петак, 30. новембар 2018.

Данас Американци могу притиском на дугме да вас укину, да не постојите (видео)

rs.sputniknews.com

Данас Американци могу притиском на дугме да вас укину, да не постојите (видео)

Sputnik

10-12 minutes

Момир Булатовић, некадашњи премијер Савезне Југославије, у свој књизи „Невидљиви ланци" у издању Лагуне, на начин приступачан обичном човеку објашњава компликоване економске процесе, разобличава банкарски систем који нам је наметнуо непостојећи новац и оковао нас невидљивим ланцима.

https://youtu.be/Nh_cJ3DBWQI

„Од самог развоја човечанства новац је једна врста конвенције, некога договора. Ствари могу бити једноставне ако их посматрате на неком малом примеру. Ако ви и ја сад тргујемо и размењујемо неке ствари, можемо се договорити да ће новац бити једно или друго или треће. Ствар после много сложенија у овом савременом свету којим владају компјутери. Велике банке стварају новац и то раде под покрићем некаквог ексклузивнога божанскога права. Исти проблеми у економији постоје последњих двеста година, али они се сада убрзавају до нерешивости из простог разлога што нешто што се пре комуницирало у одређеном времену и између људи, сада је ствар комуникације између компјутера у наносекундама".

Како то да савршенство компјутера није спречило настајање криза. Једну смо управо прошли, а чини се да се рађа друга?

— Капиталистички систем сам по себи — то нас је још научио Маркс и целокупна пракса — законито рађа кризе које се појављују када профит буде једино и неспутано средство за стицање. Пре десет година смо доживели кризу која је потпуно променила нашу перцепцију о постојећем свету. До тада смо мислили да постоји један диван, уређени систем, хармоничан, да само треба да будемо мало бољи, па да се поправимо, па да дођемо до Европске уније, а онда је криза разорила саме темеље Европске уније. Онда се јавила потреба код мене да људима укажем где су изворни корени, где је тај иницијални грех који постоји у систему око нас. Ми више немамо привилегију да кажемо да нас то више не интересује. Када, рецимо, неко одлучи да затвори банке као што је било у Грчкој, џабе вам је што имате неке десетине хиљада или милионе. Неко може да дође и да каже да вас је избрисао из списка. Данас Американци могу притиском на дугме да вас учине невидљивим, непостојећим, да вам укину рачуне, да вас укину као број, а кад немате свој идентификациони број, кад немате новац – ви не постојите у савременом свету.

У књизи посебну пажњу привлачи део о непостојећем новцу. Дакле, ја сам банка, имам 1.000 динара. То је обавезна резерва, на основу које могу да дам кредит од 10.000. Кад ми неко врати 10.000, имам 11.000, а могу да дам 100.000. Тако у бескрај или до неке границе?

— У бескрај, а то се зове у жаргону „левериџ" – полуга. С том полугом банке померају комплетну масу новца који имају, али не заборавите, тај новац који тренутно лежи на рачуну банке не мора да буде банчин новац. Он може да буде из наших или ваших депозита. Он може да буде пребачен да не спава у току ноћи, на азијске берзе итд. Свако вече се шаље у другу земљу где ће да заради који проценат и онда се то толико закомпликује да уопште тај новац више не постоји и то се јасно види кад се, рецимо деси слом или криза као 2008. године. Тај новац је једноставно измишљен. У тренутку када је дошло до слома, „левериџ" је био 1:100. Могли сте да пријавите да имате својих милион, а да дајете кредите до сто милиона.

Момир Булатовић и Љубинка Милинчић

Банка, дакле, непостојећи новац, претвара у прави?

— Кад склопите уговор са банком и кад потпишете уговор и добијете кобајаги кредит, једино што је у томе извесно је количина новца која ће се већ од првог наредног месеца одбијати од ваше плате. Банка ће писати прави новац на ваш рачун, 10.000 или 20.000, колики је износ кредита, и ви ћете после морати тај износ да враћате. Оно што је тај систем учинило још нетранспарентнијим, још тежим, јесте чињеница да се тргује тим папирима. То су такозвани финансијски деривати. Рецимо, задужи се држава за 50 милиона, па буде каматна стопа 2 посто, па је то 5 пута 2 посто, ако чисто рачунамо, то је 100 милиона. Ја, као ималац тих папира, рачунам да сам зарадио 50 милиона, тј. имаћу ћу их након 50 година, и онда продајем ту своју зараду некоме другоме. Кад се тако увежу сви ти кредите, то се зове „оружје за масовно финансијско уништење". Данас је износ тих деривата десет пута већи од износа БДП-а целог света.

То су,, заправо берзе. На берзама купујемо и продајемо деривате. Да ли је тако?

— Да, а сами стварате деривате. Продајете очекивану добит од тих деривата и оно што је најгоре, више не постоји никакав дужничко-поверилачки однос, не постоје никакви услови које треба да испуните. Само треба да погодите кад се кладите на одређени резултат.

И шта онда значи кад читамо у новинама катастрофалну причу, рецимо да су руски олигарси изгубили одређени проценат, па Олег Дерипаска уместо 30 милијарди има 27, он у ствари ништа није изгубио, јер он данас неће ништа да прода.

— То су приче за малу децу. Обичан човек би помислио, рецимо, ако је губитак 30 или 40 посто, да је за толико мање њихових потенцијала на тржишту, толико мање имају робе, толико мање опреме. То није тачно. Ништа не утиче на реално стање ствари. Замислите да се активира неки вирус, као што ја пишем у својој књизи, који може да блокира читаву Чикашку берзу. Ништа! У реалном свету све би опстало, све би функционисало, само би се изгубио траг власништва над одређеним предузећима и зато је то највећи страх олигарха свуда у свету да ће неки вирус да уништи комплетан систем, јер новац није ништа друго него дигитални запис, а онда ће они остати без власништва.

Ових дана смо сведоци велике борбе Италије против финансијског система ЕУ. Може ли Салвини да победи?

— Ја иначе навијам за Матеа Салвинија и мислим да је то заиста спас Европе. Просто Италијани су предодређени да ураде велике ствари кроз неке ситне ствари. Они су се побунили. Сва Европа гори. Али неће да причају о избеглицама. Италијани макар причају да троше 25 милиона евра сваког месеца, а никада се није у Италији десио већи број самоубистава, малих, ситних предузетника, који нису у стању да исплате плате својим радницима. Италија је постала седма сила у свету управо захваљујући пици, разним ситним услугама и сада људи који тридесет и нешто година имају своје успешне фирме, који су фактички са својим запосленима створили рођачке и пријатељске односе, и одједном им нека велика сила доводи са стране неке техничке владе које нико није бирао и које су их довеле у безизлазну ситуацију. Италија се побунила, она има разлога да се побуни.

Криза 2008. године је срушила је либерални капитализам u Европи. Пратили смо писање многих економиста који су лепо објаснили шта се догодило, али видели смо да је лек био више седатив који онако смирује, него лек који решава узрок.

— Апсолутно! Али циљ уопште није био да се промени систем, него да се само мало продужи музика. У савременом свету, рецимо пре него што ће Америка напасти Ирак, било је преко осамдесет посто набавке за војну индустрију преко тендера, а онда ви створите кризу, изазовете рат и немате времена за тендере. То је најбољи могући такозвани изврнути капитализам. Велики финансијски системи (банке, инвестициони фондови) су приватизовали све могуће добитке, а социјализовали су све могуће губитке и онда су се играли бесомучно. Народ о томе нема представе, нити га ко пита. Тај новац не постоји. Али није то био једини тренутак у коме је на једном парчету папира 850 милијарди долара подељено банкама. Тај новац се само допише на рачун и иза тога стане држава Америка, која каже да ће то некада да врати. То је задуженост 300 посто у односу на БДП, али кад имате долар и кад можете сами да га креирате, онда можете да радите шта хоћете.

Момир Булатовић

Кажете: „Не треба се питати да ли ће долар пропасти, него када ће пропасти". Шта ће се десити кад пропадне?

— Десиће се мало реалнији однос снага. Видимо већ те зачетке. Прошле године је јуан примљен у корпу валута, а десет година је требало да се уважи та реалност. Данас је Кина са становишта финансијског система већи кредитор у међународним односима од ММФ-а. Тешко је остварити сарадњу и измакнути се од долара, када је сваки компјутер сваке банке калибриран на долар, кад све мора да иде преко долара и годинама то покушава да се уради.

Имате занимљиво поглавље у књизи – Удружени напад на Русију. Шта се заправо десило? Уведене су санкције Русији и покушали су да разбију рубљу. У једном тренутку се чинило да успевају.

— Рецимо, постоји курс рубља–долар и кажете да ћете да купите рубљу по много нижој цени него што је курс. Правила понуде и тражње показује да одједном рубља почиње да бива изложена понудама мање вредности и онда она мора полако да клизи доле. Ако она крене да клизи доле, онда је задатак Централне банке Русије да покаже жељу да купи рубљу по већој цени. Она упумпава новац из резервних фондова до неког тренутка. Смисао и циљ су отприлике овакви — то су много пута до сада радили — да једноставно исцрпе девизне резерве. То је рађено са највише успеха у Мексику. Могу на тај начин да униште Централну банку.

Али и том упумпавању је морао доћи крај…

— Онда је руска Влада рекла да више неће да брани курс, пошто је потрошила сто и нешто милијарди долара. Међутим, направили су другу ствар. Дозволили су да буде јако велики приход у државним записима у рубљама, и ту је био приход 17 посто на годишњем нивоу, што је лепа зарада. Они су у суштини, након што је рубља пала, одлучили да је бране економским средствима чинећи овим ајкулама које долазе са стране профитабилним да остану у рубљи. Одбранили су рубљу тако што су извршили стабилизацију. Касније је та стопа резерви у рубљама пала, престао је напад из простог разлога што је Русија, а ја то у својој књизи говорим и показујем, много озбиљан играч. Њега не можете тако лако да срушите. Тада нису повукли најтеже оружје, а то би било да су избацили руске банке из међународног система плаћања.

(Комплетан интервју гледајте у нашем видео-прилогу)

Узалудно упиремо очи у Брисел, одатле нема гласа разума и спаса

rs.sputniknews.com

Узалудно упиремо очи у Брисел, одатле нема гласа разума и спаса

Момир Булатовић

Sputnik

5-6 minutes

Срби и Албанци имају озбиљне проблеме у међусобним односима. Вишедеценијске. Наметнуто покровитељство Европске уније поводом преговора о нормализацији односа на релацији Београд–Приштина ствари чини додатно горим.

Поводом низа неразумних, неправних и вишеструко штетних радњи и поступака тзв. косовских власти, изостала је одлучнија реакција бриселске бирократије. Тиме је Европска унија јасно показала да не само да више није дорасла улози посредника у овом дијалогу, већ и да није способна да утврди јединствен став о било ком значајнијем питању.

За разумне и навијачким страстима неоптерећене људе, овакво стање одавно није изненађујуће. Ипак, многи и даље упиру очи у Брисел надајући се да ће са те адресе стићи глас разума и спаса.

Када постоје двије стране које се толико не разумију (као Срби и Албанци) њима треба посредник у преговорима. Нужно је, такође, да посредник дјелује по јасним правилима и неутрално како би његове сугестије биле прихватљиве за сукобљене стране. Европска унија то није, нити је икада успијевала да буде. Докази за ову тврдњу могу да испуне подужи списак.

Приликом насилног распада СФРЈ, тадашња Европска заједница је преузела улогу одлучног посредника у спору између шест југословенских република. Она је имала и могућност и средства да спријечи избијање грађанских ратова, нудећи свим странама једнаки третман и европску перспективу. На то је била директно позивана од ондашњег руководства Србије и Црне Горе.

Када би свима били понуђени исти услови за пријем у породицу европских народа, тренутне разлике између бивших југословенских република изгубиле би на значају. Умјесто да буде насилно разбијена, ондашња се Југославија могла „преселити" у европску заједницу у шест или мање дјелова. Европска заједница је на такав начин поступила са Португалијом, која је, средином седамдесетих година прошлог вијека, била разапета унутрашњим сукобима али који су, суочени са примамљивом понудом Брисела, ускоро били превазиђени, а Португалија постала чланица ЕЗ.

Неразумно и нецивилизацијски, ЕЗ је једне подстицала на сецесионизам, а друге лажно оптуживала за злочине и дискриминацију. По тој каубојској логици, „добри момци" су могли да чине што им је воља, а „лоши момци" се нису могли оправдати, ма какве уступке давали. У свему је предњачила Њемачка.

Још се памти трагикомично објашњење британске дипломатије зашто су, иако су стално тврдили да неће признати једнострано проглашену независност Словеније, то ипак урадили. За овакву одлуку, објаснили су, Њемачка је Великој Британији понудила значајне уступке у дијелу пољопривредног буџета ЕЗ, а та количина новца није могла бити одбијена због „неке тамо" Словеније или „неке тамо" Србије.

CC0 / Balkans Photos

Примјер други. ЕЗ је била укинула санкције Црној Гори уз оцјену да она конструктивно доприноси преговарачком процесу о СФРЈ. Али, када су њени грађани на референдуму и огромном већином одлучили да наставе живот у заједничкој држави са Србијом, наметнуте су јој санкције дотада незабиљежене у односима између држава — по логици коју је касније више пута примјењивала и која ће јој (све су прилике) и самој коначно доћи главе: „Какве везе има народна воља, поступиће се онако како ми желимо!"

Примјер трећи се зове „Западни Балкан" и траје више од деценије у којој се нека чудна творевина која има мало везе и са географијом и са историјом и са економијом обасипа лажним обећањима о чланству у ЕУ у будућности средњег рока.

Било би корисно уколико би и већина Албанаца схватила да подршка која им долази од неких чланица ЕУ има и своју мрачну страну.

Дуже од двије деценије се у кулоарима европске дипломатије са гађењем говори о албанској мафији и криминалцима који су преплавили европске метрополе. Бројне „екселенције" су нескривено тврдиле да подршка самосталности Косова има за циљ да могу да депортују непожељне Косоваре који су се раније бранили позивањем на политички прогон режима Слободана Милошевића. Себична, али једноставна замисао. Створићемо криминалну државу и у њој ћемо затворити криминалце који нам код наших кућа загорчавају живот. При свему нећемо ни размишљати о праву и о правди.

Али, и када се сви такви планови остваре или пропадну, опет ће Срби и Албанци живјети једни поред других и мораће да уреде своје односе. Требаће им посредник, али прави, а не попут овог доказано злонамјерног. Посредник оличен у ауторитету Уједињених нација и вођен принципима међународног права. Посредник у оквиру ког ће, поред Америке, бити столица и за представнике Русије и Кине.

А онда ваља стрпљиво и мудро, са уважавањем интереса друге стране и уз поштовање закона и традиције, наћи рјешење за суживот у ком се не морамо вољети, али се морамо престати прогањати и убијати.

четвртак, 29. новембар 2018.

КОСТИЋ: Згађен сам подвалама оних који би историју да праве изнова

iskra.co

КОСТИЋ: Згађен сам подвалама оних који би историју да праве изнова

4-5 minutes

29.11.2018. - 14:00

Председник САНУ Владимир Костић изјавио је, на почетку међународног научног скупа „Крај рата, Срби и стварање Југославије", да у данашњим „потчињеничним временима" не треба заборавити улогу Србије у Великом рату.

Владимир Костић је, на конференцији у Српској академији наука у Београду, оценио да се данас улога српског народа и државе у Првом светском рату креће између две велике лажи.

„Улога Србије се креће од виновника, директног изазивача на почетку рата до, када је рат приведен крају, и пошто смо скинули сопствене лешеве, стране која је изгледа једва у рату учествовала, судећи по местима у ложама на прослави годишњица", предочио је Костић.

Као да је, каже, Србија само рат наслућивала прислушкујући далеке канонаде, попут неких народа испод Магреба.

„Тако је, бар, изгледало у ложи", додао је Костић, коментаришући обележавање 100. година од краја Првог светског рата у Паризу.

Костић је рекао да је „буквално згађен подвалама оних који би историју да праве изнова и по својој мери".

„Вероватно под утицајем одмаклих година све мање ме интересује шта други мисле о нама и нашој улози у тим догађајима, али ме све више брине да и сами не почнемо да верујемо у те подвале", закључио је Костић.

Истакао је да „тамо где су наши невољни ратници и мученици стизали само зато да раскошно и нештедимице посеју своје гробове верујући да браћи носе слободу, а куда их, у сељачкој муци и ограничености, у мирним временима пут готово сигурно не би навео, данас их називају окупаторима и освајачима".

„Да ли је и Топлички устанак, иначе једна тужна и у Европи јединствена епизода овог рата, само фрустрација оних који су голоруки остали иза српске војске, па нису били у стању да задовоље своје колонијалне апетите, или се ради о неупоредивом жртвовању и непоновљеном усклику слободи оних који су се усправили свесни да су без изгледа на успех и спремни да плате страшну цену пркоса", пита се Костић.

„Србија платила трагичну цену"

Владимир Костић каже да за њега нема дилеме да је Србија у Великом рату платила трагичну, а можда и фаталну цену.

„Од 4,5 милиона целокупног стновништва Србије, 370.000 погинулих војника, 630.000 погинулих цивила, 114.000 тешких инвалида, око 500.000 сирочади, из Србије је интернирано око 400.000 људи", рекао је Костић.

Србија је, напомиње, била на првом месту у оба ратна табора по броју изгубљених мобилисаних војника.

„Пустошење поседа значило је деценијску глад становништва. Уништено је 57 одсто индустријских постројења, разорено је 544 предузећа. Србија је у рату изгубила најмање 2/5 свог укупног националног богатства. На крају рата Србију описују као 'костур', 'разорени војнички логор'. 'опустошену' земљу. Мир преживелима није доносио спокојство већ нове недаће", закључио је Костић.

Костић је указао да данашњи догађај у САНУ спада у оне скупове који ће, какав год да буде, обележити годину у којој се одиграва.

„Тема овог скупа није попут тема којих се у тренуцима луцидности присетимо и чију целину потом стварамо. Ова тема може и без свих нас у овој сали, нико, међутим, у овој сали не може без ове теме. Нема у Србији ни једне породице која се за тренутак, с пијететом, у тишини не присећа изгубљених сродника у вихору рата који ће бити назван Великим, као да су нам остали били мали и као да и сам није био својеврсна припрема за још страшнију кланицу, која ће некима у овом балканском усуду допасти као понављање ужаса, а некима као фатум да исти ужас сада прођу њихова деца", рекао је Костић.

На скупу ће бити размотрене политичке, војне, дипломатске, привредне и друштвене последице које су наступиле на Балкану, у Европи и свету окончањем Великог рата, највећег ратног сукоба у дотадашњој историји човечанства.

Такође, скуп ће бити прилика да се научно и чињенично оцени политички, економски и културолошки значај настанка заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца, шта је Југославија представљала за српски народ, као и какву је улогу новоформирана држава са свим њеним специфичностима имала на политичке прилике на Балкану и у Версајској Европи у периоду који је наступио после завршетка рата, на основу нових чињеница и докумената.

У раду скупа ће учестовати 60 угледних научника из Србије, Аустрије Бугарске, Италије, Мађарске, Немачке, Русије, Републике Српске, Црне Горе и Француске.

уторак, 27. новембар 2018.

Drecun: Kfor reaguje kada Srbi mirno protestuju, ali ne i kada ROSU upada u njihove kuće

novosti.rs

Drecun: Kfor reaguje kada Srbi mirno protestuju, ali ne i kada ROSU upada u njihove kuće

Tanjug

3-4 minutes

| 27. novembar 2018. 14:10 | Komentara: 15

Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun upozorio je da aktivnosti Kfora ne doprinose stabliziaciji situacije

BEOGRAD - Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun upozorio je da aktivnosti Kfora ne doprinose stabliziaciji situacije i pozvao komandu te vojne misije da kaže zašto je noćas u bazu kod južne Mitrovice došlo 20 kamiona.

Drecun je u pozorio na gomilanje snaga i naoružanja kod južne Mitrovice, čime Priština sever Kosova stavlja u vrstu potkovice.

"Ponašnje Kfora u poslednje je vreme zanimljivo. Ne možemo biti zadovoljni jer Kfor ne ispunjava mandat", rekao je Drecun gostujući na TV Pink podsetio da je Kfor bio prisutan kada su Srbi mirno protestovali, ali ne i kada su teško naruožane jedince ROSU u zoru upadala u domove Srba.

Drecun je upozorio i na višemesečne vežbe Kfora i KBS u Makedoniji na poligonu Krivolak za rukovanje borbenom tehnikom, za brzo reagovanje, brzo prebacivanje trupa, desantiranje...

"Postavlja se pitanje zašto se to radi u Makedoniji, za šta se pripremaju te snage i zašto ponovo sada komanda Kfora ne kaže da je noćas u bazu Bair specijanih jedinica u Južnoj Mitrovici došlo više od 20 kamiona a izjutra se vratilo pet", upitao je Drecun.

Kako je dodao, oni dovlače naoružanje, vojnu opremu, kamione, gomilaju snage, i kada budu budu proglasili nekavu vojsku, krenuće odmah na raspoređivanje puka.

"Ali taj puk koji će biti oko 300 do 500 ljudi, sa logistikom, on je već raspoređen, tu je regionana specijalna jedinca ROSU, koja je promenila naziv, tu je FIT jedinica, vrši se gomilanje snaga i sever se stavlja u vrstu potkovice - obuhvata gde su pripremljene snage da intervenišu protiv srpskog naroda", rekao je Drecun gostujući na TV Pink.

Predsednik skupštinskog Odobra za KiM je upozorio da to ne moze da bude u skladu sa mandatom Kfora, koji mora biti statusno neutralan. "Kfor ne sprovodi mandat 12 44, da to radi ne bi smeli da pružaju bilo kakvu liogisticku obuku i podršku KBS", rekao je on.

On je odbacio navode voditelja da Albanija na Kosovo šalje 300 specijalace, i dodao da bi njihovo učešće jedino bilo moguće u okviru Kfora ili odluke UN. Ta jedinica ne bi mogla ostati ne primećena, a kada bi se to desilo to bi značilo objavu rata Srbiji, upozorio je Drecun.

Drecun je povodom privođenja pet službenici Ministarstva infrasturktutre zbog između ostalog lažiranje testova, rekao da nije nikakva tajna da u redovima KPS ima mnogo koripcije, naročito među Albacnima ali je upozorio da ovo mora biti način medliranja za hapšenje srba iz raznoraznih razloga onda je to neprihvatljivo.

понедељак, 26. новембар 2018.

ВЛАДИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ: Моћни савезници остављају Приштину на цедилу, или је све блеф

iskra.co

ВЛАДИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ: Моћни савезници остављају Приштину на цедилу, или је све блеф са несагледивим последицама

5-6 minutes

25.11.2018. - 10:04

Фото: novosti.rs

Да ли реакције Европске уније, Америке, па и Тиране на последња дешавања на Косову и Метохији указују на то да је реч о неконтролисаним потезима Приштине и да ли су можда Албанци први пут у последњих тридесет година остали без подршке свог највећег заштитника?

Одлука Приштине да повећа таксе на робу из Србије наишла је на осуде званичника Европске уније, који су хитно затражили укидање мере која је у супротности са Централноевропским уговором о слободној трговини. Реаговала је и америчка амбасада у Приштини, оштро критикујући одлуку Владу на Косову. Коначно, и званична Албанија тражи од Приштине да повуче ову одлуку. Влада те земље констатује да повећање пореза од 100 одсто на робу из централне Србије није добар потез ни за Приштину, ни за Београд и да од ње треба одустати.

Да ли последња дешавања на Косову и Метохији указују на то да је реч о неконтролисаним потезима Приштине и да ли су можда Албанци на Косову први пут у последњих тридесет година остали без подршке свог највећег заштитника? Како то Србија може да искористи?

Некадашњи министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић каже да трговински рат треба гледати искључиво кроз гласање за чланство Косова у Интерполу. То је био пораз Албанаца, али још више је пораз Америке, јер је заустављена њена моћ да издејствује политичке одлуке по својој вољи, зато ми се чини да смо сведоци повређене сујете једне велике силе, каже Јовановић за Спутњик.

„Не бих рекао да Албанци могу самостално да раде то што раде, јер су они производ руку Америке и све што чине зависи од САД. У овом случају, заједничка је ојађеност исходом гласања у Интерполу, озлојеђеност Америке као највеће светске силе је сигурно још израженија. Прибојавам се да САД пуштају Албанце, јер је лакше њима да праве фаулове него великој сили која мора да води рачуна и о односу других сила према њој, да на неки начин овим што се дешава тестирају нашу издржљивост и отпорност и на неке значајније провокације", каже Јовановић.

Он додаје да посебно треба имати на уму чињеницу да су оно што се десило на гласању у Дубаију Американци довели у везу са сталним јачањем наших односа са Русијом и Кином. Огромно је незадовољство због те чињенице, али и у овом случају они морају да воде рачуна о томе како јавно иступају на ову тему, каже наш саговорник.

„То је за њих нешто што геополитички не могу да прихвате, а томе јавно не могу да се супротставе и вероватно размишљају о томе како би нашу власт навели на самоограничавање од даљег утицаја те две велике силе на Балкану. Нисам сигуран, али допуштам себи да кажем да они размишљају о могућности и да истуре Албанце који су за нас најнезгоднији, јер директно погађају животе и интересе наших људи који живе на Косову и Метохији, поред тога што на бруталан начин оспоравају нашу тврдњу да је Косово интегрални део Србије", оцењује Владислав Јовановић.

Реакција Албаније на повећање такси на увоз робе из Србије за 100 одсто за њега је пријатно изненађење, али ипак, сматра да је дошла искључиво зато што је та земља на путу ка уласку у Европску унију. Уосталом, она не сме да прави изазивачке потезе, а то би било давање подршке албанским политичарима на Косову у овој ситуацији, каже он.

„Албанија би желела да демонстрира један степен зрелости, да се представи у очима ЕУ као земља која је свесна одговорности за мир и стабилност у региону. То су пароле које пријају ушима Брисела, којима се представљају сви кандидати који желе да уђу у унију. Уосталом, и Србија се стално позива на своју улогу одбране мира и безбедности у региону. Ипак, то је позитивна реакција, без обзира којим мотивима се Албанија руководила, јер први пут после дужег времена, јавно раздваја циљеве Косова и Албаније. Колико је то неискрено, то је друга ствар", каже Јовановић.

На крају разговора за Спутњик додаје да треба сачекати да видимо како ће се ствари даље одвијати, јер Албанија мора да води рачуна и о томе да је у очима Америке такође један од балканских сателита, који је и члан НАТО-а.

„Ако САД има циљ да преко Косова и Метохије утиче на промену наше политике према другим великим силама, онда Албанија мора да се томе прилагоди", закључује Владислав Јовановић.

rs.sputniknews.com

недеља, 25. новембар 2018.

Владислав Јовановић: Косовски чвор у рукама Вашингтона

standard.rs

Владислав Јовановић: Косовски чвор у рукама Вашингтона - Нови Стандард

http://newlookworld.com/

6-7 minutes

петак 23. новембар 2018. 19:09

"Ни сада није касно да се директно обратимо америчкој администрацији, наш главни преговарач су САД, то никада нису ни били Албанци"

После увођења додатних таксa, преговарачки процес под окриљем ЕУ је у пат позицији и одавно је требало да решење тражимо директно преко САД, оцењује Владислав Јовановић

Преговори Београда и Приштине у Бриселу у овом тренутку нису извесни, јер је мало вероватно да ће Косово поништити трговинске санкције према Србији. Решење косовског Гордијевог чвора је у рукама Вашингтона који једини има ауторитет и снагу да утиче да привремене косовске институције укину одлуку о повећању таксе за 100 одсто на српску робу и седну за преговарачки сто.

Министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић оценио је да велике силе попут САД и ЕУ могу притиском да издејствују повлачење одлуке Приштине да на робу из централне Србије уведе таксе од 100 одсто. Стефановић је за ТВ Пинк рекао да након порука које су стигле из Вашингтона и Брисела да одлука приштинских власти мора да буде повучена, очекује да види конкретне кораке, а не да остане мртво слово на папиру.

„Не може нико да ме убеди да САД и ЕУ не могу притиском да издејствују да се повуче ова одлука. Ако буде искрене жеље великих сила одлука ће бити повучена", рекао је Стефановић. Додао је да Србија „од озбиљних играча" очекује да покушају да реше проблем који је настао, подсетивши да Приштина крши међународни споразум Цефта и упитао како ће ЕУ да објасни да Приштини дозвољава кршење тог споразума, а да од других очекује да их поштују.

Бивши министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић за Политику подсећа да је Приштина увела додатни порез свега неколико сати касније од тренутка када је председник Србије Александар Вучић предложио Приштини да укине додатни порез од десет одсто на српску робу, на шта је она одговорила повећањем пореза на 100 одсто.

„После увођења додатног пореза преговарачки процес под окриљем ЕУ који траје шест година је у пат позицији. Уместо што смо решење тражили преко Брисела, одавно је требало да то радимо директно преко Вашингтона, с којим је требало да разговарамо и да видимо које су то варијанте и понуђена решења која бисмо могли да прихватимо. Ни сада није касно да се директно обратимо америчкој администрацији, наш главни преговарач је САД, то никада нису ни били Албанци", каже Јовановић.

Сматра да је лакше постићи компромис с САД, јер, како каже, ако је њој стало да буде постигнуто обострано прихватљиво решење, треба очекивати да буду издашнији у својим понудама и да не буду затворени као што су били у протеклих 20 година.

„Американци морају да уваже да постоје интереси других на Балкану пре свих Русије, Турске и Кине и да је управо зато њихов интерес да се са нама нагоде. Све што би се договорили, Албанци би касније применили на терену. Уколико то не урадимо имаћемо проблеме као и сада јер је очигледно да Албанци опструирају постизање компромиса и за тај свој потез су инструисани од САД, али не директно већ преко других држава које спроводе њихове намере", истиче Јовановић.

Доцент на Факултету политичких наука у Бањалуци Јелена Вукоичић такође није оптимиста да ће бити настављен дијалог Београда и Приштине и као разлог наводи изборе за Европски парламент у мају следеће године. За наш лист оцењује да је наставак дијалога у овом тренутку мало изгледан и не види основа да очекује било какав помак у наредних неколико месеци.

„Док се ови избори не заврше бојим се да се ништа значајно неће догађати, јер ова политика Приштине није само њихова већ и оних земаља које стоје иза њих, пре свих Америке. Проблем је што је садашња бриселска администрација више пута истицала да ово питање жели да се реши у њиховом мандату. То не значи да Брисел стоји иза садашњих потеза Приштине, али привремене косовске институције раде оно што ЕУ администрација говори. Они желе да што пре буде потписан правно обавезујући споразум који подразумева апсолутну 'победу' Албанаца и капитулацију Србије", каже за Политику Јелена Вукоичић.

Владислав Јовановић не мисли да ће потрајати трговински рат, али очекује да ће бити још излета такве врсте који су дозирани да се види српска снага и колико смо спремни да идемо у том отпору и прихватања немогућих услова. Каже да ће запад „подсетити" Београд да имамо још неколико потенцијално рањивих тачака које могу да активирају и као пример наводи понашање Сулејмана Угљанина у рашкој области.

МОСКВА: ЕУ ДА УТИЧЕ НА КОСОВСКЕ ВЛАСТИ
Европска унија мора да утиче на косовске власти и да постигне тренутно укидање такса на робу из централне Србије и БиХ, саопштило је јуче руско Министарство иностраних послова, које подсећа да је Косово, кршећи своје обавезе проистекле из споразума о слободној трговини, одлучило да уведе таксе од 100 процената на робу из централне Србије и БиХ, преноси Тас.

„Овде се ради заправо о томе да Приштина започиње трговински рат са Београдом у складу са политиком етничког чишћења, с обзиром да српско становништво у покрајини зависи у великој мери од робе из централног дела Србије", истиче руски МИП. „Приметно је да Приштина не крије чињеницу да је то освета за претходни пораз када је Генерална скупштина Интерпола одбацила захтев да Косово уђе у ту организацију", додаје се у саопштењу руског МИП-а који указује и на уздржан одговор Београда на овај развој догађаја и жељу да се тензије смање.

Извор Политика, 23. новембар 2018.

Momir Bulatović Crna Gora nema svoju spoljnu politiku

NEKADAŠNJI CRNOGORSKI PREDSJEDNIK MOMIR BULATOVIĆ OCIJENIO

Crna Gora nema svoju spoljnu politiku

Kao ni samoproglašeno Kosovo, što je priznao i sam Ramuš Haradinaj, Crna Gora nema svoju spoljnu politiku, rekao je bivši crnogorski predsjednik i premijer SRJ Momir Bulatović.
On je za RIA Novosti kazao da je dosadašnji sudski postupak pokazao da nema nijednog dokaza koji bi potvrdio da je na jesen 2016.godine u Crnoj Gori pokušan državni udar.
Upitan da prokomentariše izjavu crnogorskog predsjednika Mila Đukanovića, koji je nakon pobjede na predsjedničkim izborima u Crnoj Gori u aprilu 2018. godine rekao da je spreman da poboljša odnose sa Rusijom, što se dosad nije dogodilo, Bulatović je ocijenio da je Đukanović sada potrošena politička figura.
– Način na koji je postupao zadržao ga je na vlasti, ali uz nespornu poslušnost prema Amerikancima. Sva dokumenta potvrđuju ovo. Đukanović bi se možda približio Rusiji, ali Amerikanci mu to ne dozvoljavaju. Kao i samoproglašeno Kosovo, što priznaje i sam Ramuš Haradinaj, Crna Gora nema svoju spoljnu politiku – kazao je Bulatović.
Govoreći o optužbama da je Rusija uključena u pokušaj državnog udara u Crnoj Gori na jesen 2016.godine, on je rekao da je dosadašnji tok suđenja u tom slučaju pokazao da je to nevjerovatna farsa.
– Taj proces je uvreda za zdrav razum. Ne postoji nijedan dokaz koji ukazuje na namjeru da se izvede državni udar. A kada nema namjere, nema odgovornih osoba – istakao je Bulatović.
Komentarišući situaciju na Kosovu i Metohiji, bivši crnogorski predsjednik je ocijenio da samo nova međunarodna konferencija na kraju može riješiti to pitanje.
– U žargonu to zovemo „Dejton dva". Rusija i Kina bi trebalo da budu prisutne tamo kao veliki investitori koji su zainteresovani za ovaj region, a pregovorima između Srba i Albanaca treba da prisustvuju i Grčka, Makedonija i Crna Gora, u kojima već postoji rizik od gubitka 13 odsto njihove teritorije koju zapravo kontrolišu Albanci. Postoje problemi koji se ne mogu riješiti bez velikih sila. Neko mora da osigura da u narednih 20 godina neće biti protjerivanja stanovništva, da će tamo biti zaštićene crkve i svetinje. Ako ostavite da o tome odlučuju samo Srbi i Albanci, rat je neizbježan. Ali, ako se sada uključe sile koje ulaze na svjetsku scenu, postoji mogućnost da se sve završi mirno – smatra Bulatović.
On je kazao da Evropska unija bila odlična priča koja je prekinuta 2008. godine.
– Često kažem da sam do 2008. godine bio evrofanatik i stvarno sam vjerovao u taj projekat. Ali, poslije 2008.godine, to je samo karikatura. Globalna finansijska kriza uništila je najveće dostignuće evropskih integracija – euro. Svi ozbiljni stručnjaci iz ekonomije znaju da je euro postao grob evropskog projekta. Pogledajte sada Evropsku uniju, odnosno ono što je tvrdoglavo skriveno od javnosti – šta je učinjeno sa Grčkom, Kiprom, Portugalijom, Španijom i Italijom. To je odgovor na zastrašujuće pitanje „hoće li Njemačka postati Evropa ili će EU postati Njemačka". Dogovor je, nažalost, da dominira Njemačka, ali ta zemlja i dalje nema svoju politiku i prije ili kasnije će morati da se raspravlja sa Amerikom. Gledam to čak i sa određenim zadovoljstvom. Oni su nam uskratili priliku da na racionalan način riješimo naše unutrašnje probleme, diktirali su šta treba da radimo, a sada su suočeni sa istim stvarima – zaključio je Bulatović.
M.V.

субота, 24. новембар 2018.

Igra od 100%

kossev.info

Igra od 100% - KoSSev

KoSSev -

13-16 minutes

FOTO: Tanjug/Zoran Zestić

„Za nas je od ključnog značaja da otkrijemo ubice Olivera Ivanovića, ali one koji su stvarno ubice, ali ne one koje bi ste vi želeli da vidite kao ubice, ili one koje bi smo mi želeli da vidimo kao ubice ili neko drugi," predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je sinoć tokom zajedničkog obraćanja sa svojom premijerkom Anom Brnabić. Priština je pažljivo pratila kretanje Milana Radoičića i imali su dojavu kada se pojavio u Kosovskoj Mitrovici. „Dakle, oni su tačno znali i oni i dalje znaju da se on nalazi na teritoriji KiM-a, ali to nije imalo veze ni sa čim, to je imalo veze sa svim drugim što sam ja govorio," rekao je. Njegov odgovor se u potpunosti razlikuje od onog što je rekao kosovski premijer Haradinaja da je potpredsednik Srpske liste bio na sastanku u Beogradu. Odgovore o onome što se desilo Milanu Radoičiću, te još tri uhapšena lica za koja se juče saznalo da su osumnjičeni u istrazi ubistva Olivera Ivanovića, dao je na samom kraju obraćanja i to na pitanje novinarke Krika, ponosan što je, kako kaže, „odgovorio na teška pitanja".

U završnom delu konferencije čulo se i da je ideja o razgraničenju bila njegova, uz opasku da „sada nema ništa od toga", te da će „Srbi jednog dana da žale za tim".

Samo obraćanje na koje su i javnost i mediji čekali čitav dan, započeo je carinskim dažbinama od 100 odsto koje je Priština ove nedelje uvela za srpske proizvode. Od jučerašnjih događaja tokom obraćanja govorio je samo o Mitrovčaninu Aleksandru Saši Ćuriću koji je akciji hapšenja Kosovske policije u zgradi Grej u Kosovskoj Mitrovici bio jedini koji nije bio obuhvaćen istragom o ubistvu, ali se našao u blizini i ometao hapšenje, kako je iz Prištine saopšteno. Opisivao je Vučić njegovo prebijanje:

„I onda su ubili boga u njemu, i na više mesta mu i lobanju otvorili, rasturili mu glavu, zato što imamo svedočenje jednog čoveka koji je to gledao sa prozora. I zato ne možemo da ga vidimo, ne možemo da vidimo kako on danas izgleda i niko ne može da dođe do njega zato što su ga izubijali. Reč je o opakom kriminalcu, koji se usudio da im dobacuje."

Nijedno slovo nismo izmislili

Juče kada smo vas obaveštavali o kretanju njihovih trupa, nijedno slovo nismo izmislili i slagali. Ja sam vam čak dotle rekao, ja gledam fotografije njihovih specijalnih jedinica. Gledam njihove kamione u pokretu. Imam video ispred sebe. Naši ljudi ih slikaju i snimaju…da bi svi u Srbiji jedva dočekali da kažu ne, ne, to nije tačno, tačno je ono što je KFOR rekao. I sada pitam sve vas dragi prijatelji, a ko je govorio istinu? Ja ili KFOR? Je l' su bile njihove specijalne snage na tri minuta od Severne Mitrovice ili nisu? Pa nisu tu inače stacionirane. A oni su rekli da to nije istina, da nisu imali šta da rade jer nikakvog pokreta njihovih trupa nije bilo. Je l' to tačno ili ne? Tačno je. Zašto su to govorili i zašto im je sve to bilo potrebno?

Imaju podršku zapadnih sila za uvođenje carinske dažbine

„Pre svega, uvođenje taksi je anticivilizacijski čin, antievropski čin, to je kršenje jednog od fundamentalnih prava i sloboda na kojima počiva Evropa i svet danas a to je sloboda kretanja i sloboda protoka roba, kapitala i usluga. Ono što su uradili, uradili su iz nama nepoznatih razloga, oni to pravdaju tobožnjom agresijom Srbije na Kosovu i za to su očigledno dobili podršku pojedinih velikih i značajnih sila," rekao je.

„To smo, želim i zvanično da vas obavestim i mi ustanovili iz pojedinih KZT-ova koje smo dobili iz razgovora koje su naši ambasadori u tim zemljama imali sa zvaničnicima pojedinih zemalja. Naime, oni Srbiju okrivljuju, da ne mislite da smo mi zaista za nešto krivi, ali oni smatraju da je Srbija kriva zbog toga što je pobedila u glasanju za INTERPOL. I to ste mogli da vidite i u mnogim zapadnim medijima koji su rekli da je Priština otprilike reagovala zbog toga što je Srbija pobedila u glasanju na INTERPOL-u. Oni nama nemaju šta drugo da zamere. Oni nemaju šta da kažu, jer Srbija nije ni na koji način prekršila CEFTA-u, nemaju šta da kažu ni BiH protiv koje su podigli iste mere i dramatično ugrožavaju ekonomski razvoj i Srbije i BiH i zato ćemo gledati da i sa BiH, da koordinišemo naše aktivnosti da se uspostavi vladavina prava u regionu Zapadnog Balkana ili u regionu CEFTA-e, pošto tu imamo još i Moldaviju."

Postigli besu da izdrže do kraja

Kako vidi „histeriju" u Prištini koja ne prestaje i ko im pomaže u tome:

„Izjava Ramuša Haradinaja nije nimalo slučajna, i to ljudi u Srbiji treba da znaju. To što je Haradinaj rekao, idemo sa ovakvim merama, a saopštiću vam ko sve stoji iza takvih mera i odluka, a ne samo Haradinaj, iako bi mnogi sa Zapada da kažu da je on to sam uradio, a ne neki drugi ljudi. Dakle, u kojoj Srbija za mesec dana mora da prizna nezavisno Kosovo, u protivnom biće srušena vlast na ulicama u Beogradu," naveo je.

Tvrdi da to „nije njegova zamisao":

„Takvu vrstu asocijativnog povezivanja pročitao je sa papira koji je neko drugi doneo u njegovu kancelariju. A prethodno su se saglasili sa svim Tačijevim poslanicima, uključujući i Kadrija Veseljija i oni su postigli neku vrstu bese da izdrže do kraja sa taksama od 100 odsto i da nema povratka unazad, da će da teraju Srbiju, a za to će valjda da obezbeđuju podršku u Vašingtonu, tako oni sami kažu, mi ne želimo da verujemo da je to moguće – ili će ići do iznemoglosti ne bi li pokazali da su postali, kako se to Haradinaj večeras hvali i svi na Kosovu, država 100 posto."

Oni su napravili bilborde na kojima kažu „Kosovo je konačno država 100 posto", oni se igraju sa tim, to je za njih priča za dnevno političku upotrebu i ništa drugo ih ne interesuje. Oni koji misle da su u pitanju samo njihovi interni razlozi, nemaju odgovore na sledeće pitanje koje im postavljamo. Zašto je Hašim Tači svojom inicijativom Ustavnom sudu i ono malo što su Srbi dobili od društvene imovine u našim srpskim opštinama, privremenom merom im ponovo oduzeo? To nije uradio Haradinaj, to je uradio Tači, dakle oni rade zajedno. Rade sinhronizovano. S vremena na vreme izigravaju dobrog i lošeg policajca, pokazuju svetu kako tobož nisu jedinstveni, u stvari su vrlo jedinstveni kada treba da se provodi antisrpska politika.

Foto: Donike Emini, Tviter nalog

Od juče upozorava državni vrh Srbije međunarodnu i domaću javnost na „katastrofu velikih razmera" zbog svega što rade u Prištini.

„I imajući u vidu njihovu odlučnost da guraju do kraja i nepostojanje želje kod jednog dela međunarodnog zapadnog faktora da na bilo koji način ta situacija bude razrešena, mi moramo da se pripremimo na dugotrajnu podršku i pomoć našem narodu koja neće biti ni laka ni jednostavna ni jeftina," kaže Vučić.

A posle celodnevnog zasedanja kompletnog državno-vojno-političkog vrha, o tome kakva će podrška biti srpskom narodu, javnost je mogla, međutim, tek ponešto da sazna na samom kraju obraćanja, zahvaljujući takođe jednom od poslednjih „teških" pitanja novinara Radio Slobodna Evropa, koji je zamolio za konkretan odgovor s obzirom na to, kako je primetio, da ga nismo čuli u obraćanju.

„Ni u jednoj oblasti nećemo dozvoliti da Srbi ne mogu da prežive, to znači, i što se tiče opstanka KBC Kosovska Mitrovica, bolnice u Gračanici, Univerziteta, hrane za naše ljude, vode za naše ljude, ni što se tiče energije i svega drugog za naše ljude," pojasnio je predsednik, navodeći da o metodama neće da govori.

Divljačko ponašanje Albanaca. Mi jesmo glupi ali ne toliko

Kako je keks izvršio agresiju na njihovu teritoriju?

„Keks Plazma, keks Jafa i keks, kako se zove ono, Zlatni pek ili je to nešto drugo? Pobrkao sam, možda keks sa nečim drugim ali ta tri keksa su izvršila ozbiljnu agresiju na njihovu teritoriju, pa je to trebalo da se zamaskira i da se kaže da oni u stvari su borci protiv kriminala i goniće strašne kriminalce."

Saopštio je da Albanci imaju četiri cilja.

„Njihov pokušaj izlaska iz cele priče biće sledeći: Da sa nama oni sad sednu da razgovaraju ali da mi prihvatimo novu poziciju pa da budemo valjda srećni kada oni vrate na 10 odsto. Zamislite da mi moramo da idemo sa hendikepom 10 odsto u tržišnu utakmicu sa nekim. Ne pada nam na pamet da to prihvatamo. Njihova druga ideja je da mi prihvatimo sve u energetici a oni će valjda da povuku tarife, jer mi valjda treba da prihvatimo novu realnost. I njihova treća ideja je, ne znaju ni sami više šta da traže od nas, ali da mi nešto učinimo za Prištinu kako bi oni mogli u domaćoj javnosti da spasu svoj obraz. Srbija ni na šta od toga neće da pristane."

Srbija neće da pristaje na nova pravila, povucite svoje varvarske tarife, poručio je Albancima Vučić.

„Kad ih povučete spremni smo da razgovaramo o svim stvarima, i odmah ćemo da razgovaramo na temu, na koju god hoćete. Dok to ne uradite, da nas vi svojim divljačkim potezima uvodite u novu realnost. Mi jesmo glupi, ali nismo toliko glupi i nema tog pritiska koji na Srbiju možete da izvršite da biste tako nešto napravili."

Ruše ugled Srbije

Situacija u kojoj se Srbija našla u odnosu sa Prištinom, izaziva velike muke i probleme Beogradu, priznaje ipak predsednik.

„Ovo u svakom slučaju ruši i ugled Srbije kao destinaciju za investitore, jer se mi negde pominjemo da smo sa nekim u sukobu, makar bili ni krivi ni dužni. I sve to rade namerno da Srbija ne bi rasla brže nego pto bi neki želeli i što bi neki voleli da vide.

Konsultovali su se sa predstavnicima Rusije i Kine u pogledu mera koje se mogu preduzeti u okviru UN-a, „ali polako, nismo doneli konačne odluke".

„Gledamo da to ima smisla, a ne da pretimo praznom puškom jer nikome ne želimo da pretimo. Mi smo uvek za razgovore. Jedino što tražimo je, vratite se odande gde smo bili. Odatle razgovori imaju smisla, a razgovori sa ovog nivoa, nikakvog smisla nemaju. To moraju da razumeju ljudi u međunarodnoj zajednici, to moraju da razumeju i Albanci," poručio je Vučić.

Po peti put ušli na Sever sa dugim cevima

Posle carina, na red je došlo ono kako Predsednik vidi jučerašnji događaj u Kosovskoj Mitrovici.

„I ne zaboravite, oni su jutros demonstrirali silu i po peti put ušli sa dugim cevima na Sever Kosova, dakle 31. 8. 2016. prvi put, kada je Tači išao na Jarinje, 14.01.2017. kada su upali zbog izmišljene afere voz jer voz nisu ni videli, to je bila još jedna od velikih prevara, 26.5.2018. napad na Marka Đurića, hapšenje i maltretiranje, odvođenje u Prištinu, 29.09.2018. upad sa sve oklopnim vozilima na Gazivode, sve do jutros."

Mi, više nego bilo ko, želimo da pohvatamo ubice Olivera Ivanovića, i nije nam važno je li Srbin je li Albanac. Svaku validnu informaciju da dobijemo da pomognemo, to ćemo da uradimo. Koga god da su tražili od nas da saslušamo mi smo saslušavali, i uzgred dobijali samo gluposti. I zato i znamo u kojoj fazi je ceo postupak, ali to želimo više nego bilo šta, ali ovo nije imalo veze sa tim. Ovo je imalo veze sa pod jedan – maskiranjem priče da je keks izvršio agresiju na njihovu teritoriju sa onim lomačama koje su postojale samo u nacističkoj Nemačkoj.

Ocenjuje da je jučerašnja akcija „neprofesionalno izvršena" ali i povezao sa „streljanjem" u Bulajićevim filmovima:

Onda kad ih pitate, šta ste to dokazali i pokazali. Pa ne znam. Imaćemo izjave srpskih političara ili politikanata, koji naravno, pojma nemaju ni o čemu, nego imaju svoju verziju, šuplje i čaršijski

„Nikakva to nije fascinantna sila, osim što valjda u praskozorje ili dok je još mrak treba da se zaplaše svi mogući i kao u Bulajevićevim filmovima, kada se oni kreću pa hoće da streljaju ljude, e tako su oni jutros išli, ili još bolje, kao u Spilbergovom – ono gde prikazuju Varšavski geto. Izašli sa puškama, pa valjda upucaće svaku pticu koja im se pojavi na putu, šetaju se onako, plašeći sve i svakoga, da pokaću kako su velika sila. Da bi uterali strah u kosti Srbima na Severu, da bi uterali strah u kosti Srbima na jugu. I to je bio drugi smisao. Treći smisao, suštinski povezan sa svim ovim što su radili u prethodna dva dana je… da svaki otac i majka kada to sve vide, kažu: Vidi mi ovo možda i možemo da trpimo, a što to da naša deca trpe."

Kako opisuje atmosferu akcije specijalnih jedinica Kosovske policije u zgradi Grej:

„Svi ljudi kojima su upadali, upali su im tamo gde su im bila deca. Svima. Možete da mislite traume dece kojima upadate u četiri, pet ujutro maltretirate ih sa dugim cevima, šutirate im oca pred njima i pred majkom, udarate kundacima po glavi i govorite kako ste veliki borci protiv kriminala."

Cilj je da kada taj otac i majka razgovaraju, da oni kažu, a šta ćemo mi sa svojom decom, ima li ovde budućnosti? To je cilj prištinskih vlasti, da svi odu sa Kosova i Metohije, da Srbi napuste Kosovo i Metohiju , da Srba ne bude na Kosovu i Metohiji. Zato mi molimo Srbe da budu jaki i da ostanu na KiM, a mi smo i danas razgovarali o tome na koje ćemo sve načine našem narodu da pomognemo i pomoći ćemo.

Ma koliko novca bude bilo potrebno za naš narod, naći ćemo

Naš narod neće biti gladan, Naš narod neće biti ni žedan, uverava Vučić.

„Ma koliko da bude potrebno novca da potrošimo, naći ćemo rešenje za opstanak našeg naroda na KiM, ali takođe nećemo da prihvatamo ucene onih koji su u čitavoj ovoj igri učestvovali, nećemo da trpimo ničije pritiske niti bilo šta slično."

Za kraj, predsednik je ipak najavio da će biti mnogo teško u narednim danima, posebno srpskom narodu koji će morati " na dnevnom nivou da se bori za svoja prava na KiM".

Šta je srpska premijerka govorila u sinoćnjem obraćanju srpskoj javnosti čitajte u: Nekakva istraga za nešto što se desilo pre 11 meseci pa su odjednom se sada setili da na taj način nešto istražuju

Detaljnije o jučerašnjem danu čitajte u Hapšenja za ubistvo Olivera Ivanovića: Uhapšeno četvoro, za jednim osumnjičenim se traga, dokazi za još dve osobe

Comments

comments

Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.

петак, 23. новембар 2018.

Косовски чвор у рукама Вашингтона

politika.rs

Косовски чвор у рукама Вашингтона

Дејан Спаловић

5-6 minutes

Бивши министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић за „Политику" подсећа да је Приштина увела додатни порез свега неколико сати касније од тренутка када је председник Србије Александар Вучић предложио Приштини да укине додатни порез од десет одсто на српску робу, на шта је она одговорила повећањем пореза на 100 одсто.

Доцент на Факултету политичких наука у Бањалуци Јелена Вукоичић такође није оптимиста да ће бити настављен дијалог Београд и Приштине и као разлог наводи изборе за Европски парламент у мају следеће године. За наш лист оцењује да је наставак дијалога у овом тренутку мало изгледан и не види основа да очекује било какав помак у наредних неколико месеци.

Москва: ЕУ да утиче на косовске власти

Европска унија мора да утиче на косовске власти и да постигне тренутно укидање такса на робу из централне Србије и БиХ, саопштило је јуче руско Министарство иностраних послова, које подсећа да је Косово, кршећи своје обавезе проистекле из споразума о слободној трговини, одлучило да уведе таксе од 100 процената на робу из централне Србије и БиХ, преноси Тас.

„Овде се ради заправо о томе да Приштина започиње трговински рат са Приштином у складу са политиком етничког чишћења, с обзиром да српско становништво у покрајини зависи у великој мери од робе из централног дела Србије", истиче руски МИП. „Приметно је да Приштина не крије чињеницу да је то освета за претходни пораз када је Генерална скупштина Интерпола одбацила захтев да Косово уђе у ту организацију", додаје се у саопштењу руског МИП-а који указује и на уздржан одговор Београда на овај развој догађаја и жељу да се тензије смање.

четвртак, 22. новембар 2018.

Kredibilitet EU na ispitu

dw.com

Kredibilitet EU na ispitu | DW | 22.11.2018

Deutsche Welle (www.dw.com)

6-7 minutes

Kosovske vlasti dodatno su pojačale trgovinski rat sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom. U Beogradu povećanje taksi na 100 odsto vide pre svega kao autodestruktivan potez, ali i kao opasnost po bezbednost čitavog regiona.

Mere vlasti u Prištini usledile su samo dan nakon neuspeha Kosova da dobije članstvo u Interpolu, i kao takve se posmatraju i kao neka vrsta odmazde za taj diplomatski poraz.

Beograd je čini se ovog puta dodatno zabrinut zbog nedostatka oštrijeg pritiska Vašingtona i Brisela na vlasti u Prištini, jer ne samo da se ništa nije učinilo da se ukinu nedavno uvedene takse od 10 odsto, već su one sada još i povećane na čitavih 100 odsto. Takođe je zanimljivo primetiti da se takav potez kosovskih vlasti vidi isključivo kao politički korak koji nema nikakve veze sa ekonomijom.

Primećuje se ipak da Srbija na Kosovo izvozi robu u vrednosti od 440 miliona evra, a Kosovo u Srbiju 21 milion evra. Ali taj disbalans u međusobnoj trgovini traje već godinama i Priština povećanjem taksi ništa ne može rešiti preko noći, a imaće posledice na cene i standard svih građana Kosova. Ako se i dalje zaustavimo na privrednom terenu, ekonomisti upozoravaju da je reč o carinama koje su presedan u istoriji ekonomije i da su one kršenje svake ekonomske logike.

Bez recipročnih mera

Srpske vlasti su, osim susreta sa ambasadorima Rusije i Kine, kao i ambasadorima zemalja Kvinte i predstavnika Evropske unije, održale i hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost. Ključna poruka je, čini se, da Srbija neće uvoditi nikakve recipročne mere, ali i da je veoma zabrinuta kako će se sve to odraziti na položaj Srba na Kosovu i bezbednost regiona.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, nakon sednice tog Saveta, istakao da je ovo „praktično blokiranje trgovine između Srbije i Kosova", i da „Priština želi proterivanje Srba i kapitulaciju Beograda". Aleksandar Vučić je uputio i molbu kosovskim Albancima, pozivajući ih da povuku ovu odluku, jer je svima potreban mir.

Osveta za Interpol

Srpski državni vrh je na neki način odbacio spekulacije da je potez Prištine usledio kao odmazda zbog diplomatskog poraza Kosova u Interpolu, ali svejedno, teško je ignorisati tajming te odluke dan nakon događanja u Dubaiju.

Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi primećuje da, dok je Srbija slavila diplomatski poraz Kosova, na Kosovu je bila potpuno suprotna situacija: „Vlasti na Kosovu, koje su očigledno vrlo populističke, želele su da skrenu pažnju sa onoga što se vidi kao debakl njihovog Ministarstva spoljnih poslova povodom članstva u Interpolu. I onda su vlasti na Kosovu očito imale ideju da pokažu građanima kako one jednostavno to mogu da vrate Srbiji tako što će povećati takse za 100 odsto", ocenjuje Beširi.

Prva reakcija EU

Zvanični Beograd smatra da je to velika provokacija Prištine i da je sada red na Evropsku uniju da dokaže svoj kredibilitet. Početna reakcija EU već je usledila, jer je Visoka predstavnica EU Federika Mogerini od Prištine zatražila da odmah ukine tu odluku.

Međutim, skepsa Beograda je ostala, i u tom smislu se ističe da najverovatnije neće biti nikakvog uspeha u pritisku na Prištinu dok aktivniji pritisak ne stigne od SAD.

Američka ambasada u Beogradu je, inače, izrazila zabrinutost zbog te mere i navela da to ugrožava izglede za dugoročnu stabilnost regiona. Apeli EU nakon uvođenja carina od 10 odsto nisu urodili plodom i sada je EU zaista na velikom ispitu.

Na nemoć EU, koja u većini slučajeva poziva na uzdržanost obe strane, upozorio je i ministar trgovine Rasim Ljajić koji kaže „kako EU ne vrši pritisak na koga mora, nego na koga može".

Naim Leo Beširi napominje da ovim merama Priština krši najmanje dva međunarodna ugovora. „Pored ugovora o CEFTA, krše i Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Istovremeno na taj način automatski ugrožavaju dijalog Beograda i Prištine, a tom nepromišljenom odlukom će dovesti i do povećanja cena pojedinih proizvoda, što će pogoditi sve građane Kosova", kaže Beširi.

Pritisak na Zapad i Srbiju

Povećanje taksi može se tumačiti i kao pritisak na Zapad i Srbiju kako bi se pokazalo da će se takve stvari dešavati sve dok Kosovo ne ostvari neke svoje političke ciljeve. Ako se posmatraju kratkoročni ciljevi Prištine, oni se pre svega vezuju za želju albanske strane da dobije viznu liberalizaciju sa EU. A ako posmatramo nešto širu sliku, ona je povezana sa željom Prištine da što pre zaokruži svoju nezavisnost, što je projekat koji je u poslednje vreme zapao u ćorskokak.

Postoje i neki dramatičniji tonovi koji se čuju u Beogradu, koji najnovije poteze Prištine vide kao objavu rata i da iza svega stoji želja da se na ovaj način izvrši dodatni pritisak na kosovske Srbe. Pojedini analitičari upozoravaju da je kosovska politička scena praktično u haosu i da je njihova nemoć i frustracija na svetskoj političkoj sceni sada pretočena u pretnju po čitav region.

Međutim, Naim Leo Beširi je ipak optimista, i smatra da bez obzira na deklarativnu rešenost Prištine da ostane pri ovoj meri, takva odluka ne može dugo opstati. „Mislim da tu govorimo pre o satima i danima nego o nedeljama i mesecima. Ta odluka pre svega šteti Prištini, iako će naravno pogoditi i privredu Srbije. Kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU automatski znači da Kosovo ni pod razno ne može dobiti viznu liberalizaciju u nekom skorijem periodu, što građanima Kosova trenutno najviše znači. Ne postoji, dakle, nijedan razlog da bi ovo moglo da potraje", ocenjuje direktor Instituta za evropske poslove.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

понедељак, 19. новембар 2018.

Протест у Скопљу: „Путин да у Москви подигне споменик Заеву јер од њега не постоји глупљи Американац“

fakti.org

Протест у Скопљу: „Путин да у Москви подигне споменик Заеву јер од њега не постоји глупљи Американац"

4 minutes

МИЦКОСКИ: ГРУЕВСКИ ЈЕ ЖРТВА ПОЛИТИЧКОГ ПРОГОНА, АЛИ НЕ ОДОБРАВАМ ШТО ЈЕ ПОБЕГАО ИЗ ЗЕМЉЕ"

* Протестна акција је одржана под девизом "Бојкотујем уставне промене", а организовале су је организације Хришћанско братство, Јединствена Македонија и Светски макеодонски конгрес. Учесници протеста су махали и транспарентом на ккојем је премијер Зоран Заев представљен иза затворских решетака. Ласером су на згради Собрања исписали „Издаја" и „Оставке"

* Окупљенима се обратио и Тодор ПЕТРОВ који је име Светског македонског конгреса затражио оставку владе Зорана Заева и распуштање Собрања јер су обоје нелегитимни. Саопштио је да је Конгрес поднео кривичне пријаве против Заева, министра спољних послова Николе Димитрова и свих 80 посланика који су гласали за уставне промене

* Бивши први човек партије Заева у Скопљу - Љупчо ПАЛЕВСКИ – на протесту рекао да Македонија сада плаћа данак 30-годишњем „лошем и наивном живљењу", па нагласио: „Англосаксонски хегемон тражи разлог за рат и зато је започео демонтажу македонизма. Мостоји опасност да Македонија постане хибрид компромиса између грчке, бугарске и албанске државне доктрине"

__________________________________________________________________________

ЛИДЕР највеће македонске партије ВМРО-ДПМНЕ - Христијан Мицкоски – рекао је у Гостивару да је Никола Груевски жртва политичког прогона, али да не одобарава његово бекство из Македоније.

У исто време се у центру Скопља – упркос лошем времену са кишом и суснежицом - окупило неколико хиљада људи да затражи обустављање уставних промена којима је предвиђена промена имена земље у „Република Северна Македонија".

Протестна акција је одржана под девизом "Бојкотујем уставне промене", а организовале су је организације Хришћанско братство, Јединствена Македонија и Светски макеодонски конгрес.

Учесници протеста су махали и транспарентом на ккојем је премијер Зоран Заев представљен иза затворских решетака.

Ласером су на згради Собрања исписали „Издаја" и „Оставке".

Окупљенима се обратио и Тодор Петров који је име Светског македонског конгреса затражио оставку владе Зорана Заева и распуштање Собрања јер су обоје нелегитимни.

Саопштио је да је Конгрес поднео кривичне пријаве против Заева, министра спољних послова Николе Димитрова и свих 80 посланика који су гласали за уставне промене.

Затражио је и да буде поништена одлука о избору Талаата Џаферија запредседника Собрања.

Бивши први човек партије Заева у Скопљу - Љупчо Палевски – на протесту је рекао да Македонија сада плаћа данак 30-годишњем „лошем и наивном живљењу".

Нагласио је да је, упркос свему, да уверен да ће глобалисти и неолиберали, са својим грабљивим политикама, у Македонији доживети фијаско.

Додао је да Федерику Могерини и Јоханеса Хана нико није бирао и да су постављени као Заев. А и преко њих се Македонији укида право на име и да не буде дискриминисана.

Палевски је је упозорио да постоји опасност да Македонија постане хибрид компромиса између грчке, бугарске и албанске државне доктрине. Највећи аплауз је ипак добио за речи:

„Англосаксонски хегемон тражи разлог за рат и зато је започео демонтажу македонизма. Путин треба да у Москви подигне споменик Заеву јер од њега не постоји глупљи Американац, нити ико ко би овако брутално неписмено реализовао глобалистичке интересе у Македонији. Кључ је био и јесте у Македонији, а не у Вашингтону и Москви".

недеља, 18. новембар 2018.

Le Figaro: Srbija nepravedno ponižena

pcnen.com

Srbija nepravedno ponižena

Objavio/la PCNEN

6-7 minutes

Drugi pišu 18. Nov. 2018. | 07:00

Piše: Jean-Christophe Buisson

„Zasrali smo", otelo se jednom visoko pozicioniranom službeniku protokola Jelisejske palate koji je bio zadužen za raspoređivanje šefova država i vlada na počasnim tribinama, postavljenim ispod Trijumfalne kapije, u nedjelju 11. novembra, povodom komemoracije Dana primirja. Dok su oko domaćina, Emanuela Makrona, sjedili predsjednici Rusije, Sjedinjenih Država, Italije i Rumunije, zemalja saveznica Francuske u Velikom ratu, ali i bugarski i turski predsjednik, te kancelarka Njemačke koja je prije jednog vijeka bila na čelu neprijateljskih zemalja, jedan čovjek, izuzetno visok, bio je toliko unižen da samo što u zemlju nije propao, naime, bio je zamoljen da se smjesti na suprotnoj tribini, izvan dometa kamera, među manje značajnim liderima, diplomatama i raznoraznim zvaničnicima. Njegovo ime? Aleksandar Vučić, predsjednik Srbije.

Zemlja radi koje je Francuska ušla u rat 1914. u ime diplomatskog i geopolitičkog savezništva, ali i tijesnih istorijskih veza (1389. godine, zvona pariške crkve Notr Dam pozdravila su ono što se tada smatralo pobjedom srpskih hrišćana nad osmanskim muslimanima u boju na Kosovu), vojnih veza (jedan srpski ministar vojske u XIX vijeku bio je Francuz: Ipolit Monden) i privrednih veza (1914. godine, 4/5 državnog duga Srbije je u rukama francuskog kapitala koji je značajno investiran u rudnike, željeznički saobraćaj i banke u Srbiji).

Zemlja koja je u Velikom ratu izgubila 1,2 miliona svoje djece: 28 % svog stanovništva – tužan rekord.

Zemlja koja već godinu dana niže ceremonije, počasti, manifestacije u slavu toplog prijateljstva i drugarstva iskovanog u zajedničkim bitkama, koje simbolišu hiljade grobova francuskih junačina (Poilus) i srpskih solunaca što se nižu na grobljima u Solunu, Monastiru, Skoplju ili Beogradu – svih teritorija koje su zajednički oslobodile srpske i francuske divizije Istočnog fronta.

Tu zemlju, koja je došla u Pariz sa svojom poputninom patnji, bola i žrtava palih za savezničke interese, Francuska je odlučila da ponizi 11. novembra.

Zemlja koja je prije sto godina toliko ganula Francusku strašnim mučeništvom koje je podnosila od austrougarskih, njemačkih i bugarskih trupa, ali i od albanskih razbojnika što su nasrtali na njenu vojsku dok se povlačila u zimu 1916, da su Francuzi osnivali na desetine udruženja za pomoć, humanitarnih organizacija i „dana Srbije" gdje su sakupljani novac, odjeća, hrana i knjige kako bi bili poslani tamo daleko, „u zemlju junakâ".

Zemlja čiji je kralj, Petar Karađorđević, toliko volio Francusku da je 1870. godine stupio u njenu vojsku (u jednu regimentu Legije stranaca) da bi se borio protiv Pruske.

Zemlja koja je u julu 1914. Saveznicima dala njihovu prvu žrtvu (jednog gimnazijalca od 16 godina, palog u bombardovanju Beograda austrijskim topovima) a u avgustu njihovu prvu pobjedu (u Cerskoj bici).

Zemlja koja je četiri godine veličana na konferencijama Sorbone (ponekad u prisustvu predsjednika Remona Poenkarea) i objavljivanjem na desetine knjiga (među kojima je bio i strip: „Avanture malog srpskog vojnika"), brošura koje su slavile „taj narod mali po brojnosti stanovništva a veliki po duši", tekstova Apolinera, Pjera Lotija ili Edmona Rostana.

Zemlja koja je uspjela da obnovi vojsku uz pomoć svojih francuskih saveznika na Krfu i Bizerti našavši u Ajačiju, Bastiji, Nici, Grenoblu, Parizu, Sent-Etjenu ili Bordou gradove koji su prihvatili raširenih ruku hiljade njenih školaraca i studenata što su se spasavali od rata, gladi i bolesti.

Zemlja koja je poslije rata proglasila maršala Franše d'Eperea za počasnog vojvodu (generala) svoje vojske i počasnog građanina svoje prestonice, Beograda, za doprinos u njenom oslobađanju 1. novembra 1918.

Tu zemlju, koja je došla u Pariz sa svojom poputninom patnji, bola i žrtava palih za savezničke interese, Francuska je odlučila da ponizi 11. novembra. Da, ponizi: ova riječ nije prejaka. Možemo samo da zamislimo šta je Aleksandar Vučić mogao da osjeća dok je gledao nasmijana lica onih koji su sjedili preko puta njega, između Trampa, Putina i Makrona, opakog Redžepa Tajipa Erdogana, turskog sultana, nasljednika genocidnog Osmanskog carstva, ili Hašima Tačija, predsjednika zemlje koju on ne priznaje, i koja je, bez ikakve sumnje, 1914. bila samo regija u okviru Srbije. Po povratku u domovinu, predsjednik Srpske države je priznao da je bio na iskušenju da ustane i napusti tribinu, ali da je odustao smatrajući nepriličnim da izazove skandal, ma koliko bio opravdan, na taj sveti dan. Veoma je ljubazan.

Da, Jelisejska palata je „zasrala". I premda je francuski ambasador u Srbiji, Frederik Mondoloni, u ponedjeljak uputio izvinjenje u ime Pariza (koje je Vučić prihvatio), to nije spriječilo negodovanje u Beogradu. Spomenik zahvalnosti Francuskoj, „À la France", podignut u parku Kalemegdan, na kome piše: „Volimo Francusku kao što je ona nas voljela", sada je išaran – a upravo je bio restaurisan. Čuli su se i zahtjevi da se ulice Pariska i Francuska preimenuju. Lokalna štampa je digla veliku prašinu.
Šestog decembra Emanuel Makron treba da dođe u Beograd. Njegov domaćin, predsjednik Vučić, obećao mu je „veličanstven" doček, tek toliko da mu stavi do znanja da sa srpske strane, kada je riječ o slavljenju prijateljstva između naše dve zemlje, krvlju zalivenog, nipošto se ne može „zasrati". Ovoga puta, moguće je da se Francuska osjeti poniženom.

Buka/Le Figaro

Реаговање генерала Петковића на писање Спутњика: Американци су знали још 1993. године

rs.sputniknews.com

Реаговање генерала Петковића на писање Спутњика: Американци су знали још 1993. године

Sputnik

4-5 minutes

Политика

11:56 18.11.2018Преузмите краћи линк

Поводом текста објављеног на Спутњику: „Строго поверљиво — Американци још 1993. године знали колико је уранијум опасан", огласио се генерал Слободан Петковић, начелник службе АБХО током бомбардовања СР Југославије. Реакцију преносимо у целини.

Не, они су за то знали још 1943. године, када су интензивно радили на производњи свог нуклеарног оружја и када су се сусрели са проблемом радиоактивног отпада.

На располагању га је било у огромним количинама, што је представљало велики економски терет због обезбеђивања услова за одлагање и чување. Зато су тражили модалитете да га се ослободе и „предају другима на чување".

Уврстили су га у програм војне индустрије. Шездесетих и седамдесетих година вршена су интензивна испитивања и тестирања на полигонима, где је демонстрирана ефикасност пројектила са пенетраторима од ОУ приликом гађања у различите врсте мета. У време Хладног рата интензивирани су истраживања, израде и увођење у наоружање противоклопних пројектила различитих калибара.

Бивши мајор Даг Рок, одговоран за радиолошку заштиту војске САД, професор физике и бивши директор програма развоја пројектила са ОУ, 1994. године је објавио документа којима се потврђује да су власти САД биле свесне геноцидних последица примене ОУ још 1943. године.

Војни прописи САД у области заштите од зрачења траже од сваког војника да приликом тренинга обуче заштитно одело и носи заштитну маску приликом сваке активности на 20 до 50 метара од објекта погођеног муницијом са ОУ.

Радиолошко оружје и по другим америчким изворима и сазнањима изазива трајне последице по становништво и након престанка ратних дејстава.

О томе у својим радовима пише и др Александра Милер, која је радила у америчким војним структурама. Све ово је, дакле, било добро познато планерима употребе ове врсте оружја.

Зато и предузимају мере за заштиту својих јединица и службеника на КиМ. Припадници мултинационалне бригаде „Запад", по уласку Кфора на КиМ, новембра 1999. године, добили су нуклеарно-хемијско-биолошки приручник под називом: „КФОР, интернационалне бригаде 'Запад', осиромашени уранијум, информације и инструкције".

Поред назива приручника, на насловној страни је и мртвачка глава која упозорава на радиоактивну опасност. Садржаји неких делова приручника упућују на то са каквом ће се врстом опасности сретати на терену припадници бригаде и како да поступају. У делу названом „Златна правила" стоји: „Држите се даље од тенкова, возила и зграда погођених пројектилима или крстарећим ракетама са осиромашеним уранијумом (ОУ). Носите заштитну маску уколико радите на удаљености до 500 метара од тенка, возила или зграде погођених пројектилима или ракетама са ОУ. Удисање нерастворљивих честица уранијумске прашине дугорочно је повезано са здравственим последицама, укључујући канцер и деформације новорођенчади. Ове последице могу да постану видљиве тек неколико година касније".

CC0 / Marijanana

Да би избегли контаминацију, војницима се, поред осталог препоручује: „Перите често униформу", а у делу насловљеном као „Упозорење", поред осталог стоји: „Храна и вода постаће неупотребљиве због контаминације прашином ОУ. Никако не једите храну која није контролисана. Удахнуте — унесене честице могу да причине дугорочну штету".

А препоруке за поступања кад се наиђе на погођене ствари „српске" војске гласе:

„Возила и материјал српске војске могу да представљају опасност за војнике и цивиле који са њима дођу у блиски контакт. Искључиво стручна лица морају да испитају уништена или оштећена возила и материјале и треба апсолутно избегавати близину возила за које постоји сумња да су погођена пројектилом са ОУ. Одстојање не сме бити мање од 50 метара. Уколико сте принуђени да будете ближе, морате да носите заштитну маску и заштитне рукавице, како бисте избегли да уранијумска прашина уђе у ваше тело."

А ми стојимо и „тапкамо у месту", док нам народ болује и умире и због онога што су нам они „донели и оставили на вечно чување". Може ли ми неко од челних људи, одговорити: зашто?

субота, 17. новембар 2018.

Ivici Dačiću “Inat“ na poklon

novosti.rs

Špijunka: Ivici Dačiću "Inat" na poklon

S. S. R.

1-2 minutes

| 17. novembar 2018. 14:30 | Komentara: 0

General Luis Mekenzi i novinar Skot Tejlor iz Kanade govorili su povodom obeležavanja veka od završetka Prvog svetskog rata u čast srpsko-kanadskih veza

GENERALA Luisa Mekenzija i novinara Skota Tejlora iz Kanade, profesije su devedesetih godina dovele u zemlje bivše Jugoslavije. Sliku o Srbima sa kojom su poslati u Sarajevo, odnosno u Beograd i Prištinu, potpuno su promenili na terenu.

O tome su, između ostalog, govorili i u petak povodom obeležavanja veka od završetka Prvog svetskog rata u čast srpsko-kanadskih veza, na predavanju u Ministarstvu spoljnih poslova koje vodi Ivica Dačić. Kao poklon doneli su knjigu "Mirotvorac" generala Mekenzija i "Inat" novinara Tejlora, u kojima iznose svoje viđenje događaja devedesetih na Balkanu.

петак, 16. новембар 2018.

Булатовић: Ревизија историје на штету Србије

in4s.net

Булатовић: Ревизија историје на штету Србије

5-6 minutes

Момир Булатовић

Пише: Момир Булатовић

Поводом обиљежавања стогодишњице од завршетка Великог (Првог свјетског) рата у употребу се вратио наизглед заборављени појам – ревизија историје. Да ли тај бесмислени покушај ипак има неки смисао?

Ревизија представља поступак испитивања истинитости, вјеродостојности одређених појава и процеса. Уобичајено се испољава у односу на испитивање законитости и тачности финансијских извјештаја. Покушаји да се она примјени на историјске догађаје нису били ријетки, али су се увијек показали као безуспјешни.

Величину побједе у Првом свјетском рату је увредљиво умањивати. Сваки нормалан човјек би морао застати и мислима одати почаст свим жртвама те сурове људске кланице која је однијела безмало педесет милиона живота и означила прекретницу у цивилизацијском развоју.

Срби и Аустријанци, Французи и Њемци, Руси, Турци, Енглези… заустављени су у животу, независно да ли су били на побједничкој или на страни поражених. Срушена су четири велика царства, али је цијена њиховог пада била толика да се тадашњи свијет зарекао да се такво нешто никад више не понови. Поновило се, нажалост, већ након двије деценије и то у још страшнијем облику.

Обиљежавајући вијек од тадашњих догађаја, имали смо прилику да се подсјетимо како је ондашња Србија, уморна од два балканска рата, била спремна на све уступке како би избјегла рат са Аустроугарском и, фактички, испунила све немогуће услове из ултиматума. Али тај је папир (баш као и онај каснији из Рамбујеа поводом Косова и Метохије) био написан да захтјеви које је садржао не би могли бити у цјелости прихваћени.

Након ратне голготе која је трајала четири године и незабиљеженог страдања српског народа, Србија се побједоносно вратила на своје огњиште и донијела слободу Црној Гори и свим славенским народима који су вјековима стењали под аустроугарском чизмом.

То је била и најсјајнија потврда братске везе Црногораца (тада је црногорство било ужа одредница у односу на припадност српском националном корпусу), са Србијом као државном матицом. Говорило се: „Да није било Божића на Мојковцу, не било ни Васкрса на Кајмакчалану".

Тако је било, тако је писало и то се знало претходних стотину година.

Српска војска

А онда су Емануел Макрон (који стално заборавља да је изабран за предсједника Француске само да то не би постала Марин ле Пен), Мило Ђукановић и Хашим Тачи предводили процес другачијег тумачења историје. Отворили су процес ревизије, дајући сопствене оцјене тачности дотадашњег неспорног наратива о узроцима и посљедицама тог рата.

Али, историја није завршни рачун неког предузећа. Она се десила и не може бити промијењена. Мудри Црногорци су говорили: „Учињеном послу мане нема".

Да ли је Краљевина СХС (каснија Југославија) била грешка и зашто су Срби прихватили Хрвате и Словенце у заједничку државу? То није питање од чијег бисмо одговора данас имали јасније путоказе. Наши умни и славни преци су урадили тако, јер друге могућности није било. Војска која је учествовала у незадрживом јуришу слободе свуда је била примана као ослободилачка и сви су јој се нудили. Србија је, ширином своје душе, била отворена за све (како су сами себе представљали) братске јој народе.

Историјски токови су непредвидиви и не зависе само од воље појединих група људи. Они се стекну у законитости од којих онда почиње нова историја. Управо због тога морамо да изучавамо историју иако је никако не можемо промијенити. Циљ историчара није, како корисно објашњава израелски историчар Јувал Ноа Харари („Хомо Деус"), да на основу историје предвиђају будућност, већ да освијетле све околности које су довеле до тога да одлуке из прошлости буду управо такве, а не онакве.

Проучавање историје неће нам рећи шта треба да одаберемо у нашој стварности, али ће нам барем пружити више могућности. Или, додали бисмо, историја ће нам казати које могућности јесу, а које нису реалне у датим геополитичким приликама.

Искривљавање (ревизија) историје искључиво има за циљ дневно политичке прилике и кратког је даха, будући да се не може ослонити ни на једну провјерљиву чињеницу.

Огромна већина Срба и Црногораца осјећа тугу због судбине која је задесила наше претке, али и неизмјеран понос због њихових дјела. Захвални смо им на жртвама које су поднијели за нашу будућност. Односно на прилици да се попут њих, али у знатно лакшим околностима, и сами изборимо за своју државу и за своје парче слободе.

То је главни ток нашег историјског постојања. У њега се, прије или касније, уливају и сви ревизионистички брзаци.

Или се улију или нестану.

среда, 14. новембар 2018.

Борисав Јовић: О распаду Југославије је одлучено на Четвртом конгресу КПЈ 1928

standard.rs

Борисав Јовић: О распаду Југославије је одлучено на Четвртом конгресу КПЈ 1928. - Нови Стандард

http://newlookworld.com/

9-11 minutes

среда 14. новембар 2018. 17:11

"Горбачов ми је рекао: Оно што раде вама, раде и нама"

Некадашњи председник Председништва СФРЈ сведочи о сусрету с последњим шефом СССР-а, говори зашто су комунисти растурили Југославију, због чега Председништво није донело одлуку о увођењу ванредног стања и зашто се разишао са Слободаном Милошевићем.

Виталан и у 90. години, Борисав Јовић нам кува кафу и послужује соковима. Председник Председништва СФРЈ у најдраматичнијој фази распада Југославије, од 1. маја 1990. до 15. маја 1991. године, нема председничке привилегије некадашњих шефова држава, што сматра „политичком дискриминацијом". Некадашњи најближи сарадник Слободана Милошевића, с којим се политички разишао због Мире Марковић, годинама се вози градским превозом.

— Да сам се возио у „мерцедесу", можда бих већ пропао. Од свих претходних власти никада нисам позван на државни празник као бивши председник председништва СФРЈ – каже Јовић у разговору за Политику. Тренутно ради на допуњеном издању књиге „Како су Срби изгубили век", о којој ће се расправљати на међународом научном скупу у Москви до краја године.

Људи га још препознају, иако је с политичке сцене отишао 1995. године. Осим што му с осмехом говоре „вози се трамвајем, кад ниси умео да крадеш", оно што га најчешће питају јесте зашто се распала Југославија и избио рат? Да ли има основа да се тврди да је за распад Југославије криво тадашње српско руководство?

Шта им одговара Бора Јовић?

— За то нема основа јер је познато да је српско руководство једино искрено бранило очување Југославије. О распаду Југославије одлучио је Четврти конгрес КПЈ 1928. у Дрездену и све је дословно спроведено према тим одлукама. КПЈ је била 50 година на власти и доследно је спровела те одлуке – каже Јовић.

Бивши члан и председник Председништва СФРЈ указује да су од 1928. до доношења Устава 1974. године стварани услови да се поступно уруши заједничка држава.

— Тај устав није правила Уставна комисија Савезне скупштине која је формирана, већ га је писао Едвард Кардељ по налогу Тита. Устав није пошао од права народа на отцепљење, већ од права република на отцепљење. Једна трећина српског народа је живела у другим републикама, а сваки покушај да српски народ делује као целина проглашен је великорпским национализмом. Српски народ није био иницијатор за разбијање Југославије, већ је, напротив, хтео да се сачува Југославија. Политичко руководство Србије јесте одговорно за све што се десило, али оно није узрок ни распада Југославије, ни грађанског рата, већ је својим понашањем допринело да они коју су хтели растурање Југославије и грађански рат то лакше то остваре – истиче Јовић.

Али и он је био комуниста и припадао је партији коју сматра одговорном за хаос и крвави грађански рат. Јовић, међутим, подсећа да је због критика такве политике, пре свега економске неефикасности, из Савезне владе склоњен на место амбасадора у Риму.

После Осме седнице постаје један од најближих сарадника Слободана Милошевића. Питам га да ли су Милошевић и он били свесни пада Берлинског зида, измењених међународних околности и неопходности увођења вишепартијског система.

— У Србији је вишепатријски систем уведен неколико месеци после других република. Разлог је била недоумица Милошевића шта ћемо радити кад Албанци с Косова оснују своју партију и одлуче да се одвоје од Србије и Југославије. Када је Варшавски пакт ликвидиран и када се Немачка ујединила, створени су међународни услови да се оствари оно што је регулисано Уставом из 1974. године. Разговарао сам с Горбачовом уочи распада Југославије. Питао сам га да да ли СССР може да нам помогне, а Горбачов ми је дословце рекао: „Све што раде вама, раде и нама. Ми нисмо у стању ни себе да одбранимо." И када смо добили Карингтонов план, који је предлагао растурање Југославије по републичким границама, говорили су да постоји неки план Б који садржи решење за српски народ у Хрватској, али нам га никад нису показали. Ми нисмо могли да прихватимо растурање Југославије по републичким границама, а да немамо решење за српски народ у Хрватској – прича Јовић, признајући да су Тито и Кардељ мајсторски дефинисали сваку ситницу из Устава 1974. године.

— Противуставна би била активност државе да се заштити, а уставна би била сецесија. Органи Федерације нису имали никакву власт у односу на републике. Нису имали право да контролишу спровођење савезних закона у републикама, нити да предлажу нове законе Савезној скупштини, без претходне сагласности република. Федерација није имала своје приходе и зависила је искључиво од донација република које су могле да их укину кад год хоће. Федерација није имала ни своју полицију, није имала уставно право да приволи прекршиоце Устава да га поштују, чак и ако Уставни суд тако нареди. То је била основа за сецесију – истиче он.

Разговарамо о још једној дилеми. Да ли су САД, на почетку кризе, биле за очување Југославије? Америка је нешто касније, у односу на Немачку, прихватила идеју да се распадне Југославија.

Борисав Јовић је у САД разговарао о томе с државним секретаром Лоренсом Иглбергером.

— Образлагао сам му какви ће проблеми настати ако Америка подржи распад Југославије. Он ми је показао Њујорк тајмс и карикатуру на којој је он, а испод ње пише да је био заступник у пројекту „Југо-Америка".

У пропратном теску је писало да се Иглбергер нахранио српских пара и да је сада зависан од Србије. „Пишу да нећу да признам Хрватску зато што сам зависан од Србије. А једноставно, нисмо у стању да издржимо немачки притисак", рекао му је Иглбергер.

Јовић је убеђен да би, шта год да је у тим годинама предузело руководство Србије, овакав расплет био неминован. Да ли је сигуран у то или покушава да умири савест?

— Зашто су Американци зауставили Кутиљеров план? Да је он усвојен, не би пала ни кап крви у Босни, али би Американци пропустили прилику да помере НАТО снаге из централне Европе ка истоку. У Босни је, рецимо, морало да се ратује три године, док се НАТО спреми за премештање својих снага. Тек је онда Америка предложила Дејтонски споразум – каже он.

Хоће ли Борисав Јовић да каже да би се све догодило на исти начин, чак и да су деведесетих година на власти у Србији били представници грађанске и демократске опције?

— То није било пресудно за понашање великих сила према Србији. Зар Американци на Косову после 2000. године нису почели да стварају косовску државу? Зоран Ђинђић им је два пута због тога написао да се нисмо тако договорили. Американци су радили оно што они хоће, а не оно што су рекли Ђинђићу да ће урадити – истиче Борисав Јовић.

У јавности се доста расправљало о томе зашто Председништво СФРЈ није подржало предлог за увођење ванредног стања. Да ли би таква одлука променила ток историје? Наиме, када је Вељко Кадијевић предложио да ЈНА спроводи Устав на читавој територији СФРЈ, што би било фактичко увођење ванредног стања, Ненад Бућин, члан председништва СФРЈ из Црне Горе, изузетно културан и васпитан господин, како га Јовић описује, јавио се за реч и рекао:

„Моја република то не прихвата. Ја, међутим, сматрам да ми нисмо способни, овакви какви смо, да руководимо овом земљом и да треба да одмах поднесемо оставке. Ако ви то неће да урадите, ја хоћу." Више није долазио на седнице.

— И ја сам подносио оставку, с истим образложењем. Наиме, Врховна команда предложила је Председништву СФРЈ мере за сузбијање сепаратизма у Хрватској и Словенији. ЈНА је тражила допунске снаге, како би одузела 100.000 комада „калашњикова" који су били намењени за нелегалну војску Хрватске која се припремала за сецесију. Скупштина Србије није усвојила моју оставку – каже Јовић.

Временом, почели су да тињају сукоби између њега и Милошевића.

— Највећа грешка Милошевића је што је основао још једну социјалистичку партију – ЈУЛ. Признао ми је да није Мира Марковић основала ЈУЛ, него он. Рекао сам му да су СПС и ЈУЛ међусобна конкуренција и да је ЈУЛ реално имао један до два одсто подршке, а Милошевић је Мири дао 30 одсто посланика, министара, амбасадора. Заказао је конгрес СПС-а, а Мира Марковић је одређивала ко може бити члан Главног одбора СПС-а. Страдали смо Михајло Марковић и ја. Дуго се нисмо слагали с тим да Мира руководи СПС-ом. Отворено сам рекао Слоби: „Упропастићеш партију, себе и државу. Води рачуна, за све си ти договоран, ја се повлачим" – прича Јовић о својим односима с Милошевићем.

Сменио га је под сумњивим околностима 1995. године, на седници Главног одбора СПС-а. Седници нису присуствовали Борисав Јовић и Михајло Марковић, двојица неподобних!

— Слоба је рекао: „Предлажем да разрешимо Михајла Марковића и Бору Јовића, па да идемо да попијемо нешто." Није било ни дискусије, ни гласања. Колеге су мислиле да идемо на другу дужност. Милошевић је отишао на пиће, а ја с функције – сећа се Борисав Јовић.

Аутор Александар Апостоловски

Извор Политика, 14. новембар 2018.

SIM Arhiva

Претражи овај блог

петак, 30. новембар 2018.

Данас Американци могу притиском на дугме да вас укину, да не постојите (видео)

Узалудно упиремо очи у Брисел, одатле нема гласа разума и спаса

четвртак, 29. новембар 2018.

КОСТИЋ: Згађен сам подвалама оних који би историју да праве изнова

уторак, 27. новембар 2018.

Drecun: Kfor reaguje kada Srbi mirno protestuju, ali ne i kada ROSU upada u njihove kuće

понедељак, 26. новембар 2018.

ВЛАДИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ: Моћни савезници остављају Приштину на цедилу, или је све блеф са несагледивим последицама

недеља, 25. новембар 2018.

Владислав Јовановић: Косовски чвор у рукама Вашингтона - Нови Стандард

"Ни сада није касно да се директно обратимо америчкој администрацији, наш главни преговарач су САД, то никада нису ни били Албанци"

субота, 24. новембар 2018.

Igra od 100% - KoSSev

Comments

петак, 23. новембар 2018.

Косовски чвор у рукама Вашингтона

Москва: ЕУ да утиче на косовске власти

четвртак, 22. новембар 2018.

Kredibilitet EU na ispitu | DW | 22.11.2018

понедељак, 19. новембар 2018.

Протест у Скопљу: „Путин да у Москви подигне споменик Заеву јер од њега не постоји глупљи Американац"

МИЦКОСКИ: ГРУЕВСКИ ЈЕ ЖРТВА ПОЛИТИЧКОГ ПРОГОНА, АЛИ НЕ ОДОБРАВАМ ШТО ЈЕ ПОБЕГАО ИЗ ЗЕМЉЕ"

недеља, 18. новембар 2018.

Srbija nepravedno ponižena

Реаговање генерала Петковића на писање Спутњика: Американци су знали још 1993. године

субота, 17. новембар 2018.

Špijunka: Ivici Dačiću "Inat" na poklon

петак, 16. новембар 2018.

Булатовић: Ревизија историје на штету Србије

среда, 14. новембар 2018.

Борисав Јовић: О распаду Југославије је одлучено на Четвртом конгресу КПЈ 1928. - Нови Стандард

"Горбачов ми је рекао: Оно што раде вама, раде и нама"

Пратиоци

Архива чланака

Основни подаци о мени