do današnjeg dana, odvija se po tom planu.

U Beogradu ne postoji ulica Mome Kapora (niko Beograd ni približno nije opisao i nacrtao kao on), nijedan prolaz u glavnom gradu ne nosi ime patrijarha Rajačića, ni velikog pesnika, Beograđanina, Sime Pandurovića (mnogi ga stavljaju ispred Dučića, pročitajte njegovu pesmu „Julsko veče"), a Stevan Mokranjac je dobio nekakav sokak u Vrčinu.

Ima li od dva miliona Beograđana ijednog koji ne zna pesmu „Beograde" („On ima čudesnu moć da svetlom ispuni noć…"), iza koje kao autor i izvođač stoji Duško Jakšić. Kako smo se odužili tom čoveku? Više su, ako ćemo mak na konac, Beogradu dali Tin Ujević i Antun Gustav Matoš, nego Peko Dapčević i Koča Popović. Ali, oni, ko im je kriv, nisu bili članovi CK SKJ, niti su sedlali bele konje. 

Piše: Ratko Dmitrović za novosti.rs

 

Украјинске мистерије амбасадора Кирбија

http://ruskarec.ru/

Украјинске мистерије амбасадора Кирбија | Руска реч

„Све чешће се суочавамо са извртањем историје, чак и на највишем нивоу", изјавио је заменик министра спољних послова Русије Алексеј Мешков у Београду, на међународној научној и друштвеној конференцији „Велики рат и почетак новог света: актуелно подсећање за човечанство", која се одржава поводом стогодишњице почетка Првог светског рата. И одмах је, у истом граду, његову мисао доказао министар САД у Србији Мајкл Кирби.

Ни украјинске, ни естонске, ни летонске јединице на фронтовима Другог светског рата нису вршиле никакве „независне" војне операције, изузев оних случајева када су биле у саставу Вермахта и казнених одреда СС дивизија.

Истина, његови коментари на тему руско-српских односа, а нарочито на тему предстојеће посете председника Русије Владимира Путина Београду у октобру, хронолошки се односе на Други светски рат, али тиме су они само још скандалознији и провокативнији. Амерички дипломата је покушао да се позиционира као зналац ситуације везане за ослобођење Београда 1944, али је само изнео на јавни увид своју невероватну неинформисаност, некомпетентност и тенденциозност.

Мајкл Кирби је у интервјуу за београдски лист „Вечерње новости" изнео три основне тезе. Размотрићемо их редом управо у светлу историјских чињеница, на чије познавање претендује амбасадор САД.

Мајкл Кирби, амбасадор САД у Србији. Извор: amcham.rs.

У Украјини је у току прави грађански рат, који против сопственог становништва воде данашњи следбеници украјинских нациста из доба Другог светског рата.

Теза прва: „Зашто Путин долази у Србију? Због прославе годишњице ослобађања Београда? А Београд је ослободила и Трећа украјинска армија (група армија с Трећег украјинског фронта), као део Црвене армије." Позадина питања је јасна. Русија наводно покушава да приграби плодове славних победа јуначке украјинске војске, тј. своју антиукрајинску политику већ преноси и на историјску раван.

Очигледно је да овом дипломати историја није јача страна. Због тога ћемо одржати кратко предавање. Трећи украјински фронт, који је одиграо одлучујућу улогу у ослобађању Београда, није имао никакве везе са данашњом „независном" Украјином, а његов назив потиче од назива главног правца војних операција приликом ослобађања СССР-а и земаља Централне и Источне Европе од нацистичких окупатора. Трећи украјински фронт је формиран на југозападном правцу 20. октобра 1943. тако што је Југозападном фронту дато ново име. Он је обухватао и 57. армију, која се непосредно борила за ослобођење Београда. Од маја 1944. до јуна 1945. тим фронтом је командовао генерал армије и маршал Совјетског Савеза Фјодор Толбухин, а никако не Роман Шухевич, Степан Бандера или неки други пронацистички „херој" украјинских националиста, који су по свему судећи толико драги Кирбијевом срцу.

Од маја 1944. до јуна 1945. фронтом који покрива данашњу Украјину командовао је генерал армије и маршал Совјетског Савеза Фјодор Толбухин, а никако не Роман Шухевич, Степан Бандера или неки други пронацистички „херој" данашњих украјинских националиста.

Поред јединица Трећег украјинског фронта, у Београдској операцији 1944. активно је учествовао и 10. гардијски стрељачки корпус 46. армије Другог украјинског фронта. Он је заједно са јединицама Народноослободилачке војске Југославије форсирао Дунав, очистио леву југословенску обалу Дунава и Тисе од нациста и ослободио Панчево. Али ни Други украјински фронт нема никакве везе са савременом Украјином и њеним главним градом Кијевом. Он је такође формиран 20. октобра 1943. на југозападном правцу тако што је дотадашњи Степски фронт добио нови назив. Од маја 1944. до краја рата тим фронтом је командовао генерал армије и маршал Совјетског Савеза Родион Малиновски.

Ето, изгледа да је сада јасно ко је ослобађао Београд. И јасно се сагледава колико је апсурдна и друга теза Мајкла Кирбија. Он се запитао зашто је Србија на јубиларне свечаности позвала само Путина, када у ослобађању Београда, по речима америчког дипломате, нису учествовали само Руси, него и представници других народа бившег СССР-а. То је његово друго глупо и провокативно питање.

Црвена армија је заиста била вишенационална, али се потчињавала врховној команди у Москви и била је регуларна армија Совјетског Савеза, тј. државе чији је правни наследник данашња Русија. Ни украјинске, ни естонске, ни летонске јединице на фронтовима Другог светског рата нису вршиле никакве „независне" војне операције, изузев оних случајева када су биле у саставу Вермахта и казнених одреда СС дивизија. Изгледа да управо следбенике ових других амбасадор САД жели да види на предстојећим меморијалним свечаностима у Београду. Али какве то има везе везе са историјским чињеницама и ослобађањем српске престонице?

Више о Великом отаџбинском рату

 

Што се пак тиче треће тезе америчког дипломате, она је посебно светогрдна управо у контексту догађаја везаних за Други светски рат. Амбасадор Кирби је револтиран што је руководство Србије одлучило да у истом формату позове руководиоце Русије и Кине. „Наш став о посетама кинеских и руских званичника се разликује. Кинези скоро нису никога напали, а Руси јесу." СССР и Кина су у Другом светском рату били изложени разорној агресији сила нацистичке Осовине, тако да приче о „руској агресији" изгледају као бунцање и светогрдно вређање успомене на милионе погинулих у том рату.

Чак и када је реч о данашњој Украјини, толико драгој срцу амбасадора САД у Београду, нема никаквих основа да се говори о „руској агресији". Тамо је у току прави грађански рат, који против сопственог становништва воде данашњи следбеници украјинских нациста из доба Другог светског рата. Само болесна уобразиља у грозници праћеној јаким антируским халуцинацијама може довести у везу нацистичке присташе са ослобођењем Београда од нацизма 1944.

Петар  Ахмедович Искендеров је кандидат историјских наука и старији научни сарадник Института за славистику Руске академије наука.

Глобални терор

Вести | 13.09.2014 | 23:22

Савршена синхронизација тек завршеног самита наци-пакта у Велсу и званичне најаве пакта о формирању офанзивне војне формације за напад на Русију су у савршеном тајмингу са најавом шефа ИСИС-а Абу Бакр Ал-Багдалија о џихадистичкој инвазији на Чеченију и закавкаско подручје Руске Федерације. Политика није збир пуких случајности, већ резултат нечега што је дуго планирано, а бивша Ал-Каида, коју је Амерички председник Хусеин брендирао у ново име, али са старим и добро препознатљивим обележјима тек сада показује сврху у које је крериана – Ал-ЦИА-ида је беспрекорно одрадила домаћи задатак креирања џихадистичке верзије "легије странаца" која ће се борити за интересе Америке и нато-а. Рубикон је дефинитивно пређен, Маске су пале, а свет и даље остаје слеп на:   Глобални терор   Терористичка организација, финансирана од Саудијске Арабије и Америке, наоружана и тренирана од стране инструктора нато-а у Турској и Јордану ће се, након наводних америчких ваздушних напада исто тако наводно повући из Ирака, једним делом у Сирију, ради даље дестабилизације те земље, а другим делом у закавкаску регију Руске Федерације. Одговорни за убиства више од 300,000. цивила, од којих су више од половине Православни Хришћани су уместо казне за злочине добиле новац за отимање Ирачких и Сиријских налазишта нафте за рачун америчких компанија. Џихадисти које је Вашингтонска "бела кућа" успешно селила од Босне, преко Косова и Метохије, Либије, Египта, Сирије и Ирака, сада ће се преселити у Чеченију. Амерички савезници из Саудијске Арабије су још прошле године године претили Путину терористичким нападима за време Олимпијаде. Срж самог глобализма је да делује – глобално, светски, без обзира на нацију, расу, веру, они имају само један циљ: владавину светом, и самим тим имају и заједничке непријатеље – оне који су против глобалног терора, противнике "Глобалног Гулага" са председником Хусеином као светским деспотом. Њихов заједнички непријатељ смо – ми, који се, свако на свој начин боримо за слободу, за људска права, за слободу говора, за право на – живот. Америчка џихадистичка легија странаца "ИСИС" је директно одговорна за разарање готово свих преосталих Библијских споменика и Цркава из Христовог периода – о томе нећете чути жалопојке на ЦНН-у, ББЦ-у, РТС-у и осталим "независним" медијима. Амерички плаћеници од почетка године масакрирају Православне Хришћане у НовоРусији – мислите ли да ће њих по повратку у Америку истпитивати и малтретирати америчка БИА као наше добровољце по повратку у Србију? Наравно да не – због своје "изузетности" америчке плаћене убице могу некажњено да чине ратне злочине широм света без икакавих последица – засад.   Већ 15-ак година траје мрцварење Српских Генерала и политичара у Хашком трибуналу, за злочине који се могу окарактерисати једном речју као само-одбрана, одбрана свог народа и своје државе од стране агресије. Американци и њихови вазали из наци-пакта већ пола века праве ратове, војне пучеве, организују "баршунасте револуције", јавно ликвидирају председнике држава којима дугују огромне количине новца – као што је то био случај са Гадафијем у Либији и Садамом у Ираку, насилно прекрајају границе туђих држава, чинећи злочине против начина ратовања и човечности на такав начин да им је то већ постао заштитни знак. Русија је велика земља, са великим девизним и златним резервама и огромним природним ресурсима – које Америци очигледно требају не би ли на тај начин избегла банкрот земље: сви могу видети гебелсовско-холивудску пропаганду о "америчом сну" на разним шареним телевизијама широм света, али исто тако сви могу да виде и праву америку: Феругсон, као почетак нечега што ће се проширити на целу земљу, која већ осму годину не може да изађе из рецесије, са нето државним дугом од 17,780.000.000.000. петро-долара. Њу Јорк Тајмс је већ најавио да се "из велике кризе може изаћи само великим ратом".   Колико год на први поглед чудно звучало, охрабрујуће делују најаве високо рангираних Руских Генерала Стратешких Снага о промени војне доктрине и увођењу могућности превентивних нуклеарних удара у случају опасности од напада на Русију, изрека "клин се клином избија" не постоји без разлога.   Периша Рељић / Инфо анонимни http://www.vaseljenska.com/misljenja/globalni-teror/

 

Влајки: Опозиција у понечему има право, али ако дође на власт, дани РС као државотворног ентитета биће одбројани

Влајки: Опозиција у понечему има право, али ако дође на власт, дани РС као државотворног ентитета биће одбројани

субота, 13 септембар 2014 15:01

 

Почела је најсудбоноснија предизборна трка у хисторији Републике Српске. Раде се о њеном голом преживљавању. Опозиција, у критици позиције, има у понечем право. Привредни параметри, здравство судство, те други сектори и активности, захтијевају радикалне промјене у приступу и функционирању.

Али нас неке друге ствари брину.

- Брине нас институционализирана присност опозиције са наводним народним партијама које експлицитно заговарају уништење Републике Српске као „геноцидне творевине".

- Брине нас „потпуна нормализација односа и добра сарадња" са најзначајнијим дијелом „међународне заједнице", оним дијелом који отворено подржава назначене „народне странке" већ 20 година, а самим тим и њене планове за уништење Републике Српске.

- Брине нас што се та иста опозиција није јасно поставила према демилитаризацији БиХ, према израелско-палестинском сукобу, према дешавањима у Украјини, итд.

- Брине нас, што та опозиција буквално копира методе државног удара којима се свргавао Слободан Милошевић, а иза чега су у потпуности стајале САД.

Из овога се даде закључити да, уколико оваква опозиција дође на власт, да су, врло вјероватно, дани РС као самосвојног и државотворног ентитета, одбројани. Да ће ово пактирање са Ђавлом, Сотоном, врло брзо довести до стварања унитарне БиХ гдје ће Републику Српску, најбројнији народ врло брзо укинути, а тиме и хришћанску, западну цивилизацију на овим просторима. Ствари би се могле одвијати слично као и у половици Македоније, Прешевској долини, Републици Косова, Санџаку и већем ентитету БиХ гдје превладава милитантни ислам и гдје се хришћанство затире пуном паром и са одвратном бруталношћу. (НСПМ)

http://www.srpskenovinecg.com/srbija/33-srbija/28798-vlajki

НАТО за брисање емоција о бомбардовању 1999.

НАТО за брисање емоција о бомбардовању 1999.

четвртак, 11 септембар 2014 13:51

 

У поверљивом документу стратези алијансе препоручују црногорским властима како да утичу на јавност у погледу евроатлантских интеграција

Подгорица – Званична Подгорица признаје да је подршка грађана чланству Црне Горе у НАТО-у у стагнацији, да је свега 26,4 одсто испитаника изјавило да подржавају чланство Црне Горе у НАТО-у, 42,3 је било против, а 31,3 одсто је било неодлучно, наведено је у поверљивом документу НАТО-а, именованом као „Комуникационе смернице за покретање и вођење јавног дијалога о црногорском путу у НАТО".

Како смо јуче објавили, Одсек за јавну дипломатију НАТО-а у препорукама владајућој структури Црне Горе за вођење кампање о атлантским интеграцијама наводи да треба утицати на јавно мњење тако да референдум о чланству није обавезан и да Црна Гора не треба да се осећа кривом за бомбардовање Југославије 1999. године.

Садржај овог тајног документа објављује подгорички портал „Ин4С" који сведочи како алијанса диктира домаће задатке црногорском премијеру, председнику државе, шефу парламента, Влади Црне Горе, политичким партијама и Координационом тиму НАТО-а шта све треба да ураде не би ли имали више успеха у промовисању НАТО-а.

Иако скоро свакодневно већ месецима црногорска власт саопштава да расте подршка грађана за улазак Црне Горе у НАТО, из документа се види да је реч о нетачним подацима па Одсек за јавну дипломатију НАТО-а у препорукама владајућој структури Црне Горе поручује да, како су написали, „не треба седети скрштених руку већ 'неуким' грађанима Црне Горе објаснити све благодети приступања НАТО-у". Они сугеришу да треба користити причу да ће улазак у НАТО донети квалитетније образовање, бољу здравствену помоћ и низ економских бенефита.

„Треба повећати ниво информисаности грађана о НАТО-у и разумевање импликације чланства у тој мери да може да допринесе развоју ставова и избора на основу реалних аргумената", наводи се у документу.

„НАТО пропагандисти признају да неће имати лак задатак, па, по рецепту Гебелса, инсистирају да се црногорске власти фокусирају на 'ширење информација' о Северноатлантској алијанси", пише „Ин4С".

А у документу НАТО-а пише да је „потребна обука и размена аргумената да би се демистификовале предрасуде и стереотипи и указати на потенцијалне предности чланства". НАТО стратези планирају да мета НАТО пропаганде буду неопредељени грађани као и они који, како се наводи, нису тврдо против уласка у алијансу.

„Комуникација има за циљ да мења перцепцију и веровања пре свега међу онима који су неодлучни или имају 'меке' ставове. Све ово чини процес екстремно сложен и захтева пажљиво управљање очекивањима јавности", пише у документу.

С обзиром на то да деценијска кампања за учлањење није донела резултате који су очекивани и замишљени, службе НАТО-а су одлучиле да утичу на неспособност домаћих промотора, тако што им је саставила „буквар", правила шта да говоре о најчешћим дилемама и „незгодним" темама, за које још увек нису смислили одговор достојан пажње црногорске јавности.

Једно од могућих реторичких питања за дијалог може бити: „Да ли желите да Црна Гора иде кроз глобалну кризу сама или у друштву најбогатијих земаља света".

Додаје се и да питање независности Црне Горе треба искористити како би се задобио што већи број присталица уласка у Северноатлантски савез.

„Анкете показују да велики број грађана види чланство у алијанси као стални печат на резултат референдума. Овај потенцијал не би требало да се изгубио из вида. Штавише, треба да се одржава и евентуално ојача", пише у документу, при чему експерти НАТО-а нису пропустили прилику да укажу на националну и партијску припадност оних који не подржавају улазак Црне Горе у алијансу. „Анкете показују да етничка припадност и преференција политичких партија у великој мери утичу на формирање мишљења о чланству Црне Горе. Већина неопредељених су Црногорци, а потом присталице Бошњачке странке и Позитивне Црне Горе, док је већина 'меких' противника српске националности и присталица НОВА".

Посебно је занимљив одељак у ком се владајућој структури и странкама у Црној Гори сугерише шта радити да би се грађани Црне Горе лишили емоција, како би заборавили НАТО бомбардовање 1999. У документу се наводи да је један од главних разлога противника приступања НАТО-у чињеница да је тај војни савез 1999. бомбардовао Србију и Црну Гору и констатује да „анкете потврђују присуство високог нивоа негативног емотивног набоја узрокованог војним интервенцијама 1999. године".

„Препоручује се Влади Црне Горе да утиче на грађане да забораве нелегално бомбардовање и страдање 1999. године", пише портал, док у наводима документа алијансе пише: „Чињеница је да грађани често имају емотивне уместо рационалних разлога када размишљају о приступању Црне Горе у НАТО", да су „емоције главни непријатељ рационалног расуђивања", па грађане Црне Горе треба ослободити било каквих осећања.

У документу се не преза ни од препоруке да се „јасно и отворено указује на штетност емоционалног приступа".

„Од почетка јавног дијалога емоције треба да буду јасно означене као прва препрека рационалног расуђивања. Тешке одлуке морају бити донете на рационалан начин", стоји у НАТО документу.

„Јасно је да НАТО покушава да се из сећања грађана Црне Горе избришу хиљаде невиних жртава бесомучног НАТО бомбардовања", каже за „Политику" директор невладине организације „Не у НАТО, не у рат" Гојко Раичевић. „Хоће да се под тепих гурне страдање у Мурину, као и бројна друга недела Северноатлантског савеза."

Новица Ђурић (Политика); Карикатура: Јован Прокопљевић

http://www.srpskenovinecg.com/crnagora/34-cg/28731-nato-cg

А зашто се злочеста Русија меша у конфликт?

 

http://ruskarec.ru/

А зашто се злочеста Русија меша у конфликт? | Руска реч

Нећу засада о прекиду ватре. Сачекаћу мало, знам с ким имамо посла. Него ћу о ситуацији уопште.

Е па добро, хајде да за тренутак прихватимо гледиште наших опонената који тврде да се Русија ипак меша у украјински конфликт, и то хибридно, оружјем, уз помоћ јединица састављених од пензионисаних војних лица, уз помоћ добровољаца, уз помоћ десетине псковских падобранаца који су галамили у туђој шуми... Управо за све то се Русији непоштедно уводе евросанкције, до те мере да се чак дира и у светињу, тј. у фудбал.

Честитам нашој [српској] сабраћи: ми смо постали Јевреји у новом Еврорајху, а Срби су, на пример, Цигани.

Сви добро знају да Русију обавезно треба казнити зато што се меша у конфликт, али зато сви стидљиво избегавају да одговоре на питање: „А зашто се она меша?". „Па... овај.. па знате шта, не може неко да се меша у послове суверених држава! (Ма није ваљда! А шта је Запад све време радио?...) Па добро, може да се меша, али само уз дозволу светске заједнице. (Ма није ваљда! А Ирак? А Југославија?...) Знате шта, нека Кијев најпре лепо дотуче побуњенике, а онда ћемо расправљати! Добро, можда су они тамо стварно мало претерали са тим казненим операцијама, али чекајте да их најпре дотуку!"

Значи тако? У реду. Хајде да још за један тренутак прихватимо њихово гледиште. Зашто се Запад својевремено умешао у косовски конфликт? Зато што је са његовог гледишта једна велика нација применила на својој територији војну силу против друге, мале, побуњене нације, и наводно убијала цивиле. Да видимо сада шта пише у Википедији: „Према верзији албанских сепаратиста, представници југословенских оружаних снага организовали су у селу [Рачак] масовни масакр цивилног становништва, убивши 45 цивила. Инцидент у Рачку је приказан управо у том светлу и послужио је као повод да НАТО први пут покрене питање примене силе према Југославији."

Даље, исто у Википедији, гледамо списак жртава трагедије 2. маја у Одеси. Наведена су 44 презимена (разуме се, списак није потпун, али овде је у питању бројка). Иначе, убијање цивила током казнене операц... пардон!.. током антитерористичке операције данас у свету не признаје можда само последњи идиот или московски либерал.

Немојте само рећи да ће „људи" који су се радовали „ражњићима" у одеском Дому синдиката сада одједном почети да жале оне који им током свих ових месеци пружају отпор.

Дакле, ако се неваљала Русија ипак меша, шта онда она хоће да спречи? Да ли неко можда још увек има недоумице у погледу тога ШТА чека побуњене регионе ако их, не дај Боже, „ослободе" припадници „Националне гарде"?

Довољно је да „жмурећи" отворимо пар страница (рецимо ову и ову), и томе слично.

Шта да се прича када они хоће да стрељају жену, и то посланицу, само зато што је на званичној седници највишег законодавног тела земље испричала како армија те земље убија своје грађане?

Немојте само рећи да ће „људи" који су се радовали „ражњићима" у одеском Дому синдиката сада одједном почети да жале оне који им током свих ових месеци пружају отпор. Припадници казнених јединица које ратују на југоистоку одлично знају да им се тамо супротстављају пре свега мештани. А ти мештани су руске националности, што значи да им не гине „чишћење". Узгред, тешко би било смислити прецизнији назив од „националне гарде", тј. наоружаних људи удружених по једном једином основу – националном, тј. националистичком. Националисти који су спремни да убијају искључиво по националном критеријуму представљају идеално оружје демократије.

Али ето, злочеста Русија им смета у томе. Многи су вероватно имали прилике да читају у штампи како је неки класични пробисвет шетао свог питбула или неко друго четвороножно оружје, и како је тај питбул напао комшијино дете. Нажалост, није чудно што мало ко ризикује да се умеша и одбрани дете, нарочито ако домаћин има јаку „залеђину". Али да неко још примени и „санкције" према ономе ко је ипак одлучио да га одбрани – тако нешто је могуће само у међународној политици.

Када је Запад сматрао да офанзива српске армије угрожава живот мирних косовских Албанаца, у том тренутку га ни најмање није било брига за међународне дозволе и све остале моралне губитке и материјалне трошкове – једноставно је почео да бомбардује Београд. По истој логици би, строго говорећи, НАТО морао сада да бомбардује Кијев: мостове, телевизијске центре, инфраструктуру... Чак и кинеску амбасаду, за сваки случај, као у Београду. И на томе би се све одмах и завршило. То јест, био би „и на земљи мир, и међу људима добра воља". Не би било никаквих санкција, Пољаци не би оболели од диспепсије због претераног конзумирања воћа, а московски „пршутоиди" од анорексије. Али зато би на хиљаде људи било спасено, и уз то би конфликт био трајно решен уз поштовање свих ставова и учешће свих заинтересованих страна, јер ништа тако не зближава као заједничко учешће у решавању туђе судбине.

Више о руско-украјинским односима

 

У том случају би се, наравно, све завршило далеко раније. Не би ни морао да се бомбардује Кијев. Довољно би било запретити прстом. Или још пролетос шапнути на увце: „Није лепо убијати. То доноси несрећу. А несрећа је кад нема пара." И завршен посао. Не би било ни туге, ни разарања, ни врло озбиљне међународне кризе.

А зашто им то нису шапнули? Па зато што данас не бомбардују Кијев, а ономад су бомбардовали Београд. Зато што постоје „наши", и постоје „њихови". И то није подела према идеологији или некаквим режимима, него искључиво према националном критеријуму. Погледајте како у холивудским филмовима приказују Србе, а сада већ и Русе. Честитам нашој сабраћи: ми смо постали Јевреји у новом Еврорајху, а Срби су, на пример, Цигани. Њихова права могу да се игноришу. Њихови животи, животи њихових избеглица и несталих особа могу и да се не рачунају. Сваком нацисти је дозвољено да их „чисти", да их лустрира, да их тера „кући у Кацапију" [Кацапи – западноукрајински погрдни назив за Русе], да их тамани забрањеним врстама оружја, да им одузима права која „аријевцима" припадају по свим међународним конвенцијама...

А ономе ко смета том „орднунгу" следују санкције. Додуше, боље је право у „душегупку", али шта ћеш, не може због нуклеарног оружја. Нису стигли да наговоре претходно пијано руководство Русије да одбаци тај „зарђали баласт епохе Хладног рата". И ето, сада морају да се уздржавају, да се каче за фудбал и за банке.

Олег Одинцовски је политички коментатор портала svpressa.ru.

Забрањени су копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи", делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције.

СТРАТЕГИЈА ЗАПАДА ЗА ОБАРАЊЕ РУСИЈЕ

Вести | 06.09.2014 | 20:58

ЏОЗЕФ НАЈ Дугорочна стратегије контроле Путиновог понашања ће у следећем периоду бити један од најважнијих изазова Аспенска стратешка група (The Aspen Strategy Group), непристрасна организација сачињена од експерата за спољну политику, коју водимо бивши саветник за државну безбедност Брент Скоурофт и ја, размишљала је о одговору на руске потезе у Украјини. А сада се и НАТО брине о томе. Иако Запад мора да се одупре Путиновим тежњама да освоји територију силом, што је супротно нормама створеним после Другог светског рата, он не сме изоловати Русију. Не сме се изоловати земља чији се интереси са западним преклапају у области нуклеарног оружја, тероризма, Арктика, и у регионалним проблемима, као што су Иран и Авганистан. Штавише, географија је Путинова велика предност у расплету украјинског конфликта. Природно је бити љут на Путинове обмане, али бес не може бити стратегија. Запад мора да наметне финансијске и привредне санкције како би Русију одвратио од Украјине, али исто тако не сме изгубити из вида да са њом мора да сарађује у другим областима. Усклађивање ових циљева није лако, а ниједна страна неће имати користи од новог хладног рата. Стога и не чуди што се Аспенска група дели на оне који су бескомпромисни и на оне који би да тргују, барем што се тиче конкретних политичких изазова. КАКВУ РУСИЈУ ЖЕЛИМО ЗА 10 ГОДИНА? Ову дилему треба ставити у дугорочну перспективу: какву Русију желимо да видимо за 10 година? Упркос Путиновој употреби силе и претећој пропаганди, Русија је земља која стагнира. Путинова нелиберална стратегија да послује са Истоком док води неконвенционални рат на Западу ће претворити Русију у праву гасну станицу Кине и тиме ће се она одсећи од западног капитала, технологије и контаката који су јој потребни. Неки од руских противника ће се обрадовати њеној стагнацији и очекивати да ће пропадање само решити проблеме на терену. Али то је наивно. Пре сто година распад Отоманског царства и Аустроугарске прилично је пореметио међународни систем. Постепни пад, као, рецимо, античког Рима и Шпаније није био толико упадљив као у претходна два случаја, и зато би најбољи сценарио био да се Русија опорави током следеће деценије. Докази о паду Русије су очигледни. Раст цена нафте на почетку века дао јој је вештачки подстицај, због чега је Голдман Секс ставио Русију на листу земаља са најбржим развојем. Ипак, данас тог развоја нема. Данас је БДП као седмина америчког, док је куповна моћ по становнику 18 хиљада долара, док просечни Американац има три пута већу куповну моћ. Продаја нафте и гаса чине две трећине руског извоза, односно половину државних прихода и 20 одсто БДП, док извоз високотехнолошких уређаја представља само седам одсто извоза, а удео у извозу САД то чини 28 одсто. Ресурси су у привреди неефикасно распоређени, док корумпирана номенклатура и правне институције спречавају прилив инвестиција. Упркос привлачности руске традиционалне културе и позивима Путина да се ојача мека моћ, његово бахато понашање је изазвало неповерење. Мало странаца гледа руске филмове, а ниједан руски универзитет није ни у првих сто светских универзитета на листи састављеној прошле године. Вероватноћа етничке фрагментације је мања него у доба Совјетског савеза, али и даље има проблема на Кавказу. Неруси су чинили половину тадашњег СССР, сада чине 20 одсто Русије и заузимају трећину територије. Здравствени систем је у расулу. Наталитет опада, морталитет расте, а просечни мушкарац умире у средњим шездесетим годинама. Средњерочна прогноза демографа Уједињених нација предвиђају да ће број становника Русије до половине 21. века са 145 милиона опасти на 121. РУСКИ РЕВИЗИОНИЗАМ Међутим, иако Русија у индустријском смислу делује као банана-република, многе опције су изгледне. Има талентоване људе, а у неким секторима, попут војних, може да направи софистиковане апарате. Неки аналитичари верују да ће реформом и модернизацијом Русија успети да надвлада своје проблеме. Бивши председник Дмитриј Медведев је страховао да ће Русија упасти у проблем са приходима пре него што стекне статус напредне државе, што је намеравао да промени. Али мало тога је промењено захваљујући раширеној корупцији. Под Путином руска постимперијална трансформација је пропала, и земља је остала у комплексу због своје позиције у свету и разапета између свог европског и словенског идентитета. Путин нема дугорочну стратегију за опоравак Русије и делује врло опортунистички иако, додуше, уме да направи краткорочне успехе, попут решавања унутрашње безбедности, спољних претњи, као и слабљења суседа. Русија је тако ревизионистички покварила међународни status quo, и сад тражи начин да буде катализатор другим ревизионистичким силама. Али идеологија антилиберализма и руског национализма слаба је основа за ширење меке моћи, коју Русија мора да интензивира на регионалном и глобалном нивоу. А и ограничене су шансе да Евроазијска унија, на челу са Русијом, може да парира ЕУ. Какав год да буде резултат Путиновог ревизионизма, руско нуклеарно наоружање, нафта и гас, па и знање његових људи из области сајбер-технологија, као и близина Европе, донеће проблеме Западу и међународном систему. Осмишљавање и примењивање дугорочне стратегије за контролисање Путиновог понашања ће у следећем периоду бити један од најважнијих изазова са којима ће се суочити међународна заједница. Превео АНДРЕЈ ЦВИЈАНОВИЋ   Project Syndicate standard.rs

http://srb.fondsk.ru/news/2014/09/06/strategiia-zapada-za-obarane-rusiie.html

Самит у Велсу: НАТО покреће нову фазу „удара" на Русију

Марина РАГУШ | 05.09.2014 | 00:01

Самит у Велсу (4 и 5. септембар) најављиван је већ месецима као историјска прекретница Северноатланске војне алијансе. Од њега се очекује рекомпозиција плана активности овог, у суштини, нападачког војног удружења кога чине најјаче државе западне хемисфере. Према извештавању америчких корпоративних медија, ратови у Украјини, Авганистану и растући спектар ИСИС-а поставили су агенду самиту у Велсу и управо због тога ово је у последњих деценију „најзначајнији скуп лидера НАТО".[1] Нове смернице које ће НАТО самит обелоданити односиће се на нове чланице на Истоку (укључујући Естонију, Латвију, Литванију и Пољску) као и на све већу опасност за чланице ове алијансе која долази од џихадиста повезаних са ИСИС-ом. Изнад свега, како јављају амерички медији, НАТО ће преузети улогу светског сигурносног саветодавца и тренера. У ту сврху слаће своје „спец-тимове" у све земље за које процене да су безбедносно „угрожене". То значи да ће НАТО обзнанити свој план активности који би требало да се односи на:              1.    Припрему трупа које ће моћи да се разместе у року од 48 сати; 2.     Предлоге за одбрамбену опрему која ће се послати у Пољску и у Балтичке земље; 3.     Опремање трупа за константно ротирање у базама које се налазе у пограничним државама           коликогод буде потребно; 4.     Повећање обима мера у ваздушној контроли над НАТО државама; 5.     Разматрање повећања присуства НАТО морнарице у водама држава чланица.[2]   Главне теме којима ће се самит бавити односиће се на: Авганистан, асиметричне и хибридне претње, ИСИС, финансирање и формирање глобалног центра безбедности. Суштински, НАТО је „направио" прилику да „оживи" кроз: фингирања светских кризних жаришта и сукобе с Русијом доведе у област хладноратовске ратне зоне. Наиме, треба имати у виду да је НАТО годинама „трпео" кризу. Од финансирања које је било проблем с обзиром да многе државе чланице које су имале обавезу да издвајају 2 одсто бруто домаћег производа за НАТО „сврхе" то нису чиниле. Тако је „терет" финансирања падао и на иницијаторе криза ниског интезитета, односно на САД; преко, стратегије и самих односа унутар Алијансе. Украјинска криза која је прерасла у грађански рат  постала је, уз истовремено измењену „Ал Каиду" или ИСИС, изванредан изговор за прекомпозицију и оживљавање ратног савеза или НАТО. Више него јасно је, дакле, да ће НАТО распоредити снаге за брза дејства на територију Источне Европе, „дисциплиновати" двадесетосмочлану „дружину" на редовно финансирање, вратити се на своју „суштинску" мисију-светски безбедносни центар и отпочети нову фазу „рата против терора" (обрачунати се са ИСИС, штогод то значило). Стога, корпоративна Америка континуирано реализује своју „мапу пута". За потпуно колонизирање света, у изолованој реалности према „Вашингтону", треба ослабити Немачку, подјармити Европу, сломити Русију, Кину и Индију.  Гледано из угла актуалног тренутка, посао с Старим континентом „тече по плану". И за то се добро побринуо Брисел, или европски административни центар САД.   ЕУропа је сломљена, следећа је Русија: Политиком уцена, притисака и застрашивања Вашингтон је успео да ЕУропу трговински рат с Русијом кошта пет милијарди евра или 6,6 милијарди долара годишње. То наводи интерни документ представљен ЕУропској комисији у Бриселу. Податак који показује годишњи извоз хране у Руску Федерацију (2013) вредним 11, 8 милијарди евра (15,5 милијарди долара) и вредност извоза на који се односе руске контрамере (забрана увоза из ЕУ на годину дана) а која износи 5,1 милијарду евра или 6,7 милијарди долара истовремено показује и вредност коју ЕУ губи санкцијама. Немачка, Пољска и Холандија водеће су три земље које су погођене санкцијама. Само је Немачка извозом у Русију остваривала 3,3 одсто целокупног извоза или 1,83 милијарди долара током 2013. године. Пољска је водећи извозник јабука и једна од земаља које су санкције погодиле у највећем проценту - изгубила је извозно тржиште вредно 1, 55 милијарди долара.[3] Када се овоме дода податак да је Русија била друга по реду извозних тржишта (када је реч о пољопривредним производима) ЕУ, а да је Америка била и остала прва - не треба пуно памети па закључити позадину трговинског рата. Једним потезом Америка је ослабила ЕУропу, и нанела додатне проблеме Русији. И то није све! Када би се проблеми мерили финансијама, цена трговинског рата је мерљива. Међутим, постоје и они каскадни ефекти о којима ће се тек слушати. Наиме, протести извозника са Старог континента „гуше" се најавом да ће Брисел надокнадити фармерима губитке. Када се буде суочило са чињеницом да то неће бити ни приближна надокнада онда ће државе чланице ЕУ имати пуне руке посла да очувају економску и сваку другу безбедност. Већ сада Чешка, Словачка, Мађарска и Кипар отворено заступају став да не желе трговински рат с Русијом и да је он у супротности с националним интересима тих земаља. Штавише, први човек Мађарске (Виктор Орбан) кренуо је у отворено лобирање против сулудих налога прекооканских корпоративних централа. Уколико се овоме дода евроскептични блок на тлу Старог континента онда имамо врло компликовану ситуацију. Или ће успостављене проамеричке политичке елите бити збрисане с руководећих места или ће ЕУропа са све периферијом ући у фазу интезивних и одмах потом радикалних сукоба. Треће не постоји. Немачка бележи пад, Италија и Француска су на прагу рецесије, док остале чланице могу само да мере ниво јавног дуга, пораст незапослених и кораке до банкрота. Дакле, атмосфера драматично подсећа на (не)приле пред светске ратове. У том целом замешатељству малобројно „посебних и просветљених", ни Балкан неће бити поштеђен. Напротив! Берлинским мини самитом лидера Западног Балкана, Србији је немачка канцеларка с јасном намером додала „лидерски" гас јер Србија представља Русију на Балкану. То може да значи само једно: већу дозу притиска да Србија докаже своју „лидерску" позицију. Неће проћи дуго, јунски савети (тада кандидаткиње Федерике Могерини) новоизабране ЕУропске шефице дипломатије постаће налози. Током своје јунске турнеје по Балкану, да подсетимо, Могерини је српској политичкој елити јасно ставила до знања да мора да усагласи своју спољну политику са Бриселом. Да поједноставимо: да се придружи санкцијама и ради на обустави Јужног тока.[4] Стога не изненађује ни тадашња а ни садашња изјава српског шефа дипломатије да „очекује јаче притиске од Брисела" због Русије.[5] Е, толико кошта када Немачка дода некоме лидерски гас. Уосталом, зар убијени српски премијер није био немачки ђак? Да ли је онда и истрага поводом приватизације НИС-а део тог мозаика или је тек „елитна" намера да неког с домаће политичке сцене скрајне иза решетака и истовремено издејствује правни основ за ревизују енергетског споразума с Русијом, можемо да варирамо. Али смо сигурни да варирају и други с руске стране које не би изненадило ни то, да се и по налогу затвори и нишки центар за ванредне ситуације. Руски авиони слећу недалеко од Бондстила и то Велики брат не може да толерише. Какогод се надаље буде развијала ситуација сасвим је сигурно да спољнополитички курс: и Брисел и Москва постаје неодржив због Вашингтона који као највећи финансијер НАТО ових дана из Велса шаље поруку: Русија мора пасти. Не треба додатно објашњавати да се ово односи и на све руске партнере. „Ми се суочавамо са драматично промењеним безбедносним окружењем на истоку, Русија напада Украјину. Ми ћемо усвојити Акциони план за приправност чији је циљ повећати нашу способност да делујемо брзо на заштити наших савезника, ако је потребно. Предузећемо мере да побољшамо кооперацију са Украјином и осталим партнерима. Суочени са низом криза, наш савез, наша трансатлантска заједница, представља острво сигурности, стабилности и просперитета"[6] поручио је ген сек НАТО с почетка самита. И ствар је кристално јасна. НАТО се спрема за рат. Како иначе назвати покличе који укључују „одбрану",  „снаге за брза дејства" и „драматичн измењено безбедносно окружење" уз констатацију да „Русија напада Украјину" осим најавом рата. Наравно он ће пре личити на више криза „ниског интезитета" или класичних НАТО агресија типа онога што се десило СРЈ 1999. године. Уосталом, све што смо чули из Велса само је појаснило ко стоји иза милитантних исламиста који су се појавили пошто је НАТО почистио режиме у Ираку и Сирији (типично, зар не), зашто се ућутало о истрази поводом обореног путничког авиона малезијске авио-компаније и коначно зашто се не говори о масакру цивила у Украјини. НАТО је себи конструисао изговор за војно сламање мултиполарног света. Еуропу је сломио, она овако упакована у бриселски формат не може да се одупре окупацији. Русија је следећа директна мета, после које следе Кина и Индија. Исток и његово освајање и јесте суштина НАТО мисије или корпоративног Запада. Само, неко би требало да их подсети на све оне историјске факте који говоре о томе како су прошли сви они који су пожелели да из Москве остатку света „честитају" неку Нову годину мерену према западном корпоративном календару... Ту исту историјску лекцију надамо се да имају на памети и „власни" на Балкану...у Србији...   [1] http://edition.cnn.com/2014/09/03/world/europe/nato-summit-wales/ [2] исто [3] http://rt.com/business/184953-embargo-cost-europe-5billion/ [4] http://www.danas.rs/danasrs/politika/dacic_ocekujemo_jaci_pritisak_eu_zbog_rusije.56.html?news_id=288387 [5] исто [6] http://www.slobodnaevropa.org/content/nato-samit-u-velsu-treba-dati-odgovore-na-kljucna-pitanja/26566035.html http://srb.fondsk.ru/news/2014/09/05/samit-u-velsu-nato-pokrehe-novu-fazu-udara-na-rusiiu.html