Марко Јакшић: Брзи и спори

Марко Јакшић: Брзи и спори

| уторак, 24. фебруар 2015. | КМ Новине 0

Суперактивни садашњи председник Владе Србије Александар Вучић је промптно решио и статус Косова и Метохије. Одрадио га је тако што је потписао Бриселски споразум који је класичан вид националне издаје.

 

Грађанима Србије кроз велики број медија пласирана је прича о хиперактивном и супервредном председнику Владе Србије Александру Вучићу чији радни дан по некима траје и скоро 24 часа. Али имајући у виду стање у Србији које је јадно у сваком смислу, политичком, економском, моралном, таква суперактивност Александра Вучића не даје резултате. Чак напротив...

Ако упоредимо политички учинак неких ранијих председника влада Републике Србије које је био глас да су спори, индолентни, често пута необавештени, као рецимо у периоду владе Војислава Коштунице од 2004 до 2008. године, долазимо до закључака да је у Србији тада све било другачије да не кажемо много боље.

 

Као прво Војислав Коштуница није био миљеник медија, чак ни оних државних које је Влада Србије финасирала јер је био често, много пута неоправдано, критикован за разлику од Александра Вучића који се велича, не скида са малог екрана а у некима је чак толико присутан као што је телевизија Пинк да се многи грађани Србије боје да се садашњи председник Владе Србије неће поново оженити овог пута са "Mалом невестом".

Хиперактивни односно супервредни председник Владе Србије је експресно смањио плате и пензије за 15% а ако рачунамо инфлацију и целих 20%, за разлику од спорог Војислава Коштинице који је плате и пензије повећавао.

Војислав Коштуница је све дугове ММФ-у вратио. Са њим прекинуо сваку сарадњу знајући за лоше искуство многих земаља са ММФ-ом, за разлику од Александра Вучића који кредите ММФ-а представља, и теме се дичи, као свој највећи привредни успех.

Гледајући ретроспективно Војислав Коштуница се није бавио тендерима као што то данас ради Александар Вучић. Сви тендери са којима је садашњи председник Владе опседнут су поприлично проблематични и сумњиви као што је продаја ЈАТ-а Србија Ервејзу (још нисмо видели уговор), продаја хотела Југобанке Арапима на Копаонику и земље у Војводини, исушивање језера код термоелектране Обреновац и других. О овом последњем тендеру се огласио и званични потпарол Европске уније.

 

Привредни раст Србије у време Владе Војислава Коштунице на годишњем нивоу био је више од 6%, док је код Александра Вучића 5, али минус 5%.

У време владавине помало тромог Војислава Коштунице Телеком се ширио у Републици Српској и Црној Гори инвестирајући на стотине милиона евра док супервредни Александар Вучић ову високорентабилну компанију продаје.

Хиперактивни садашњи председник Владе обећава грађанима Србије куле и градове, Потемкинова села, од изградње фабрике чипова, мерцедесове фабрике камиона, збрињавање железаре Смедерево, док спори Војислав Коштуница није у себи поседовао манир обмањивања и лагања сопственог народа.

Војислав Коштуница као председник Владе Србије није имао проблема са инцидентима у којима учествују његови најближи сродници као што је то за време садашње власти. Прво је малолетни син Александра Вучића у касне поноћне сате на једном од београдских сплавова био иницијатор туче са познатим фудбалером а онда и рођени брат који је насрнуо на припаднике жандармерије.

Суперактивни садашњи председник Владе Србије Александар Вучић је промптно решио и статус Косова и Метохије. Одрадио га је тако што је потписао Бриселски споразум који је класичан вид националне издаје јер је њиме де факто признао независност Косова и Метохије. На једном од последњих преговора са Приштином када је предао српско правосуђе на Косову и Метохији сепаратистичкој творевини заваној Р. Косово чак је играо шах (пишу Вечерње новости) чиме је показао сву озбиљност у решавању најважнијег државног и националног питања. Суперактивни и суперхрабри председник Владе Србије се жалио на неудобне услове током преговора са Приштином, и цвилео на бројне провокације Шиптара што му је послужило као изговор у предаји Косова и Метохије. Троми и спори Војислав Коштуница је две године одбијао да прихвати Ахтисаријев план који је много бољи у односу на Бриселски споразум и нешто нисмо чули да се жалио на услове преговора са Приштином нити на претње и провокације Шиптара.

 

Хиперактивни председник Владе Србије често истиче своје знање енглеског језика, који је наводно научио истоварајући гајбе по Лондону. Нама некима изгледа када га говори да по мало личи и на кинески за разлику од слабоактивног Војислава Коштунице чији је енглески изговор по прилично отмен.

Признајемо да понекад индолентни некадашњи председник Владе Србије Војислав Коштуница није био довољно агилан у спречавању паљења америчке амбасаде за разлику од садашњег преседника Владе који из америчке амбасаде не избија. Да не би повредио британског и немачког амбасадора он је и тамо апсолутно чест гост.

Све у свему поставља се питање да ли је боље да Србија има спорог или суперактивног председника Владе. Можда народна пословица најбоље даје одговор на то: «Све што је брзо то је и кусо».


У Косовској Митровици
24.02.2015. године

др. Марко Јакшић
Члан председништва ДСС-а и сарадник
Друштва српско-словенске солидарности
из Косовске Митровице 

http://www.kmnovine.com/2015/02/t24.html

Linta: Propao licemjeran pokušaj Hrvatske

Linta: Propao licemjeran pokušaj Hrvatske

Srna - 24.02.2015 14:20

BEOGRAD - Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta danas je poslao jasnu poruku da neće podržati hrvatsku politiku ucjena prema Srbiji u procesu evropskih integracija, izjavio je predsjednik Koalicije udruženja izbjeglica Miodrag Linta.

Linta je pozdravio odluku Spoljnopolitičkog komiteta da odbije većinu amandmana hrvatskih poslanika na prijedlog rezolucije o Srbiji koji je podnio izvjestilac Dejvid Mekalister. 

"Propao je licemjeran pokušaj hrvatskih poslanika da se otvaranje pregovora sa Srbijom o poglavlju 23 i 24 uslovi odustajanjem Srbije da procesuira ratne zločine na području bivše Jugoslavije, riješi pitanje nestalih lica, vrati kulturna dobra i riješi granicu na Dunavu u hrvatskom interesu", naveo je Linta u pisanoj izjavi.

On je ocijenio da je ovo još jedan dokaz da su hrvatski zvaničnici neiskreni u izjavama da podržavaju evropski put Srbije bez uslovljavanja, "jer u praksi čine sve da ponize Srbiju i predstave je kao državu koja je simbol svega lošeg na zapadnom Balkanu". 

"Istina jeste da je Hrvatska jedina članica EU koja masovno krši ljudska prava dijela svojih građana srpske nacionalnosti i u kojoj se ne samo štite nego i veličaju ratni zločinci i negiraju srpske žrtve", istakao je Linta.

Predsjednik Koalicije udruženja izbjeglica pozdravio je i odluku direktora u Evropskoj komisiji za pitanja proširenja Sajmona Mordjua da odbaci uslovljavanje Srbije, što su tražili hrvatski poslanici. 

Linta je naveo da je Mordju jasno rekao da Evropska komisija podržava Mekalisterov izvještaj i stav većine članova Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta da otvorena pitanja koja postoje između Srbije i Hrvatske treba rješavati na bilateralnom nivou, a ne blokiranjem evropskog puta Srbije. 

Prema njegovim riječima, Mordju je objasnio da to znači da su pitanja nadležnosti nad ratnim zločinima, nestalih lica, povratka kulturnog blaga i granice na Dunavu bilateralna pitanja koja treba da se rješavaju direktnim razgovorima zvaničnog Beograda i Zagreba. 

"Iz toga se jasno može zaključiti zbog čega u Hrvatskoj u prethodnih nekoliko godina nije bilo stvarne političke volje da se brojni problemi protjeranih Srba i druga otovorena pitanja rješavaju u stalnom dijalogu sa Srbijom", zaključio je Linta. 

Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta usvojio je danas paket amandmana na prijedlog rezolucije o Srbiji u koje nisu ušli prijedlozi hrvatskih poslanika da se evropske integracije Srbije uslove rješavanjem otvorenih pitanja sa Hrvatskom. 

http://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Linta-Propao-licemjeran-pokusaj-Hrvatske-290693.html

Berkeley: The 4th Annual Serbian Cultural Evening, February 7th 2015

 

 

У прилогу је снимак са наше Четврте Светосавске академије која је овог пута била посвећена Пупину. Пошто снимак има 33 дела, шаљем вам и поднаслове за сваки део као и програм и флајер.

 

Само толико да видите шта наши студенти раде на Берклију :)

 

Јасмина

 

Video

https://www.youtube.com/playlist?list=PLVOd5d56f9kfDdx9lBYxG74wBxqu-SE2N

 

01696 Short Info: Prof.Jasmina Vujić

01697 нема ништа, избрисати ако може

01698 Introduction: Prof. Jasmina Vujic

01699 Hosts: Andjelija Janićijević, Luka Djordjević; Berkeley Choir: "Tropar of St. Sava"

01700 Pupin's Early Years - Vladimir Milovanović, Andjelija Janićijević, Luka Djordjević

01700 "Poselo", Saratoga Women's Choir: Devojka na studencu, Pred Senkinom kućom

01702 Folklore Dance Group: KUD "Mladost", Sartoga and San Francisco

01703 Folklore Dance Group: KUD "Mladost", Sartoga and San Francisco

01704 Pupin's Early Years - Luka  Mićević, Mirjana Petrović, Lazar Supić

01705 Farewall Idvor - Jovan Gordić, Andjelija Janićijević, Luka Djordjević

01706 Berkeley Student Choir sings "Pusći me" from "X Rukovet" by Mokranjac

01707 Off to America: Pupin's Education: Vladimir Milovanović, Andjelija Janićijević, Luka Djordjević

01708 Berkeley Student Choir and Orchestra: "Žubor voda žuborila"

01709 Pupin's Education: Sandra Bogetić, Ivana Abramović, Vladimir Milovanović, Andjelija Janićijević, Luka Djordjević

01710 Berkeley Student Choir and Orchestra: "Evo ti se vraćam"

01711 Visiting Mother in Idvor: "Three-handed Theotokos (Богородица Тројеручица) by Matija Becković, recitation by Ada Praun-Petrović

01712 Pupin's Education in Europe: Vladimir Milovanović, Marija Pavlović, ·     "Variations Serieuses" by Mendelssohn, Sofija Nedić, piano

01713 Pupin's Scientific Contributions: Vladimir Milovanović, Andjelija Janićijević, Luka Djordjević

01714 Berkeley Student Choir sings from "II Rukovet" by Mokranjac

01715 Pupin's Scientific Contributions: Marija Pavlović, Ivana Abramović, Sandra Bogetić

01716 Berkeley Student Choir and Orchestra: "Ajde Jano"

01717 Pupin Late Years: Andjelija Janićijević, Luka Djordjević

01718 Bob Fowler, piano, Nikola Chubrich, violin: "Tamo daleko"

01719 Pupin's Contributions to Serbian Nation in WWI: Ivana Abramović, Sandra Bogetić

01720 нема ничега, треба избрисати

01721 Bob Fowler, piano, Nikola Chubrich, violin: "March to the Drina"

01722 Pupin's Contributions to Serbian Nation in WWI: Sandra Bogetić, Vladimir Milovanović

01723 Pupin's Contributions to Serbian Nation in WWI: Andjelija Janićijević, Luka Djordjević

01724 Berkeley Student Choir and Orchestra: "Oj Kosovo"

01725 Pupin's Bridge

01726 Children from the Serbian School "St. Sava" from Saratoga: "Ode to Serbian Nation (Здравица народу српском)" and Mirjana Petrović

01727 Orchestra "Manasija", Ivica Djordjević, guitar, Ljubomir Krastev, clarinet, Grammy nominated special guest, Branislav Bubalo, accordion, Bill Lanphier, bass

01728 Orchestra "Manasija", Ivica Djordjević, guitar, Ljubomir Krastev, clarinet, Grammy nominated special guest, Branislav Bubalo, accordion, Bill Lanphier, bass   

 

 

 

HRVATSKA ĆE BLOKIRATI INTEGRACIJE AKO TO ŽELE BERLIN I VAŠINGTON

HRVATSKA ĆE BLOKIRATI INTEGRACIJE AKO TO ŽELE BERLIN I VAŠINGTON

 

BEOGRAD, 21. FEBRUARA /SRNA/ - Politički analitičar Dragomir Anđelković naglasio je da će Hrvatska učiniti sve što može da na svakom polju radi protiv Srbije i svih drugih srpskih zemalja i dodao da će praviti konkretne probleme i prepreke Beogradu na putu ka EU ukoliko taj nalog dobije od Berlina i Vašingtona, čija je marioneta.

 
On je za Srnu rekao da Beograd Hrvatsku ni po jednom, pa ni po pitanju evrointegracija, ne treba tretirati kao ozbiljnu i samostalnu državu koja sama donosi odluke o bilo čemu.

"Hrvatska je mala klijentska država velikih centara moći na granici Balkana i centralne Evrope i kao takva radiće ono što joj kažu iz Berlina i Vašingtona", rekao je Anđelković, komentarišući izjavu ministra bez portfelja u Vladi Srbije Jadranke Joksimović da će hrvatska praviti prepreke Srbiji na putu ka EU.

U skladu sa tim, on je dodao da će, ukoliko Berlin odluči da zaustavi proces evrointegracija i nastavi da ucjenjuje Srbiju, Hrvatska sa svoje strane i dalje Beogradu praviti "aktivno neprijateljstvo".

"Ukoliko Berlin to ne bude želeo iz nekog razloga, onda će Hrvatska nastaviti da pravi nama pasivne probleme, ali to onda ne treba preterano ozbiljno shvatiti jer će Berlin znati kako da ukroti svoju marionetsku državu - Hrvatsku", kaže Anđelković.

On smatra da veliki centri moći mogu da imaju presudan uticaj i da Hrvatska uđe u dijalog sa Srbijom i zemljama regiona o nekim važnim, neriješenim pitanjimaa kao što je sukcesija, ako to hoće, mada, kako kaže, ne postoje naznake da su za to zainteresovani.

"Kada bi je pritisli Hrvatska bi to uradila, ali je druga stvar pritiskanje Hrvatske da reši te probleme, a druga kočenje Srbije na putu ka EU. Ako Berlin i Vašington žele da zaokruže EU na ovim našim balkanskim prostorima, ako misle da im je to interes, da se taj geopolitički prostor popuni, onda će oni obuzdati Hrvatsku", ocijenio je Anđelković.

Hrvatska će u tom slučaju, po njegovom mišljenju samo retorički Srbiji praviti probleme,ali će u praksi ostati - nemoćna.

Govoreći o posjeti premijera Srbije Aleksandra Vučića Zagrebu i pozitivnoj atmosferi, koja je po ocjeni medija tu posjetu pratila, Anđelković je ustvrdio da svi "pozitivni tonovi u Hrvata imaju marketinšku notu da bi djelovali operativno pred Briselom".

"Ispod te maske svako moguće zlo nastojaće da nam učine. Bilo unutar same Hrvatske, bilo u Republici Srpskoj ili Srbiji konstanta hrvatske politike prema Srbima je - neprijateljstvo", zaključio je Anđelković.

http://www.srna.rs/novosti1/281263/hrvatska-ce-blokirati--integracije-ako-to-zele-berlin-i-vasington.htm

Ovacije za "Hotel Kosovo"

Ovacije za "Hotel Kosovo"

14.02.2015 | 11:28 | Kultura | Tanjug | komentara: 0 | pregleda: 68

Narodno pozorište iz Prištine, sa sedištem u Gračanici, gostovalo je sinoć u Beogradu sa predstavom "Hotel Kosovo", po tekstu i u režiji Nenada Todorovića.

Podeli ovaj članak sa:

• Iz predstave

Predstava koja je izvedena na velikoj sceni Narodnog pozorišta dobila je velike ovacije.

U mnogobrojnoj publici bili su i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Aleksandar Vulin sa suprugom i prvi teniser sveta Novak Ðoković sa porodicom.

"Hotel Kosovo", koreografski mjuzikl sa podnaslovom "Scenski priručnik za lakše snalaženje u južnoj srpskoj pokrajini, republika Kosovo", izvodi veliki ansambl sa 30-ak glumaca.

Premijera je bila 12. decembra prošle godine u Domu kulture u Gračanici, gde je tom prilikom otvorena stalna pozorišna scena.

Komad u žanru tragične farse oslikava život glavnog junaka simboličnog imena Dobrivoje Anđelković koji je 15 godina nakon rata pokušao da se vrati u svoje selo kod Prizrena. Autor predstavlja dramu povratnika, njegovih unutrašnjih lomova u sukobu sa mrežom institucija, promenjenom realnošću i kolektivnim nasleđem različitih strana.

Beskompromisnoj kritici, na satiričan i gorak način, a scenski efektno, izloženi su i albanska i srpska strana, kao i međunarodna zajednica.

Glavni lik igra Aleksandar Mihajlović. U ansamblu su Zinaida Dedakin, Branko Babović, Bojan Stojčetović, Bora Nenić, Milan Vasić, Igor Damnjanović, Milena Jakšić, uz veliki broj mladih glumaca i igrača.

Muziku je komponovao Bojan Stojčetović, koreograf je Nebojša Gromilić, kostimograf Ljiljana Ružić, a scenograf Goran Stojčetović.

Inače, dolazak Ðokovića izazvao je veliko interesovanje u punoj sali nacionalnog teatra, što ipak nije skrenulo pažnju sa izvrsnog izvođenja umetnika sa Kosova i Metohije, koje je publika nagrađivala aplauzima posle gotovo svake scene.

Po završetku, u Klubu Narodnog pozorišta na koktelu za učesnike i goste, ministar Vulin i Ðoković pridružili su se glumcima i razmenili utiske o predstavi, prijemu kod gledalaca i drugim temama

http://www.radiokim.net/vesti/kultura/ovacije-za-hotel-kosovo.html

О МОСКОВСКИМ ПРЕГОВОРИМА ПУТИНА СА МЕРКЕЛОВОМ И ОЛАНДОМ

• уторак, 10 фебруар 2015 13:22

 

АЛЕКСАНДЕР МЕРКУРИС

Мирно решење украјинске кризе зависи од одлучности Европе да се супротстави усијаним главама у Вашингтону и Кијеву

Све више се приклањам погледу Алистера Њумана (из коментара на један од мојих текстова) да су Меркел и Оланд у Москву отишли без плана, али са намером да са Путином приватно поразговарају – одрже „искрену и отворену дискусију", како би рекле дипломате – о проблемима Европе на једином месту (у Кремљу) где могу да буду сигурни да их Американци не шпијунирају. Биће да су зато разговарали без присуства сарадника.

Такође је јасно да је посета Меркелове и Оланда Кијеву пре пута у Москву била само представа.

Порошенкови званичници инсистирају да на његовом састанку са Меркеловом и Оландом није било речи о федерализацији. Али Оланд је сада јавно подржао „аутономију" за источне области – што ће рећи, федерализацију. А то значи да је о томе сигурно било речи на састанку у Москви. Дакле, Меркел и Оланд нису хтели да са Порошенком разговарају о федерализацији јер знају да се хунта томе оштро противи, па нису хтели да он стави вето на идеју пре састанка у Москви.

Проблем је што се сви претварају да је федерализација унутрашње питање Украјине око којег треба да се сложе две сукобљене стране, што значи да ће њени детаљи бити утаначени тек у току уставних преговора две зараћене украјинске стране. Али, пошто хунта никада својевољно неће прихватити федерализацију, у стварности ће облик федерализације да дефинише Москва – у консултацијама са Новорусијом, Берлином и Паризом – а онда га у преговорима наметне хунти. Што значи да ће цео процес бити изузетно тежак.

 

МОЖЕ ЛИ МИР ДА УСПЕ?

Не само да немали број људи у самом Донбасу (па и у Москви, мислим) сада одбацује федерализацију већ цела прича некако мора да заобиђе вашингтонске тврдолинијаше, који ће без сумње да подрже хунту у опструкцији процеса у којем бар теоретски има вето. Питам се да ли је то уопште оствариво.

Да би овај процес имао икаквих шанси да успе, Меркел и Оланд морају да смогну храбрости да ураде оно што нису могли пролетос – да се јавно супротставе усијаним главама у Вашингтону и Кијеву и наметну им своју вољу. Да ли су то у стању? Имајући у виду колико су се ставови окаменили у протеклих неколико месеци и лажни положај у који су се Меркел и Оланд довели отвореном подршком Кијеву, изгледи за то су много мањи него што су били пролетос.

Додао бих још неколико ствари.

1. Постоји једна велика разлика између ситуације сада и пролетос, која нуди неку наду да ће бити помака. Свако ко прати западне медије не може а да не види нарастајуће осећање пораза. Санкције нису уродиле плодом, украјинска привреда се распада а армија хунте трпи поразе. Ово није био случај прошлог пролећа, када су многи на Западу поверовали да ће хунта да тријумфује у оружаном сукобу са Новорусијом. Стратегија сукоба за коју се у јулу определила Меркел на основу тог убеђења претрпела је потпун и очигледан пораз. Отуд не изненађује што она сад тражи излаз оживљавањем идеја које су Руси предложили пролетос. Њен политички императив сада је да потражи решење како би избегла привид пораза, што би веома ослабило њен положај како у Немачкој, тако и у Европи. Тај политички императив није постојао прошлог пролећа. Сада постоји, и на неки начин врши притисак на Меркелову.

2. Наглашавам да је Меркелова стварни Путинов саговорник. Оланд је присутан и наступа у јавности само да би обезбедио Меркеловој покриће. Она апсолутно не може политички да приушти привид о зближавању Берлина и Москве који би зли језици у Вашингтону, Кијеву, Лондону, Варшави и Балтичким државама прогласили новим пактом Молотов-Рибентроп о подели Европе на немачку и руску интересну сферу. Свиђало нам се то или не, Хитлеров дух још увек виси над Немачком и чини Берлин рањивим на моралне уцене кад год покуша да независно гради односе са Москвом. Зато је Меркеловој потребан Оланд на састанцима са Путином попут овога у Москви.

3. Још један могући трачак наде су наговештаји да у европском, посебно немачком, јавном мнењу долази до промене атмосфере. Шта год да је сврха тренутне расправе у Вашингтону о слању оружја хунти – било да је реч о озбиљном предлогу, покушају убирања дипломатских поена или некој комбинацији једног и другог – у Европи су тиме ужаснути и многи сада почињу да схватају пуне размере нихилизма америчке политике.

Сви медији јуче и данас брује о расколу Европе и САД. То је претеривање. Али по први пут постоји разлика у ставовима између Европе и Вашингтона по питању Украјине. Да ли ће то прерасти у раскид са Вашингтоном и озбиљан, трајан покушај Европе да се против жеља Вашингтона постигне дипломатско решење украјинске кризе, то је већ друго питање. Тренутно лично сумњам у то.

4. Према целом овом процесу сам веома песимистичан. Најбоља прилика да се сукоб реши дипломатски била је прошлог пролећа. Мислим да је, како рече Питер Лавел у емисији где сам гостовао јуче, тај воз неповратно прошао.

 

ГЛАВНИ ПРОБЛЕМ СУ ЕВРОПЉАНИ

Мирно решење украјинске кризе зависи од одлучности Европе да се супротстави усијаним главама у Вашингтону и Кијеву. А то је сада кудикамо теже него што је било прошле године. Осим тога, упркос лошим вестима из привреде и са фронта у Дебаљцеву, фанатике у Кијеву може само да охрабри прича у Вашингтону о оружаној помоћи. То ће додатно отежати већ тежак задатак њиховог довођења за преговарачки сто.

Темељни проблем целе ове кризе је да Европљани никада нису показали ни спремност ни вољу да се сукобе са усијаним главама, иако су за то више него способни. У случају Меркелове питање је колико је њој лично до тога стало. Мој став остаје да ће решење ове ситуације ипак бити војно и да ће преговори у Москви остати само фуснота.

5. Ако грешим и ако Донбас стварно добије неку врсту аутономије, онда могу поуздано да предвидим да ће се у том случају Украјина распасти још брже него да је федерализација договорена прошлог пролећа или лета.

После овако стравичног рата, не видим како би народ Донбаса прихватио федерализацију осим као међукорак до пуног отцепљења и савеза са Русијом. А, ако Донбас добије аутономију, не видим како би народ у местима попут Одесе или Харкова пристао на ишта мању аутономију. Ако су Европљани спремни да виде аутономни Донбас, којом логиком могу ту аутономију да ускрате Одеси или Харкову?

Кад смо већ код тога, на новембарским изборима појавило се нешто што личи на потенцијално аутономистички или чак сепаратистички покрет у Галицији. А после страшног и изгубљеног рата против „сепаратиста" у Донбасу, и свеобухватног разочарења у кијевску хунту, тешко је замислити да се народ Галиције неће осећати превареним ако Донбас добије федералну аутономију иако су њихови синови толико гинули да баш то спрече. Ако Галиција реагује захтевом за исту аутономију какву би добио Донбас – а то је сасвим могуће – онда је са Украјином готово. У том случају неће потрајати дуже од неколико месеци.

Да је федерализација прихваћена прошлог пролећа, или чак лета пре почетка рата, било би не само могуће већ и вероватно да би Украјина могла бар неко време да се одржи, макар на леду.

Сада? Сумњам.

Превео НЕБОЈША МАЛИЋ

Фејсбук страница А. Меркуриса/Стање ствари

 

back to top

 

Ovo je istina

Ovo je istina

Ratko Dmitrović | 06. februar 2015. 21:30 | Komentara: 30

Pune 23 godine prostorima Balkana i Evrope kruži jedna gusta, krvava laž

Pune 23 godine prostorima Balkana i Evrope kruži jedna gusta, krvava laž. Neko vreme stanovala je u arhivama Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu, a nakon presude po tužbi Hrvatske i kontratužbi Srbije evo je ponovo ovde: u Zagrebu, gde je rođena, i u Beogradu gde se gnezdi po potrebi i gde niko od srpskih zvaničnika (iz još uvek neutvrđenih razloga) već 15 godina ne sme ni u oči da je pogleda, kamoli da ospori njeno postojanje. To je laž o ratu devedesetih, o rastakanju Titove Jugoslavije, a glasi: Jugoslaviju je razbila Srbija, predvođena Miloševićem, tako što je izvršila agresiju na Hrvatsku.

Ništa u ovoj rečenici nije tačno, nijedna reč, slovo, zapeta. Ovo je najveća od svih velikih laži iz devedesetih godina, iz te laži izrasle su sve druge. Sve optužbe na račun Srba, sve antisrpske kampanje krenule su iz te laži. A kako je zaista bilo?

Počelo je 30. maja 1990. godine, dolaskom na vlast u Hrvatskoj istih onih ljudi koji su osamostaljenje Hrvatske hteli 1971. godine. Ovo je važan podatak zbog eventualnog "kontraargumenta" kroz spominjanje Miloševića i Gazimestana. Nova vlast odmah pokreće masovne smene i otpuštanje Srba s posla. Kao i Pavelić 1941, tako je i Tuđman 1990. godine tražio da Srbi u Hrvatskoj potpišu dokument o lojalnosti hrvatskoj državi.

Dozvoljen je slobodan povratak preživelih ustaša u Hrvatsku. Među njima i visokom službeniku Ministarstva odbrane NDH, Vinku Nikoliću. Vratio se i Ivo Rojnica, ustaški stožernik za grad Dubrovnik, kojeg je Tuđman odlikovao i imenovao za konzula u Argentini. Zabranjena je upotreba ćirilice, izvršeno nasilje nad jezikom u koji su uvedeni termini važeći za vreme ustaške Nezavisne Države Hrvatske: bojna, satnija, stožer, satnik, bojovnik, postrojba, novačenje, zdrug... a službena valuta postaje kuna, kao i za vreme NDH.

U decembru 1990. godine usvojen je novi Ustav Hrvatske iz kojeg su Srbi nasilno izbačeni a bili su konstitutivni narod. U isto vreme traje akcija razoružavanja opština sa srpskom većinom, što je za posledicu imalo tzv. balvan revoluciju. Marta 1991. Hrvatska oružano napada Srbe u Pakracu i na Plitvicama. S proleća 1991. godine počinju likvidacije Srba po većim i manjim gradovima, uključujući Vukovar. Samo u Sisku zverski je likvidirano više od 500 Srba. Napadi hrvatske paravojske na kasarne JNA krenuli su krajem leta te godine. U Bjelovaru pukovnik Rajko Kovačević predaje kasarnu Hrvatima koji ga, sa još trojicom oficira, streljaju na licu mesta. Nigde u Hrvatskoj nije registrovano da su Srbi ili JNA prvi napali, prvi započeli oružani sukob.

Prvi ministar policije u Tuđmanovoj Hrvatskoj, Josip Boljkovac, napisao je pokajničku knjigu "Istina mora van", u kojoj konstatuje: "Nije Jugoslavija napala Hrvatsku, već je Hrvatska napala Jugoslaviju."

Nijedan od navedenih podataka nije moguće osporiti. Tako stvari stoje. Ovo je istina o ratu u Hrvatskoj.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:532738-Ovo-je-istina

Народ Србије одлучује у Србији колико лавеж паса утиче на звезде репатице

• 13:12 03.02.2015.
• 5 коментара
• Штампај

БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ ОБЕЛЕЖИО 15 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

(из уводног излагања председника Форума Живадина ЈОВАНОВИЋА)

• Ушли смо у 15. годину неговања „културе" немоћи, инфериорности и зависности од Запада: од његових донација, претприступних, приступних фондова, од купаца наших фирми, инвестирања, доинвестирања, стратешких партнера, дугорочних и једнократних...
• Оптужују Србију за великодржавље, а иза тога, у пракси, подржавају неколико великодржавних планова на рачун територије Србије!
• Клањамо се и свим суседима и онима мало даље - и када нас пљују, вређају, туже, клеветају, када нам пред носом изражавају територијалне претензије, и када масовно крше основна људска права Срба, или представника СПЦ, када нам прете... Тобоже, ћутање на увреде није знак слабости већ наше снаге, чувамо се провокација! А „ситница", претњи и претензија сваког дана све више и више!
• Србија је сада председавајући ОЕБС-а. Лепо. Видимо себе и нудимо се да посредујемо у решавању сукоба у Украјини. Потребно је. Али, како да баш у исто време, на самом почетку председавања одлучисмо да молимо Италију да нам посредује у односима са Албанијом?
• Све партије су упрегнуте у иста кола мултинационалног корпорцијског капитала. Странке левице, центра и деснице се разликују само по реторици и то само у време избора   

        ФОРУМ сматра да је Косово и Метохија - интегрални, неотуђиви део државе Србије. Трајно и стабилно решење не може се постићи без поштовања резолуције СБ УН 1244 и Устава Србије.

        Бриселски преговори се воде без правне основе, без ичије подршке, по диктату САД и NATO. Сва искуства током протекле две деценије, недвосмислено показују да је њихов интерес слабљење Србије.

        Оптужују Србију за великодржавље, а иза тога, у пракси, подржавају неколико великодржавних планова на рачун територије Србије! Разуме се, реторика је другачија, али погледајмо шта се дешава у региону.

        Србија је од почетка изложена отвореном диктату, кршењу сопственог Устава и понижавању. Тзв. Бриселски споразум је диктат супротан Уставу Србије и резолуцији СБ УН 1244.

        Неопходно је застати, сумирати стечена сазнања и искуства.

        Потребно је донети нове одлуке и покренути иницијативе о суштини - о статусу. Онако како  је дефинисан у резолуцији СБ 1244 и Уставу Србије, а не у Плану Ахтисарија.

        Интерес и циљ САД и NATO јесте да Србија и призна независност Косова и Метохије, да све препусти Приштини, њеној врхушки и њеном систему.

        О чему говори то што Берлин, Вашингтон и Лондон намећу поглавље 35 као прво, и то са суспензивним дејством?

        О заинтересованости за реформе, демократију и напредак Србије?

        Испоручити јужну покрајину одмах, без резерви и остатка, за обећање чланства у магловитој будућности!

        Форум сматра да нико нема права да обмањује јавност, да тргује Косовом и Метохијом и правима Срба (на повратак, безбедност, самоопредељење).

        Отварање поглавља одлаже се, засад, за годину дана, али, гле чуда, са државног врха изјава - чланство се помера за неколико година унапред, за 2019!

        Клањамо се и свим суседима и онима мало даље - и када нас пљују, вређају, туже, клеветају, када нам пред носом изражавају територијалне претензије, и када масовно крше основна људска права Срба, или представника СПЦ, када нам прете... Нећемо реаговати на сваку ситницу! - чује се повремено из власти.

        Тобоже, ћутање на увреде није знак слабости већ наше снаге, чувамо се провокација! А „ситница", претњи и претензија сваког дана све више и више!

        Наши суседи, свеједно, да ли су већ унутар ЕУ или „на европском путу", изгледа, не примећују нашу снагу, дан за даном, испостављају нове захтеве, претње и увреде. Све дајемо за комплименте да смо важни, незаобилазни, конструктивни,
предвидиви, одговорни - проевропски.

        Србија је сада председавајући ОЕБС-а. Лепо. Видимо себе и нудимо се да посредујемо у решавању сукоба у Украјини. Потребно је. Али, како да баш у исто време, на самом почетку председавања одлучисмо да молимо Италију да нам посредује у односима са Албанијом?

        На унутрашњем плану Форум се залаже против растућег јаза између све веће масе сиромашних и узаног круга енормно богатих, за праведнију расподелу терета социјално-економске кризе. Данас терет кризе сносе сиромашни, а не богати.

        Ушли смо у 15. годину неговања „културе" немоћи, инфериорности и зависности од Запада: од његових донација, претприступних, приступних фондова, од купаца наших фирми, инвестирања, доинвестирања, стратешких партнера, дугорочних и једнократних...

        Знамо обећања, знамо шта смо добили, не причамо, али се надам да знамо и шта су нам узели, колико су однели.

        Помињу се десетине милијарди евра које су из порушене и очерупане Србије исисале само стране банке којима смо великодушно препустили национално финансијско тржиште.

        Форум подржава позив Владе да Срби на Косову и Метохији не продају своја имања, да остану у својим завичајима. Истовремено, позива Владу да се не продају имања Србије као што су „Телеком", ЕПС, ПКБ, пољопривредно земљиште, воде и рудници, да би млади остали у Србији, да били своји на своме.

        Немојмо се хвалити да смо нешто добро продали, почнимо да се хвалимо да смо нешто добро купили!

        Сукцесивне продаје Телекома, ЕПС-а, налазишта вредних минералних богатстава, пољопривредног земљишта, хидро-потенцијала и других  богатстава, само би докрајчиле остатке независности и суверенитета Србије као државе стављајући је, посредством ММФ, под тоталну контролу страних мултинационалних корпорација и центара моћи.

        Да ли то, заиста, желимо?

        Драстично смањивање пензија није начин за крпљење рупа у државном буџету.

        Такав пропис је противуставно посезање у стечена права стотина хиљада људи који су своје пензије зарадили, а не добили као милостињу власти. Рече лаконски Министар финансија: „То је једнократна жртва у интересу бољег живота"!

        Не паде му на памет да ће та „једнократна жртва" многим пензионерима убрзати пут ка „бољем", али загробном животу!

        Подржавамо захтев да се укине смањивање пензија. Надамо се да Уставни суд неће и закон о противуставном смањивању пензије прогласити за политички, неправни акт. 

        Форум сматра да Србија треба трајно да се придржава принципа неутралности и да тај принцип унесе у свој Устав.

        Србији као малој, мирољубивој земљи није место у NATO као освајачком војном савезу.

        Заоштравање међународних односа повећава вредност неутралности. Зато Србија треба да задржи неутралност и подигне је на ниво уставног принципа.

        Време је за опраштање од система неолибералне економије. Потребан је систем у чијем ће центру, уместо његове светости ПРОФИТА, бити ЧОВЕК, његове животне, социјалне, културне и духовне потребе.

        Систем тзв. вишепартијске парламентарне демократије какав је данас претворен је у непребродиву препреку истинској демократији поставши покриће владавине узаних група, некад чак појединаца, иза сцене.

        Све партије су упрегнуте у иста кола мултинационалног корпорцијског капитала. Странке левице, центра и деснице се разликују само по реторици и то само у време избора.

        Парламент је постао позориште, медиј за пропаганду. Нема потеза власти за који она неће тврдити да је на изборима поверење добила управо за то што чини, без обзира што су
такве тврдње, најчешће, напад на здраву памет.

        Парламенти су се изродили у преводилачке службе, фотокопирнице,  и дистрибутере текстова чији су састављачи експерти центара моћи, често хиљадама километара удаљени од градова као што је, на пример, Београд.

        Народ, грађани на одлучивање о животним питањима имају утицаја таман толико, колико лавеж паса на звезде репатице...

        Београдски Форум подржава целовито и доследно спровођење Дејтона, одлучно је против његове ревизије и планова за унитаризацију чији је циљ поништавање принципа равноправности три конститутивна народа и два ентитета и принципа консенсуса. То би представљало ликвидацију саме основе мира и враћање стања на период пре почетка грађанског рата.  Србија, као гарант Споразума има дужност да подржи очување поменутих принципа, уставних надлежности Републике Српске и не сме да подлегне притисцима да прихвати ревизију Дејтона на штету
РС.

        Форум ће наставити да подржава подизање Српског меморијала жртвама геноцида у 20. веку и активно ће учестовати у раду Иницијативног одбора.

        Форум покреће иницијативу за оснивање Савета Срба у региону чији је задатак био анализирање заједничких проблема Срба који живе у различитим државама региона, скретање пажње на њихову обесправљеност и деловање према матичној држави, државама у којима живе и на међународним форумима у прилог поштовања европских стандарда заштите индивидуалних и колективних права.

        У концепт спољне политике потребно је уградити: 1. Историјска искуства; 2. Визију, уз препознавање тренда променама система и односа у свету; и 3.  Геополитички положај земље.

        Ови елементи нису уважени у практичном вођењу
спољне политике.

        Уравнотеженост спољне политике не постиже се декларацијама, већ усмеравањем економских, политичких, безбедносних интереса у складу са дугорочном националном и државном стратегијом. Наше елите, укључујући значајне делове интелектуалне и научне, отворено се додворавају Брислу,
Берлину, Лондону и Вашингтону да би добијале мрвице помоћи, уместо да креативно користе изузетну вредност гео-политичког положаја земље.

        Историјска искуства стављају под тепих јер су, по оцени омађијаних елита,  сметња на „једином путу". Отуда сваки час чујемо од наших вођа да се нећемо укопавати у прошлост, у историју, да морамо мењати заосталу свет како бисмо
одлучно ишли у будућност.

        Реципроцитет у односима са суседима (и свима другима) треба поштовати као свето правило. Једностране концесије и инфериорност Србија скупо плаћа.

        Неутралност уградити у Устав. Није питање у томе да ли би други поштовали неутралност Србије. Основно је да Србија сама себе испоштује а онда ће је и други поштовати.

        С обзиром на укупни развој у Европи и свету, на све озбиљнију кризу у самој Европској унији, на заоштравање у односима Запад - Исток, једностраност у спољној политици могла би се, већ на средњи рок, показати као кобна за Србију.

        Да ли је ико направио анализу стања и трендова унутар ЕУ, где ће се ЕУ наћи 2020. године? Зар нас на то не обавезује развој у Грчкој, Шпанији, Великој Британији, Француској,  Белгији, Немачкој, криза у Украјини?!

        Проблем је кад се мало зна, другачији, али такође проблем,  кад се превише  зна, а највећи кад се чини да се све зна.

        Дипломатију треба организовати као професионалну службу. Велика је штета за државу што се дипломатија често третира као синекура за страначке ласкавце, неспособне рођаке, пријатеље...

        Неопходно је да Влада што пре утврди  прецизне захтеве које морају испунити кандидати за амбасадоре и генералне конзуле (шефове ДКП). Испуњеност услова треба да цени Скупштински одбор за спољне послове... 

http://fakti.org/srpski-duh/narod-srbije-odlucuje-u-srbiji-koliko-lavez-pasa-utice-na-zvezde-repatice