Претражи овај блог

недеља, 31. март 2019.

"Vitezovi Džedaja" hteli da unište Srbiju! Evo šta je sprečilo NATO da okupira Beograd!

alo.rs

"Vitezovi Džedaja" hteli da unište Srbiju! Evo šta je sprečilo NATO da okupira Beograd!

Alo!

6-7 minutes


AUTOR: DATUM I VREME: 31.03.2019. 10:13

Zašto je Slobodan Milošević pristao na sporazum u Kumanovu? Da li su Ahtisari i Černomirdin zaista zapretili Miloševiću da će, ukoliko ne pristane na uslove koje diktira NATO, "Beograd i Srbija biti bombardovanjem poravnati kao sto"? Je li NATO u leto 1999. uopšte imao kapacitete za kopnenu invaziju na Srbiju, piše Miroslav Lazanski čiju kolumnu za Politika.rs prenosimo u celosti:

Miroslav Lazanski,

Svakog jutra, počev od 23. marta 1999, tačno u 8.30, u specijalnom bunkeru ispod zgrade Ministarstva odbrane u centru Londona, okupljali su se najvažniji britanski ministri, funkcioneri Ministarstva odbrane, oficiri obaveštajne službe i diplomate da bi raspravljali o bombardovanju Jugoslavije. Bunker, obnovljen 1979. godine po naređenju Margaret Tačer, predstavlja heremetički zatvorenu mrežu hodnika koja počinje sa dvoja crveno obojena čelična vrata i dve kompjuterizovane prijavnice. To je britanski Centar za rukovođenje krizama. Ovde je Alister Kembel svakodnevno sedeo za stolom od jasenovog drveta, stolom za 18 osoba. Iz tog bunkera Toni Bler i Alister Kembel imali su stalnu vezu sa britanskim zajedničkim generalštabom u Nortvudu, komandom Kraljevskog vazduhoplovstva u Vikamu, komandom kopnene vojske u Viltonu i kriznim centrom NATO-a u Monsu. U Monsu je stalno zasedao specijalni tim nazvan „Vitezovi Džedaja", koji je planirao kopnenu operaciju osvajanja cele Srbije i ulazak NATO trupa u Beograd.

Naime, kada je postalo jasno da bombardovanje vojnih ciljeva ne donosi rezultat, NATO je pokrenuo novu fazu rata protiv Jugoslavije – namerno bombardovanje civilnih ciljeva. No, kako ni to nije automatski dovelo do popuštanja Beograda, na spisku opcija bio je i plan kopnene invazije Srbije pod šifrom „Bravo-minus". Plan u kojem bi oko 175.000 NATO vojnika krenulo u kopneno osvajanje SR Jugoslavije, odnosno Srbije. Najdalje u tom planiranju kopnenog rata otišli su upravo Britanci, gde je Toni Bler stalno vršio pritisak na Belu kuću da se to i prihvati. U operaciji je trebalo da učestvuje više od 50.000 britanskih vojnika i oko 100 tenkova, zapravo cela britanska kopnena vojska. No, Pentagon je bio protiv kopnene invazije, protiv su bili ministar odbrane Koen i načelnik Združenog generalštaba general Šelton.

Predsednik Klinton je prvog dana agresije na Jugoslaviju, 24. marta 1999, obraćajući se naciji preko televizije izjavio da „ne namerava da pošalje američke vojnike u rat na Kosovu". No, vrhovni komandant NATO-a general Vesli Klark već posle nekoliko nedelja rata počeo je da zagovara kopneni juriš na Srbiju, Toni Bler ga je svesrdno podržavao, a Kembel medijski sve to pripremao. Ipak, Pentagon se pribojavao velikih gubitaka u kopnenom sudaru sa vojskom Jugoslavije na Kosovu. Procene u glavnom štabu NATO-a u Monsu govorile su o nekih 1.500 do 2.000 poginulih NATO vojnika dnevno. Pentagon je imao podatke da je na Kosovu oko 80.000 vojnika jugoslovenske Treće armije, sa 350 tenkova, da su sve protivoklopne rakete „fagot" tamo, da su svi prolazi ka Kosovu minirani.

U Monsu su „Vitezovi Džedaja" predložili pet opcija plana „Bravo-minus". Prva je bio helikoptersko-padobranski desant nekoliko hiljada NATO vojnika u centar Kosova da bi se rasekle jugoslovenske trupe i razdvojile po dubini teritorije. Druga opcija bio je ulazak NATO-a iz Makedonije u Preševsku dolinu, pa onda na istok Kosova. Treće rešenje bio je prolaz kroz Kačaničku klisuru, ali i u Monsu su znali da je to nemoguće, jer je taj pravac bio totalno miniran. Četvrta varijanta bio je prelazak preko visokih planina iz pravca Albanije, ali za to je prethodno trebalo izgraditi puteve. Peta opcija bila je kombinacija prethodne četiri, plus kopneni juriš iz Mađarske. I sve to uz intenzivno bombardovanje Srbije. „Vitezovi Džedaja" računali su da u Beograd uđu posle 90 dana kopnenog rata.

Saveznici u NATO-u bili su skeptični, problem je bila koncentracija tako velikih vojnih efektiva, diviziji NATO-a treba najmanje četiri meseca za prethodno raspoređivanje. Američkim snagama uoči „Pustinjske oluje" 1991. godine trebalo je punih pet meseci prethodnog raspoređivanja u Saudijskoj Arabiji za rat protiv Iraka. I to u uslovima neometanog dolaska u Saudijsku Arabiju, na terenu bez blata i snega. A na Balkanu tih pet meseci značilo je ulazak rata u jesen, pa i zimu, sa svim vremenskim nepogodama koje to nosi.

Britanci su zato pojačali obaveštajni rad, Amerikanci su počeli da grade puteve ka severnoj granici Albanije, Černomirdin je izblefirao Miloševića da kopnena invazija samo što nije počela i da Rusija tu ne može ništa da učini. Bombardovanje je počelo da uništava same temelje srpske privrede, bombardovanje se nastavljalo nekažnjeno, pretnja invazijom, koliko god to bio blef, i gubitak podrške Rusije, sve je to navelo Miloševića da pristane na Kumanovski sporazum.

Odnosno, iako NATO u junu 1999. nije imao gotove snage za kopnenu invaziju na Srbiju, mogao je da intenzivira bombardovanje, jer SAD naprosto nisu mogle da dozvole da izgube taj rat. Mogli su da nam poruše sve beogradske mostove, iako se Pariz tome protivio. Kome bi zbog toga Ameri odgovarali? Nikome. Mogli su da nam sruše sve termoelektrane, sve pruge i puteve. Čime smo mogli to da sprečimo? Ničim. Kada na svojoj teritoriji imate kakvu-takvu industriju, putnu i železničku infrastrukturu, elektroenergetski sistem, onda ste jako osetljivi na napade iz vazduha. Imate samo dve alternative: da posedujete PVO sistem koji sprečava napade iz vazduha, ili da ste spremni da „jedete korenje" do konačne pobede. Prvo nismo imali, a drugo nismo hteli...

 

НАТО нам опростио што нас је бомбардовао

politika.rs

НАТО нам опростио што нас је бомбардовао

Јагош Раичевић

5-6 minutes


Ових дана обележава се 20 година од НАТО бомбардовања. Било је шта је било, они који су убијали волели би да се то више не помиње. Ови други, који су бомбардовани, да се то више не понови. Ђура нам је опростио што нас је тукао. Сад тврди да нам је пријатељ и каже да заједно имамо светлу будућност, и то са све ампутираном територијом коју је дао другоме. После смо чули да су генерали и Олбрајтова узели руднике и компаније које је Србија градила последњих 100 година. Медијски специјалци су нам до пре неколико месеци слали спотове о историјском братству САД и Срба. Паметни и школовани какви јесу, знали су да тако нешто ових дана не би било паметно. Тукли нас јесу, и то свуда: по школама, по болницама, по мостовима, путевима, фабрикама, рафинеријама, телевизијама и чему све не. Али – ипак су нам опростили. Види се, велика нација у сваком погледу.

Велики какви јесу, опростили су нам и оних десет година санкција, које су убијале све што је расло на тлу земље Србије, од деце и жита до фабрика. Паметни и школовани какви јесу, знали су да ће санкције успети само ако на њима и комшије нешто зараде. И то што тврђе санкције, већа зарада: тако смо нашим тешко зарађеним маркама десетак година помагали колико смо могли све суседе који су нам до тада завидели, да се осете мало важнији и већи него што су до тада били. Суседи нам још нису опростили што су се богатили на америчким санкцијама Србији. Види се одмах које су нације мале а које велике.

И ми смо се припремали. Прошле године је формирана Комисија Скупштине, која је привукла велику пажњу: обећали су нам рецепт како су Италијани наплатили здравствену одштету од осиромашеног уранијума (ОУ). Одмах се јавило неколико удружења, сви су ко запета пушка чекали да се то преведе. Али, ништа од тога – показало се да се тамо не доказује да удисање ОУ изазива канцер, већ да италијански војници нису имали на КиМ исту заштиту као Американци. Да би се избегла брука, тај превод се негде изгубио и – до дана данашњег, ево на годишњицу – нико не зна где је. Комисија је ипак решила да и даље пребројава жртве; шта ће са тим бројкама, још се не зна, одлучиће накнадно. Ово пишем и као критику и као апел да им се помогне.

Пре око две године група научних радника започела је иницијативу да се формира национални мултидисциплинарни пројекат, са идејом да се испитају последице НАТО бомбардовања. Циљеви су – да се установе везе између евидентне повећане учесталости обољења (канцера) узрокованих НАТО бомбардовањем, да се провере и/или идентификују неке од још постојећих еколошких „црних тачака", и да се тамо где је потребно изврши неопходна ремедијација терена. Нашој деци не смемо оставити хемијско, биолошко и радиолошко загађење које нам је НАТО оставио. Јесте нам НАТО опростио, али наша деца? На крају крајева, зар то није и законска обавеза државе, да брине о здравој животној средини?

Полазећи од те логике, чланови Иницијативе почели су од ресорног Министарства за заштиту животне средине (МЗЖС). Предложен је оквирно пројекат и од министра се очекивала подршка око организације. И – као што то код нас често бива, као када ајкуле осете крв, нагрнула је армија душебрижника, спремних да се уграде у послић и дају све од себе и што се тиче знања и што се тиче политичких веза. То је најзад почело да компромитује целу идеју, да би на крају бројка од око четрдесетак људи почела реализацију пројекта као оков да вуче на дно.

А министар у МЗЖС? Од силних обавеза око глобалног загревања, пластичних кеса и полицијских акција око илегално депонованог опасног отпада, изгледа не стиже да брине ни о загађењу које имамо данас, а камоли оном од пре 20 година. Ипак, на инсистирање и предлог представника Иницијативе потписан је споразум о сарадњи на овим проблемима између МЗЖС са министарствима здравља, науке и војске. Иницијатива је промовисала и методологију рада у САНУ, послато је неколико детаљних објашњења нашим највишим званичницима. Ништа од тога није помогло: глобално загревање је остало приоритет.

Добра вест би била да Комисија прати шта ради Иницијатива. Штавише, последња иступања председника Комисије указују на то да су преузети многи предлози Иницијативе. То би генерално требало да буде добро. Међутим, Комисија не може да ради оно што предлаже Иницијатива. А Иницијатива је мртво слово на папиру.

Дакле, на питање како после 20 година стоје ствари око испитивања последица НАТО бомбардовања, одговор гласи: стоје.

Бивши директор „Нуклеарних објеката Србије"

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

 

субота, 30. март 2019.

Као каубоји у Лувру: Американци праве хаос поткопавајући међународно право

iskra.co

Као каубоји у Лувру: Американци праве хаос поткопавајући међународно право

5-7 minutes


29.03.2019. - 9:00

Фото: AP Photo / Eric Gay

Односи Русије и САД због Венецуеле се закувавају. Амерички председник Доналд Трамп упозорио је Русију да мора да напусти Венецуелу, док из Москве поручују да је најбољи начин да САД покажу Русији како да „оде" из неке земље, да то демонстрирају личним примером.

Долазак два руска авиона са 99 специјалиста за безбедност и војно-техничку сарадњу изазвао је праву буру негодовања у САД и у венецуеланској опозицији. Авиони су у овој латиноамеричкој земљи у складу са споразумом између Москве и Каракаса о војно-техничкој сарадњи, потписаног у мају 2001. године.

Портпаролка руског Министарства иностраних послова Марија Захарова истакла је да САД првенствено треба да испуне сопствена обећања и да се повуку из Сирије пре него што замерају било шта Русији по питању Венецуеле.

О дејствима Вашингтона на међународној арени Захарова је рекла да се Американци понашају као „каубоји у Лувру", да поткопавају међународно право својим „хаотичним потезима и непредвиђеним понашањем".

„У Венецуели постоје предузећа која раде са нашим војно-индустријским комплексом и тамо као и у другим сличним државама постоји проблем, јер имају мало стручњака који разумеју питања рада предузећа у ванредним околностима", каже за Спутњик руски политиколог Андреј Суздаљцев.

Експерт додаје да сада цео конфликт постепено прелази у фазу традиционалне конфротације Русије и САД.

„САД то називају 'инвазијом', као пребацивање војног контингента. Та иста верзија је прихваћена и у самој Венецуели међу тамошњом опозицијом, која говори да Русија планира да отвара своје базе на територији Венецуеле, укључујући чак и базе за подморнице. Шире се такве приче, којима се 'пумпа' информационо поље. Али, база за подморнице кошта милијарде долара и то се не може изградити брзо — за годину дана. Упркос томе, хистерија расте. Сада цео тај конфликт постепено прелази на ниво традиционалне конфротације Русије и САД", оцењује Суздаљцев.

Америчка администрација је спремна да потроши и до пола милијарде долара за смењивање власти, односно за „подршку демократских промена" у Венецуели, а у америчком Конгресу је усвојен и закон о борби против утицаја Русије у Венецуели.

Руски политиколог Владимир Шаповалов каже да је то узроковано неуспехом америчког естаблишмента на два фронта.

„Изјава о уплитању у послове Венецуеле од стране других земаља је бесрамно лицемерје. Недавне акције САД против Венецуеле пример су најгорег кршења свих норми међународног права и мешања у унутрашње послове суверене државе. Дакле, ако говоримо о томе ко се меша у послове Венецуеле, онда су то, наравно, Сједињене Државе, које већ годинама покушавају да збаце легитимну власт на много различитих начина. Политичка и економска криза коју Венецуела доживљава у потпуности ју је направио човек, тј. вештачки је створена од стране Сједињених Држава, како би збацили са власти легитимно изабраног председника Венецуеле на националним изборима", каже Шаповалов.

По његовом мишљењу, усвајање таквог закона уследило је због неуспеха Вашингтона у Венецуели.

„Упркос огромном притиску САД, изгледа да се ситуација са њиховом марионетом Гваидом не одвија добро, а легитимно изабрани председник држи контролу над земљом. И у тој ситуацији Конгрес покушава да се оправда, истичући да венецуелански председник ужива подршку народа и наводно га подржавају спољне снаге. Русија, свакако, подржава Венецуелу, јер је то пријатељска земља са којом имамо добре односе у свим сферама, али то је подршка легитимно изабраној Влади, која не иде ван оквира међународних норми и сасвим је природна. Нема говора о било каквом уплитању Русије у унутрашње послове Венецуеле", истакао је Шаповалов.

Подсетимо, У Венецуели су 21. јануара почели масовни протести против актуелног председника Николаса Мадура. Председник Парламента Венецуеле Хуан Гваидо 23. јануара се прогласио за привременог шефа државе.

САД и низ других земаља признале су Гваида и захтевају од председника Венецуеле Николаса Мадура, ког не сматрају легитимним шефом државе, да не дозволи насилне акције против опозиције. Мадуро је Гваида назвао „марионетом Сједињених Америчких Држава" и оптужио САД да покушавају да организују пуч у Венецуели.

Такво понашање Сједињених Држава може се објаснити давно превазиђеном Монроовом доктрином донетом 1823. године. У њој је прописано да САД имају обавезу да се супротставе могућем утицају европских и других земаља у оба дела америчког континента. Амерички посебни интереси у области националне безбедности у Северној и Јужној Америци.

Доктрином, која одређује да су амерички посебни интереси у области националне безбедности у Северној и Јужној Америци, САД су правдале сопствено учешће и војно мешање у унутрашње послове Кубе, Салвадора, Гренаде, Мексика, Перуа, Венецуеле и других земаља у региону.

rs.sputniknews.com, Оливера Икодиновић

 

петак, 29. март 2019.

ЧЕДОМИР АНТИЋ: Радован

iskra.co

ЧЕДОМИР АНТИЋ: Радован

5-7 minutes


29.03.2019. - 8:35

 

Фото: intermagazin.rs

Хашки трибунал је завршио свој рад. Чекамо још коначну пресуду генералу Ратку Младићу. Сви знамо каква ће она бити. Знали смо је отприлике и у мају 1992. када је именован на своју дужност, прецизно од оснивања међународног трибунала наредне године. Тај несуд настао је као оруђе једног рата, у време када су озбиљни политичари говорили да су Срби нацисти који силовањима желе да направе нови народ робова. Када су тврдили да српски лекари желе да створе особу са главом пса, а да је српска намера геноцид над свим Бошњацима и Хрватима. Суд је судио у време мира, након што су само Срби морали да изруче своје политичке вође. Иако је суд пресудио да ратовање Војске Републике Српске само по себи није било злочин, изгледа да је за његове судије само политичка борба српског народа по себи била злочин. Суд никада није судио „злочин према миру", иначе би открио да су рат започели словеначки, хрватски и бошњачки политичари. Штитио је своје савезнике и слуге, иначе би се пред трибуналом нашли и Анте Марковић и Мило Ђукановић. У рату су почињени језиви злочини. Српске јединице извршиле су бројне међу њима. Сребреница је свакако највећи злочин рата. Међутим, злочини српске војске једини су злочини на Балкану за које је тражена и пресуђивана одговорност народа и државе. За разлику од Срба, код којих само екстремни десничари негирају другим народима право на постојање и државност, политички мејнстрим у Хрватској и БиХ и данас види Србе као рушилачки фактор који треба асимиловати или протерати. Осуде политичким вођама за које током целог процеса није било толико доказа, колико оних који терете Туђмана и Изетбеговића, о чијем оптуживању никада није било речи, отварају као легитиман циљ укидање српских држава у Босни и Србији. Видели смо како је шовинистички судија, бранећи интересе своје две ратоборне домовине, осуђивао српске генерале на четврт века робије и то за исте оптужбе за које је ослобађао хрватске кољаче-конобаре, месаре-војсковође и њихове албанске плаћенике. Срби су сразмерно уделу у становништву веће жртве од осталих у Хрватској и на Косову и Метохији, а сразмерне другима у Босни. Зашто онда нико, осим пар албанских маргиналаца није и кажњен за злочине над њима?

Сребреница је грозан злочин, али да ли је неко помислио да осуди бошњачког злочинца Насера Орића који је живом човеку ископао очи а трудницу распорио и извадио јој нерођену бебу. На суду се нису појавили манијакални амерички генерали који су се пред Милошевићем прсили којим ће оружјима ударити по Србији и Црној Гори. Нису се нашли ни дипломате из САД – подли и лажљиви Цимерман који је дао два опречна сведочења о томе како је заједно са Алијом Изетбеговићем срушио Кутиљеров план или Иглбергер, који је рекао да Срби не смеју да држе 64% ни 31%  БиХ, већ треба да оду. Нико од њих: ни недозрели политички пројекат Европске уније, чији су изасланици правдали признање независности БиХ – упркос изостанку договора њених народа, неуспеху референдума и кршењу важећег устава – „потребом да буде сузбијен српски бес"; није одговарао за злочин према миру. Српски народ је устао у одбрану основних права и оно што се десило само подлац или глупан није могао да очекује. У тој истој Сребреници су муслиманске и хрватске снаге у Другом светском рату масакрирале више од хиљаду Срба. У једном селу су их клали изнад великог бурета у коме су из неких разлога сакупљали њихову крв. У Првом светском рату су их такође убијали у маси, а заробљеног мајора војске Краљевине Србије су рањеног јавно спалили усред града.

Нису то знали, одвратни европски олоши? Па зашто су се онда мешали? Зашто су лажно обећавали Бошњацима да ће интервенисати и донети им победу? Зашто су Србима оспоравали права која су сви други добили?   Разумем Изетбеговића, туђу децу је гурао у пројекат радикализације Бошњака и у томе је успео. Да је чекао, добио независност на нашој неслози и неспособности разних комуњара, европејчића и шовиниста (баш као и Ђукановић). Он се, међутим, борио за исламску а не бошњачку државу и у тој борби  био је претеча оних који су после 2001. запалили свет.

Увек сам критиковао Милошевића зато што је много радио на томе да држава и њене установе не функционишу. Ратовао је без стратегије и јасних циљева, народ је делио, а Србију брукао. Као полицијска држава, Србија је можда могла да спречи део злочина које су извршили Срби. До среде 20. марта 2019. и коначне пресуде, кривио сам за то и Радована Караџића, иако он није имао моћи које је имао тадашњи председник Србије. После његовог одласка у доживотни затвор, он је вољом судбине и наших душмана ступио у пантеон српске државности. Радован је тамо ступио жив – сахрањен у некој европској тамници – да стане уз вожда Карађорђа Петровића и Св. Петра Цетињског и остане све док буде постајао српски народ и памтило се име Србиново.

intermagazin.rs

 

Злочин који временом постаје све већи

rs.sputniknews.com

Злочин који временом постаје све већи

Sputnik

5-6 minutes

Момир Булатовић


Двадесет година након агресије НАТО-а досадашње питање „ЗАШТО?" (је извршена) мора да се замијени питањем: „СА КОЈИМ ПРАВОМ (су убијани једна недужна држава и њени становници)"?

Вријеме је, кажу, мајсторско решето. Двадесет година је значајан период у животу сваке заједнице. Појединце и да не спомињемо. Али постоје догађаји који дјелују замрзнуто у времену и обично је човјеку тешко да протекли период усклади са емоцијама и разумом.

У сусрет обиљежавању двадестогодишњице НАТО агресије многи би устукнули и у чуду се запитали: „Боже, да ли је могуће да је већ прошло двадесет година!" Бомбардовање је било тако и толико сурово, незаконито, злочиначко, бесмислено, ужасно… да је морало бити урезано у колективну свијест свих генерација које су га доживјеле. Па и оних које су рођене након његовог окончавања.

Ово потврђује низ манифестација којима се годишњица овог злочина обиљежава, како на високом државном нивоу, тако и међу научницима, ратним ветеранима али и, што је посебно значајно, међу младим генерацијама, данашњим студентима и ученицима.

 

© Sputnik .

Послије 5. октобра 2000. године доминантно питање у односу на НАТО „интервенцију" било је — „Зашто?" Лаконски одговор да је свему крив Слободан Милошевић, који није знао да се извуче из смртоносног загрљаја НАТО-а, временом је изгубило на увјерљивости. Чак и код оних који су били очигледно додатно стимулисани да ову тврдњу, као дио пропагандног арсенала НАТО-а, одржавају у животу.

Слободан Милошевић није био ни први ни једини државник који је од Запада осуђен на политичку (и фактичку) смрт, јер је интересе државе којој је био предсједник и народа који га је изабрао ставио испред и изнад интереса најмоћније војне алијансе у историји човјечанства.

Агресија на СР Југославију била је увертира (мислило се тек лакши тренинг) за оно што је услиједило у Авганистану, Ираку, Либији, Сирији… Био је то увод у стварање новог свијета у којем ће сила НАТО-а да лебди над цијелом планетом и која се, попут муње са небеса, спушта ка непослушнима и онима који вјерују да не морају да служе господаре са Запада. Свијета у којем НАТО, попут злоћудног тумора, усисава нове чланице, окружује Русију, пријети уништењем Сјеверне Кореје, најављује смрт Венецуели…

Тих 78 дана под бомбама које су убијале и тровале недужне људе, али и генерације њихових насљедника, нису заувијек промијениле само Србију (званична Црна Гора је, нажалост, још много раније капитулирала и заузврат добила унутрашњи хаос продуженог трајања).

 

© Sputnik .

Они су промијенили свијет!

Слике како бахата, технолошки напредна и бездушна Алијанса бомбардује државу која није напала ни угрожавала ниједну другу, већ је годинама трпјела терористичку агресију из сусједне Албаније, пробудиле су много часних и истинољубивих људи у свијету, али и сахраниле сваку наду да би НАТО стварно могао бити организација за какву се јавно представљао.

Брига о људским правима Албанаца са Косова и Метохије и борба против „злочиначких Срба" били су тек јефтин изговор за право питање које је НАТО поставио самоме себи, на свој педесети рођендан, након што је побиједио све своје стварне и измишљене непријатеље: „У чему је смисао нашег постојања?"

Одговор који су дали агресијом на СР Југославију запањио је остатак свијета. И натјерао га да се замисли и схвати да сљедећа мета може да буде било која држава. Морала се, дакле, спремати одбрана, уколико се жељела слобода.

Најуспјешније су своје послове ове врсте, у минуле двије деценије, обавиле Русија и Кина. На задовољство свих патриота, иако је након окончања агресије била знатно ослабљена (вољом нових власти или наредбом нових „пријатеља"), и држава Србија и њена војска су у међувремену значајно ојачали.

Жртве и разарања, али и херојски отпор и слободарски дух српског народа представљају подвиг на који ваља достојно подсјећати.

На недавној међународној конференцији поводом двадесетогодишњице НАТО агресије, надахнуто је говорио и високи гост из Руске Федерације. Петар Толстој, замјеник предсједника руске Државне думе је, између осталог, рекао: „Чујем да ми Руси не можемо бити већи Срби од Срба. А зашто не? Ако Њемци могу бити већи Хрвати од Хрвата, а Американци већи Албанци од Албанаца, зашто не бисмо ми могли бити већи Срби од Срба?"

Ове искрене и једноставне истине неки ће дочекати на нож и даће им погрешан смисао. Али такви ће остати у мањини. Убједљиву већину ће оне обрадовати и охрабрити. Бројним Србима ће пријати да се надгорњавају са Русима.

Тим прије, јер постоје времена — а таква су била током НАТО агресије, када су Срби били толико велики да није тако лако бити већи од њих.

 

Marković: NATO pakt je napao Srbiju pod izgovorom da brani nevine žrtve od etničkog čišćenja, a najveće žrtve su upravo podneli Srbi! (VIDEO)

pink.rs

Marković: NATO pakt je napao Srbiju pod izgovorom da brani nevine žrtve od etničkog čišćenja, a najveće žrtve su upravo podneli Srbi! (VIDEO)

Autor: TvPink Printscreen

6-8 minutes



Na Kosovu imamo jedini slučaj da oni koji su navodno vršili etničko čišćenje, da su potpuno nestali , rekao je istoričar Predrag Marković za Novo jutro televizije Pink.


  • Izvor: Pink.rs, Foto: TvPink Printscreen
  • pre jednog sata
  • pre 20 minuta

- Veliki je paradoks da fond za humanitarno pravo, koji se bavi veličanjem svih žrtava sem srpskih, da po sopstvenim podacima tog fonda, ako merimo po broju stanovnika kosovski Srbi su dva puta više stradali od kosovskih Albanaca. NATO pakt je srušio našu zemlju pod izgovorom da brani nevine žrtve etničkog čišćenja, Srbi su žrtve istog – rekao je Marković.

Kako kaže, u apsolutnim brojevima Albanaca je svakako stradalo više, ali u odnosu na mogući broj, Srba je stradalo dvostruko više nego Albanaca. On je podsetio da je u nekim delovima Krajine, procenat Srba koji su stradali je 11 puta veći od procenata Hrvata u Hrvatskoj.

- Ne računajući Bošnjake i Muslimane, koji su u svakom slučaju najveće žrtve, ali su pored njih najveće žrtve Srbi, i to pogotovo u Krajini – rekao je Marković.

On je rekao da je ogroman broj Srba stradao posle ulaska NATO trupa na Kosovo.

- Na Kosovu je jedini slučaj da oni koji su vršili etničko čišćenje, da su potpuno nestali. Da budemo skroz objektivni, najveće žrtve jesu Bošnjaci, ali i zbog njihovog rukovodstva. Oni su zbog političkih poena žrtvovali svoj narod, ili da ga u najmanju ruku ne spreči – rekao je Marković.

Kako kaže, ono što je strašno kada je u pitanju presuda Radovanu Karadžiću, jeste da većina Bošnjaka ovu krivicu uopštavaju na sve Srbe.

Marković kaže da su prve greške počele 90-tih, ali i da se mnoge stvari nisu mogle ni čuti tih godina.

 

https://youtu.be/1sjaNGL_hKQ

 

четвртак, 28. март 2019.

Rusko MIP ne želi da komentariše postupke srpskih vlasti

novimagazin.rs

Rusko MIP ne želi da komentariše postupke srpskih vlasti

3-4 minutes


Foto: Pixabay.com

Moskva vidi probleme sa kojima se suočava Srbija i pokušava da pomogne u tome za šta je Beograd moli, ali neće da komentariše poteze srpskog rukovodstva, jer za to treba pitati građane koji su ga izabrali, izjavila je danas portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Na redovnoj nedeljnoj konferenciji za novinare, ona je time odgovorila na pitanje Dejana Berića, koji se predstavio kao novinar ruskog portala, a inače je srpski državljanin koji je kao snajperista ratovano u Donbasu, u Ukrajini, na strani proruskih pobunjenika.

Berić je upitao Zaharovu da li Moskva smatra da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "trojanski konj" u rukama Zapada.

On je naveo da su "srpska vlada i takozvana opozicija ljudi koji rade za Zapad", da predsednik Srbije izjavljuje o vojnoj neutralnosti Srbije ali da se u Ministarstvu odbrane Srbije nalazi predstavništvo NATO, da vojnici Alijanse imaju potpuni imunitet na teritoriji Srbije a da rusko-humanitarni centar nije ni dobio diplomatski status.

"Vučić dolazi u Rusiju tražeći pomoć po pitanju Kosova i u Briselu potpisuje sporazume koji daju mogućnost Kosovu da dobije nezavisnost. Štampa u Srbiji je pod kontrolom CIA koji vređaju Rusiju i njenu vladu. Ako pogledamo to što se dešava u Srbiji, kako naša Vlada podržava Zapad ispunjavajući njihove naloge da li vam se čini da je Vučić trojanski konj koji treba da posvađa i srpski i ruski narod", upitao je Berić.

"Ja Vučića ne bih upoređivala sa nekim konjem, čak ni trojanskim. Ja imam druge aocijacije, više ljudske. Hajde da postavljate pitanja kako se ponašaju srpski političari i zvaničnici njima direktno", rekla je Zaharova.

Ona je navela da Rusija vidi probleme sa kojima se suočava Srbija i da pokušava da pomogne u tome u čemu je Beograd moli.

"Polazimo od toga da po molbi Srbije, koja je zasnovana na interesima srpskog naroda, branimo međunarodno pravne osnove situacije oko Kosova, činimo to dugi niz godina, pri tom to ne činimo to zbog naših interesa, već na molbu Beograda. A što se tiče srpskog rukovodstva, kojeg bira narod, to pitanje uputite njemu", rekla je Zaharova.

U jednom od intervjua ruskim medijima Berić je rekao da je srpski državljanin i da mu preti 17 godina zatvora zbog učešća u vojnim operacijama na teritoriji strane države.

Berić je danas drugi put prisustvovao konferenciji za novinare u Ministarstvu inostranih poslova Rusije, a i prethodno je imao priliku da postavi pitanja Zaharovoj u vezi sa sukobom na istoku Ukrajine i ruskog stava po pitanju Kosova, što je izazvalo oštre komentare u ukrajinskim medijima.

 

Janjić: O Kosovu i Metohiji ne pregovaraju demokratske vodje

jugpress.com

Janjić: O Kosovu i Metohiji ne pregovaraju demokratske vodje - JUGPRESS

Postavio: Jugpress

17-21 minutes


BEOGRAD

Cela ova drama oko Tačijevog i Vučićevog učešća u razgovorima sa Ramom i drugima, pa i Mogerinijevom, oko moguće zajedničke platforme koju bu oni utvrdili i razmenili teritorije,  se na kraju, zbog toga što Tači nema podršku u vladajućoj koaliciji na Kosovu, završava na jedan najstrašniji mogući način , rekao je u intervjuu za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress Dušan Janjić, predsedsnik Upravnog odbora
Foruma za etničke odnose.

"Politička platforma, koja je zbir krajnjih ciljeva i onemogava svaku dalju participaciju kosovske strane, Beograd da je racionalniji, pametniji,
da nema Marka Đurića, on bi ćutao i koristio tu slabost kosovske platforme. S druge strane, Hašim Tači povlačeći se iz te priče ide na demarkaciju, ali i dalje imate tu sve zaoštreniju bezbedonosnu retoriku, zloupotrebu pitanja bezbednosti. To ove najnovije izjave da će on kao komandant da aktivira ne znam koga, i da treba da pripoji, kako kaže, Preševsku dolinu. S druge strane uzmite Vučića… Prazna obećanja, ali čekamo 45 dana, pa ne znamo ko je kriv, da li onaj ko je otkrio da su ljudi sa Srpske liste ipak dali većinu za usvajanje platforme, ili oni koji su bili unutra. A krivica u smislu da su omogućili usvajanje neke platforme za koji Đurić kaže da je zakucavanje eksera u mrtvački sanduk. Očigledno je da taj drugi deo, da se neki razgovori, osluškivanja i komunikacije dešavaju, ali ne u legalnom kanalu, i to je problem. Legalni kanal su parlamenti u zemljama, vlade…, dodao je Janjić

·          

JUGpress :- Priština i Beograd imaju različite izjave o tome šta se tačno dešava u njihovim razgovorima, a opozicija i s jedne i druge strane ih optužuje da oni zapravo i dalje razgovaraju tajno, daleko od očiju javnosti. Kako se vama čini čitav taj proces i šta je sada najaktuelnije i najrealnije u čitavoj priči dijaloga između Prištine i Beograda?

Janjić : – Odmah da konstatujemo da pouzdanih informacija nema, i od kada je počeo Briselski dijalog, pogotovu u drugom delu kada Mogerini to predvodi, da je glavna slabost toga ta tajnovitost i opredeljenost evropske birokratije da sve rešava sa vođama sa dve pogrešne
pretpostavke.

Prvo, da su to toliko moćne vođe i da imaju toliku demokratsku podršku javnosti da oni, kada se dogovore, mogu da obezbede da to prođe kroz parlament i ostalo. To uopšte nisu demokratske
vođe i, drugo, nemaju toliku podršku. Oni nemaju, pojedinačno kad ih gledamo, Hašim Tačija i Aleksnadra Vučića, mogućnost da mnogo jednostavne stvari sprovedu, čak i u svojim  vladajućim strukturama.
Konkretan primer: cela ova drama oko Tačijevog i Vučićevog učešća u razgovorima sa Ramom i drugima, pa i Mogerinijevom, oko moguće zajedničke platforme koju bu oni utvrdili i razmenili teritorije,  se na kraju, zbog toga što Tači nema podršku u vladajućoj koaliciji na Kosovu, završava na jedan najstrašniji mogući način. Politička platforma, koja je zbir krajnjih ciljeva i onemogava svaku dalju participaciju kosovske strane, Beograd da je racionalniji, pametniji,
da nema Marka Đurića, on bi ćutao i koristio tu slabost kosovske platforme. S druge strane, Hašim Tači povlačeći se iz te priče ide na demarkaciju, ali i dalje imate tu sve zaoštreniju bezbedonosnu retoriku, zloupotrebu pitanja bezbednosti. To ove najnovije izjave da će on kao komandant da aktivira ne znam koga, i da treba da pripoji, kako kaže, Preševsku dolinu. S druge strane uzmite Vučića… Prazna obećanja, ali čekamo 45 dana, pa ne znamo ko je kriv, da li onaj ko je otkrio da su ljudi sa Srpske liste ipak dali većinu za usvajanje platforme, ili oni koji su bili unutra. A krivica u smislu da su omogućili usvajanje neke platforme za koji Đurić kaže da je zakucavanje eksera u mrtvački sanduk. Očigledno je da taj drugi deo, da se neki razgovori, osluškivanja i komunikacije dešavaju, ali ne u legalnom kanalu, i to je problem. Legalni kanal su parlamenti u zemljama, vlade, tajni sastanci, zatvoreni, može i to i pregovori uz podršku EU.

·         IMA LI BRISEL ZNAČAJ ZA BALKAN

JUGpress :- Znači li to da se pregovori predstavnika Srbije i takozvane Republike Kosovo vode preko dva kanala? Jedan o kome se malo zna, ali je veoma važan, i drugi u kome učestvuju zvaničnici EU? DA li su dominantni razgovori u Briselu?

Janjić : – Ne, oni tamo ne razgovaraju. Tamo povremeno odlaze vođe, povremeno odlaze delovi timova, da informišu Mogerinijevu i ona njih, i pri tome Beograd odbija da potvrdi ono što je istina, a to je da i Đurić odlazi. Znači, to je još dodatno, da se tim iz Brislea nije ni potrudio da se zna da Beograd učestvuje. To je što se tiče ovog dela tzv. ozbiljnih greški Evropske unije, a najozbiljnija greška je što EU nikada nije proverila da li vođstva ovih naroda zaista žele u EU. Nikada nije ozbiljnom uzela ni nameru da se priključe EU, a ako je već prihvatila da pregovara, test da oni hoće u EU. Mi smo sada došli do situacije da, npr. zvaničnici Beograda saopštavaju zvaničnicima EU „vi ste krivi za sve, vi nama ništane dajete, a mi sve izvršavamo".  A ne čujete glas iz EU „pa vi niste izvršili čitavu listu stvari".. Tolika  je lista i sa kosovske strane, npr. ZSO. Ni dandanas Mogerini, Vučić i Tači nisu rasčistili o kojoj zajednici pričaju, da li o onom sporazumu iz 2013. koji se odnosio na četiri opštine,  ili o onom iz 2015. kojim su na zahtev Nikolića i Vučića proširili na deset opština. Dakle, ako sad treba da se odgovori gde se taj postupak nalazi, šta se to dešava iza, ja lično mislim da mi možemo da spekulišemo sa tajnim
razgovorima, kao što kaže Mogerinijeva to je sad samo malo pitanje da oni skinu takse, i za tri meseca sve je gotovo… Ovi pregovarači, kad se iz Brisela u Prištinu vrate, kažu nama treba još mesec dana rada… Kakvih mesec dana, pa njima treba mesec dana da ugovore jedan
sastanak!  

JUGpress:- U geopolitičkom pogledu, ko sada ima najviše interesa da utiče na razvoj događaja u Srbiji u na Kosovu i Metohiji?

Janjić : – Mislim da je situacija daleko izvan kontrole Prištine i Beograda, da EU sve manje ima uticaja i da je upravo to razlog zašto se Amerika aktivirala, jer je aktiviranje Amerike  marginalizacija EU, koja se sama povukla. Ostala je samo Nemačka. Dakle, u ovom momentu,
ozbiljno o Kosovu brinu Berlin i SAD i sve više zbog unutrašnjih razloga. I to je vrlo opasno. Berlin, jer alternativa za Nemačku, neonacistička struktura podržava podelu teritorija, nestanak Kosova i pravljenja, kako pišu mediji u Srbiji, Srboalbanije. Podela Balkana na srpski i albanski. Da mi je još to čudo da vidim, kad nije uspelo srpskohrvatsko. Drugo, Trampu je to unutrašnje pitanje, jer će tako pokazati demokratama da nisu bili sposobni da reše tzv. nedovršeni problem Kosova i Bosne, jer su se demokrate time hvalile. Na žalost, tu nema ni Kosova ni Srbije, a kad još dodamo Ruse i Putina, gde se više ne zna šta je njegova politika prema Srbiji, osim da je neka velika trgovina u pitanju, gde on pokušava taj presedan Kosova i njegovu moć uticaja na Srbiju, znači mogućnost ako podrži da rascepa na četiri države: Srbiju, Bosnu, Crnu Goru i Kosovo, da totalno ošteti ideju o NATO širenju. Vidite da s jedne strane imate stalno – mi
podržavamo Srbiju, vi istrajte, a s druge strane imate Lukjanova koji kaže počnite vi da pregovarate sa NATO-om. Kratko rečeno, broj jedan – treba zaustaviti dalju eskalaciju nebezbednosti, a to znači izjave političara od Vučićevog sikter, Dačićevog stalnog seirenja kako će on da obori broj zemalja koje priznaju na ispod sto, kako treba razgraničiti Srbe i Albance, Vulinove pripreme da učestvuje u realzaciji svoje ideje o promeni granica Balkana, ideje Tačija da će on nekom komandom nešto da preuzme, maksimalističke ideje Ramuša Haradinaja da će sve da dobije, a da ništa ne da, tako da mislim da je to jedino moguće uraditi hitnom diplomatskom misijom EU u liku Berlina, SAD, u liku Vašingtona i to upravo ovih ljudi koji se sada ovde pojavljuju, bliskih Trampu i južno krilo NATO-a.

·         ZNAČI LI TO DA SE I ZVECKANJE ORUŽJA ČUJE…RAT ILI MIR

JUGpress :- To ne doprinosi smanjenu tenzija i otklanjanju straha, neizvesnosti običnih ljudi u pogledu daljeg razvoja situacije…?

Janjić : – Iza svega ključa jedan problem, nebezbednost i strah ljudi, sve je više paravojski, sve
je više ljudi koji bi da se tuku, evo i ovaj vrhovni komandant govori da će da uzvrati, ovdašnji vrhovni komandant govori da on to može da reši kad hoće, ali neće, a Rusija polako doliva ulje na vatru tako što objavljuje fotografije i podatke o ljudima obučenim i regrutovanim na severu Kosova koji se bore u Donbasu. Više nije tajna da privatne kompanije Rusije jesu radile i rade obuku ljudi na severu Kosova za tzv. milicijske paraformacije. Ako na to dodate ono o čemu CIA i američka ambasada govore, ali eto nije Hejl bio upoznat, jer mu niko nije rekao od domaćina, da postoje moćne ekstremističke grupe među Albancima, da imamo borce islamsKe države koji su u haosu i povlačenju, a oni kada se povlače prenose rat, to je poznato, i da imamo ljude
koji su učestvovali u onome što se zove opšta vojna invazija ili buđenje svih da se priključe OVK. Dakle, ti ljudi misle da je sada njihova šansa i njihovo doba, jer i njihove vođe misle da je njihovo doba. Vođe ništa nisu želele da nauče, nisu imale razloga da nauče iz stradanja svojih ljudi, pa možda i sebe samih, jer su, u međuvremenu, izbegli zatvore, obogatili se i postali vođe. Zašto oni ne bi probali sada, kad se svuda dižu ekstremističke stranke da završe posao? A
Rusija to podstiče, oni desničarima Austrije, od kancelara pa na dalje, alternativi za Nemačku, italijanskim neofašistima koji sada vode Italiju zaista odgovara rat na Balkanu… Mi smo zaista pred izborom – rat ili mir, koji nema klasičan oblik kako Vulin i ostali zamišljanju, nema tu MIG-ova i takvih stvari. Savremeni rat je rat barikada, paramilicija, terorizma i organizovanih vojski koje imaju dornove i satelite,  koji sedeći u Bondstilu šalju dronove sa neke platforme iz Mediterana i mogu da pogode bilo koju sobu u Beogradu ili Prištini, pa i ovu u kojoj sedimo.  Jasno je da neće gađati Prištinu, jasno je da je Srbija uradila sve da ne budeni blizu NATO-u, da je Srbija jedina zemlja u regionu koja nije pozdravila dogovor oko Makedonije, koja ne podržava taj dogovor, da je Srbija jedna od retkih država koja je dozvolila da njeni državljani budu uključeni u destabilizaciju Crne Gore i Makedonije, evo sad i optužbe za ubistvo Olivera Ivanovića, da je Srbija nekako dozvolila da sebe matira kao platformu za podsticanje stabilnosti.

JUGpres :- Šta, po Vama, znače poruke „da će Srbija znati da uzvrati"?

Janjić : – Najnovije mere Vlade i preporuke da se bojkotuju skupovi na kojima ima Kosova i simbola Kosova i da se koristi jezik koji je izvan Briselskog sporazuma, govorim o regionalnim skupovima raznih oblika, je nešto što smo gledali u doba Tadića. Hoćemo li mi ponovo da pravimo istu glupost? Da mi napuštamo skupove, da prepuštamo međunarodno širenje uticvaja Kosovu ili se mi, zapravo, spremamo da budemo oni električni zečevi u tuči koju treba da obave preko naših leđa Rusija i NATO? To je nešto o čemu Ana Brnabić, koja je jedna od potpisnika tih mera, Vučić i ostali treba ozbiljno da razmisle, jer takve mere su i Miloševića dovele do političkog kraja.
Tadić je zbog sličnih stvari i ponašanja, obećanja koje nije ispunjavao, na kraju i završio svoju karijeru. To što on pokušava da se obnovi njemu služi za sramotu, ali ovi još uvek mogu da stanu.

·         KO BI STRADAO PRVI…?

JUGpress:- U čitavoj situaciji, kakva sada jeste, čini se da svi zaboravljaju na Srbe južno od Ibra, u kosovskom Pomoravlju. Sa jačanjem ekstremizma i ekstremnih ideja, neće li zapravo oni biti prvi na udaru?

Janjić : – Hoće, uvek će biti. Prva žrtva je bio Oliver Ivanović jer je bio protiv novog rata. Za razliku od perioda 2001-2004, kada je on uz Zorana Đinđića zagovarao razgraničenje na severu u drugim okolnostima, sada je bio protiv iz realnih razloga, i prvi je sklonjen. Znate, prva žrtva u Slavoniji je bio hrvatski policajac koji je hteo da istraži ko je ubio jednog Srbina, i došao je do službi Srbije povezanih sa dolazećim tuđmanovskim snagama iz Zagreba. Dakle, uglavnom stradaju ljudi koji zagovaraju mir, rešenje… Oni su problem, oni usporavaju mobilizaciju. Šta imamo na jugu Srbije? Mi tamo imamo jednu maglu u kojoj smo imali tzv. džip-diplomatiju koju prisvaja i kojom se hvali Čović, kako je on nešto uradio, a ustvaari ga Amerikanci vozili kao
mečku i on je prisustvovao igri OVPBM i Amerikanaca, da bi se proširila bezbedonosna zona na teritoriju centralne Srbije i to se zove Končuljski sporazum. Onda je Beograd brže bolje potrčao, pa je Končuljski sporazum verifikovao pravljenjem monstrum institucije, koja se zove Koordinacioni centar za Preševo, Bujanovac i Medveđu. Pa te OVPBM nije ni bilo u M, odnosno Medveđi! Odjedanput imamo telo u Srbiji koje i danas traje i za koje je 2003. godine doneta platforma, ja sam je radio, o njegovoj reformi, povremenom ukidanju i prelaženju odgovornosti na opštine. Jedna ozbiljna država ne sme da dozvoli da 20 godina ima ad-hok telo za konflikte, jer onda tvrdi da 20 godina nije uspela da reši sukob u nijednoj opštini, odnosno konfliktno stanje u tzv. Preševskoj dolini. Mi vidimo na tom primeru da ovdašnji ljudi igraju na tu priču razmene, držanja naroda za rogove preko strahova od međuetničkih obračuna, čemu služi Koordinaciono telo, da povremeno Zoran Stanković saopšti da je sve mirno. Da, mirno je, jer su ljudi ćutali. Pa kako se podigne opcija, kako je zadnjih mesec ipo počelo, od onog Kurcovog pisma Trampu da treba da podrži podelu, da ponovo trče na konsultacije u Prištinu, u Tiranu, da ponovu podmazuju oružje, da ljudi iz Medveđe sad otkrivaju da preko akcije tzv. pasivizacije
adresa koliko oni imaju ljudi koji su regostrovani, koliko realno živi, a mi ne znamo. Pasivizacija adrese ide onima koji nesporno su nekada živeli, a sada su negde napolju. Alli, šta je sa onima
hiljadama drugih koji se odjedanput pojavljuju? Bio je to najjeftiniji način da se dobije pasoš Srbije i koliko je toga u Bijanovcu, u Preševu? Koliko je toga u Dimitrovgradu, Bosilegradu? Tu su postavili neka tela koja povremeno dele neki novac, gde radi desetine činovnika, koji imaju nekakav uticaj na bezbedonosne procene, a u suštini su paravan za nerešavanje problema i održavanje iluzije da će se jednog dana svi Srbi naći na jednoj strani, a svi Albanci na drugoj. Dok ta iluzija traje, nije ni čudo da postoje ljudi koji to priželjkuju, i ljudi koji se toga boje. Većina se boji, pa onda priželjkuje da se ne bi zakasnilo, jer ne zna gde će da prođe linija, pored ili iza njegove kuće.

·         UGROŽEN JE TERITORIJALNI INTEGRITET CENTRALNE SRBIJE

JUGpress:- Odlaganje rešenja ne vodi nestanku problema…

Janjić : – Mi smo zaista u velikom problemu, a ono što posebno brine je odsustvo svesti. Ja ne brinem toliko o Albancima, to je njihov problem, a uzeli su stranu operativne podrške NATO-a. Misnistar spoljnih poslova Nemačke je priznao da oni krše CEFTA sporazum, ali je i rekao da ako ih kazne finansijski, ako se stave sankcije, srušiće se ta krhka zgrada koja je pravljena. Neće da dozvole, Kosovo je veliki dužnik NATO-u, i ako ga sruše oni priznali svoj poraz. Onda im je lakše da ga održavaju u kliničkoj smrti ili nekom polurazvoju, dok ne naplate nešto.

Srbija je mali dužnik NATO-u i mali protivnik, nepouzdan, na njoj je najlakše da se istresu i to naši političari znaju, a onda zaigraju na etničku kartu kao da ne znaju ko živi na granicama Srbije. Žive manjine, čije su zemlje u NATO-u, da ih obavestim, žive Bugari, Rumuni, Vlasi,  Mađari s kojima je naša vlast u divnoj ljubavi, a koji sanjaju da poprave „nepravdu" i uzmu
Banat i Bačku, pogotovu Bačku. Hrvati, Bošnjaci u Sandžaku, upravo tamo gde se razigrao Erdogan koga je i Vučić podržao kako treba zajednički da rešavaju problem, a mi znamo kako je Erdoganovo rešenje, da napravi kopču između Albanaca preko Sandžačkih Bošnjaka i Bošnjaka u Bosni, makar se Bosna i raspala. To je igra gde vi sa svakim kooptirate, ali uvek protiv svog interesa. Ovde je ugrožen teritorijalni integritet centralne Srbije. Vi rizikujete da Srbija više ne bude na Dunavu, da izgubite ozbiljan deo raško-pazarske oblasti, a da se zadrma i Zlatar. Dakle, takav rizik, sa tako slabim vođstvom i slabom ekonomijom, sa tolikim odlaskom ljudi, ko će to da izdrži? Ko će u istočnoj Srbiji da se suprotstavi tome kad su svi koji su mogli pobegli? Prazna je. Ko će da se suprotstavi na Zlataru, Zlatiboru, u Sandžaku, kad su oni koji su ostali samo Bošnjaci i čekaju da pobegnu. To je momenat u kome mi realno živimo i to nije priča koju mi slušamo od Vulina i Vučića, samo što ne izbije rat, samo što nisu upali Albanci u Mitrovicu, koja je vrlo efikasna među Albancima. Šta je postigla te kampanja među Albancima? Ona je potpuno otupela kod albanskih analitičara na Kosovu. Na bilo kakvu kritičnost prema politici će vam odmah reći da je to srpska propaganda, da vas uplaše ratom… I naravno da se onda pojavi Tači i kaže mi ćemo da ih razbijemo. Znači, mi apsolutno rizikujemo da Srbija uleti u bezbedonsonu i teritorijalnu krizu i da dođe pod sankcije, jer diplomatija, a to je i najavljeno iz Berlina i Londona, kao što je Vašington primenio nekakve mere prema Prištini, pa se ovdašnjiradovali, a zapravo Tramp nema odakle da plati, jer se bori da sve pare potroši na ogradu prema  Meksiku, treba mu za izbore, nema odakle da plati rat za kosovsku vojsku…Ali, kad je u pitanju Srbija, njima je vrlo lako da uvedu finansijske i diplomartske sankcije, a najnovije mere vlade i preporuke da se bojkotuju sastanci na kojima se dogovara regionalna saradnja idu u korist uvođenja sankcija. Ovdašnji će reći da je to spin, albanski ekstremisti i obični ljudi će reći spin i tako će stradati oni koji vam kažu – nemojte da ratujete.

 

среда, 27. март 2019.

Ко је склонио изложбу о Нато бомбардовању у Културном центру Србије у Паризу

politika.rs

Ко је склонио изложбу о Нато бомбардовању у Културном центру Србије у Паризу

3-4 minutes


Министарство иностраних послова Србије затражило је хитан одговор од амбасаде Србије у Паризу о догађајима везаним за уклањање изложбе у Културном центру Србије у Паризу, која је постављена поводом обележавања двадесетогодишњице НАТО бомбардовања на СРЈ.

„Не знамо још шта се десило, тражили смо изјашњење из Париза. Не можемо да арбитрирамо одавде", рекао је генерални секретар Министарства спољних послова Вељко Одаловић за Танјуг, реагујући на вест која се појавила на друштвеним мрежама да је изложба уклоњена како „официрима Нато не било непријатно" на пријему који је требало да буде организован 26. марта у Културном центру.

Одаловић је додао да се одговор очекује брзо, јер је захтев био хитан.

Како је на свом Фејсбук профилу написала Наташа Пејин, координатор за односе са медијима Културног центра Србије у Паризу, изложба слика поводом 20 година од почетка Нато бомбардовања уклоњена је по наредби директора Радослава Павловића због посете официра Нато.

Пејин тврди да су слике уклоњене два дана после отварања изложбе (Фото Фејсбук/Наташа Пејин)

Она тврди да јој је Павловић пренео да је налог да се уклоне слике Владимира Величковића и Биљане Вилимон, постављене 23. марта, стигао из наше амбасаде у Паризу, цитирајући директорове речи „да официрима Нато не би било непријатно" на пријему који је требало да буде организован.

Реч је о изложби „Србија 1999. године – 20 година после – док су падале бомбе", а један од аутора слика Биљана Вилимон, потврдила је да су слике скинуте после само два дана од отварања изложбе о чему сведоче и фотографије из Центра које је Пејин поставила на свом профилу на Фејсбуку.

Међутим, још није утврђено ко је наложио да се поставка уклони и који су разлози за то.

Пејин тврди да су платна Биљане Вилимон уролована, као и документарне фотографије које су део изложбе, а да је слика Владе Величковића остале у приземљу галерије.

Пејин је написала да је у уторак, по доласку на посао, затекла празне зидове и да се срела са Павловићем, који је појаснио да ће у Центру бити одржан пријем и да је из српске амбасаде у Паризу добио налог да се слике скину.

„Рекла сам да учествује у страшној срамоти и понижењу Србије и српских жртава и треба да га је срамота. Одбила сам да учествујем у томе, а што се коктела тиче, рекла сам да у оваквим условима, ни чашу хладне воде нећу изнети никоме. Отишао је без речи", написала је Пејин.

Како она тврди, пред почетак коктела из галерије су уклоњени сви каталози о изложби јер „не сме ништа од тога да се види у сали".

„Одбила сам да на било који начин учествујем у тој срамоти у Српском културном центру где се понижава Србија, уметници који излажу и жртве бомбардовања 1999, а да као врхунац понижења то сами Срби организују. Напустила сам канцеларију пре доласка званица", написала је Пејин.

 

уторак, 26. март 2019.

Голдштајн на мети критике због изјаве да Јасеновац и Блајбург нису исто

standard.rs

Голдштајн на мети критике због изјаве да Јасеновац и Блајбург нису исто - Нови Стандард

http://newlookworld.com/

5-6 minutes


понедељак 25. март 2019. 17:07

„Јасеновац и Блајбруг нису исто. Јасеновац је злочин геноцида, и ратни злочин, и злочин против човечности"

Због изјаве да Јасеновац и Блајбург нису исто, да је Јасеновац злочин геноцида, а Блајбург само злочин, угледни хрватски историчар Иво Голдштајн нашао се на удару критике професора др Матка Марушића, који је то назвао незамисливим расизмом и затражио његову јавну осуду.

„Јасеновац и Блајбруг нису исто. Јасеновац је злочин геноцида, и ратни злочин, и злочин против човечности. Блајбург је у једном делу злочин и злочин против човечности, то није исто. Не можемо говорити – све су жртве исте, то је неприхватљиво", рекао је Голдштајн.

Голдштајн је, гостујући на ХРТ-у рекао, између осталог, да када се нема јасна слика о историји, тешко се може направити инвентура и заузети позиција у садашњости, па је и свака пројекција будућег развоја немогућа. Оценио је и да данас у Хрватској није тешко само суочавање с прошлошћу, већ да постоји и проблем данашњице, како је рекао, проблем прихватања и уважавања другог и друкчијег.

„Култура која је проусташка у време данашњице је антиглобалистичка, несношљива, нетолерантна, антимигрантска и анти свих, и онемогућава Хрватску и Хрвате да функционишу као народ међу народима. Не ради се само о политичким странкама, већ о раширеној култури сећања која је неприхватљива, не фокусира се само унутар екстремистичких странака него и унутар ширег политичког живота, укључујући и владајућу странку", навео је Голдштајн, јавља Танјуг.

Према његовом мишљењу перцепција о прошлости у којој су усташе добри и позитивни добила је у замах 2015, 2016. и ако сада не можемо заједнички да одржавамо комеморацију жртвама, то показује не само да имамо проблема с културом сећања него цела култура и друштво не функционишу. Сматра да влада и државна политика морају направити помаке према томе јер не може се на исти начин обављати комеморација у Јасеновцу и Блајбургу. Фасцинира га, каже, на који начин многи учесници те расправе јако мало или нимало не знају о тим историјским чињеницама које су се догодили у Јасеновцу, на Блајбургу и на Крижном путу.

„То је слојевит догађај и ако желите политички да делујете, ако желите изнети политички став који би могао да функционише у том политичком простору, морате знати барем у глобалу што се догодило", рекао је Голдштајн.

Марушић, пак, сматра да је Голдштајн изјавио ствари које су до сада биле незамисливе у главама свих људи на свету, које нико никад није изговорио и које траже јасну осуду, јавну, стручну, људскоправну и политичку. За Марушића је неприхватљиво да се не може говорити да су све жртве исто и пита у чему је разлика између жртава Јасеновца и Блајбурга.

Прво, каде се за оба та страшна места каже „жртве" мисли се на невине људе, који ништа нису скривили, ни по данашњем нити по ондашњем праву и законима. То што је на Блајбургу међу пола милиона људи било и усташа који су починили злочине не значи да невини нису били сасвим невини, сматра Марушић.

„Зар Голдштајн хоће да каже да је смрт девојака у Худој Јами мање вредна, мање трагична неголи смрт Ане Франк", запитао је Марушић. Он пита и по којем то праву, којем моралу, ратном обичају или ичему знаном а да није осуђено, убијање без суђења није злочин.

„Жели ли Голдштајн освету увести као разлог убијања? Куд ће нас онда то све одвести, коју ћемо историју учити, које право, коју социологију", пита такође Марушић, који сматра да то што је то што говори Голдштајн чисти је расизам, јер су се невине жртве Јасеновца и Блајбурга разликовале само по националности и вери. У Јасеновцу су, каже, убијани и Хрвати, а на Блајбургу и Јевреји и Срби.

„И друге страшне ствари говори Иво Голдштајн и хрватска влада, народ и сви појединачно на које се његово ружно говорење односи требало би према тим ружним говорењима заузети став и јавно им се успротивити", позвао је Марушић. Сматра да би исто требало да ураде и сва невладина удружења посвећена људским правима и миру. А будући да је, како каже, Голдштајн неопростиво претерао, овде од свих тих удружења тражи да се о његовим речима изјасне, да их осуде – као да су дошле из уста било којег другог човека.

„Њега (Голдштајна) можда треба и строже осудити, јер је историчар и учен човек, који би морао пазити шта говори и кога и зашто вређа. Јер он не вређа неке незнане сиромахе у некој незнаној крчми, него хрватски народ, хрватску Цркву и хрватску владу", навео је Марушић.

Извор Политика, 25. март 2019.

 

недеља, 24. март 2019.

SRBIJA 20 GODINA POSLE NATO INTERVENCIJE

 

---

 

 

---

 

SRBIJA 20 GODINA POSLE NATO INTERVENCIJE

 

Samim tim da pitanje Kosova nije do današnjeg dana rešeno kako priželjkuju ne samo kosovski Albanci već i njihovi moćni sponzori, zatim da Republika Srpska postoji uprkos neprekidnim potkopavanjima takozvane „međunarodne zajednice" (stari naziv za zapadne sile iz vremena posle pada berlinskog zida) govori o tome da je pozicija Srbije danas bitno drugačija i snažnija nego krajem prošlog veka.

 

DALJE:   http://vremeje.rs/srbija-20-godina-posle-nato-intervencije/

Autor: Srdjan D. Stojanović

 

 

Prošlo je već 20 godina od vojne intervencije NATO protiv SR Jugoslavije, a duhovi još uvek ne mogu da se smeste u prošlost, odnosno narativi (čitajte istorija) sukobljenih strana nikako ne mogu da se dovedu u red. Nijedno pitanje iz prošlosti nema precizno definisan odgovor – što proizvodi neprestane tenzije u društvu.

 

 

 

Čitajte više...

 

 

---

 

Facebook

Twitter

 


VREME JE! - www.vremeje.rs

Malagurski: Izbor ciljeva pokazao genocidnu nameru NATO-a

rtv.rs

Režiser Malagurski: Izbor ciljeva pokazao genocidnu nameru NATO-a

Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija Vojvodine

4-5 minutes


"Težina lanaca (prvi deo)" je, kako je objasnio Malagurski, dokumentarac o uzrocima raspada Jugoslavije, otcepljenju Kosova, ratovima na području bivše Jugoslavije devedesetih godina, ulozi SAD, NATO i EU u procesu raspada Jugoslavije.

Nakon prikazivanja filma publika je imala prilike da razgovara sa režiserom kako o samom filmu tako i NATO bombardovanju SRJ, a Malagurski je kazao da je najbolji odjek na svoje delo doživeo upravo u Beču.

U publici je bio veliki broj Austrijanaca, koji su se interesovali za poglede mladog režisera na bombardovanje, koje su, takođe, okarakterisali kao zločin.

Malagurski je ukazao da je usled NATO agresije došlo do porasta malignih oboljenja u Srbiji, pošto je zapadna alijansa koristila osiromašeni uranijum, a ujedno i gađala hazardne mape, čime je izazvala ekološke katastrofe.

 

Tanjug

Prema njegovim rečima, NATO bombardovanje SRJ bilo je kriminalno delo, jer je postojala genocidna namera, što pokazuje odabir ciljeva.

"Vrlo je važna preko ovakvih filmova edukucija ljudi na zapadu, a tako i u Austriji. Stavovi Austrijanaca nose određenu težinu. Veoma je bitno da se zna šta se dogodilo, koje su vlade učestvovale, i da građani zapada znaju da su njihovi političari pristali da bombarduju Jugoslaviju osiromašenim uranijumom, sa namerom da truju jednu prelepu zemlju", kazao je on.

Malagurski je ocenio da su SAD, kako smatraju njeni građani najbolji u svemu u svetu, daleko iza mnogih zemalja po pitanju zdravstvene zaštite, obrazovanja i slično, ali zato prednjače po pitanju vojnog budžeta.

Kazao je da kada američkom predsedniku padne rejting on započinje negde rat da bi dobio na popularnosti, ističući da u Americi vlada imperijalistički mentalitet.

"SAD su najveći agresor na svetu i nadam se da će to da se promeni u budućnosti", rekao je Malagurski.

Sećanje na žrtve NATO agresije biće nastavljeno danas simpozijumom pod nazivom "20 godina od NATO bombardovanja, ima li Balkan budućnost?".

Na simpozijumu će učestvovati Germinal Civikov bugarsko holandski germanista i autor knjiga o ratu u Jugoslaviji i sudskom procesu protiv Slobodana Miloševića, koji je vođen u Hagu, Ivan Pernar poslanik u hrvatskom Saboru i kritičar EU i NATO, Slobodan Reljić, novinar, sociolog i bivši glavni i odgovorni urednik uglednog srpskog nedeljnika "NIN" i Kurt Grič, austrijski istoričar i autor knjige "Rat za Kosovo, istorija pozadine i posledice".

Nakon izlaganja predviđena je diskusija sa Volfgangom Petričem, bivšim izaslanikom EU za Kosovo, glavnim pregovaračem na pregovorima o Kosovu vođenim u Rambujeu i bivšim Visokim predstavnikom međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini i Hanes Hofbauerom izdavačem, publicistom i autorom brojnih knjiga o istočnoj Evropi i Balkanu.

U prostorijama Austrijskog saveza sindikata gde se održava ovaj dvodnevni skup u organizaciji SPKD "Prosvjeta" iz Beča postavljen je "Zid plača" na kome su prikazane fotografije ruševina i žrtava NATO bombardovanja SRJ.

Nakon simpozijuma biće organizovano okupljanje na trgu na kojem se nalaze sedište predsednika i vlade Austrije, odakle će povorka krenuti ka centralnom trgu Štefansplac, gde su poslednje dve decenije svake godine 24. marta organizovani pomeni žrtvama NATO agresije.

David Štokinger iz Austrijsko srpskog pokreta solidarnosti ističe da je 20 godina nakon NATO agresije protiv SRJ važnije nego ikada da se podseti na ta dešavanja i prekine utemeljeni narativ "loših" i "dobrih" i označe se stvarni krivci.

"To je još važnije ako se sagleda i aktuelno ponašanje zapadnih velikih sila u svetu danas. Zato pozivamo na simpozijum i skup sve ljude koji se protive imperijističkim ratovima i koji se zalažu za mir i podržavaju austrijsku neutralnost", poručio je Štokinger koji je zajedno sa brojnim mirovnim aktivistima i predstavnicima srpske zajednice demonstrirao u centru austrijske prestonice 78 dana 1999 godine, za vreme trajanja NATO bombardovanje SRJ.

 

четвртак, 21. март 2019.

Фила: Политичка пресуда "једне наказе од суда"

20/03/2019 |  16:26 | Извор: СРНА

Фила: Политичка пресуда "једне наказе од суда"

Адвокат Тома Фила изјавио је Срни да је данашња пресуда на доживотну казну затвора Радовану Караџићу политичка пресуда "једне наказе од суда" који није допринио никаквом помирењу народа, већ је само заоштрио ситуацију.

 

Тома ФилаФото: Novosti.rs

Он је рекао да једино добро што може да каже поводом овог поступка јесте то што није пресуђено да је извршен геноцид и у седам општина у БиХ из 1992. године.

- То би, не само државу Србију и Републику Српску, него Србе као народ, довело у позицију да буду означени као геноцидни народ, који гдје год уђу врше геноцид. То је хвала богу одбијено - рекао је Фила.

Он је оцијенио да ће Хашки суд историја сматрати срамотом и да ће бити заборављен, те истакао да од таквог политичког суда није ни било могуће очекивати правду.

- Тражити од Хага правду је као да уђете у јавну кућу и тражите невину девојку - то је Хашки трибунал. Срамота и биједа од поступка - закључио је Фила.

https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=330495

среда, 20. март 2019.

Vejvoda: Obe strane stoje u mestu zbog nerešene situacije

rtklive.com

Vejvoda: Obe strane stoje u mestu zbog nerešene situacije

5-6 minutes


Anamari Repić, RTK

Saradnik Instituta društvenih nauka u Beču Ivan Vejvoda izjavio je za RTK2 da česte posete međunarodnih zvaničnika Beogradu i Prištini imaju za cilj da podstaknu nastavak dijaloga koji će voditi ka pronalaženju rešenja, obostrano prihvatljivog, a koje mora biti verifikovano u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Odgovor na pitanje kakvo će rešenje pitanja Kosova biti, kako ocenjuje saradnik Instituta društvenih nauka u Beču Ivan Vejvoda, treba da daju izabrani predstavnici naroda obe strane, s tim da bilo koje rešenje treba da obuhvati sva goruća pitanja.

Prema rečima Vejvode, tokom nedavnih poseta američkih i nemačkih zvaničnika Beogradu i Prištini pokazano je da postoji interes da se reši Kosovo kao nerešeno pitanje u Evropi.

"Bili smo u Evropi u kojoj je rečeno da više nikad rata neće biti a mi smo se sunovratili u taj rat i sada želimo da se pridružimo tom mirovnim projektu zato što želimo da učinimo stabilne osnove mira u ovom regionu. U tom pogledu su svi osetili da postoji jedan zreo trenutak, iskazana volja sa obe strane da se želi jedan dogovor", kaže Vejvoda.

Vejvoda kaže da iako postoji volja da se postigne dogovor njegov sadržaj nije poznat, ali da bi bilo dobro da se o tome nešto sazna. Ipak, prema njemu, slične situacije u svetu su rešavane iza zatvorenih vrata.

"Pomenite bilo koji istorijski presedan videćete da je to pre svega rešavano mirno, često i bez znanja drugih, da bi se izašlo sa nekakvim rešenjima i u tom pogledu mislim da svi ovi koji dolaze žele da podstaknu nastavak dijaloga i da se nađe jedno rešenje koje mora da bude verifikovano u SBUN od pet stalnih članova, o čemu je i Federika Mogerini govorila", ističe Vejvoda.

Kako ističe, dve strane se zbog pitanja taksi i platforme za dijalog nalaze u pat poziciji. Ali, dodaje da dijalog koji je počeo još 2011. godine traje jako dugo dok obe strane stoje u mestu zbog nerešenog pitanja.

"To nije dobro ni za jednu ni za drugu stranu da imamo nerešenu situaciju, u vreme kad svet brzim korakom ide u velike promene mi stojimo zato što nismo rešili jedno pitanje", smatra Vejvoda te dodaje da je teško reći kada će sve ponovo da počne.

Prema njegovoj oceni, normalizacija treba da bude u interesu građana koji žive na Kosovu i u Srbiji, a da je najgora trenutna neizvesnost kao i zamrznuti sukob. Ali kako on vidi za sada najglasniji predlog o korekciji granice?

"Kada Sjedinje Američke Države kažu da nema crvenih linija u postizanju dogovora i kada kažu dođite pred nas sa nekakvim dogovorom pa ćemo mi to pogledati, a kad to kažu to znači Savet bezbednosti, Evropska unija će to pogledati, mora da bude nešto što je prihvatljivo po međunarodnim pravnim normama, po bezbednost građana, da se daju jemstva za mir i sigurnost", kaže Vejvoda.

On podseća da u Helsinškom ugovoru iz 1975. piše da ako se dve strane dogovore o bilo kakvom rešenju to mora biti prihvatljivo. Dok, kako naglašava, neprihvatljivo je ako rešenje nameću jedna ili druga strana, ili spoljni faktor.

"Ja tu ne bih ograničavao i zato je teško nama sa strane reći o čemu se radi i u kom pravcu to ide. Izgleda da je sve to stalo i vrlo lako može da se dogodi, a mislim da to ne bi bilo dobro, da to sad ostane nerešeno za sledećih 10-20 godina", kaže Vejvoda.

Smatra da je teško reći kada će dijalog ponovo početi, ali da je najvažnije da Beograd i Priština iskažu političku volju da krenu napred.

"Odgovor moraju da daju izabrani legitimni predstavnici te dve strane koji shvataju da to mora da bude jedan obuhvatan dogovor koji će sva pitanja svojine, energetike, Trepče i pre svega bezbednosti ljudi, položaja Srpske pravoslavne crkve, da umire ljude da će dan posle dogovora, ako ga bude, biti jedan miran život u kome će biti razumevanja i smirivanja situacije", rekao je Vejvoda.

Vejvoda je podsetio da u vreme kada je bio savetnik pokojnik predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića on je tada govorio da Srbija mora što pre da reši pitanje Kosova i Haškog tribunala.

"Haški tribunal smo stavili iza sebe, kosovsko pitanje nismo. Zašto je to govorio - zato što to osujećuje dalji demokratski razvoj i Srbije i regiona zbog Srbije, koja je ipak najveća zemlja u ovom našem mini regionu", istakao je Vejvoda.

Prema njegovim rečima, građanska društva i građani treba da podstiču izabrane predstavnike da dođu do rešenja.

"Da li će oni smoći snage, da li je ta takozvana zrela situacija sad postala opet nezrela i da li ćemo živeti još 10 godina u nerešenom pitanju, to je potpuno otvoreno pitanje danas", izjavio je Vejvoda.


 

уторак, 19. март 2019.

„Кривци за отворену НАТО агресију против СР Југославије нису добили заслужену казну”

iskra.co

РУСКИ ПОЛИТИЧАР: „Кривци за отворену НАТО агресију против СР Југославије нису добили заслужену казну"

4-5 minutes


19.03.2019. - 8:29

 

фото: © ria56.ru

Заменик председника Савета Федерације Федералне Скупштине Русије Андреј Турчак оценио је у Београду на отварању међународне конференције „20 година након бомбардовања Југославије – лекције за европску безбедност у 21. веку", да је бомбардовање СРЈ био акт војне агресије против суверене европске земље и да се то догодило под врло спорним изговорима, преноси Танјуг.

Турчак је рекао да су током бомбрадовања Југославије 1999. године били коришћени радиактивни уранијум и да је било много цивилних жртава.

„Тај напад је прећутно одобрен и од стране парламентараца земаља које су у томе учествовале и нису смели да дигну свој глас", рекао је Турчак.

Према његовим речима, Савет федерације је констатовао да се вршила отворена агресија против Југославије и да кривци нису добили заслужену казну.

Како каже, тог тренутка је почела насилна промена граница у послератној Европи, а „косовски преседан" је отворио „Пандорину кутију" за друге проблеме.

Он је додао да су Косово хтели да одвоје од Србије без обзира на жеље грађана, које су, пак, уважаване у другим случајевима.

„Такво понашање после 1999. године је постало као нека норма и нису се уважавале процедуре Уједињених нација. То се дешавало и на Блиском истоку, НАТО се мешао и у друге унутрашње послове суверених држава. То је за последицу имало разарање економије у тим земљама", истакао је Турчак.

Појавио се, каже, и још опаснији проблем због тога, а то је миграциона криза.

Он је навео да су земље из НАТО-а почеле да представљају претњу за унутрашњу безбедност разних земаља, а да је Русија, захваљујући војној помоћи коју је пружила, „успела да се у Сирији спречи најгори сценарио".

Према његовим речцима, аутори операције из 1999. године не признају да свет после није постао мирнији и да сви морају да воде рачуна о међудржавном понашању.

„Ми у Русији сматрамо да отворени дијалог мора да се започне што пре и да у њему треба да учествују сви важни играчи", истакао је Турчак.

Осврнуо се на споразум о сарадњи који је потписан између Српске напредне странке и Јединствене Русије, рекавши да то учвршћује њихово партнерство, показује атмосферу узајамног разумевања и да се ради на развијању међународне сарадње.

„Ова конференција се одржава два месеца после посете Владимира Путина. То значи да су двострани односи наших земаља потврђени и Европи показују да водимо отворени дијалог који је много кориснији од некакавих притисака и неких других механизама", рекао је Турчак.

Поручио је да Русија жели да убрза процесе европске безбедности, да користи механизме ОЕБС-а и да се отворено дискутује о свим питањима, а да је Београд место за то, јер је неутралан.

Турчак је навео да Србија жели да уђе у ЕУ, а с друге стране чува блиске односе са Русијом.

Примаков: НАТО мора да одговара за многе поступке

Члан Одбора за међународне послове Државне думе Јевгениј Примаков је, говорећи на скупу поводом 20 година од бомбардовања Југославије, казао да би НАТО требало да исплати накнаду за штету насталу војним операцијама.

Примаков је рекао и да НАТО мора да одговара за многе поступке, између осталог, и за бомбрадовање Југославије 1999. године.

„Ту су Либија и други агресивни напади које је НАТО покренуо. Уверен сам да је законито питање репарације и компензације. НАТО и чланице које су учествовале морају да исплате репарације за војне операције. Људи су остали без домова, без посла, уништени су мостови, нафтна складишта", рекао је Примаков у Београду.

vostok.rs

 

понедељак, 18. март 2019.

Рекет за окупацију или изговор за повлачење?

 

 

 

VIDEO:

https://youtu.be/H9E27mxBy4U

 

Рекет за окупацију или изговор за повлачење? (видео)

Sputnik

Администрација Доналда Трампа намерава да заради новац на окупацији савезничких држава. „Привилегија" коју имају, у виду боравка америчке војске на њиховој територији, убудуће би Немачку и Јапан, али и друге земље, могла да кошта знатно више него досад — пун износ трошкова, плус још 50 одсто за споменуту привилегију.

Овај план још није озваничен али, јавља „Блумберг", налази се у много напреднијој фази израде него што је јавности познато. Осим новца, прецизира се, ова претња рекетом требало би да Вашингтону донесе и „предност у наговарању држава да учине оно што САД захтевају". Уколико испуне захтеве, тврди „Блумберг", добиће попуст, а реч је о износима од више милијарди долара на годишњем нивоу…

Предвидљиво, најављени захтев Беле куће изазвао је гнев њених опонената из врха обеју партија. „То је монументално глуп приступ… Наша војска присутна је у тим земљама првенствено због наше користи. За нас је од огромног стратешког значаја да будемо присутни у тим земљама", карактеристичан је коментар демократског конгресмена Адама Смита, председавајућег Одбора за оружане снаге Представничког дома. Ова идеја је „погрешна и имала би поражавајуће последице по безбедност наше земље и по наше савезнике", реаговала је на сличан начин и Лиз Чејни, предводница републиканаца у Представничком дому, узгред, ћерка злогласног Дика Чејнија, потпредседника САД у време Џорџа Буша Млађег и једног од главних архитеката напада на Авганистан и Ирак.

Какве се намере крију иза ове иницијативе Беле куће? Како ће на овај захтев, буде ли озваничен, реаговати амерички савезници? И какве би стратешке последице све ово могло да изазове?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку" говорили аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић и политиколог Александар Павић.

„Још од кампање, Трамп говори како не види велику вредност у савезништву с европским земљама, дакле у НАТО-у, и већ дуже време он покушава да докаже да од тога Америка само трпи штету", указује Обрад Кесић. „Његова теза је да нема логике у томе да Америка финансира одбрану економски развијених, па и конкурентских земаља. Овај потез је доказ да он и даље покушава да Америку ослободи од тог савеза, због чега је и у овом питању дошао у сукоб с вашингтонским политичким естаблишментом".

„Управо на основу оваквих обећања Трамп је и добио изборе", подсећа Александар Павић.

„И ово није прва порука овог типа коју је он упутио на рачун савезника — још прошлог лета на НАТО самиту он је затражио да се трошкови за одбрану не повећају само на два одсто БДП-а, већ на чак четири одсто, иако је и оних два одсто за већину недостижно. И зато се поставља питање да ли он, заправо, намерно испоставља немогуће захтеве, да би након тога пред естаблишментом имао изговор и добар аргумент за промену приступа. Уосталом, када се погледа ко је против овог плана — а то је пре свега амерички политички естаблишмент, коме је у интересу да Америка и даље остане глобална империја — јасно је о чему се овде заправо ради. Са становишта америчких империјалиста, наиме, прихватљиво би било чак и да њихови савезници још и мање плаћају, само да америчка војска остане присутна у свим деловима света".

Америчка војска стационирана је, иначе, у више од 100 земаља широм света; 56.000 војника у Јапану, 35.000 у Немачкој, 28.500 у Јужној Кореји, 12.000 у Италији, 9.000 у Великој Британији… „Зашто су САД и даље одговорне за безбедност Немачке и Јапана, када се Други светски рат окончао пре скоро 75 година?", преноси портал „Аксиос" питање које постављају „вашингтонски заговорници овог плана, предвођени Доналдом Трампом".

„Америчке базе у Европи представљале су први штит против некадашњег источног блока, а њихово опстајање после завршетка Хладног рата сада се 'оправдава' антируском хистеријом. Истраживања у Америци, међутим, показују да у руску претњу мало ко верује, те обични Американци отуда и постављају питање, баш као и Трамп — од кога их ми бранимо?", указује Обрад Кесић.

Одговор на ово питање наслућује се у већ цитираним речима конгресмена Адама Смита, који је, можда и нехотице, признао да се америчка војска у Немачкој и Јапану заправо ни не налази због њихове заштите, већ због заштите интереса америчке глобалне империје.

„Управо је о томе реч", коментарише Александар Павић. „Међу глобалистима постоји оправдан страх да би се, без америчког војног присуства, Немачка приближила Русији, и да би онда Русија да постала исувише јака. Исто тако, ако би се америчка војска повукла из Јапана или Јужне Кореје, САД више неће имати средство за обуздавање Кине".

„Политички естаблишмент не прихвата реалност да се више не може одржати систем који је изграђен после Хладног рата", сматра Обрад Кесић, који закључује: „Рок трајања америчке моћи у свету може да се продужи само изградњом нових партнерстава, а то су, уместо досадашњих, управо партнерства са Русијом и Кином чији се успон више не може зауставити. Без сарадње с њима, и ту је Трамп у праву, Америка неће имати могућност да утиче на решавање било ког питања у свету. Истовремено, не верујем да он очекује да ће садашњи савезници испунити захтеве који су им постављени, што ће он и искористити као доказ своје тврдње да то нису поуздани и искрени партнери, због чега решење за одбрану националних интереса мора да се потражи на другачији начин него за време Хладног рата. Отуда, све ово може да се покаже и као темељ за неке будуће потезе, који могу да буду чак и радикалнији од ових који су сада најављени".