Претражи овај блог

недеља, 28. јануар 2018.

DAČIĆ HRVATIMA: Poslaću im poštom imena 20.000 dece što su pobijena u Jasenovcu. Imali su poseban nož za nas

novosti.rs

DAČIĆ EKSPRESNO ODGOVORIO HRVATIMA: Poslaću im poštom imena 20.000 dece što su pobijena u Jasenovcu. Imali su poseban nož za nas | Politika

Tanjug

4-5 minutes


Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, komentarišući protestnu notu koju je Hrvatska uputila Srbiji zbog njegovih izjava u UN o Jasenovcu, rekao je da je zaprepašćen takvim "licemerjem i bezobrazlukom"

BEOGRAD - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, komentarišući protestnu notu koju je Hrvatska uputila Srbiji zbog njegovih izjava u UN o Jasenovcu, rekao je da je zaprepašćen takvim "licemerjem i bezobrazlukom".

Dačić je za Tanjug kazao da je izložbu o Jasenovcu koja je postavljena u UN-u trebalo da organizuje Hrvatska, a ne Srbija te da on u svom govoru nije izneo lažne činjenice i podatke.

"Šta je u tome lažno? Ja sam rekao da je to jedini logor u Evropi koji nije bio pod Hitlerovom Nemačkom, nego pod ustašama, drugo da su tamo ljudi ubijani na najsvirepiji način", rekao je Dačić.

Dodao je da je sistem ubijanja u koncentracionim logorima pod kontrolom Nemaca bio drugačiji - putem gasnih komora, dok je u Jasenovcu postojalo takmičenje čuvara ko će koliko zaklati Srba, Jevreja i Roma te da je iz hrvatskih izvora poznato da je tokom jedne noći pobednik zaklao 1360 Srba i to specijalno izrađenim oruđem za to - "srbosjekom", nožem za klanje Srba.

"Pošto su oni poslali telefaksom tu notu, ja ću im poslati preporučenom poštom imena i prezimena 20.000 dece ubijenih u Jasenovcu i drugim koncentracionim logorima. Barem bi trebalo da ćute iz počasti i sećanja na te žrtve", istakao je Dačić.

On je naveo da je premijera Hrvatske Andreja Plenkovića pomenuo zato što je on obišao Jad Vašem u Jerusalimu i rekao da je zaprepašćen užasima Holokausta i dodao da je i tom prilikom hrvatski premijer spomenuo samo Jevreje.

"Ali, podsetiću da su u Jasenovcu pored Jevreja pre svega stradali Srbi zato što su bili Srbi, zato što je zvanična politika ustaškog režima bila trećinu Srba pobiti, trećinu pokrstiti, a trećinu proterati i to je radio i govorio Mile Budak. Koliko gradova danas u Hrvatskoj ima ulicu koja se po njemu zove?", naveo je.

Dačić je dodao da je nemoguće da se desi da ispred Mauthauzena ili Dahau stoji "hajl Hitler" ili "zig hajl", kao što je ispred logora u Jasenovcu stajala tabla sa natpisom "za dom spremni".

On je istakao da izložba o Jasenovcu u UN-u nije uperena protiv Hrvatske, već protiv zločinaca i onih koji pravdaju zločine, opravdavaju ih, umanjuju, relativizuju.

"Ako ne želimo da nikada više ne bude ovakvih zločina, onda treba svi zajedno da učestvujemo u obeležavanju ovakvih zločina i zato sam zaprepašćen zbog ovakve protestne note", rekao je Dačić.

"Prosto ne mogu da verujem da se neko još ljuti i da mi treba da se izvinjavamo što smo organizovali izložbu o tome kako su nas klali i ubijali. To je stvarno vrhunac licemerja i bezobrazluka", istakao je.

Dodao je da ako to podrazumeva narušavanje odnosa Srbije i Hrvatske, da je spreman da podnese sve konsekvence, ali da smatra da je istorijski važno za srpski narod da se istina o Jasenovcu čula u UN.

On je naveo da nije govorio o aktuelnoj Hrvatskoj, več o NDH koja je bila "velika Hrvatska, do Zemuna, Novog Sada i Šapca" i zapitao "kada je to velika Srbija uopšte postojala".

"Oni i dan danas u svakom govoru govore o velikosrpskoj agresiji, a to je bila velikohrvatska agresija, koja je obuhvatala i Bosnu i Hercegovinu i obuhvatala deo Srbije. Tamo je živela trećina pravoslavnog stanovništva, milion i 900 hiljada", rekao je Dačić.

Naveo je da nijednom nije spomenuo koliko je bilo žrtava jer ga brojevi žrtava uopšte ne interesuju, već da smatra da kao što Srbija uvažava hrvatske i bilo čije žrtve u svakom ratu, tako bi svako trebalo da se pokloni senima onih koji su stradali od ustaškog noža.

"Ne znam zašto su se oni prepoznali? Ja sam rekao da to nije upereno ni protiv koga, osim protiv zločinaca ili onih koji opravdavaju te zločine", zaključio je Dačić.

 

Strah i beznađe posle ubistva Olivera Ivanovića

vesti-online.com

Strah i beznađe posle ubistva Olivera Ivanovića

Slobodno srpski

9-11 minutes


Dok je Oliver Ivanović bio živ, i sever Kosova i Kosovska Mitrovica imali su svoju dušu, a ljudi nadu da će opstati, da će našoj deci biti bolje. Nažalost, sada kada Olivera nema, kako reče jedan naš sugrađanin, Mitrovica, severni deo, sever Kosova su po onoj Domanovićevoj "Mrtvo more", grad bez duše. Sve se promenilo. Od one nade i optimizma, mi strahujemo šta sutrašnji dan donosi - kazao je Dragiša Milović, predsednik Građanske inicijative "Za naš Zvečan", gostujući u emisiji "Slobodno srpski".

Dragiša Milović u emisiji "Slobodno srpski"

On ističe da je posebno pogođen ponašanjem lokalnih političara i institucija na severu Kosova nakon ubistva Ivanovića, dodaje da nije zadovoljan načinom na koji se vodi istraga i kaže da je i sam zabrinut za svoju bezbednost.

Političari pali na ispitu, istraga u startu loša

- Pali su na ispitu i predstavnici lokalnih samouprava i sve institucije i političari koji tamo rade i žive. Telo Olivera Ivanovića je trebalo da bude izloženo, s obzirom na to da je kasnije sahranjen u Aleji zaslužnih građana, kako reče Ksenija Božović, u najboljoj sali koju Mitrovica ima, da se našim građanima dozvoli da mimohodom izraze saučešće porodici i da se poklone Oliveru Ivanoviću. Nažalost, gledao sam da se telo u sanduku uz stepenice kancelarije Građanske inicijative SDP unosi sa velikom mukom. Moralo je biti vandrednih skupštinskih sednica. Sam narod je pokazao koliko ceni Olivera Ivanovića i narod nije pao na tom testu, za razliku od lokalnih političara - ističe Ivanović.

Na samom početku istrage, podvlači, bilo je dosta propusta. Kako pojašnjava, mesto zločina nije na vreme obezbeđeno žutom trakom i puno prolaznika je tuda prošlo.

- Videla se i pasivnost Unmika, Kfora i Euleksa. Poziv da se naše bezbednosne snage, odnosno istražne jedinice iz Srbije uključe, Priština je odbila. Sve mi to zaista liči na nešto već viđeno, razvodnjavanje i nažalost nisam optimista. Ipak, očekujem i svi mi moramo da verujemo, da će se nalogodavci i ubice pronaći, jer samo tako će se vratiti kakav takav normalan život na severu i u Kosovskoj Mitrovici - zaključuje Milović.

Zabrinut za bezbednost

Dragiša Milović, koji je na proteklim lokalnim izborima bio kandidat za gradonačelnika Zvečena kaže da je i sam zabrinut za svoju bezbednost. I Ivanoviću i njemu su uoči kampanje za izbore zapaljeni automobili.

- Svi smo, pa i ja sam zabrinut, pre svega za svoju porodicu, svoju decu. Ono što zabrinjava je da pored toliko policajaca kosovske policijske službe, pored svih tih sigurnosnih kamera, nijedno ubistvo, teško krivično delo, nijedna paljevina, u poslednje četri godine, više od 24 automobila, bačenih bombi, nije otkriveno.  I tada smo upozoravali - šta posle paljevine naših automobila? Zna se da je verbalno prećeno i mojoj ćerki. Šta posle toga ide, je l' ubistvo? Nažalost, to se i desilo. Policija je trebalo da radi svoj posao. Prošlo je pet meseci od kada su nam zapaljeni automobili, a nikakvu informaciju nemam, dokle se sa istragom stiglo... Da se tada reagovalo na pravi način možda bi se predupredilo ovo što se najstrašnije desilo Oliveru.

Poslednji gradonačelnik Zvačena u srpskom sistemu, ističe i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić postavio pravo pitanje - ko ima koristi od ubistva Ivanovića?

- Odgovor na to pitanje odvešće nas i do nalogodavca i do ubice. Dakle, da li oni koje je Oliver kritikovao - to su i lokalni kriminalci, pa i Vlada Republike Srbije, da li Priština kojima je Oliver na neki način smetao, jer znamo da se Oliver spremao da napravi svoju stranku, da registruje stranku, da se sprema za neke izbore. Da li neki centri moći sa Zapada, da se destabilizuje prostor? U svakom slučaju, neko kome je stalo do mira da građani žive, da se razvija ovaj prostor, takvi sigurno nisu ovo uradili.

Milović dodaje da je ohrabren porukom Vučića tokom posete Kosovu da će se vlast obračunati sa kriminalom i korupcijom u sopstvenim redovima, dodajući da je "predsednik je na čelu svih obaveštajnih službi u Srbiji i verovatno da ima podatke koja su to imena, ko su ti kriminalci".

- Mi očekujemo da će oni u najskorije vreme biti uhapšeni i izvedeni pred lice pravde - istakao  je Milović.

 

Tanjug

Oliver Ivanović

Ko je crtao metu Oliveru?

U razgovoru za "Slobodno srpski" Milović se osvrnuo i na negativnu kampanju pojedinih medija uoči poslednjih izbora, a koja je bila usmerena protiv njega i Ivanovića, zbog koje je podneo i krivičnu prijavu.

- Šta smo prošli, Oliver i ja i naše porodice, najbolje mi znamo. Na Pinku se to dešavalo, ali ono što me je posebno zabolelo, to je televizija Most, gde svi novinari i urednici znaju ko je Oliver, znaju ko je Dragiša Milović. Pozvao sam urednika televizije Most, Ljiljanu Janković i pitao šta se to dešava, kakvi se to spotovi emituju? Oliveru da se pripisuje albanska zastava, da je izdajnik, da je satelit Prištine, da je pokvaren, nepošten čovek. Ona je rekla da je tu nemoćna i da je spot naručen i urađen u Beogradu. Dakle, ona je tu samo da sluša. Zato smo preko advokata podneli krivičnu prijavu i iskreno se nadam da ćemo na sudu dokazati ko je crtao metu Oliveru Ivanoviću, jer su se u tu harangu uključili i pojedini vladini službenici. Među njima direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić kaže: ''Ko glasa za Olivera Ivanovića taj glasa protiv interesa države Srbije, ko glasa za Olivera Ivanovića taj razbija jedinstvo države Srbije''.  Dakle, sve smo to mi prošli i ono što je najteže u čitavoj toj situaciji je da smo bili zatvoreni, bez mogućnosti da kažemo šta je istina. Tu istu gospođu Janković sam zvao i tražio 10 minuta da Oliver Ivanović i ja gostujemo na Televiziji Most, a ona nam je rekla da ne može, jer su svi termini zauzeti - podvlači Milović.

Izvor TV Most, dokaz da je Ivanović praćen

Milović smatra da bi istražni organi trebalo da uzmu u obzir i izveštaj TV Most naslovljen "Da li Ivanović sa Kforom i Prištinom dogovara okupaciju severa Kosova?" Podsetimo, TV Most je 17. oktobra 2018. godine objavio i fotografiju Olivera Ivanovića kako se pozdravlja sa jednim pripadnikom Kfora ispred automobila, a izvor te televizije je, kako su naveli, ''naš izvor'' koji im je dostavio i fotografiju i opisao ostale detalje oko mesta sastanka. U izveštaju TV Most je još i navedeno da Ivanović taj sastanak nije najavio, niti je bilo kakve informacije o njemu izneo u javnost na konferenciji za novinare tog dana.

- Oliver ništa tajno nije radio. Znam kad je trebalo da se vidi sa tim oficirom Kfora. S obzirom na to da je Oliver još bio pod istragom, to nije trebalo da bude javno, ali i to bi bilo javno da nije ove prepreke, ali samim tim što je neko to snimio i to prikazao znači da je Oliver praćen i da je želelo da se pokaže tako da on nešto sklapa na štetu Srba koji žive na Kosovu i Metohiji. To je takođe jedan od podataka koji ljudi koji se bave istragom treba da uzmu u obzir - kaže Milović.

Nasilje rađa nasilje

Komentarišući izjave pojedinih analitičara i političara u u Beogradu o mogućnoj nasilnoj skciji specijalnih jedinica kosovske policije ROSU na severu Kosova, Milović smatra da su to "priče za javnost" i da za njima trenutno nema potrebe.

- Apsolutno nema razloga da oni nešto nasilno rade. Oni tamo mogu slobodno da dođu i preuzmu i vode slučaj oko ubistva Olivera Ivanovića. Međutim, iskustvo nam govori da svaki pokušaj nasilja, nasilnog sprovođenja specijalnih jedinica na severu rađa kontra nasilje.

O odnosu zvaničnog Beograda prema Kosovu u poslednjih pet godina, Milović kaže da situacija "nikada nije bila gora".

- Ranije je bilo više iskrenosti i transparentnosti, veće sloge i jedinstva, nije se gledala partijska, stranačka pripadnost, ni u vreme gospodina Nebojše Čovića, nakon toga profesora Samardžića, Sande Rašković-Ivić, Vuka Antonijevića, Gorana Bogdanovića, Aleksandra Vulina... Zaista, radili smo zajedno kao tim. Posle 2013. vidimo nešto sasvim drugo. Svako drugačije mišljenje, svaka druga opcija blati, satanizuje. Ne možemo tako - kaže Milović ističući da se "situacija poslednjih godina posebno pogoršala na severu Kosova."

Velika nezaposlenost, droga i kriminal

Nakon što građani i na severu Kosova izašli na kosovske izbore i formirali opštine u sistemu Prištine, malo toga se promenilo na bolje, kaže Milović.

- Milioni su se slili na sever iz budžeta za sever, za razvoj iz Evropske Unije, iz Beograda, Prištine, ali je to netransparentno. Istražite ko dobija poslove na severu. Videćete da je jedna firma dobila preko 120 projekata, odnosno poslova, a da sve poslove na severu rade Albanci. Dakle i tamo gde bi Srbi mogli da se uposle, a velika je nezaposlenost, mladi nemaju posla, ima droge, kriminala... Jedan podatak moje koleginice neuropsihijatra kaže da ima 14 hiljada mladih koji su zavisni od nekog narkotika. To je zabrinjavajuće i poražavajuće za sve nas - kazao je Milović.

U razgovoru za "Slobodno srpski", Milović, trenutno odbornik u SO Zvečan kaže da se posle ubistva Olivera Ivanovića i svega što mu se dogodilo, neće povući iz politike.

- Neću se povući. Sigurno je da ću sa  svojim odbornicima ukazivati na ono što je dobro i loše. Recimo, gradonačelnik je nabavio dva džipa od 80 hiljada evra, pa ćemo ga pitati na prvoj narednoj sednici da li je opština Zvečan toliko bogata da tih 80 hiljada nije mogla negde pametnije da uloži. Imam dužnost prema našim sugrađanima da se uključim u rad lokalnog parlamenta i da rešavamo lokalne probleme - rekao je Dragiša Milović.

 

петак, 26. јануар 2018.

Отворена изложба „Јасеновац-право на незаборав” у Њујорку

politika.rs

Политика Online - Отворена изложба „Јасеновац-право на незаборав" у Њујорку

7-9 minutes


ЊУЈОРК - Министар спољних послова Ивица Дачић отворио је у Уједињеним нацијама изложбу „Јасеновац-право на незаборав", поручујући да страхоте у Јасеновцу не смеју заборавити и да он мора остати један од најзначајнијих симбола страдања Срба, Јевреја, Рома, антифашиста Хрвата и других нација, симбол масовног и беспримерно суровог убијања.

„Значајан прилог очувању сећања на тај симбол је и ова изложба коју имам част да отворим. Жртве које су пале за идеале неког бољег и слободнијег света не смеју бити узалудне", рекао је Дачић синоћ на отварању, наводећи да ако не негујемо културу сећања и нисмо на опрезу, ризикујемо да нам се понови трагична судбина из прошлости.

Он је истакао да циљ изложбе зато није само да упозна међународну јавност са једним мало познатим поглављем Другог светског рата, већ и да упозори на опасности од оживљавања идеологије и политичке праксе које су довеле до таквих страхота.

„Део таквих настојања су и ненаучне реинтерпретације догађаја и процеса из периода Другог светског рата које постају део јавног говора и оправдавају злочине. Наша дужност је да се против тога боримо, јер заборав злочина је нови злочин и позив да се он понови", истакао је Дачић отварајући изложбу.

Изложба је отворена у оквиру обележавања Међународног дана сећања на Холокауст, 27. јануар, који су прогласиле Уједињене нације у знак сећања на дан ослобођења Аушвица.

Дачић је додао да је Јасеновац био највећи логор у Европи којим нису управљали нацисти, већ су њим управљале хрватске усташе, како је рекао, можда најнеобичнији десничарски екстремисти Европе.

„Осим Јевреја и Рома, хтели су да истребе и све Србе у својој држави, као и Хрвате и муслимане антифашисте. Србима је био забрањен живот у неким деловима хрватских градова, као и Јеврејима", подсетио је он.

Навео је и да је идеолог њиховог покрета, Миле Будак, изјављивао како трећину Срба треба побити, трећину иселити и трећину преобратити у католичку веру.

Он је додао да када је реч о логору Јасеновац, њега морамо схватити не само као место ужаса, масовне смрти и неизмерне патње, него и као оличење система који је створен после агресије на Југославију априла 1941. и стварања Велике Хрватске, односно Независне Државе Хрватске.

По свом уређењу усташка НДХ је била истоветна нацистичком немачком моделу, указао је Дачић додајући да се то пре свега огледа у чињеници да је она као свој национални задатак првог реда поставила уништење читавих националних, верских и „расних" група.

„Та сличност се огледа и у стварању мреже концентрационих логора и логора смрти, какве је организовала још само нацистичка Немачка. За разлику од немачког убилачког механизма, механизам хрватске усташке државе био је усмерен према сопственим грађанима, односно према Србима, Јеврејима и, нешто касније, Ромима, рекао је он.

Дачић је навео да је чињеница да је једна новостворена држава „новог европског поретка" до краја свог постојања настојала да на разне начине, углавном физички, уништи готово трећину становништва сопствене државе заиста феномен без преседана, чак и у тако крвавом рату какав је био Други светски рат.

„Оличење такве политике и таквог система је управо логор Јасеновац којем је посвећена ова изложба., истакао је он.

Дачић је подсетио да су истраживачи утврдили да широм НДХ постојало преко 320 мањих и већих јама и понора у које су бацани живи или масакрирани Срби свих узраста и оба пола.

Он је додао да је убрзо овакав начин убијања допуњен много ефикаснијим: логорима, као и да је створен низ привремених логора из којих су Срби и Јевреји упућивани у први логор смрти усташке државе, у Госпић и да је у том логору отпочело и „коначно решење јеврејског питања", односно холокауст у НДХ.

Он је објаснио д аје Јасеновац био једини логор у „новом европском поретку" који није био у систему нацистичких логора и да је служио искључиво за остваривања хрватске усташке политике уништења „непожељних" национално-верских и „расних" група, казао је Дачић.

Јасеновац је по броју жртава био један од највећих концентрационих логора у Европи, а ни до дан данас није утврђен коначан број жртава, рекао је Дачић истичући д аје и по најнижој хрватској процени, Јасеновац у самом врху логора смрти у Другом светском рату.

Од њега је веће само неколико логора у Пољској, а двоструко су мањи злогласни логори Бухенвалд и Дахау.

„Чак и ако не говоримо о броју жртава, Јасеновац је можда и први у Европи по бестијалности убијања", указао је министар.

Навео је да су и смаи нацисти били згрожени усташким методама, подсећајући да о усташким злочинима говори и поема „Јама" хрватског песника Ивана Горана Ковачића.

„Они су укључивали клање, вађење очију, убијање маљем, спаљивање живих људи... За један православни Божић, усташе су организовале такмичење у клању ножем. О том догађају знамо јер је један од извршилаца касније тражио психолошку помоћ лекара", навео је Дачић.

Он је додао да је на изложби изложен и „србосјек", специјално оружје дизајнирано за брже убијање Срба којим су усташе клале људе по логорима НДХ.

„У Јасеновцу је усташку награду добио Петар Брзица зато што је у току само једне ноћи (између 29. и 30. августа 1942) заклао 1360 Срба. Треба знати да је међу жртвама усташа и 91 члан фамилије Николе Тесле. Такође, трагичан је и податак да је само у Јасеновцу од усташа страдало 19 432 деце", навео је Дачић.

Он је указао да никада нису извршена свеобухватна истраживања, која би дала уверљив одговор на питање броја и идентитета жртава логора Јасеновац.

„У сваком случају, концентрациони логор и логор смрти Јасеновац био је највећи логор на простору некадашње Југославије и југоисточне Европе. По броју жртава, који се свакако мери стотинама хиљада, Јасеновац је једнак великим нацистичким концентрационим логорима. Међутим, по систематском бестијалном убијању он је свакако без премца међу другим концентрационим логорима и логорима смрти у „новом европском поретку".

Дачић је рекао и да питање меморијализације логора Јасеновац није решено на примерен начин, а један од основних разлога за то је чињеница да су власти Хрватске систематски уништиле логорске објекте који су остали пошто су усташе напустиле логор и минирале га.

„На жалост, политика потискивања, заборава и симетрије злочина није могла да надомести оно што је цивилизацијски дуг према мртвима, али и према живима: суочавање са злочином, његово кажњавање, научно истраживање и адекватна меморијализација", рекао је Дачић напомињући да је у Јасеновцу шездесетих година прошлог века изграђено спомен-подручје, делом и под притиском родбине жртава.

Међутим, музејска поставка у њему никада није могла да надомести аутентичност логорских објеката и целог комплекса, укључујући масовна стратишта у Доњој Градини.

Најновија меморијализација овог логора у Републици Хрватској изазвала је велике контроверзе, пре свега због чињенице да се у индивидуализацији жртве изгубила њена припадност одређеној нацији или „раси", иако је управо то био разлог страдања највећег броја заточеника.

„Такав приступ треба посматрати као део ширег тока ревизије историје Другог светског рата и политике НДХ, у чему логор Јасеновац има врло значајно место", рекао је Дачић.

Он је поручио да је зато потребно јавно осудити сваку врсту историјског ревизионизма који негира злочине приказане на паноима и који је у сукобу са темељним антифашистичким вредностима.

„Не смемо дозволити насилно нити перфидно мењање погледа на прошлост и историјске чињенице, јер се тиме релативизују и негирају геноцидне и злочиначке политике према целим народима у прошлости", указао је Дачић.

Дачић је такође поздравио и захвалио се на присуству преживелим јасеновачким логорашима. (Танјуг)

 

среда, 24. јануар 2018.

Наставак америчког прекрајања Балкана

nspm.rs

Наставак америчког прекрајања Балкана | Политички живот

Драгана Трифковић

17-21 minutes


После кратког предаха који је био условљен реконфигурисањем америчке администрације након победе Доналда Трампа на председничким изборима, агресивна спољна политика САД добија новe импулсе. Иако су неки политичари на Балкану (наивно) очекивали да ће се спољно-политички курс САД променити, сада можемо да се уверимо да је то била потпуно погрешна процена. САД настављају већ давно зацртаним смерницама уз примену агресивних механизама. У претходним деценијама, након завршетка Хладног рата, САД су заједно са водећим земљама ЕУ исцртавале нове границе на Балкану и креирале „реалност" правећи слику о ратним дешавањима према сопственим потребама. Русија је након распада СССР-а и унутрашњих неприлика са којима се суочавала, била онемогућена да озбиљно утиче на светска дешавања. Међутим, сада су се ствари промениле, и то САД условљава да убрзају своје кораке.

 

-          САД губе утицај на међународној сцени

Русија је за последњих десет година успела да се стабилизује и ојача у сваком сегменту, и поред многобројних претњи које су западне земље директно креирале. Повратила је међународни углед и постала незаобилазни фактор у решавању криза, што се јасно може видети на Блиском Истоку. Руководство Руске Федерације је показало висок ниво стрпљења и мудрости у решавању бројних проблема са којима је суочено. Ипак, Русија још увек нема важну улогу на Балкану и утицај који би могао да се супротстави америчким тежњама. Политика САД на Балкану је супротстављена националним и државним интересима Србије, али се она спроводи због тога што су политичке елите, али и многи чиновници, директно контролисани од стране Запада. У свим државним структурама и институцијама Србије раде људи који су школовани и обучавани на Западу и који према Западу имају специфичан и некритички однос базиран на узајамним интересима. У том смислу, чак и када се промене политичке елите, остаје иста администрација, односно чврста спрега појединаца који раде у различитим институцијама и који су спремни да остварују своје циљеве независно од политичког курса државе. То је спрега која поред медија и безебедносних структура „корективно" делује на политичко руководство. Са овим проблемом се суочавају чак и САД  данас, а за опис тог проблема користи се термин „deep state". Осим проблема на унутрашњем плану, САД се суочавају са много озбиљним изазовима на међународном плану, због све већег јачања Русије и Кине, а затим и других земаља које нису подређене Вашингтону. Такав развој догађаја доводи до тога да чак и стратешки партнери САД као што је Саудијска Арабија на Блиском Истоку, или партнери из НАТО као што је Турска, желе да редефинишу своје односе са Вашингтоном, односно Москвом.  Иако је руски утицај на Балкану, на који нас стално упозоравају западни медији и званичници, минималан, западне земље убрзавају своје активности,  управо због опасности да би Русија могла да прошири свој утицај. Са америчке тачке гледишта, опасност по Балкан не представља искључиво јачање Русије на међународном плану, већ и чињеница да су Срби изразито про-руски настројени, а такође и револтирани дугогодишњим односом западних сила. Због тога, иако је Запад уложио вишегодишњи труд да преобликује и уреди Балкан по сопственим потребама, овај труд може у садашњим и будућим околностимаврло лако да буде неутрализован.

-          Медијске манипулације

Србија је под јаким евроатлантским утицајем и на „безалтернативном" путу у ЕУ.  Ова безалтернативност није неминовна, већ је прихваћена као таква од стране политичких елита, као предуслов доласка на власт. Слобода, демократија и људска права су вредности које нам се нуде као опште прихваћена норма ЕУ, која се у пракси може сагледавати кроз тоталитарне моделе. „Слобода" постоји и њено постојање се не може доводити у питање. У складу са таквом поставком, демократско изражавање мишљења и воље није неопходно. Напротив. Сваки дијалог друштва и анализирање позитивних и негативних страна приступања ЕУ, изричито су непожељни. Европске интеграције се спроводе у атмосфери страха и под константним политичким уценама од стране Брисела, које политичке елите у Србији прихватају и испуњавају, бојећи се за сопствене позиције. Србији се стално нуде услови које мора да испуни, а по испуњавању већ преузетих, долазе нови услови на ред. Напредак Србије на европском путу оцењује се према политичким потребама Брисела у зависности од тога да ли је у датом моменту потребно да похвале или искритикују власти, а реално стање је вишеструко горе у поређењу са некадашњим једнопартијским системом. Садашња „слобода медија"и „независно судство" су на нивоу који је незамислив за многе диктатуре и неуређена друштва. Медији се могу поделити на оне који су под директном контролом Запада или под директном контролом власти.

Независни медији су потпуно маргинализовани, функционишу са минималним ресурсима и присутни су само у форми интернет портала или интернет радио-телевизије. Западу је потребна контрола над медијима у Србији како би деловао на јавно мњење у Србији у складу са сопственим интересима, док је режиму контрола неопходна како би манипулисао чињеницама зарад опстанка на власти. Запад користи медије за дезинформисање јавности у Србији о светским дешавањима, за улепшавање слике о ЕУ, за спровођење анти-руске пропаганде и за „преумњавање" и „преваспитавање" људи. Режим користи медије за улепшавање слике о резултатима сопствене политике и за манипулисање пре свега сопственог бирачког тела, које је већински про-руски настројено. Државно руководство Србије званично пропагира војну неутралност и истиче да води избалансирану спољну политику. Међутим, такве тврдње су далеко од реалности. Садашња власт је од 2012. године унапредила војну сарадњу са НАТО и подигла је на највећи могући ниво тако да је чланство Србије у НАТО остало неиспуњена формалност која онемогућава Србију да има било каква потраживања. С друге стране НАТО остварује сва права која су им потребна. Србија је усмерена на војно-техничку сарадњу са западним силама, САД и европским чланицама НАТО, а такође учествује и у борбеним мисијама ЕУ што аутоматски значи да није „неутрална". Сарадња са Русијом је на неупоредиво нижем нивоу, али се та сарадња медијски промовише, док се сарадња са САД и НАТО не промовише, чиме се стиче погрешан утисак. И поред свега, за Запад није више прихватљив ни минималан ниво сарадње Србије са Русијом, као ни медијско манипулисање про-руским осећањима.

-          Поруке Србији из САД

Недавно је приликом посете Србији амерички чиновник пренео врло јасну поруку. Заменик помоћника државног секретара САД Хојт Брајан Ји је на српском језику у Београду рекао: „Не можете седети на две столице". Он је у свом обраћању појаснио да земља која жели да постане члан ЕУ, мора да пошаље јасну поруку, а не да балансира између две стране. Такође је напоменуо и да САД не разумеју зашто би особље Српско-руског хуманитаног центра требало да добије дипломатски имунитет. Ставове које је изрекао у Београду, амерички званичник је поновио пре пар дана у интервјуу који је дао америчкој телевизији Н1, истичући да је то званични став Вашингтона. Иако такви ставови представљају директно мешање у унутрашња питања Србије, амерички званичник истиче да свака земља има право да се стратешки определи. Остаје нејасно којим механизмом Србија може да се определи? Да ли земљу опредељују политичке елите које контролише Запад или демократија подразумева и право на референдум на ком би се народ изјаснио да ли жели да приступи ЕУ под јасно дефинисаним условима? Услов Србије за приступање ЕУ је признавање нелегалне сепаратистичке творевине, односно одрицање од дела своје територије. Овај процес је доведен до краја и од садашњег режима се очекује да потпише свеобухватни мировни споразум са Приштином којим би Србија легализовала отимање Косова и обавезала се да неће онемогућивати овој територији да на међународном нивоу функционише као држава. По свим показатељима, садашња власт се унапред обавезала на такав корак. Осим признавања Косова, европске интеграције обавезују Србију да усклади своју спољну и безбедносну политику са ЕУ, што подразумева раскидање Уговора о слободној трговини са Русијом, затварање Српско-руског хуманитарног центра и увођење санкција Русији.

Због тога европске интеграције Србије сада добијају толику подршку од стране САД, иако је процес проширења ЕУ заустављен и Србија нема шансе да приступи овој заједници пре 2025. године. Узимајући у обзир садашње стање ЕУ, нереално је очекивати било какву перспективу у тој заједници, која не успева да се избори са многобројним проблемима. На нерешену економску кризу се надовезала мигрантска криза уз коју се погоршала безбедносна ситуација у ЕУ. Након изласка Велике Британије из ЕУ, сада је на ред дошао талас сепаратизма у земљама чланицама, а у пракси се показало да не постоји јединствена политика ЕУ по многим питањима. У таквој ситуацији неразумљиво је да било која држава жели да прихвати проблеме са којима се ЕУ суочава, и то још по цену наношења озбиљне штете државним и националним интересима, што се Србији нуди. Чак и да такву сулуду понуду Србија прихвати, то опет није гарант да ће ЕУ опстати у садашњој форми и да ће Србија моћи да оствари било који добитак. Поставља се питање због чега би Србија прихватала крајње штетне услове који се пред њу постављају како би остала на путу интеграција за који се не зна ни када ни како ће се завршити.  Ипак, из онога што нам је саопштено из Вашингтона, јасно је да ће уследити додатни притисци у циљу заокруживања косовске „независности" и раскидања веза између Србије и Русије.

-          Одвраћање Русије са Балкана

Одвраћање Русије са Балкана ће постати приоритет америчке политике на Балкану због тога што ширење руског утицаја може да доведе у питање сав досадашњи противправни улог америчке политике. То се најпре односи на Србију, као земљу у којој је народ већински  усмерен ка Русији.  Други разлог је тај што ће се резултат овог подухвата рефлектовати и на остале земље у региону у којима живе Срби. Без обзира на установљени анти-руски курс у ЦГ или БЈРМ, без преусмеравања Србије на исти, не може да се постигне циљ, а за САД је то - Русија ван Балкана. Оваква политика наравно није ексклузивна само за наше подручје, већ САД представљају озбиљну препреку развоју сарадње између ЕУ и Русије. Оне гомилају војску на границама Русије, у југоисточној Европи и на Балтику,  и подстичу анти-руску хистерију, плашећи Европу Русијом. За САД то представља једини начин задржавања важне улоге у овом делу света, а за све остале представља озбиљан проблем и опасност. Али да се вратимо на Балкан. На недавно одржаној конференцији Атлантског савета предочена је „нова америчка стратегија за Балкан" из које се такође види да САД намеравају да појачају своје присуство на Балкану. Кључне ствари које САД намеравају да предузму су убрзавање европских интеграција преосталих земаља Балкана и појачавање војног присуства, пре свега у бази Бондстил. У извештају се такође предлаже „историјско помирење САД и Србије" и то једино под условом да се Србија значајно дистанцира од Русије.

Наравно историјско помирење с америчке тачке гледишта не подразумева враћање окупираних територија и плаћање огромне материјалне штете начињене у агресији на Србију. Историјско помирење подразумева мирење Србије са наметнутом улогом вечитог губитника који се диви сопственом тиранину и то онда када је најслабији. Председник Србије Александар Вучић је изјавио да је задовољан предложеном платформом Атлантског савета и да би било добро када би се то преточило у реалну политику САД. Међутим то није све што САД припремају за Балкан. За наредни период планирано је успостављање још јаче контроле над медијима и формирање „Медијског центра за борбу против руских дезинформација" у Србији. Овај Центар ће се пре свега бавити дезинформисањем јавности, вођењем анти-руске пропаганде и усмеравањем јавности ка САД, ЕУ и НАТО. Према писању „Новости": „на овом пројекту су ангажовани и НАТО сектор за јавну дипломатију из Брисела и НАТО Канцеларија за везу у Београду, а важну улогу има и Сајмон Фицгибон, аташе за одбрану у Амбасади Велике Британије у Београду. Финансирање пројекта, ићи ће преко Атлантског савета, Немачког Маршаловог фонда, Националне задужбине за демократију (NED) која је један од главних финансијера такозваног невладиног сектора у Србији, као и преко Америчке (војне) команде за Европу (USEUCOM)". Поред тога, САД ће се усресредити и на додатно слабљење стратешке позиције Србије на Балкану, управљајући кризама и конфликтима у региону. Поред албанског фактора односно пројекта „Велике Албаније" вршиће додатне притиске подстрекивањем власти у БиХ да преиспитају „српски кривицу" у начињеном „геноциду", али и преко новоизабраног руководства БЈРМ које ће активно подржавати све америчке иницијативе на Балкану. За сваки случај, Балкан је недавно уцртан као потенцијална зона сукоба на карти коју је креирао Амерички центар за превентивну акцију. Ако имамо у виду да су САД креирале такву ситуацију на Балкану да потенцијални сукоби стално постоје и да Америка увек има механизме да их покрене, онда то и није превелико изненађење. Више треба да послужи као опомена.

-          Србија без стратегије и капацитета

Непостојање озбиљне државне стратегије Србије и аматеризам српских политичара ће доћи до све већег изражаја у околностима које се намећу. У унутрашњој политици је могуће манипулисати јавношћу и садашња власт на челу са Александром Вучићем је показала до сада невиђено умеће манипулације. Међутим, у међународној политици је сваки покушај таквог вођења политике, посебно према великим силама, у старту осуђен на пропаст. Таква политика доводи до губитка поверења и поштовања на међународној сцени и до деградације опште позиције државе. Јасно је да је садашња декларативна политика „балансирања и војне неутралности" постала неодржива и да се од Србије очекује да се определи. Притом се евроатлантско опредељење власти и политичких елита, узима као већ јасно дефинисан став. С обзиром на то да су садашње власти пре доласка на функцију јасно дефинисале своје односе са Западом, оне нису у позицији да одлучују већ да спроводе туђе одлуке, а у западној демократији се не подразумева да народ  може да утиче на било какаве стратешке одлуке. Чак и ако је неки вид демократије пожељан у САД, то не значи да је он доступан другим земљама. И ту се круг затвара.  Србија треба да призна Косово потписивањем свеобухватнох мировног споразума са Приштином, да избрише Косово из Устава, да раскине своје односе са Русијом (Трговински договор, Српско-руски хуманитарни центар и др.), да уведе санкције Русији чиме ће заслужити помирење са САД и да убрза интеграције како би јој остало времена за чекање пред вратима ЕУ. Чак и да садашња власт спроведе све те самоубилачке кораке, ни то јој не би осигурало безбрижан останак на власти, јер после услова увек долазе нови услови, а постоје још многа питања која би могла да се реше у туђу корист, од Дејтонског споразума, до положаја мањина, Рашке области и сл. С друге стране, да би се неко супротставио америчким тежњама, уценама и лошим намерама, морао би да поседује и знање и умеће, али што је још важније, да не буде искомпромитован ни по једном основу. У том смислу, Србија (односно српско руководство) нема никаквог капацитета за супротстављање америчким тежњама. Посебно ако имамо у виду пређашње догађаје у БЈРМ, где се САД кроз борбу против криминала и корупције обрачунавају и са бившим партнерима који нису имали превише разумевања око напуштања власти. Интересантно је и да нове опозиционе снаге у Србији, које би волеле да преузму (политичку) улогу садашњих власти, управо инсистирају на неопходности борбе против криминала и корупције.

За садашњу власт прекидање односа са Русијом не представља стратешки проблем, пре свега због недостатка одговорности, већ представља лични проблем којим би онемогућили себи да имају било какву одступницу. И то је једина срећна околност у садашњим условима. Међутим неизвесно је какву одлуку ће донети, због тога што им околности ни у једном случају не иду на руку.

Уколико се Србија реши да жртвује односе са Русијом, то ће јој дугорочно онемогућити да поврати свој суверенитет и да очува територијални интегритет. Тиме би Србија ушла у нову деструктивну фазу, којом би довела у питање и положај Срба у другим државама региона, али и опстанак Србије у крајњој линији. Већ сада многи Вучићеви независни аналитичари појашњавају да је Русија далеко и да Русија заправо нема озбиљне намере са Србијом, чиме јавност припремају на могућ раскид односа са Русијом. С друге стране, такав корак би сносио велике последице по владајуће структуре јер је њихово гласачко тело про-руски опредељено, и то би довело до губитка подршке у јавности а затим и до губитка власти.  С друге стране, уколико власт не буде желела да раскине везе са Русијом, и супротстави се таквим тежњама Американаца, борба против криминала и корупције ће постати приоритет за демократизацију Србије на путу ка ЕУ. То за садашње власти представља најгори могући сценарио одласка са власти.

У сваком случају ће се наредних месеци решавати питања која ће имати велику важност за будућност ове државе, а јавност у Србији, у највећој мери, нема могућност да сагледа озбиљност ситуације у којој се налазимо и да увиди реалне проблеме са којима се суочавамо. Неизвесно је каква ће решења бити донета и који „стицај околности" ће пресудно одлучити о нашој судбини.

Добра ствар је да САД не иде остваривање зацртаних планова, што се види на примеру Блиског Истока и да даљи кораци које предузимају на Балкану могу да имају краткорочни ефекат. Промене на међународној сцени су незаустављиве, а најпре ће промене односа снага на Блиском Истоку имати свој утицај и на Балкан. Лоша ствар је што не користимо текуће промене за побољшање сопствених позиција, већ смо неми посматрачи који чекају да лични интереси владајућих „елита", донесу најзначајније пресуде.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

 

уторак, 23. јануар 2018.

Шта Америка циља убиством Ивановића?

standard.rs

Шта Америка циља убиством Ивановића?

http://newlookworld.com/

6-7 minutes


уторак 23. јануар 2018. 13:45

Најава да ће се у истрагу укључити FBI најава је нових уцена пред којима ће се наћи Србија

Свака помоћ која је Србима икад стигла од САД била је прикривена ломача. После сваког доброчинства Беле куће били смо сиромашнији, криминализованији, задуженији, разједињенији, мањи. Након сваког милосрђа множиле су се затворене фабрике, радници без прстију, масовни злочинци, педофили, оцеубице, растурене породице, мужеви злостављачи, ћерке и мајке преобраћене у силиконске лутке, ђаци са Гвантанамо склоностима. Потврђено!

Најава да ће се у истрагу стравичног и трагичног убиства Оливера Ивановића укључити FBI није добра вест за Србију. То је директан пуцањ у наше интересе. Нов притисак на председника Вучића и владу. Снајпер утицаја нациљан у финале београдских избора.

Одакле знам то што тврдим? Прво, зато што је политичка употреба Ивановићевог убиства најважнија тачка у стратешком плану антивучићевске кампање, која ће уследити у зениту избора за Београд. Друго, много је елемената који се подударају са акцијама у којима су рушени Слободан Милошевић, Ђинђић, Коштуница, Гадафи, Јанукович, Aсад… Треће, зато што Ивановићево убиство брутално подсећа на ликвидације Славка Ћурувије и Зорана Ђинђића. У сва три смакнућа хици смрти испаљени су без промашаја, а налогодавци и инспиратори нису откривени.

Међутим, бруталност злочина, прецизност егзекутора, и мистериозност нису једини нити кључни маркери које повезују ове три смрти. Савршеност политичког злочина крије се у ситницама. У измењеној призми посматрања.

Аутомобил регистрован на особу без идентитета, као злокобни печат смрти, појавио се и 1999. и 2003. и сада 2018. године. Аутомобил носи тајну поруку дуге руке невидљивих господара српске прошлости, садашњости и будућности. Тај успутни мотив донеће судбинско разрешење у последњем чину борбе за Беогард. Уз то, три убиства повезују и три ленглијевска С – суровост, страх, смрт.

Они имају дубљу и опаснију позадину. Субверзивност. То четврто С у америчкој режији за Србе је фатум. Почетак и свршетак свега, као у грбу Немањића. Та зла коб очигледна је, али се крије у детаљима. Мноштву детаља. Унапред припремљених удица прецизно дистрибуираних јавности прво кроз таблоиде, а онда кроз озбиљне медије које контролишу вашингтонски демијурзи.

Све те нити треба да доведу до планираног финала, у ком ће неки Србин, крадљивац кокошака, пристати да за пар десетина хиљада евра призна да је ликвидирао Ивановића. Пут од Радовањског луга до Косовске Митровице таквима није тешко прећи.

И сад нек ми неки мајчин син каже да се српска садашњост не одвија по истој матрици као наша прошлост. Ево доказа. Никада није утврђено ко је дужио, ко возио а ко одвезао бели голф из улице у којој је Ћурувија на Васкрс издисао у локви крви. У оптужници се тврди да је устрељен због „јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".

Тај политички памфлет открива да је употреба Ћурувијине смрти више одговарала CIA, и ДОС-у него Милошевићу. Група бандита, иза којих су оперативно стајале две највеће западне службе киднаповала је и оробила Србију. До задње паре. Доказ два. Као и у свим осталим крвавим симулакрумима америчке шпијунаже, увек само убице буду познате. По занимању су аутсајдери, као у случају Кенеди, или припадници полиције лојалном режиму који се руши. Константа је и чињеница да су наручиоци увек непознати. Инспиратори – недокучиви.

Србија је по истом методу коришћеном у случају Милошевић и после Ђинђићеве смрти поклоњена људским парамецијумима, који су је свели на ниво Конга, а себе уздигли до Рокфелера. Непобитна чињеница је да је и с његовом смрћу скопчан аутомобил. Камион ТАМ, који је био регистрован на неког честитог земљорадника.

И онда, као у Домановићевом Вођи, тужиоцима је све о завери, припреми, ликвидацији и плановима „хашког лобија" да после Ђинђића преузме власт испричао крадљивац кола Ђура Мутави, чије су хапшење 10 дана крили од српске јавности. За тих 10 дана морао је да научи све што су Монтгомери и његови шефови испланирали. По опробаној матрици Ђинђићеву смрт на себе је преузео „патриота" Звездан Јовановић.

Пре него потпишем да налогодавци ликвидације Оливера Ивановића никада неће бити нађени, парафираћу далекосежне последице његове смрти по Србију. И верификовати један важан детаљ, који се већ данима доставља медијима. Аутомобил, регистрован на име човека из Србије, коришћен у убиству. Иза те подметнуте лажне вести крије се намера редитеља трагедије да у савршено прецизном тајмингу Београд означи као инспираторa атентата.

Глумљење невиности западних сила показатељ је да је стратегија и тактика спремљена много раније. Да је сам чин убиства и све што се сада дешава само испуњавање зацртаних тактичких задатака. Крајни циљ скривених центара моћи јесте да стварни атентатири, њихови налогодавци и инспиратори остану заувек скривени. Много пре самог злочина одабрани су пиони који ће бити жртвовани да се покуша остварити преимућство у шаховској партији која се зове будућност Србије.

Вучића је немогуће победити на изборима, а стране обавештајне службе су већ показале да им изазивање криза и државних удара представља фетиш. Крвави modus operandi у Србији примењиван од Гаврила Принципа до Жикице Јовановића Шпанца. Главни осумњичени одавно је нађен, само се чека згодан час да изговори оптужбу и тиме покуша угрозити мит о Вучићевој непобедивости.

Аутор је стручњак за односе с јавношћу

 

понедељак, 22. јануар 2018.

Svi smo ubili Olivera Ivanovića

danas.rs

Svi smo ubili Olivera Ivanovića

Piše: Sanja Sovrlić 22. januar 2018. 16:30

4-5 minutes


Činjenjem ili nečinjenjem svi smo doprineli da Oliver Ivanović danas bude u kovčegu.

Ako to do sada nismo shvatili u kovčegu smo i mi Srbi sa Kosova. Jer koja je razlika biti mrtav od toga živeti da jedeš, piješ, spavaš a da ćutiš dok te gaze ili dok čekaš da ti na čelu bude nacrtana meta.

Ne bih da pratim izreku "o mrtvima sve najbolje" jer bi bila licemerna ako bih rekla da nikada nisam imala zamerke na Oliverovu politiku ili postupke. Zamerala sam mu puno toga a posebno što je razgovarao sa onima koji danas kroje kosovsku politiku u Beogradu i onima koji je sprovode na severu Kosova, kada je te razgovore imao. Zamerala sam mu, ali sam se i obradovala kada je odlučio da se kandiduje za gradonačelnika Severne Mitrovice i bude nasuprot neznanja, nemorala i bahatosti.

Zovem ga po imenu iako ne spadam u kategoriju njemu bliskih ljudi. Već u onu široku grupu koju je poznavao i sa kojom je bio srdačan, spontan i nasmejan, koja nije morala da mu se obraća zvanično već je mogla da ga oslovljava po imenu.

Ovih dana mi prolazi kroz glavu par situacija u kojima se šalio na račun paljenja automobila, među kojima je i njegov auto. "Nemojte sedeti pored mene mogu da vam zapale auto", rekao je u šali na jednom okruglom stolu aludirajući na zapaljen automobil njegovog saradnika Dragiše Milovića. Odgovaram, istim tonom, da bi meni to odgovaralo jer svakako moram da menjam auto. "Jel' imaš osiguranje, ako imaš sedi ako nemaš idi uplati pa dođi da sedneš pored mene", kroz smeh mi kaže Oliver.

Međutim, sve ono što je prethodilo atentatu Olivera Ivanovića nije za šalu i o tome se mnogo toga može reći. Ali je danas najbolje da ponovim reči Rade Trajković: "Tražim slobodu za Srbe - da slobodno govorimo, da nas ne odstranjuju, da nas ne guraju, nas koji drugačije mislimo".

Negde sam pročitala da najviše licemerja ima na svadbama i sahranama. Ima ga puno i ovih dana. Otuda i kažem da smo svi ubili Olivera.

Ubili su ga i oni koji su sve vreme bili retki glas razuma, ili uopšte glas koji se čuje, ali su krivi jer ipak nisu dovoljno glasno vikali. Tu su i oni koji danas liju suze i objavljuju žalopojke na društvenim mrežama, a učestvovali su u kreiranju kampanje protiv njega među kojima je i proizvodnja i emitovanje predizbornog spota koji vređa inteligenciju i ljudsko dostojanstvo. Svakako su ga ubili i oni koji su se oglušili na njegova upozorenja o ugroženoj bezbednosti. Ne zaboravimo i one koji su se zavukli u mišju rupu kada su ga građani Mitrovice poslednji put ispratili za Beograd. I da, ubili su ga i oni koji su ga ispratili iz Mitrovice, jer nisu smeli da na izborima budu glas "za" Olivera ili glas "protiv" neznanja, bahatosti i nemorala.

Ubili smo ga svi mi koji smo pristali da živimo u atmosferi nasilja, gde niko ne odgovara za zločin, za zapaljene automobile, za masovne tuče i premlaćivanja, bahaćenje po gradu... gde niko ne odgovara za ubistva.

Krivi smo svi mi koji ćemo uskoro sve ovo zaboraviti i nastaviti dalje kao da se ništa nije desilo. Neki će već za vikend ispunjavati radnu obavezu dočekivanja "vođe" iz Beograda dajući mu iznova legitimitet za politiku koja nas gura sve dublje u mrak.

Mnogo je simbolike u tome što je čovek, koji je ceo svoj životni i radni vek proveo na Kosovu, sahranjen u Beogradu. Teško je bilo otrgnuti se utisku da je, onog dana, kada smo ga ispraćali iz Mitrovice, isti put trebalo da nastavimo i svi mi koji smo bili u toj koloni. Žalili smo Olivera ali ponajviše sebe jer smo na surov način shvatili gde živimo. Jer ovo ovde nije život već preživljavanje.

 

петак, 19. јануар 2018.

Poslednji intervju Olivera Ivanovića: Ovako je govorio o Albancima

telegraf.rs

Poslednji intervju Olivera Ivanovića: Ovako je govorio o Albancima, "Velikoj Albaniji", Srbiji i situaciji na Kosovu (VIDEO) | Telegraf

16. januar 2018 | 20:13


Lider Građanske inicijative "Srbija, demokratija, pravda" Oliver Ivanović ubijen je jutros u Kosovskoj Mitrovici ispred prostorije svoje stranke. Odmah je prevezen u bolnicu ali je ubrzo podlegao povredama. Ubijeni Oliver je poslednji intervju dao pred Novu godinu za televiziju "Hram". Govorio je političkoj situaciji na Kosovu i Metohiji, željama Albanaca za velikom državom, položaju Srbije između Istoka i Zapada i slično.

(BLOG UŽIVO) ATENTAT NA OLIVERA IVANOVIĆA: U Mitrovici opsadno stanje, Telegraf je na licu mesta (FOTO) (VIDEO)

Kada je reč o interesima Albanaca sa Kosova da imaju svoju državu i da li iza toga stoje interesi velikih sila, Oliver je rekao ta ideja za državom datira još iz 18. i 19. veka.

Istakao je da su se oni tada prvi put pojavili kao narod i da su tada počeli problemi za srpsko stanovništvo. Što se tiče formiranja države, on je smatrao da Albanci u tome vide svoju potrebu za opstankom, a da "velika država" predstavlja veliku branu od agresora i napadača.

On je rekao da Albanci veruju da ako im država bude što veća da će imati veće šanse za opstanak i da su zato okrenuti ka velikim silama, pa su i svoje interese uskladili sa interesima velikih sila.

Na pitanje da li samostalnost Kosova podrazumeva pravljenje Velike Albanije, Oliver je odgovorio sledeće.

 

Foto: Tanjug/Edib Tahirović

- Velika Albanija je san. On je teško ostvariv, jer mu na tom putu stoji Srbija. Ona će nadam se sprečiti odcepljenje Kosova i njegovo pripajanje Albaniji. Oni koji su podržali Albance sa Kosova su postavili tri principa i zabranili su da se Kosovo ujedinjuje sa bilo kim - rekao je on.

Takođe je istakao da se Albanci sa Kosova i oni iz Albanije bitno razlikuju, iako imaju zajednički jezik, kulturu i veru. Rekao je da stanovnici Albanije često kažu da iako bi se ujedinili sa Kosovom da ne bi mogli da se dogovore oko toga ko bi vodio državu i gde bi joj bio centar.

Smatrao je da velike sile nisu došle na Kosovo zbog ekonomskih razloga, a da su Albanci sa Kosova pomalo dezorjentisani što se tiče svoje privrženosti Zapadu.

Foto: Tanjug/AP

Što se tiče navodne dezorjentisanosti Beograda u odnosima sa Istokom i Zapadom, Oliver je rekao sledeće.

- Međupozicija je deo naše političke kulture. Godinama smo živeli između Istoka i Zapada. Ubeđuju nas da je na Zapadu prosperitetnije ali ja nisam siguran da je i humanije. Mi sa Rusijom nikad nismo ratovali, a sa ovima nemamo lepa iskustva, bar ne u poslednje vreme - rekao je on.

Istakao je da je bitno da Srbi nisu ničiji i da uvek budu svoji.

- Mnoge zemlje su u tome uspele, pa zašto ne bi i mi. Sa svima možemo i moramo, ali ne smemo sebi da dozvolimo da dođemo na ivicu rata - rekao je on.

https://youtu.be/qm1vYWayaXg

среда, 17. јануар 2018.

Драгана Трифковић: Убиство Оливера Ивановића доказ да је политика Србије према КиМ поражена

stanjestvari.com

Драгана Трифковић: Убиство Оливера Ивановића доказ да је политика Србије према КиМ поражена

by Стање ствари

5-7 minutes


Ове чињенице указују на то да је Бриселски споразум, који је Александар Вучић потписао са сепаратистима из Приштине 2013. године, негативно утицао на безбедност Срба на КиМ. Основни разлог је то што су према Бриселском договору угашене институције Србије на територији Косова и Метохије, па су тиме српска полиција и правосуђе интегрисани у косовски систем, који функционише по Уставу и законима такозване државе Косово. Ово је довело до тога да Србе на КиМ хапсе Албанци из полиције Косова и да им затим суде албански судови које је успоставила та лажна држава. Управо се то десило и у случају покојног Ивановића

Оливер Ивановић (1953-2018)

У Косовској Митровици је, испред просторија своје странке, убијен један од водећих српских политичара са Косова и Метохије. По званичним информацијама, он је убијен пуцњима у леђа када је убица испалио неколико метака из пиштоља са пригушивачем. То све указује на чињеницу да је убиство професионално изведено.

Подсетићу на чињеницу да је Оливер Ивановић пре тога дуго био у затвору, када је, по оптужби албанске стране да је умешан у ратне злочине, осуђен пред судом нелегалне државе Косово. Затим је читав поступак враћен на почетак, а Ивановић  пуштен у кућни притвор, а затим и да се брани са слободе. Ивановић је ухапшен уочи другог круга избора у Косовској Митровици, када је био фаворит за градоначелника.

Након пуштања Оливера Ивановића из затвора, у априлу 2017. њему је запаљен ауто, а осим тога често је примао претеће поруке. Неколико пута је изјавио да му је живот угрожен, а пре неколико дана је изјавио да се плаши атентата. Говорећи о томе да је безбедносна ситуација на Северу Косова крајње нестабилна, Оливер Ивановић је рекао: „Плашим се да у овој нестабилној ситуацији може страдати неко невин, а морам признати да се и сам плашим за своју безбедност." Нажалост, ова стрепња се обистинила на најгори могући начин.

Поред Оливера Ивановића и други угледни Срби са КиМ су указивали на то да је безбедносна ситуација критична, али је руководство Србије игнорисало овакве тврдње и износило у јавност супротне процене – да се безбедносна ситуација на Косову и Метохији побољшала. Председник Србије је то поновио и пре два дана на државној телевизији.

Индикативне су следеће чињенице: Само на северу Косова у периоду владавине СНС (од 2012. године) десио се велики број насиља. Према извештају Народног покрета „Отаџбина", који чине Срби са Косова и Метохије, од 2012. је „запаљено више од стотину возила, убијено петоро Срба, извршено на десетине оружаних напада на политичке неистомишљенике садашње власти, а да ниједан виновник није откривен". Такође они наводе чињеницу да у времену од 2002. до 2013. године на северу Косова није убијен ниједан Србин.

Ове чињенице указују на то да је Бриселски споразум, који је Александар Вучић потписао са сепаратистима из Приштине 2013. године, негативно утицао на безбедност Срба на КиМ. Основни разлог је то што су према Бриселском договору угашене институције Србије на територији Косова и Метохије, па су тиме српска полиција и правосуђе интегрисани у косовски систем, који функционише по Уставу и законима такозване државе Косово. Ово је довело до тога да Србе на КиМ хапсе Албанци из полиције Косова и да им затим суде албански судови које је успоставила та лажна држава. Управо се то десило и у случају покојног Ивановића.

 

Драгана Трифковић

Велики проблем за Србе са КиМ представља и такозвана „Српска листа" – заједничка творевина Београда и Приштине, која је део косовске власти и која спроводи репресију над преосталим Србима. Управо је на тај проблем указивао и Оливер Ивановић, говорећи о томе да Срби на КиМ сада имају већи проблем са Србима, него са Албанцима.

У сваком случају, ова трагедија ће додатно дестабилизовати ситуацију на КиМ, и закомпликовати односе између Срба са КиМ с једне стране и српских власти у Београду и такозване „Српске листе" с друге стране, као и узајамне односе свих Срба са Албанцима на КиМ.

Дијалог између Београда и Приштине, који се води у Бриселу, и који је већ резултирао несрећним Бриселским договором, обустављен је и делегација Србије се вратила из Брисела. Нажалост, из обраћања Александра Вучића на конференцији за новинаре, коју је сазвао због убиства Оливера Ивановића, могли смо да закључимо да ће дијалог бити настављен и да руководство Србије нема намеру да заустави крајње погрешан политички правац.

Бојим се да ће и ово убиство, као и многа друга убиства Срба на КиМ, остати неразјашњено. Према реакцијама јавности, може се уочити да постоје разне сумње – како оне да су Оливера Ивановића убили албански екстремисти, тако и да су га убили политички противници и да је то политички мотивисано убиство. Такође, постоје мишљења и да су стране службе умешане у овај случај.

Трагично убиство Оливера Ивановића је потврда да је политика Србије према КиМ поражена и да Бриселски разговори не могу да резултирају ничим позитивним за Србе. Друга потврда се односи на Запад и њихову демократизацију друштва, заштиту људских права, изградњу институција и сличне пароле којима нас обмањују, док се иза тога развија мржња, насиље, криминал и хаос.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Наслов и опрема: Стање ствари

(Руска народна линија, 17. 1. 2018)

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ

 

Ubiti Olivera Ivanovića

danas.rs

Ubiti Olivera Ivanovića

Piše: Redakcijski komentar 17. januar 2018. 14:00

3-4 minutes


Šta god govorio naš predsednik Vučić da umanji političku štetu, jedno je jasno da jasnije ne može biti - ubistvo Olivera Ivanovića bez obzira na to šta će tačno pokazati istraga jeste političko.

Po dva osnova to se ne može opovrgnuti. Prvi je biografija Ivanovića, koji je prvo političar pa tek onda sve ostalo. Drugi je tajming. Zadržimo se na ovom drugom. Likvidacija Ivanovića - brutalna, otvorena i u mafijaškom stilu - dogodila se u tačno određenom momentu. Upravo u onaj čas kada u Briselu prvi put treba da sedne za sto na tehničkim pregovorima izaslanik Ramuša Haradinaja sa Markom Đurićem. U onaj čas u kome u Beogradu Bogdan Mitrović, Srbin sa Kosova, objašnjava na RTS-u, kako je posle četiri meseca pušten iz pritvora u Podujevu, sa prikrivenom porukom da je reč o gestu dobre volje Prištine.

Iz tog ugla Oliverovo ubistvo šteti i vlasti u Prištini, koja je u raskoraku sa zapadnim saveznicima po pitanju kompenzacije za Specijalni sud, ali najviše ruinira Vučićevu poziciju. On je upravo u kampanji za beogradske izbore, usred je predaje kandidatske liste ni 12 sati od raspisivanja izbora, i u svakom javnom nastupu hvali svoje uspešno pregovaranje sa Tačijem, čiji je ishod da niko od Srba na Kosovu nije stradao od 2012. Njegovi tvrde da će ako Vučić izgubi beogradske izbore, izbiti kriza na svim nivoima vlasti. A ubistvo Ivanovića je momenat, što je jasno svakom ko zna šta znači politika, koji te izbore može da preokrene, otuda opozicija u Srbiji toliko žali Ivanovićevu sudbinu.

Jer, Vučić slabi kod najbrojnijeg glasačkog tela - patriotskog. Stavljen je u defanzivnu poziciju, ma koliko je sve stojeći sa Anom Brnabić duže od sat vremena u direktnom TV prenosu galamio da ubistvo nije političko, da to tvrde oni koji su politički komesari opozicionih Jankovića, Jeremića, Đilasa i ostalih, a predstavljaju se kao novinari, te da će tužilaštvo u Beogradu pokrenuti istragu, kao i da uskoro posećuje Kosovo...

Na Kosovu je uskoro, u februaru, 10-godišnjica proglašenja nezavisnosti, a ubistvo Olivera Ivanovića najbolje oslikava u čemu je balkanska politika i dalje zaglavljena. Ne u evrointegraciji, nego u crnoj hronici. I kako priliči načinu pisanja za crnu hroniku, mora se pomenuti na kraju i to da je Oliver Ivanović, uprkos svemu, čak i u svom robijanju zbog optužbi za zločine nad Albancima, bio drugačiji. Nije se povinovao. Slava mu.

 

 

уторак, 16. јануар 2018.

In Memoriam - Страх Срба од екстремних Срба

In Memoriam - Страх Срба од екстремних Срба

 

Оливер Ивановић   

уторак, 16. јануар 2018.

"У ПОСЛЕДЊИХ ПАР ГОДИНА У МИТРОВИЦИ СМО ИМАЛИ ПРЕКО ПЕДЕСЕТ СЛУЧАЈЕВА ПАЉЕЊА АУТОМОБИЛА, БАЦАЊА РУЧНИХ БОМБИ И ДВА НЕРАЗЈАШЊЕНА УБИСТВА. СВЕ СЕ ТО ДЕШАВА НА ТЕРИТОРИЈИ ОД ДВА И ПО КВАДРАТНА КИЛОМЕТРА, КОЈА ЈЕ ПОТПУНО ПОКРИВЕНА СИГУРНОСНИМ КАМЕРАМА. ОЧИГЛЕДНО ЈЕ ДА СЕ ПОЛИЦИЈА БОЈИ ДА СЕ НЕ ЗАМЕРИ ПОЧИНИОЦИМА, ИЛИ СУ ПОЧИНИОЦИ УВЕЗАНИ СА БЕЗБЕДНОСНИМ СТРУКТУРАМА"

Оливер Ивановић је необична политичка зверка. У младости је желео да буде пилот, али је због урођене очне мане морао да напусти студије на Ваздухопловној академији у Загребу и вратио се на Косово, где је постао инжењер и шампион у каратеу. Шира јавност је за њега чула након завршетка косовског рата 1999, где се појавио као један од лидера "чувара моста" који су контролисали мост који спаја северну и јужну Косовску Митровицу. Након октобарских промена био је једно време на челу Српског националног већа, али је брзо пао у немилост Београда, између осталог зато што се отворено залагао за излазак Срба на косовске изборе. У два наврата био је посланик у парламенту Косова, а од 2008. до 2012. и државни секретар у Министарству за Косово и Метохију док је министар био Горан Богдановић. Сем тога један је од ретких српских политичара који течно говори албански.

У јануару 2014. Ивановић је изненада ухапшен на основу оптужнице за ратне злочине коју је против њега подигао тужилац Еулекса, правосудне мисије Европске уније на Косову. Ово је за многе био шок, јер Ивановића до тада нико, чак ни екстремни албански националисти, није доводио у везу са ратним злочинима. Оптужница га је теретила да је као члан српских паравојних формација у два наврата (1999. и 2000.) организовао малтретирање и убиства албанских цивила у Митровици. Током већег дела суђења, које је трајало три и по године, Ивановић је боравио у затвору, најпре у Приштини, а затим, после штрајка глађу у Митровици, да би последњих шест месеци провео у кућном притвору. Првостепено је по једној тачки оптужнице осуђен на девет година затвора, док је по другој ослобођен. Пуштен је на слободу тек у јуну ове године, након што је косовски Апелациони суд потврдио ослобађајућу пресуду, док је осуђујућу поништио и наложио поновно суђење. Иначе, огромна већина сведока оптужбе одбила је да на суду терети Ивановића, а већина посматрача оценила је процес као монтиран.

Ко год је мислио да ће се Ивановић након овог третмана повући из политике, грдно је погрешио: прошлог месеца је најавио да ће се на локалним косовским изборима, који ће се одржати крајем октобра, кандидовати за градоначелника Митровице, што је изазвало нови талас невоља: запаљен му је аутомобил, а поједини чланови његове странке (Грађанска иницијатива СДП) изненада су одлучили да му окрену леђа.

Разговор са Ивановићем вођен је у Београду где, како каже, проведе бар неколико дана сваког месеца како би се на кратко одморио од атмосфере тескобе и страха која у последње време обавија Митровицу.

ВРЕМЕКада сте након три и по године коначно изашли на слободуда ли сте уочили да се нешто променило на северу Косова?

ОЛИВЕР ИВАНОВИЋ: Да, ситуација се променила на горе. Невероватан је осећај угрожености, страха код народа. Од стотинак људи са којима сам разговарао током првих пар недеља на слободи, нема ниједног који у првих пар реченица није поставио питање безбедности. Да се одмах разумемо: ти људи се не боје Албанаца него Срба, локалних кабадахија и криминалаца који се возе у џиповима без таблица. Дрога се продаје на сваком ћошку, сваки родитељ стрепи због тога. Било је тога и раније, али не у оволикој мери и нису се ти људи понашали бахато као сада. Полиција све то гледа и не реагује, па се грађани осећају незаштићено, иако су у косовској полицији на северу све наши људи, Срби. Неки од њих су искусни полицајци који су раније радили за МУП Србије, али ни они не раде ништа.

Илустрације ради, у последњих пар година у Митровици смо имали преко педесет случајева паљења аутомобила, бацања ручних бомби и два неразјашњена убиства. Све се то дешава на територији од два и по квадратна километра, која је потпуно покривена сигурносним камерама. Очигледно је да се полиција боји да се не замери починиоцима, или су починиоци увезани са безбедносним структурама. Неки кажу да је полиција просто неспособна, али тешко ми је да поверујем у то. Мислим, јесу они неспособни, али не баш толико.

И вама је недавно запаљен аутомобила починиоци нису нађени.

Да, аутомобил су ми запалили чим сам најавио да ћу се кандидовати за градоначелника. Прво су запалили аутомобил Драгиши Миловићу, доктору из Звечана са којим сам разговарао о састављању заједничке листе за ту општину, а одмах затим и мени. Било је довољно да нас виде заједно пар пута како разговарамо.

Ко су људи који раде такве ствари?

То су криминалне структуре увезане са политиком у којима влада паничан страх од наше кандидатуре. За некога ко има инфраструктуру, ко располаже огромним новцем и има подршку Владе Србије, наша мала странка не би требало да представља проблем. Они, међутим, знају шта народ о њима мисли и боје се да ће изгубити ако грађани буду имали алтернативу. На прошлим локалним изборима алтернативе није било – ја сам био у затвору, а Миловић се није кандидовао. Сад су паници.

Неки од људи са ваше листе су се напрасно предомислили...

Да, најновији пример је доктор Зоран Спасојевић, који је био шести на нашој листи. Доктору Спасојевићу су седам дана пре него што се повукао са листе укинули специјализацију. Преместили су га пред крај специјалистичких студија у Београду које је платио из свог џепа у Лепосавић, наводно због хитне потребе. То је био сасвим очигледан притисак на њега да се повуче. Он тада није попустио, али је, након што су га два дана ломили, ипак одустао од кандидатуре и јавно подржао Српску листу. Могу само да замислим чиме су му претили јер једног таквог човека није лако сломити.

Народни посланик Славиша Ристић је недавно у интервјуу за "Времеизнео сличне оптужбе и рекао да су те криминалне структуре директно повезане са Српском напредном странкомали ни он није поменуо никога по имену и презименуСами сте рекли да је север Косова мала срединазашто се нико не усуђује да јавно каже ко су ти људи од којих сви стрепе?

Зато што у оваквим случајевима не треба спекулисати ако немате чврсте доказе, а ако их имате, морали бисте да их изнесете правосудним органима пре него што их изнесете у јавност. Имам утисак да су и судије и тужиоци у страху од њих. У мом случају, очигледно да тога није било, него су ме одмах стрпали у притвор и држали тамо три године без икаквих доказа. Могли су слободно да ме оптуже и за земљотрес у Мексику, јер сам за то исто онолико крив као за оно за шта ме терете.

Да ли су и вас убеђивали да повучете кандидатуру?

Не, они добро знају да би то било бесмислено. Ни ауто ми нису запалили да би уплашили мене, него људе око мене. У томе су у извесној мери и успели јер је четворо кандидата са листе СДП досад одустало. Жао ми је што морам да кажем да су неки моји бивши страначки другови из СДП, прелетачи, у томе играли нечасну улогу, преносили су поруке и упозорења... Поднео сам кривичну пријаву против Н.Н. лица због три случаја застрашивања, прво српском а затим и косовском тужилаштву. Очекујем да неко реагује, јер ако се овако настави, биће тешких последица.

Трагично је да после осамнаест година живота у страху од екстремних Албанаца Срби сада страхују од екстремних Срба и исељавају се због тога. До те промене је дошло док сам био у затвору и ја је можда боље уочавам него они који су то проживели постепено, али је очигледно: људи су преплашени и ћуте или се пакују за селидбу.

Ако држава не предузме нешто да се овај тренд заустави, постоји озбиљна опасност да се север Косова сруши и да све што смо чували свих ових година нестане. Раније смо знали где је фронт, али сад не знамо јер је фронт међу нама.

Очигледно се иде на то да се на северу успостави монопол Српске листе на политичко представљање Србаа то је странка чији лидери поносно изјављују да су"глас и рука Александра Вучића на Косову"...

За разлику од Београда, где се политички сукоби углавном одвијају на вербалном нивоу, ми на Косову смо преки, склони да планемо и жестоко реагујемо... Можда смо због те своје особине и опстали. То су јако опасне ствари, поготово кад се сукоби потпирују из Београда. Нико не би смео да партијски интерес ставља изнад националног, а национални интерес је да Срби остану на Косову и да их Србија третира равноправно са осталим својим грађанима.

Српска листа је на протеклим парламентарним изборима узела девет од десет посланичких места резервисаних за Србе и очекују сличан резултат на локалним изборима.

То могу да остваре само крађом гласова. Они, у ствари, уопште не воде кампању, само се спремају да краду. Стално понављају да су они државни пројекат, али досад од њих ни једну нову идеју нисам чуо. Ако избори буду поштени, не могу да победе.

Како је међу косовским Србима примљена подршка Српске листе формирању владе Рамуша Харадинајау којој главну реч воде бивши команданти Ослободилачке војске Косова?

Примљена је лоше. Прво морам да укажем да је од почетка било јасно да ће та "ратна коалиција" највероватније формирати владу, тако да је било довољно времена да се грађани и јавност припреме за тако нешто. Уместо тога, кренуле су приче да је Харадинај кољач и монструм, чак смо Француској увели дипломатске санкције због њега. А онда, одједном идемо у коалицију са Рамушом као премијером. Што је још горе, нису ни учествовали у преговорима о формирању владе, као да се подршка Срба подразумева, уместо да су водили проактивну политику. Уместо што су чекали да се преговори заврше и да Беџет Пацоли промени страну, требало је одмах да истакну своје захтеве. Наш народ каже да се договор прави на дну њиве, а не на врху кад је све готово.

Србе на Косову треба да представљају способни, озбиљни политичари, а не партијски активисти. Није да способних нема, али кад погледате Српску листу, тамо нема ни једног професора универзитета, правника, инжењера, лекара... Људи који нису поштовани у својој средини не могу да рачунају да ће их поштовати Албанци и стране дипломате. Њих они једноставно игноришу, јер зашто би разговарали са њима кад се о свему одлучује у Београду? Сетите су како је претходна косовска влада сменила министра Јаблановића непуних месец дана након што је постављен, због једне неспретне изјаве, а Српска листа није учинила ништа да га заштити. Зашто тада нису иступили из коалиције? То што они раде није политика, него чиста импровизација.

Председник Вучић је подршку Харадинају образложио практичним разлозимајер без уласка у владу Срби не би добили Заједницу српских општина...

Харадинај је управо објавио да се формирање ЗСО одлаже за 2021. годину. О томе сам говорио још кад је потписан Бриселски споразум: они то једноставно неће спровести. Ако Иса Мустафа, који је имао значајну скупштинску већину, то није смео да уради, како очекујете да то спроведе Харадинај, који има већину од само пар посланика? Не мислите ваљда да ће да ризикује да му падне влада због неке ЗСО?

На албанској политичкој сцени влада став да Србима више не треба давати никакве уступке и да је сваки такав чин раван издаји. Тај став је веома изражен и у јавном мњењу: они просто неће да дозволе да Срби добију неку структуру која би стајала између централне власти и општина.

Због тога сам још 2014. из затвора апеловао да се одмах приступи формирању органа ЗСО, а не да се чека дозвола из Приштине. Реч је о нечему што је потписано у Бриселу и што је требало једнострано да применимо, као што смо једнострано применили неке друге ставке. Могу то да буду привремени органи, назовите их како хоћете, али треба да буду функционални. То је требало урадити из два разлога: да покажемо да нећемо одустати и да би се уштедело на времену, јер је реч о новој институцији која тек треба да се разради. И ако би се ЗСО сутра формирала, проћи ће године пре него што проради пуним капацитетом јер треба институционално повезати све те општинске службе.

Да ли је уопште било мудро улазити у коалицију која је и међу самим Албанцима непопуларна због корупције и непотизма и која због танке већине и унутрашњих сукоба може да се распадне за пар месеци?

Није било мудро ући у било какву коалицију без неких гаранција. Они не само што нису учествовали у преговорима него ни од страног фактора нису добили гаранције да ће ЗСО бити формирана. Ако се коалиција распадне, никаква обећања која им је дао Харадинај неће више важити, јер ће доћи нова влада. Да су тражили гаранције од амбасадора најважнијих земаља, чланова Квинте у којој седи и представник Русије, то би нешто значило. Они такву гаранцију нису ни могли да траже јер их нико не схвата озбиљно.

Али Вучића схватају озбиљно и у Бриселу и у Москви и у Берлинуа сада сеевочетири пута руковао са америчким председником Доналдом Трампом у ЊујоркуЗар то ништа не значи?

У овом случају не, јер се ради о ствари од локалног значаја, у коју централне владе неће да се петљају, већ то препуштају својим амбасадорима. Амбасадори земаља које су признале Косово су ту да развијају што боље односе са властима у Приштини, и они неће да их кваре због ЗСО. Једини начин да то питање ставите на дневни ред је да промените ситуацију на терену, односно да сами формирате ЗСО.

Имали смо вест да је и руски председник Владимир Путин преко своје странке(Јединствена Русијаподржао улазак Српске листе у косовску владу.

То је била превара. Они су, у ствари, у делегацију СНС која је отпутовала у Москву уврстили човека из Српске листе, а онда то представили као подршку Путина уласку у коалицију са Харадинајем и, што је још горе, подршку Путина Српској листи на локалним косовским изборима. Русија је преко свог Министарства иностраних послова ту "вест" одмах демантовала.

То је таква срамота да се не може речима описати. Пролазио сам пре неки дан поред споменика Шчедрину (руском конзулу који је почетком двадесетог века убијен на Косову) у Митровици и учинило ми се да се и он зацрвенео од стида. Нико нема право да се зарад јефтиних политичких поена поиграва са Русијом ни са било којом државом чија нам подршка треба.

Како вам изгледа Вучићев позив на унутрашњи дијалог о Косову?

Мислим да је то добра идеја, мада је могло и раније. Немам разлога да сумњам да ће тај дијалог бити отворен и свеобухватан као што је најављено, али мислим да није добро да буде временски ограничен. Косово је сувише осетљива тема да би се решавала на брзину. Сем тога, важно је да се укључе све странке, велике и мале, невладине организације, Црква... То је неопходно да би се спречило да садашња власт, а сутрашња опозиција, донесе неку одлуку коју ће нова власт поништити, па онда све из почетка. Потпуни консензус се никада неће остварити, али важно је да се што више политичких субјеката слози. Управо су нас честе промене политике према Косову довеле довде где смо стали.

Понављам да не треба журити, јер у овом тренутку ионако немамо озбиљног преговарачког партнера у Приштини пошто је тамошња власт нестабилна, и проћи ће бар година или две док се ствари не рашчисте. Ако будемо журили, једино чему можемо да се надамо је признање независности Косова.

Бриселу семеђутимжуриа темпо нормализација односа са Косовом је одлучујући фактор у европским интеграцијама Србије...

Да, али ми у процесу европских интеграција пре свега треба да се усредсредимо на унутрашње реформе, да уредимо државу тако да она личи на чланице ЕУ. Уосталом, и да сутра признамо Косово, у ЕУ свакако не бисмо ушли пре 2025. Према томе, чему одмах жртвовати нешто што је толико битно за наш идентитет само да бисмо после годинама седели у магарећој клупи ЕУ?

Ви сте недавно изнели став да би најбоље било да се Косово решава по кипарском моделуЗашто мислите да би то било прихватљиво за Бриселкада они стално понављају да неће нови Кипар у ЕУ?

Кипарски модел није решење, али је добар начин да се приступи једном деликатном питању. Брзоплети потези би лако могли да доведу до неконтролисаног сукоба, а то никоме није у интересу.

Ја знам да они Косово виде као темпирану бомбу и хтели би да кроз процес нормализације што пре уклоне детонатор, али могло би да се деси да уместо детонатора изваде осигурач, па да дође до детонације. Не треба чачкати тако осетљиву ствар. А сем тога, све док је КФОР присутан, нема опасности да дође до озбиљног српско-албанског сукоба

Не видим ниједан озбиљан разлог да се постојеће стање, које није идеално али је стабилно, не одржава све док се не нађе трајно решење, па нека то траје још десет година ако треба. У ствари, жури се само појединим чланицама и неким бирократама у Бриселу, а ЕУ нема усаглашен став и неће га имати док све чланице не признају Косово.

Сами сте на почетку овог разговора указали да постоји разлог да се север Косова сам урушизбог лоше политике и тешке економске ситуације која подстиче исељавањеДа ли сте сигурни да ће за десет година на северу уопште бити довољно Срба да би се одржали као заједница?

То је реална опасност, и ја овај интервју дајем у нади да ће га неко прочитати и да ће држава почети да третира Косово као стратешко, а не партијско питање. Општине на северу морале би да буду пример законитог рада и добре управе. Уместо тога, Влада Србије указом смењује ректора Универзитета, што нигде на свету није дозвољено. Одлазе интелектуалци, лекари, инжењери, јер не виде перспективу, а не виде је ни многи други.

У Београду као да не схватају да Срби на Косову, без обзира на унутра-шње разлике, нису и никада не могу да буду опозиција власти у Србији. Ако наставе да нас третирају као до сада, може да се деси да исцуримо, па ћемо сви бити у Србији, а Србија ће имати много озбиљнији проблем са Косовом. Крајње је време да престанемо да се играмо са озбиљним стварима.

 

 

Пристигли коментари (9)

Top of Form

Пошаљите коментар

Bottom of Form

 

недеља, 14. јануар 2018.

Trajković: Srbi uklonjeni iz dijaloga

danas.rs

Trajković: Srbi uklonjeni iz dijaloga

Piše: FoNet Gračanica 14. januar 2018. 14:03

3 minutes


Srpska političarka sa Kosova Rada Trajković smatra da mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije suštinski nije rekao ništa drugačije od onog što je poglavar Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Irinej uputio vernicima kroz Božićnu poslanicu.

Foto: Ljiljana Stojanović/FoNet

Za Srbe sa Kosova i Metohije je patrijarhova poslanica veoma važna, ocenila je Trajković, jer če ta poruka nadmašiti ono što će biti stav predednika Srbije, koji, najverovatnije, u njoj ne vidi ništa što predviđa svojim projektom za rešavanje kosovoskog pitanja.

Zato ovolika i ovakva hajka na mitropolita crnogorskog primorskog Amfilohija, uverena je Trajković, koja objašnjava da je "mitropolit čovek poznat, što bi kazali zapadnjaci, kao 'agent provokator'".

Njegov stil i način saopštavanja svog doživljaja te poruke izazvali su buru koja bi, suštinski, trebalo da prekrije ono što je patrijarh "poslao" pravoslavnim vernicima na Božić.

Srbi sa Kosova i Metohije su "uplašeni" onim što će da donese unutrašnji dijalog, koji Trajković vidi kao monolog, jer se smatra problematičnim sve ono što nije identično stavovima Aleksandra Vučića.

Za nju je sporno i što u tom unutrašnjem dijalogu nema Srba sa Kosova, koji su, kako je ukazala, "prvi uklonjeni sa političke scene".

Srbi sa Kosova i Metohije koji drugačije misle potpuno su nemoćni da promene bilo šta, već bi to, smatra Trajković, trebalo da urade u Beogradu, kao mestu "gde će se slobodno govoriti, a ta sloboda onda širiti duž cele države Srbije".

Trajković veruje da zapadne zemlje neće potpustiti po pitanju Specijalnog suda za zločine OVK i da žele da se povedu procesi u kojima će se identifikovati i kazniti počinioci i tako "skinuti odgovornost pre svega sa sebe".

Ponavljajući da su po ovom pitanju "zemlje Zapada vrlo ozbiljne", Trajković je predočila da politički lideri iz Prištine "u ovom trenutku svakako negde traže podršku, ali ona nije na Zapadu".

Njihova podrška može da bude samo kod ekstremnih muslimanskih organizacija i, možda, unutar zemalja koje potencijalno žele da steknu što jači uticaj na Balkana, u momentu kada je stvorena atmosfera manjeg uticaja Amerike na ovom prostoru, zaključila je Trajković.