Претражи овај блог

субота, 30. мај 2020.

Smrt Džordža Flojda: Nemiri širom SAD, demonstranti traže - pravdu

rs.n1info.com

Smrt Džordža Flojda: Nemiri širom SAD, demonstranti traže - pravdu

Autor: Ksenija Pavkov

3-4 minutes


Širom Sjedinjenih Država nastavljeni su protesti zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda, tokom nedavne policijske intervencije u Mineapolisu. Nasilni protesti, koji su se proširili na najmanje 30 američkih gradova, odneli su i prve žrtve - u Detroitu je stradao 19-godišnji mladić, a u Ouklandu je upucan policajac.

Četvrtu noć za redom, Amerika je u plamenu. Snimci svedoče o scenama haosa i nasilnim sukobima demonstranata i policije.

Prva žrtva protesta pala je u Detroitu - nešto iza ponoći 19-godišnji muškarac upucan je blizu velikog skupa demonstranata na Trgu Kadilak.

Žrtva i na protestu u Ouklandu, gde se okupilo više od sedam i po hiljada ljudi. Hicima iz pištolja jedan policajac je ubijen, a drugi teško ranjen.

Na hiljade ljudi izašlo je na ulice Njujorka. Više desetina privedenih u Bruklinu - ukrcavano je sa lisicama na rukama u gradske autobuse koji su bili poređani na Aveniji Atlantik. Vozač koji je odbio da vozi - i sam je uhapšen.

"Bez obrira na to koje je vreme ili kakva je klima - oni nas ubijaju. Nije ih briga. Dižu ruku na nas, bez obzira na to nosimo li maske ili ne", rekao je jedan demonstrant.

U Mineapolisu okupljanja i uprkos policijskom času - stotine ljudi okupilo se na ulicama oko policijske stanice zapaljene prethodne noći.

"Pogledajte kako nas tretiraju. Kao da uopšte nemamo prava, kao da uopšte nismo ljudi", kaže demonstrant.

Dan nakon hapšenja novinara i snimatelja CNN-a, na meti policije našla se još jedna ekipa. U živom prenosu lokalne tv stanice iz Kentakija, vidi se kako policajac u pravcu kamere ispaljuje gumene metke. 

UAtlanti, masa demonstranata u sukobima sa policijom, kamenicama je zasula sedište televizijske mreže CNN. Nedaleko od CNN-ove zgrade zapaljen je policijski automobil, a najmanje dva policajca su ranjena.

Tokom noći, protesti su se približili i Beloj kući - u nekoliko navrata, policija i demonstranti bili su na ivici ozbiljnijih incidenata. Američki predsednik Donald Tramp, koji je za to vreme bio zaključan u Beloj kući, komentar je dao nešto kasnije u seriji od četiri tvita:

"Pripadnici tajne službe sinoć su obavili sjajan posao. Ja sam bio unutra, posmatrao sam svaki pokret, i nisam se mogao osećati bezbednije. Dozvolili su demonstrantima da vrište i deru se koliko god su želeli, ali kad god bi neko postao isuviše bezobrazan - sručili bi se na njih da nisu znali šta ih je snašlo. Da su ušli - suočili bi se sa najkrvoločnijim psima i najopasnijim oružjem koje sam ikada video", naveo je.

Teške reči upućene Donaldu Trampu nisu se čule samo na ulicama - nego i na jednoj konferenciji za novinare.

"Njegov cilj je da nas podeli, da nas destabilizuje i da raspali rasističke nagone, to je nešto što apsolutno ne smemo dozvoliti da prevlada. Ono što stvarno želim da poručim Donaldu Trampu su dve reči - prva počinje na J, a druga je SE", poručila je predsedniku SAD gradonačelnica Čikaga Lori Lajtfut.

U noći petka na subotu protesti su se proširili na najmanje 30 američkih gradova, a Pentagon je preduzeo korak na koji se retko odlučuje: naredio je vojsci da stavi nekoliko trupa američke vojne policije u stanje pripravnosti.

 

Председник Општине Будва: Не продајем веру за вечеру

politika.rs

Председник Општине Будва: Не продајем веру за вечеру

2 minutes


БУДВА - Председник Општине Будва Марко Царевић одбацио је као „мизерне" иницијативу за његову смену и прозивке Црногорске партије, и саопштио да између фотеље и цркве ипак бира Српску православну цркву (СПЦ).

„Припадам групацији која није продала веру за вечеру. Ово је моја држава Црна Гора, не постоји нико ко би ме могао посвађати с мојим Црногорцима", рекао је Царевић на седници општинске скупштине на којој се расправља о његовом смењивању.

Како преноси РТЦГ, он је истакао да су на делу политичка корупција и рушење Устава.

„Сведоци смо покушаја рушења Устава Црне Горе и прекрајања изборне воље грађана. Ми данас овде имамо политичку корупцију која се представља као морални чин", рекао је Царевић.

Он је истакао да ће на наредним изборима „до ногу потући оне који их на овакав начин смењују".

„Отимањем изборне воље потписали сте своју политичку смрт", поручио је Царевић својим противницима, преноси Танјуг.

Одборница Црногорске партије Андела Ивановић саопштила је како за смену Царевића имају више разлога који су политичке и правне природе.

Пред сам почетак данашњег заседања, наводи РТЦГ, дошло је до тензија испред Општине зато што је полиција казала окупљенима да се разиђу. Тада је градски менаџер Мило Божовић рекао свима да уђу у зграду Општине, а да се полиција разиђе. Дошло је до гурања и провокација.


View article...

Enclosures:

160z120_677z381_budva-cg.jpg (7 KB)
http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2020_05//160z120_677z381_budva-cg.jpg

 

четвртак, 28. мај 2020.

Лавров: Због притиска Запада, многе земље боје се да траже помоћ од Русије

rs.sputniknews.com

Лавров: Због притиска Запада, многе земље боје се да траже помоћ од Русије

Sputnikhttps://cdn2.img.rs.sputniknews.com/i/logo.png

3 minutes


Русија

08:41 28.05.2020Преузмите краћи линк

0 190

https://cdn1.img.rs.sputniknews.com/img/112255/78/1122557816_0:29:3072:1757_1200x675_80_0_0_7748e134b62e4410d4ec36e1170f7432.jpg.webp

Sputnik Србија

https://cdn2.img.rs.sputniknews.com/i/logo.png

https://rs.sputniknews.com/rusija/202005281122660886-lavrov-zbog-pritiska-zapada-mnoge-zemlje-boje-se-da-traze-pomoc-od-rusije/

Западне земље желе да искористе пандемију вируса корона за кажњавање влада које им не одговарају и забрањују државама погођеним ковидом 19 да се обраћају Русији за помоћ, написао је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров у чланку за кинески лист „Гобал Тајмс".

„Испоставило се да нису сви били спремни за тест пандемије. Чак и у овим условима, када је глобални изазов требало да нас зближи и макар привремено примора да се заборави на супротности, поново се појављује грабежљиво понашање. Не могу сви да одоле искушењу да делују по принципу 'свако за себе'", објаснио је Лавров.

Пандемија је, према речима министра, показала свету бројне примере недостатка хуманизма. По његовом мишљењу, овај дефицит условљен је „неизлечивим егоизмом неколико земаља и њихових владајућих елита". Ради се о онима, појаснио је он, који промовишу морално вођство и демократске традиције, а заправо „одбацују елементарна правила пристојности, етичке границе и почињу да се понашају позакону џунгле".

© Sputnik / Виталий Белоусов

Као пример, руски министар је навео покушаје да се Кина окриви за ширење вируса корона, као и на шпекулације о руској помоћи неким земљама, пруженој на молбу њихових влада.

„Дошло је до апсурдних оптужби на рачун моје државе да жели да искористи хуманитарну и медицинску сарадњу за јачање геополитичког утицаја. До противречних основним дипломатским нормама понижавајућих забрана обраћања Русији за медицинско-хуманитарну помоћ – независно од тога, колико је тешка ситуација. Испоставља се да је злогласна солидарност евро-атлантског модела скупља од живота и здравља десетина хиљада обичних грађана", истакао је он.

Како је закључио Лавров, неке земље покушавају да искористе тренутну ситуацију за промовисање уских интереса и свођење рачуна с геополитичким конкурентима.

 

среда, 27. мај 2020.

Да ли ће Мило отићи с власти до краја године

politika.rs

Да ли ће Мило отићи с власти до краја године

Бранко Радун

5-6 minutes


Мило Ђукановић је на челу Црне Горе три деценије, на овај или онај начин. Кад је дошао на власт имали смо на власти Хонекера у ДДР и тек су следили пад Берлинског зида, пад комунизма, распад СССР-а и грађански рат и распад СФРЈ. Све то делује тако далеко и „историјски". Ђукановић је дошао на власт на таласу милошевићевске антибирократске револуције, да би у рату постао југословенско-српски патриота који мобилише војску на Дубровник. Кад је видео да Запад одлучује да слаби и руши Милошевића, постао је његов противник и уместо просрпске црногорске опције постао је ултрацрногорска, с честим изливима мржње према Београду и Србији. Наивнији су мислили да је то само лични анимозитет према Милошевићу, али их је промена власти у Београду 5. октобра демантовала. Природан наставак те политике преузете од црногорских либерала је контроверзни референдум 2006, којим се Подгорица одвојила од Београда.

Кад год је требало нешто одрадити да би опстао на власти и да би имао подршку Запада, Мило Ђукановић је то одрадио. У једној емисији из маја 2017. у којој сам гостовао, покојни Момир Булатовић рекао је да су Американци дали дозволу подгоричком режиму да шверцује дуван средином деведесетих. Услов је сигурно био отклон од Србије и Милошевића. Мило је одрадио све оно што се очекивало од њега – и одвајање од Србије и признање Косова и улазак у НАТО. Да не говоримо о томе како је преко свог црногорског лобија кумовао променама власти у Београду кад год се то од њега тражило. Но, после тога се чинило да је испуцао све карте и да Западу више није ни битан ни потребан.

Али, да би се и даље одржао на власти, иако су се промениле гарнитуре у Вашингтону и Лондону, он настоји да игра на карту „великосрпске агресије иза које стоји малигни руски утицај". У том контексту монтиран је и „пуч" којим је настојао да се обрачуна с опозицијом, а одговорност за њега свали на Београд и Москву. На Западу, који се мења (долазак Трампа и Џонсона на власт, брегзит и сл.), међутим, има све мање подршке за ту вештачки конструисану русофобију и србофобију.

Кад ни све то није помогло, он креће у ризичну операцију уништења СПЦ у Црној Гори. План му је био да убеди или примора старог митрополита да постане патријарх црногорске православне цркве. Но, литије су током зиме изненадиле све и промениле односе Мила и митрополита. Епидемија вируса корона спасла је режим од литија, али је донела друге невоље. Неки медији су чак објавили да је и сам Мило оболео од ове заразе. То су тамошњи људи, као и то што му је брат доживео тежак инфаркт, протумачили као „опомену и казну Светог Василија Острошког што се дрзнуо да удари на светиње".

Очигледно је да је вероватно највештији и најлукавији политичар Европе, који се држао у седлу власти дуже од три деценије, почео да прави опасне грешке. После тога је с алибијем ванредног стања хапсио владику Јоаникија, свештенике и вернике који су хтели да прославе дан Светог Василија Острошког. Да не одустаје од свог наума, говоре и последње изјаве да ће, иако атеиста, направити црногорску цркву, с митрополитом или без њега.

Цела та ситуација опасно води Црну Гору ка унутрашњим сукобима, а могуће и у грађански рат. Тако је Мило, играјући на карту конфронтације с православним и српским живљем Црне Горе, постао баласт свима. Пре свега Западу, где смо могли испратити више написа у утицајним медијима о подгоричком режиму у врло негативном светлу (ауторитарност, корупција, криминал...), што говори да су Ђукановића пустили низ воду они који су га некад подржавали. Унутар Црне Горе је створио раскол, довео до тога да му делови странке откажу послушност и функционери предводе литије. Слично се десило и у полицији. Исто тако је заоштрио и односе са Србијом.

Све је довело до тога да је и унутар ДПС-а и у структурама које подржава сазрела одлука да су потребне промене. А у Црној Гори једина промена може бити одлазак Мила са власти до краја године. Како је изгубио подршку Запада, а одавно је раскинуо с Русијом, Мило покушава да се колико-толико консолидује специјалним споразумом с Турском. Но, како у овом моменту изгледа, то је тек нешто више од потеза очајника. Уосталом, као и хапшење владике Јоаникија. Тешко да ће моћи политички да преживи такву коалицију против себе. Што би рекли у његовом родном Никшићу – ипак ће последња бити Василијева.

Политички аналитичар

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


View article...

понедељак, 25. мај 2020.

Jeremić i Bremer: Virus korona ubrzao kraj globalizacije

 


Pandemija virusa korona dramatično je ubrzala trend udaljavanja sveta od globalizacije ka fragmentaciji i u budućnosti će biti lokalizovani strateški privredni sektori poput visokih tehnologija, poljoprivrede i farmaceutske industrije, ocenili su predsednik Centra za medjunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vuk Jeremić i predsednik Eurasia grupe, najveće svetske korporacije za procenu geopolitičkog rizika Ijan Bremer (Ian Bremmer).Jeremić je istakao da se neke stvari nikada neće vratiti u "normalu", odnosno u stanje u kakvom su bile pre pandemije, a Bremer je dodao da veliki broj ljudi više neće obavljati svoje poslove na stari način i da će mnogi poslovi biti automatizovani.Bremer je aktuelnu geopolitičku situaciju u svetu nazvao "G-nula", i precizirao da je to svet u kojem Amerika više ne želi da bude svetski policajac, arhitekta svetske trgovine i zagovornik globalnih vrednosti, a nijedna druga država ili grupa država neće i ne želi da igra tu ulogu, tako da "nije reč o G7 niti o G20, nego o G-nula"."Ova kriza se, dakle, odvija u G-nula svetu, u kojem države ne saradjuju, nego se sukobljavaju. Amerika je u sukobu sa Kinom, koju optužuje za krizu, a Donald Tramp planira da na tome zasnuje svoju kampanju za reizbor za predsednika SAD", rekao je ...


View article...

петак, 22. мај 2020.

Зоран Радовановић: Зашто смо током пандемије коронавируса прошли најгоре од свих у региону?

nspm.rs

: Зоран Радовановић: Зашто смо током пандемије коронавируса прошли најгоре од свих у региону?

:

4-5 minutes


 Изненадило ме је јучерашње враћање колеге Кона на бајату и неактуелну дилему: ванредно стање или ванредна ситуација.

Од др Кона и Кризног штаба јавност је јуче очекивала одговор на бар два кључна питања – како не могу да се сложе да ли су потребне маске и како правдају контроверзну одлуку о једностраном отварању граница. Но, позабавимо се покренутом темом.

Неспорна је тврдња др Кона да би без предузимања мера број жртава ковида 19 у Србији био много већи од званично евидентираних скоро 250. Исто запажање важи за цео свет. Ваља, међутим, уочити да смо прошли најгоре у региону: имали смо најригорозније мере, а највишу стопу оболевања.

Та несразмера је утолико упадљивија што смо прибегавали врло рестриктивним критеријумима за тестирање, због чега су, бар првих седмица, многи болесници са типичном или скоро типичном сликом болести остајали нетестирани.

Србија је упорно игнорисала упозорења Светске здравствене организације о потреби да се све земље чланице припреме за очекивану пандемију, па ју је дочекала неспремно, као и поплаву 2014. године и као што ће, бојим се, бити случај и у будућности.

Зато нас је професорка Маркотић, директорка Клинике за заразне болести у Загребу, недавно означила као једини негативни пример у региону. Ова констатација иде на рачун државе, а истовремено представља признање Кризном штабу због услова под којима је радио.

Греши колега Кон кад помишља да смо „људи који појма немају у каквој ситуацији је започела пандемија".

На основу кревељења током оне срамне конференције за штампу 26. фебруара свима је јасно да је пандемија започела у атмосфери потпуне игноранције. Кону сам раније одао признање што се тада држао достојанствено, уз само један усиљени смешак. (Грешан сам што никада нисам похвалио професора Владимира Петровића, нашег највећег радно активног познаваоца епидемиологије заразних болести, који се и тада и касније тако успешно склањао да мало ко зна за његово чланство у Кризном штабу).

Запањен сам сазнањем да колега Кон верује како проглашење епидемије од већег епидемиолошког значаја (читај: ванредне ситуације) наводно допушта само давање препорука.

Истина је да по чл. 52 закона који свим епидемиолозима мора да буде добро познат министар здравља може да нареди забрану окупљања, ограничење кретања, забрану или ограничење путовања, ванредну вакцинацију итд.

Такође је овлашћен да нареди обавезно учешће правних лица, предузетника и грађана у сузбијању заразне болести. Разлика између ванредног стања (које се, иначе, проглашава када је у питању опстанак државе) и ванредне ситуације само је у томе што у првом случају на улице излази војска са дугим цевима и што могу да се одложе избори, док у другом случају о спровођењу забрана и других мера брине полиција.

Др Кон погрешно мисли и да нису могле „да се спроводе разне врсте неопходних набавки само са проглашењем епидемије".

Ванредна ситуација, као и ванредно стање, допушта директне набавке, без тендера и других ограничења. (Узгред, треба ли подсећати на „Крушик" и сличне примере као доказ да код нас ни у редовним околностима сличне „формалности" не морају да важе?)

Моја наводна заблуда од пре 10 година односи се на критику поступања током пандемије свињског грипа. Тада је тендером набављена спорна вакцина преко низа посредника, заступника и представника. Да је раније, а не само дан-два пре потписивања уговора, проглашена ванредна ситуација (шта се чекало до новембра?), до вакцине је могло да се дође директно, за много мање пара.

Слажем се да је тадашња директорка Фонда за здравствено осигурање невина чамила у затвору. Процес набавке вакцина иде на душу надлежног министра здравља.

Епидемија вариоле 1972. године успешно је сузбијена проглашењем ванредне ситуације (из посебних разлога изузетак је представљала територија КиМ). Мере забрана су биле оштре и спровођене су по закону који се од тада није битно мењао.

О довољности и примерености ванредне ситуације насталој претњи услед ковида 19 изјашњавали су се и лекари и правници. Стекао сам утисак да је, уз ретке изузетке, у том погледу постигнута општа сагласност. Ништа нас не спречава да разговор наставимо у стручним круговима, када све прође. То ће бити прилика да отворено размотримо и пропусте наговештене у оба наслова.

Аутор је епидемиолог, професор Медицинског факултета у пензији

(Данас)

 

недеља, 17. мај 2020.

Фројнд: Хрватска и даље негира истину о усташким злочинима

rtrs.tv

Фројнд: Хрватска и даље негира истину о усташким злочинима

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

2 minutes


Мајкл Фројнд (фото: facebookreporter.org)

- Јасеновац је био Балкански Аушвиц и надам се да ће књига професора Гидеона Грајфа подићи свијест о овом мрачном поглављу историје Балкана - рекао је Фројнд за "Вечерње новости".

Према његовим ријечима, Јасеновац је предуго био скривени холокауст за већи дио свијета упркос ужасним, варварским злочинама који су тамо почињени.

Фројнд је нагласио да му је драго што је Свјетски јеврејски конгрес покренуо ово питање код хрватске Владе и вјерује да је имао важан утицај.

- Прерано је рећи да ли је Хрватска искрена у својим напорима да призна истину о ономе што се догодило у Јасеновцу, али се надам и молим да јесте - навео је Фројнд.

Фројнд је додао и да је одлука предсједника Србије Александра Вучића да да ода почаст жртвама Холокауста "више од геста".

Говорећи о Космету, Фројнд је рекао да је Косово и Метохија колијевка српског идентитета и мјесто у коме се родила велика нација баш као што су Јерусалим, Јудеја и Самарија колијевке јеврејског народа.

- Ове територије су "жива срца" два наша народа тако да не могу да разумијем како неко може да предложи или сугерише да се Срби одрекну Космета или да се Израел одрекне Јерусалима, Јудеје и Самарије. Да ли би се било које људско биће одрекло свог срца? - пита Фројнд, поносан што је Израел упркос великом међународном притиску упорно одбијао да призна самопроглашено Косово.

 

четвртак, 14. мај 2020.

Берлин против Брисела или историјски ломови у ЕУ

 

standard.rs

Берлин против Брисела или историјски ломови у ЕУ - Нови Стандард

Синиша Љепојевић

9-12 minutes


Немачки Уставни суд је устао против Суда правде ЕУ. То више није политика, то су историјски и институционални ломови који воде ка слому пројекта европске интеграције

Сумње у опстанак Европске уније (ЕУ) или у њено постојање у досадашњем облику све су приметније и озбиљније. Криза европске интеграције већ дуго траје и на неки начин то није ништа ново, али сада је све очигледније да долази и до институционалног кидања и пуцања највећег пројекта у европској историји. Тражи се одговор на питање да ли ће ЕУ опстати.

Хаос у ЕУ је већ дуго приметан али уместо суочавања са реалношћу, непрестано су се тражили изговори и оптуживали други. Прво је то био Брегзит, излазак Велике Британије из ЕУ. Није помогло, јер је Брегзит последица кризе, а не њен узрок. Онда је дошла такозвана пандемија вируса корона, чије су околности отвориле многа питања. ЕУ се прво нашла на удару због мањка солидарности према онима који су највише погођени. Тврди се да ЕУ није на време реаговала, односно да и онда када је реаговала није учинила довољно. Али шта је ЕУ и могла да учини? Она није надлежна за здравље земаља чланица и нема механизам помоћи здравственим системима.

Изузев што је под изговором реформи по бочној линији, изван Европске комисије, преко лобистичких центара, охрабривала земље за приватизацију државног здравства и увођење разних ограничења, која су само поскупљивала здравствене услуге и осиромашила здравствене фондове. Настао је нови хаос. Уместо суочавања са чињеницама, доминирале су претње да ће коронавирус разбити ЕУ и да је европској интеграцији дошао крај. Такозвана пандемија вируса је коришћена као изговор. Коронавирус, ипак, не може да разбије ЕУ и бесмислено је говорити како то значи крај европске интеграције.

АКТИВИРАЊЕ СТАРЕ ИДЕЈЕ
Али криза коронавируса је разоткрила, или барем иницирала, неке од суштинских проблема дубоке кризе европске интеграције. Вирусна криза је, поред људских жртава, донела и потпуни колапс економија већине земаља ЕУ, али се испоставило да се тај колапс ипак десио много раније, односно да је вирусна епидемија била само згодан изговор. И то је чињеница, упркос томе што су економске штете током вирусне кризе изузетно велике.

Земље су онда затражиле финансијску помоћ од ЕУ. Под тим изговором, обновљена је идеја такозваних „еврообвезница" којима би ЕУ, преко Европске централне банке, пре свега помогла угроженим земљама у еврозони. Иницијативу су предводиле Италија и Шпанија, а уз пуну подршку Француске. То су и земље са највећим бројем жртава. У ствари, еврообвезнице су стара француска идеја која је раније одбијена. Њена суштина је да се преко еврообвезница кредитирају државни дугови, банке и велике корпорације, а да онда тај дуг прелази на све земље у еврозони. Другим речима, да дугове неколико земаља враћају сви у ЕУ.

Састанак министара финансија држава еврозоне окупљених у оквиру Еврогрупе, Брисел, 19. фебруар 2018. (Фото: consilium.europa.eu)

ЕУ и еврозона генерално, чак и без короне, имају велики проблем са дуговима. На нивоу еврозоне укупни дугови су 86,1 одсто бруто друштвеног производа (БДП), а у целој ЕУ 84,2 одсто. Гледано процентуално у односу на БДП, најзадуженије су Грчка са 178,2, Италија са 137,3, Португалија са 120,5, Белгија са 102,3, Француска са 100,5 и Шпанија са 97,9 одсто. Али, другачија је слика када је реч у обиму новца. Највише дугује Италија, 2,439.25 хиљада милијарди, Француска, 2.415,07 хиљада милијарди и Немачка 2.086,58 хиљада милијарди евра. ЕУ укупно дугује око 22 хиљаде милијарди евра. (Подаци преузети са www.statista.com)

Крајем априла је одржан састанак земаља еврозоне и та идеја (еврообвезнице) је одбачена – нема помоћи на такав начин. На једној страни су биле Италија, Шпанија и Француска, а на другој остале земље, предвођене Немачком, које не желе да плаћају дугове других. Договорено је само 500 милијарди евра помоћи, али привредама свих земаља еврозоне, којих има деветнаест. То није довољно за иницијаторе одбачене идеје. На пример, само Италија тражи око 700 милијарди евра. Можда је, међутим, за судбину ЕУ далеко важније то што се показало да је Немачка била против Француске.

БЕРЛИН ПРОТИВ БРИСЕЛА
Потом је почетком маја заседао Савезни уставни суд Немачке у Карлсруеу, практично највиши не само судски орган, него и орган власти у тој земљи. Такав његов положај је уграђен и у Устав некадашње Западне Немачке из 1949. године, која се звала као и данас цела, уједињена, Савезна Република Немачка, а потом је пренесен и у правни систем уједињене државе. Статус тог суда потиче и из немачке традиције да су судови старији од демократије. Расправљало се по тужби групе немачких економиста због политике Европске централне банке у вези штампања евра без покрића (такозвано „количинско олакшање") којима се онда откупљују обвезнице држава еврозоне, као и банака и великих корпорација. То је у основи откупљивање државних дугова. Такав принцип је званично забрањен Лисабонским споразумом, али је после избијања кризе 2008. године донесена одлука да се то ипак ради како би се спасио евро.

Измишљани су разни механизми преко којих су трошени и штампани еври, и никада није објављена тачна цифра (ради се о хиљадама милијарди) наштампаног новца, а 2015. је фомиран механизам познат као Програм куповине обвезница јавног сектора (PSPP). И то је, према Лисабонском споразуму, противзаконито, али је Суд правде Европске уније одлучио да није, па је легализовао ту незаконитост. На одлуку тог суда се жалила група немачких економиста и Уставни суд је одлучио да је то ипак противзаконито. Наложио је Европској централној банци да у року од три месеца поднесе ваљано објашњење зашто то ради и у коју сврху. Ако то не уради, онда ће Суд забранити Бундес банци, као и немачкој влади да учествује у тим програмима. Немачка не жели да плаћа дугове других.

У преводу, немачки Уставни суд је устао против, званично неприкосновеног, Суда правде ЕУ. Поништио је одлуку тог суда ЕУ, бар када је реч о Немачкој. То је рушење правног система Европске уније. То више није политика, то је пуцање институционалног система европске интеграције.

Заседање Савезног уставног суда Немачке (Фото: Uli Deck/DPA)

Европска комисија је запретила да би могла да покрене правни поступак против Немачке јер је Суд правде ЕУ званично надређен националним судовима. Али заборавља се да је Немачка одавно обезбедила да је изузетак и да су немачки судови јачи од судова ЕУ. То је још 1992. године био услов да се прихвати Уговор из Мастрихта када је од Европске заједнице створена Европска унија. То значи да је изречена претња бесмислена. Чак и немачки проевропски медији покушавају да кризу сведу на „рат немачких и европских судија". Не, ово није сукоб судија, ово су историјски ломови.

Наравно, могуће је да за три месеца дође до јаких политичких притисака и да Европска централна банка саопшти да је направила објашњења која оправдавају штампање евра ради куповине државних обвезница али, чињеница је да је почела институционална криза. Уз то, одлука немачког суда је и охрабрење за Пољску и Мађарску против којих Брисел води правне поступке због других прекорачења ЕУ политике. Другим речима, правни систем ЕУ се налази пред рушењем.

ПРЕДУСЛОВ ОПОРАВКА
Има ту још један изузетно важан аспект. Одлука немачког суда представља додатни корак у продубљивању сукоба Немачке и Француске. Наиме, предводник (незаконитог) програма откупа дугова и ненаплативих кредита је Француска, која можда има и највише користи. Оваквом одлуком немачког Суда директно је погођен Париз. Европска интеграција постоји искључиво – тако је основана и касније опстајала – на неупитном савезништву Немачке и Француске. Без тог савезништва, без тих земаља, нема ни европске интеграције ни ЕУ. Ту је база историјских тренутака кроз које пролази Европа.

Настала је паника у Европској унији, а доминира уверење да је једини излаз из институционалне кризе прављење новог споразума о ЕУ, дефинисање нових правила која ће заменити Лисабонски уговор. То је, међутим, скоро немогућа мисија. ЕУ има 27 чланица, како то све усагласити? И, наравно, посто још један, можда и већи проблем. Уставни суд Немачке је 2009. године прихватио Лисабонски уговор под условом да било какве темељне измене или израда новог споразума у Немачкој морају да иду на референдум. А референдуми су у Немачкој забрањени још од Другог светског рата, па би увођење ове институције била битна промена уређења, од чега многи страхују.

Први услов да дође до било каквог опоравка би било признање да ЕУ пројекат није успео и објашњење зашто се то десило. Тек са тим суочавањем може да се говори о неком новом облику европске интеграције. Истовремено, требало би се присетити да је европска интеграција у основи била део Хладног рата и западне, америчке геостратешке употребе Европе против Совјетског Савеза.

У том смислу, европска интеграција је реликт прошлости. У новим међународним околностима, неопходно је да се оформи нека нова интеграција, ако је то уопште могуће, управо у том новом амбијенту. Јер, ЕУ је изгубила било какав значај у свету, на међународној сцени, а неке од њених чланица, пре свега Француска и Немачка, би са неким новим савезницима ипак могле да утичу на оно што се данас дешава у свету. На крају крајева, можда нису више ни заинтересоване за подгрејавање јучерашње хране.

Заставе Немачке, Француске и Европске уније испред зграде Рајхстага у Берлину (Фото: Reuters)

Дубина кризе је очигледна, али каква ће бити даља судбина ЕУ заиста је тешко рећи. Унија је у терминалној фази болести и нико поуздано не може да каже до када ће пацијент живети.

Синиша Љепојевић је новинар и публициста са пребивалиштем у Лондону и дугогодишњи сарадник Новог Стандарда. Аутор је неколико књига, међу којима је и „ЕУ против Европе, успон и пад европског пројекта".

Насловна фотографија: AFP/Philippe Huguen

Извор Нови Стандард

 

Берлин против Брисела или историјски ломови у ЕУ

standard.rs

Берлин против Брисела или историјски ломови у ЕУ - Нови Стандард

Синиша Љепојевић

9-12 minutes


Немачки Уставни суд је устао против Суда правде ЕУ. То више није политика, то су историјски и институционални ломови који воде ка слому пројекта европске интеграције

Сумње у опстанак Европске уније (ЕУ) или у њено постојање у досадашњем облику све су приметније и озбиљније. Криза европске интеграције већ дуго траје и на неки начин то није ништа ново, али сада је све очигледније да долази и до институционалног кидања и пуцања највећег пројекта у европској историји. Тражи се одговор на питање да ли ће ЕУ опстати.

Хаос у ЕУ је већ дуго приметан али уместо суочавања са реалношћу, непрестано су се тражили изговори и оптуживали други. Прво је то био Брегзит, излазак Велике Британије из ЕУ. Није помогло, јер је Брегзит последица кризе, а не њен узрок. Онда је дошла такозвана пандемија вируса корона, чије су околности отвориле многа питања. ЕУ се прво нашла на удару због мањка солидарности према онима који су највише погођени. Тврди се да ЕУ није на време реаговала, односно да и онда када је реаговала није учинила довољно. Али шта је ЕУ и могла да учини? Она није надлежна за здравље земаља чланица и нема механизам помоћи здравственим системима.

Изузев што је под изговором реформи по бочној линији, изван Европске комисије, преко лобистичких центара, охрабривала земље за приватизацију државног здравства и увођење разних ограничења, која су само поскупљивала здравствене услуге и осиромашила здравствене фондове. Настао је нови хаос. Уместо суочавања са чињеницама, доминирале су претње да ће коронавирус разбити ЕУ и да је европској интеграцији дошао крај. Такозвана пандемија вируса је коришћена као изговор. Коронавирус, ипак, не може да разбије ЕУ и бесмислено је говорити како то значи крај европске интеграције.

АКТИВИРАЊЕ СТАРЕ ИДЕЈЕ
Али криза коронавируса је разоткрила, или барем иницирала, неке од суштинских проблема дубоке кризе европске интеграције. Вирусна криза је, поред људских жртава, донела и потпуни колапс економија већине земаља ЕУ, али се испоставило да се тај колапс ипак десио много раније, односно да је вирусна епидемија била само згодан изговор. И то је чињеница, упркос томе што су економске штете током вирусне кризе изузетно велике.

Земље су онда затражиле финансијску помоћ од ЕУ. Под тим изговором, обновљена је идеја такозваних „еврообвезница" којима би ЕУ, преко Европске централне банке, пре свега помогла угроженим земљама у еврозони. Иницијативу су предводиле Италија и Шпанија, а уз пуну подршку Француске. То су и земље са највећим бројем жртава. У ствари, еврообвезнице су стара француска идеја која је раније одбијена. Њена суштина је да се преко еврообвезница кредитирају државни дугови, банке и велике корпорације, а да онда тај дуг прелази на све земље у еврозони. Другим речима, да дугове неколико земаља враћају сви у ЕУ.

Састанак министара финансија држава еврозоне окупљених у оквиру Еврогрупе, Брисел, 19. фебруар 2018. (Фото: consilium.europa.eu)

ЕУ и еврозона генерално, чак и без короне, имају велики проблем са дуговима. На нивоу еврозоне укупни дугови су 86,1 одсто бруто друштвеног производа (БДП), а у целој ЕУ 84,2 одсто. Гледано процентуално у односу на БДП, најзадуженије су Грчка са 178,2, Италија са 137,3, Португалија са 120,5, Белгија са 102,3, Француска са 100,5 и Шпанија са 97,9 одсто. Али, другачија је слика када је реч у обиму новца. Највише дугује Италија, 2,439.25 хиљада милијарди, Француска, 2.415,07 хиљада милијарди и Немачка 2.086,58 хиљада милијарди евра. ЕУ укупно дугује око 22 хиљаде милијарди евра. (Подаци преузети са www.statista.com)

Крајем априла је одржан састанак земаља еврозоне и та идеја (еврообвезнице) је одбачена – нема помоћи на такав начин. На једној страни су биле Италија, Шпанија и Француска, а на другој остале земље, предвођене Немачком, које не желе да плаћају дугове других. Договорено је само 500 милијарди евра помоћи, али привредама свих земаља еврозоне, којих има деветнаест. То није довољно за иницијаторе одбачене идеје. На пример, само Италија тражи око 700 милијарди евра. Можда је, међутим, за судбину ЕУ далеко важније то што се показало да је Немачка била против Француске.

БЕРЛИН ПРОТИВ БРИСЕЛА
Потом је почетком маја заседао Савезни уставни суд Немачке у Карлсруеу, практично највиши не само судски орган, него и орган власти у тој земљи. Такав његов положај је уграђен и у Устав некадашње Западне Немачке из 1949. године, која се звала као и данас цела, уједињена, Савезна Република Немачка, а потом је пренесен и у правни систем уједињене државе. Статус тог суда потиче и из немачке традиције да су судови старији од демократије. Расправљало се по тужби групе немачких економиста због политике Европске централне банке у вези штампања евра без покрића (такозвано „количинско олакшање") којима се онда откупљују обвезнице држава еврозоне, као и банака и великих корпорација. То је у основи откупљивање државних дугова. Такав принцип је званично забрањен Лисабонским споразумом, али је после избијања кризе 2008. године донесена одлука да се то ипак ради како би се спасио евро.

Измишљани су разни механизми преко којих су трошени и штампани еври, и никада није објављена тачна цифра (ради се о хиљадама милијарди) наштампаног новца, а 2015. је фомиран механизам познат као Програм куповине обвезница јавног сектора (PSPP). И то је, према Лисабонском споразуму, противзаконито, али је Суд правде Европске уније одлучио да није, па је легализовао ту незаконитост. На одлуку тог суда се жалила група немачких економиста и Уставни суд је одлучио да је то ипак противзаконито. Наложио је Европској централној банци да у року од три месеца поднесе ваљано објашњење зашто то ради и у коју сврху. Ако то не уради, онда ће Суд забранити Бундес банци, као и немачкој влади да учествује у тим програмима. Немачка не жели да плаћа дугове других.

У преводу, немачки Уставни суд је устао против, званично неприкосновеног, Суда правде ЕУ. Поништио је одлуку тог суда ЕУ, бар када је реч о Немачкој. То је рушење правног система Европске уније. То више није политика, то је пуцање институционалног система европске интеграције.

Заседање Савезног уставног суда Немачке (Фото: Uli Deck/DPA)

Европска комисија је запретила да би могла да покрене правни поступак против Немачке јер је Суд правде ЕУ званично надређен националним судовима. Али заборавља се да је Немачка одавно обезбедила да је изузетак и да су немачки судови јачи од судова ЕУ. То је још 1992. године био услов да се прихвати Уговор из Мастрихта када је од Европске заједнице створена Европска унија. То значи да је изречена претња бесмислена. Чак и немачки проевропски медији покушавају да кризу сведу на „рат немачких и европских судија". Не, ово није сукоб судија, ово су историјски ломови.

Наравно, могуће је да за три месеца дође до јаких политичких притисака и да Европска централна банка саопшти да је направила објашњења која оправдавају штампање евра ради куповине државних обвезница али, чињеница је да је почела институционална криза. Уз то, одлука немачког суда је и охрабрење за Пољску и Мађарску против којих Брисел води правне поступке због других прекорачења ЕУ политике. Другим речима, правни систем ЕУ се налази пред рушењем.

ПРЕДУСЛОВ ОПОРАВКА
Има ту још један изузетно важан аспект. Одлука немачког суда представља додатни корак у продубљивању сукоба Немачке и Француске. Наиме, предводник (незаконитог) програма откупа дугова и ненаплативих кредита је Француска, која можда има и највише користи. Оваквом одлуком немачког Суда директно је погођен Париз. Европска интеграција постоји искључиво – тако је основана и касније опстајала – на неупитном савезништву Немачке и Француске. Без тог савезништва, без тих земаља, нема ни европске интеграције ни ЕУ. Ту је база историјских тренутака кроз које пролази Европа.

Настала је паника у Европској унији, а доминира уверење да је једини излаз из институционалне кризе прављење новог споразума о ЕУ, дефинисање нових правила која ће заменити Лисабонски уговор. То је, међутим, скоро немогућа мисија. ЕУ има 27 чланица, како то све усагласити? И, наравно, посто још један, можда и већи проблем. Уставни суд Немачке је 2009. године прихватио Лисабонски уговор под условом да било какве темељне измене или израда новог споразума у Немачкој морају да иду на референдум. А референдуми су у Немачкој забрањени још од Другог светског рата, па би увођење ове институције била битна промена уређења, од чега многи страхују.

Први услов да дође до било каквог опоравка би било признање да ЕУ пројекат није успео и објашњење зашто се то десило. Тек са тим суочавањем може да се говори о неком новом облику европске интеграције. Истовремено, требало би се присетити да је европска интеграција у основи била део Хладног рата и западне, америчке геостратешке употребе Европе против Совјетског Савеза.

У том смислу, европска интеграција је реликт прошлости. У новим међународним околностима, неопходно је да се оформи нека нова интеграција, ако је то уопште могуће, управо у том новом амбијенту. Јер, ЕУ је изгубила било какав значај у свету, на међународној сцени, а неке од њених чланица, пре свега Француска и Немачка, би са неким новим савезницима ипак могле да утичу на оно што се данас дешава у свету. На крају крајева, можда нису више ни заинтересоване за подгрејавање јучерашње хране.

Заставе Немачке, Француске и Европске уније испред зграде Рајхстага у Берлину (Фото: Reuters)

Дубина кризе је очигледна, али каква ће бити даља судбина ЕУ заиста је тешко рећи. Унија је у терминалној фази болести и нико поуздано не може да каже до када ће пацијент живети.

Синиша Љепојевић је новинар и публициста са пребивалиштем у Лондону и дугогодишњи сарадник Новог Стандарда. Аутор је неколико књига, међу којима је и „ЕУ против Европе, успон и пад европског пројекта".

Насловна фотографија: AFP/Philippe Huguen

Извор Нови Стандард

 

петак, 8. мај 2020.

Нови „услов“ Европске уније: Србија да прихвати да је Тесла – Хрват!

rs.sputniknews.com

Нови „услов" Европске уније: Србија да прихвати да је Тесла – Хрват!

Никола Јоксимовић. Sputnik Србија

5-6 minutes


Анализе и мишљења

18:55 08.05.2020Преузмите краћи линк

0 065

Никола Тесла је хрватски научник, значајан и по томе што је открио рендгенске снимке, стоји на страници кутка за учење званичног веб сајта Европске уније, на коме деца сазнају занимљивости о државама чланицама. Значи ли то да Србија мора да прихвати да је Тесла Хрват, иако је његово порекло српско, и да је и то услов и стандард интеграција.

Већ дуго, за хрватске власти, али добар део јавности те земље, Никола Тесла је не само хрватски научник, већ и Хрват. Као аргумент за такву тврдњу, користи се једно Теслино писмо у коме он наводи да се поноси својом хрватском домовином. Међутим, почетак реченице, ретко помињан међу онима који Теслу сматрају Хрватом јесте да се Тесла поноси и својим српским пореклом.

„Услов" ЕУ, да је Тесла Хрват - кривотворење  је његовог порекла и осећаја

Према речима историчара Милана Гулића, ради се о куртоазном Теслином одговору на постављено питање, док промовисање Тесле као „познатог хрватског научника" на званичној веб страници ЕУ наш саговорник назива „потпуно непотребним присвајањем и сврставањем Тесле у групацију којој он никако не припада".

© AFP 2020 / STRINGER

Теслина родна кућа у Смиљану код Госпића (лево), непосредно поред православног храма у коме је служио његов отац.

„Наравно, Никола Тесла јесте рођен у крајевима који данас припадају Републици Хрватској и, само по себи, не би било проблематично да га Хрватска у неку руку својата, јер Никола Тесла је научник светског калибра и такви људи припадају свима, па отуда и Хрватској", каже он.

За Гулића је, међутим, проблематично то што се Теслина национална одредница често наводи као хрватска, што је кривотворење Теслиног порекла и његових осећаја.

„Исто је важно питање да ли су људи као што су Тесла и Милутин Миланковић једини прихватљиви за један део хрватске јавности. Хрватска би морала да буде начисто са тиме да ли су сви Срби рођени на том подручју њени грађани, да ли су потпуно равноправни? Уколико јесу, није спорно ни својатање Николе Тесле. Али, уколико све друге елиминишете и ту не мислим само на буквално истребљење из времена Другог светског рата,  већ уколико све друге не прихватате на тај начин, одакле вам право да то радите са Теслом и Миланковићем", пита се Гулић.

И Тесла и Миланковић су људи светског калибра, научници који припадају целом свету, али треба бити начисто са тиме којег су порекла, а њихово порекло је несумњиво српско, додаје наш саговорник. У том смислу, својатање Тесле на начин да се он представља као Хрват и хрватски научник је погрешно и лицемерно.

И друге државе могле би да својатају Теслу     

Представљање Тесле као хрватског научника на званичном веб сајту ЕУ, према Гулићевим речима, свакако има даљи утицај од тога када се тако нешто помиње само унутар Хрватске.

„Потребно је хладне главе покушати објаснити о чему се ради, које је његово порекло, који су људи који живе у селу одакле он потиче и, крајњем случају, увек инсистирати на томе да ти крајеви данас јесу Хрватска, али у то време, када је он рођен, била једна друга држава која више не постоји. Тај човек би могао да буде својатан и од неких других држава које су данас у ЕУ, али зна се ком је народу он ипак припадао", каже Гулић.

Уосталом, додаје он, Музеј Николе Тесле један је од најпосећенијих музеја у Београду и странци који посећују главни град Србије добро су упознати са његовим пореклом.

Министар Вукосављевић: бестидно кроатизовање српског наслеђа

Поводом објављивања нетачних података о Николи Тесли на веб страници ЕУ реаговао је и српски министар за култутру и информисање Владан Вукосављевић.

„Са жаљењем констатујем да се ради о већ безброј пута понављаном фалсификату који се упорно натура из одређених кругова у Хрватској са циљем бестидног својатања и кроатизовања српског културноисторијског идентитета", навео је он.

Према његовим речима, за посебно је жаљење што је „тај вирус ушао и на званичну интернет страницу ЕУ", организације која се, према његовим речима, бар декларативно залаже за истинита историјска становишта и политику разумевања и међусобног уважавања држава и народа у Европи.

„Надам се да ће, уз извињење српском народу, ова непримерена грешка бити без одлагања исправљена и да ће бити створени услови да се историјски фалсификати више никад не појављују на званичним интернет страницама ЕУ, намењеним образовању људи свих узраста", закључио је Вукосављевић.

Тесла је рођен у селу личком селу Смиљану, недалеко од Госпића у породици свештеника Српске православне цркве и, с обзиром да је већи део живота провео у САД, о њему се говори као о америчком научнику српског порекла.

У Хрватској се већ дуже време води кампања да се Тесла прогласи Хрватом, а своје председавање ЕУ у јануару ове године, Хрватска је почела кратким документарним филмом у коме је наглашено да је тесла хрватски научник.

 

среда, 6. мај 2020.

Спремна нова порука ЕУ за Балкан: Желимо вас, ал' окрените главу од Русије и Кине!

rs.sputniknews.com

Спремна нова порука ЕУ за Балкан: Желимо вас, ал' окрените главу од Русије и Кине!

Sputnikhttps://cdn2.img.rs.sputniknews.com/i/logo.png

4-5 minutes


Европа

10:21 06.05.2020Преузмите краћи линк

Еропска унија незадовољна је порастом утицаја Русије и Кине на Западном Балкану усред кризе због вируса корона и намерава да то демонстрира, пише агенција Ројтерс позивајући се на дипломатске представнике ЕУ који учествују у припреми виртуелног самита лидера Европске уније са лидерима балканских земаља.

Европска унија сматра да балканске земље не цене помоћ од 3,3 милијарде евра које је она обезбедила, а за које званичници говоре да превазилази санитетске потрепштине које су Пекинг и Москва послали Србији и Босни у раној фази епидемије.

Самит који организује Хрватска 20 година након првог окупљања ЕУ-Балкан, одржаће се путем видео-конференције, а на њему ће учествовати лидери Србије, Косова, Црне Горе, Албаније, Босне и Северне Македоније заједно са 27 лидера Европске уније.

Свих шест земаља жели да се придруже Европској унији, мада ће на самиту вероватно превладавати тема пандемије ковида 19.

„Сам самит представља поруку: желимо да се придружите. Али такође ћемо рећи да не можете да повлађујете Кинезима и Русима када вам одговара", рекао је високи дипломата ЕУ који је учествовао у припреми самита.

Кина и Русија су у марту послале лекаре и санитетску опрему у Босну и Србију како би зауставиле ширење вируса корона у време када је почетни одговор ЕУ био спор.  

Председник Србије Александар Вучић јавно је захвалио кинеском председнику Си Ђинпингу и кинеском народу.

Српски члан председништва БиХ Милорад Додик хвалио је прошлог месеца Русију, критикујући Брисел, јер је у почетку ограничио извоз медицинске помоћи земљама које нису чланице ЕУ.

„Европа у коју смо веровали пре десет година данас не постоји", рекао је тада Додик, иако је касније ублажио реторику.

Борба за утицај

Након година занемаривања, шест земаља сада има пажњу влада Европске уније, које су већ неколико година забринуте због кинеског и руског утицаја у региону.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен упозорила је у новембру да, ако ЕУ не учини више, „то ће учинити други".

Северна Македонија и Албанија у марту су добиле одобрење да започну преговоре о чланству у ЕУ након двогодишњег одлагања, што је помогло да се у региону сузбије осећај да су пале наде за придруживање блоку.

Вучић је у суботу рекао да има своје захтеве за лидере ЕУ: „Тражићемо од комесара за проширење Оливера Вархељија за више грантова и мање кредита".

Осим тога, пет земаља ЕУ не признаје независност Косова, укључујући Шпанију.

На самиту ће се сви лидери седети испред неутралне позадине, на екрану иза њих неће бити никаквих државних обележја, застава, грбова, чак ни имена држава, само име и презиме особе која говори.

Помоћ за време пандемије

Савет ЕУ је у уторак одобрио издвајање помоћи од три милијарде евра за 10 земаља, укључујући Балкан, за борбу против пандемије. Од овог износа, Босна и Херцеговина ће добити 250 милиона евра, Албанија – 180 милиона евра, Северна Македонија – 160 милиона евра, самопроглашено Косово – 100 милиона евра, Црна Гора – 60 милиона евра.

Почетком априла из Русије је у Србију стигло 11 авиона према договору председника двеју земаља, са средствима за борбу против вируса корона. Министар одбране Србије Александар Вулин захвалио је Русији на помоћи коју је упутила.

Руски стручњаци дезинфиковали су током свог боравка више од 130 објеката у 30 градова Србије и учествовали у лечењу више од 750 пацијената заражених ковидом 19.

Такође, у периоду између 9. и 23. априла, консолидовани одред специјалиста за радијациоон, хемијску и биолошку заштиту Министарства одбране Русије пружио је помоћ Републици Српској у борби против ширења епидемије вируса корона.

Руски стручњаци су реализовали комплекс мера у 28 објеката у 11 градова Републике Српске, укључујући дезинфекцију 50 зграда укупне површине око 200.000 квадратних метара и путеве површине око 20.000 квадратних метара, а такође су и пружали помоћ у лечењу пацијената у више од 20 медицинских центара.

Прочитајте још:

 

Убице, дезертери и амерички специјалци на корак да обезглаве Венецуелу

iskra.co

Пропаст операције „Хедеон": Убице, дезертери и амерички специјалци на корак да обезглаве Венецуелу

6-8 minutes


06.05.2020. - 9:56

 

фото: REUTERS / Manaure Quintero

Председник Венецуеле Николас Мадуро оптужио је САД за напад на земљу 3. маја. „Влада САД је умешана у ову инвазију која је пресечена захваљујући чврстој унији грађана, полиције и војске", рекао је Мадуро и додао да је Америка за ову инвазију ангажовала Агенцију за сузбијање наркотика, а за оперативни план – приватну компанију „Силверкорп".

Уместо мирног недељног јутра, 3. маја у Венецуели се одиграо прави холивудски акциони филм – Операција „Хедеон". На северној обали земље, на само 20 минута од главног града, вецуелански војници уочили су два чамца која су превозила плаћене убице како би се инфилтрирале на територију Венецуеле. Власти су јавиле да је на месту, у окршају, погинуло 8 особа, укључујући и једног агента америчке Агенције за сузбијање наркотика (ДЕА).

Плаћене убице ангажовао Гваидо

У понедељак је полиција ухапсила још 8 људи, такође умешаних у овај „упад". Државни тужилац Тарек Вилијам Саб, рекао да је је овом приликом заплењено 10 пушака, пиштољи високог калибра, муниција и шест камионета. Саб је изјавио да би Хуан Гваидо, кога је Америка признала за председника Венецуеле, могао бити интелектуални аутор овог напада и да држава располаже необоривим доказима. На конференцији за штампу државни тужилац је показао документ с потписом Гваида.

Мадуро је потврдио хапшење 13 особа, међу којима има и оних америчке националности – „Ухапшен је командир операције, капетан Антонио Секеа и два Американца, члана тима безбедности Доналда Трампа: Лук Денман и Ајран Бери". Међу ухапшенима такође се налазе венецуелански војни дезертери и бивши полицајци.

Члан Националне скупштине и десна Мадурова рука, Диосдадо Кабељо, изјавио је да је један од ухапшених сам признао да је агент ДЕА – „Како је сам рекао, учествовао је у многим акцијама које је ДЕА спроводила овде у Америци. Пореклом је Венецуеланац".

Кабељо је на Твитеру објавио и исказ једног од приведених, који потврђује да су ухапшени Американци чланови личног обезбеђења америчког председника.

Председник Венецуеле је потврдио да има доказе, сведочења и видео-снимке ове групе која тренира у Колумбији и коју финансирају и Колумбија и САД. Такође је изнео да је главни циљ ове пресечене акције био управо његово убиство.

Кливер Алкала нестао са радара, али сви путеви воде до њега

Један од убијених у овом окршају је капетан Роберт Колина, познатији као Пантер. Кабељо га је оптужио да је предводио паравојни камп у Колумбији и повезао га директно са Кливером Алкалом, који је недавно испоручен Америци због трговине дрогом. Прича Кливера Алкале још један је сценарио холивудског филма.

Овај бивши венецуелански војник био је веран Чавесу до његове смрти. Ипак, с политиком његовог наследника Мадура се није слагао, па је пре четири године изјавио је да подржава Гваида и његову прелазну владу. Као и многи дезертери и противници венецуеланске власти, Алкала је због оптужби за издају побегао у Колумбију. Крајем марта, Америка је издала потерницу за Мадуром и његовим сарадницима због умешаности у продају дроге. На том списку је био и Алкала, за чију главу је Америка понудила 10.000 долара. Међутим, није га требало јурити – сам се предао властима и реклао да не само да није члан наводне Мадурове банде, већ да је планирао операцију у којој је Мадуро требало да буде убијен. Идејним вођом ове операције назвао је Гваида и показао уговоре о куповини оружја од Америке које су потписали Гваидови сарадници. Гваидо је негирао ове оптужбе и акцију назвао „намештаљком диктатуре".

Снимци демантују Гваида

Како је истрага о новом атентату одмицала, име Кливера Алкале чуло се са свих страна, иако му се изгубио сваки траг у авиону којим је наводно испоручен из Колумбије у Њујорк.

Само неколико сати после Гваидове изјаве, на социјалним мрежама појавио се видео-снимак који демантује његову тврдњу. Бивши капетан Националне боливарске гвардије Хавијер Кинтеро и Џордан Гудро, бивши члан специјаних америчких снага, који се истакао у Ираку и Авганистану, демантовали су изјаве о томе да је ова акција лажирана и да је „намештаљка". Они су на себе преузели одговорност за организацију – „Циљ овог обраћања је да разјаснимо народу Венецуеле и живим снагама нације да је ова акција била реална и да има мушкараца и жена који у овом тренутку ризикују своје животе за слободу наше домовине и политичких затвореника. Захваљујемо вам се и одговорно молимо генерале, команданте, капетане и њима подређене да се придруже овом подвигу, Операцији 'Хедеон"."

Гудро, који је 2018. отворио своју фирму за безбедност – управо поменути „Силверкорп", на снимку тврди да су чамци у Венецуелу стигли из Колумбије. Следећег дана он се појавио у емисији венецуеланске новинарке која се налази у егзилу у Мајамију и изјавио да су акцију наручили Гваидо и његови помоћници. Исти они који су потписали уговор са Кливером Алкалом о продаји оружја за операцију о којој је причао Алкала.

У уговору који је приказан у директном програму јасно се види потпис Гваида и његових помоћника. Према уговору, Гудро би за Операцију „Хедеон" требало да добије 212 милиона долара, с авансом од милион и по.

Ништа још није готово

Американац је овом приликом изјавио и да он и његова фирма до данашњег дана, после годину дана рада, нису добили ниједан цент за свој посао и да их је Гваидо издао, иако је од Америке добио девет милиона долара за „одбрамбене акције".  Такође је рекао да је акција, која је у недељу сузбијена, и даље у току, да рачуна са 60 оперативаца који су тренирани на граници Венецуеле и Колумбије и контраагентима у самој земљи.

Остало је да сачекамо који ће бити дефинитиван одговор венецуеланских власти после ових оптужби и видимо да ли су ови докази довољни за хапшење Гваида, којег је за привременог председника Венецуеле признало више од 50 земаља у свету.

Занимљиво је да се после изјава Гудроа сам Гваидо неколико пута огласио на Твитеру, али ниједном овим поводом.

ДЕА је за агенцију Спутњик рекла да „Администрација није ни на који начин била умешана у догађаје који су се десили овог викенда".

Влада Колумбије је негирала да су чамци у Венецуелу стигли с њихове територије.

rs.sputniknews.com, Јелена Милинчић

 

петак, 1. мај 2020.

Geopolitičar Milomir Stepić: U mraku korone spremaju nam otimanje Kosova

novosti.rs

Geopolitičar Milomir Stepić: U mraku korone spremaju nam otimanje Kosova

Vuk MIJATOVIĆ

8-10 minutes


| 01. maj 2020. 09:30 | Komentara: 0

Geopolitičar Milomir Stepić: Figure su tako raspoređene da navodni sporazum u svakoj varijanti znači naš gubitak KiM, ali - zašto pristati na to? Podela Kosova proizvela bi obostrane frustracije i dovela do novog rata

KORONA je ugasila svetlo - najpre političko i medijsko - i u tom mraku mnogo toga se događa. Kada se ponovo pojavi svetlo, odjednom će se videti da pregovarači, izaslanici, specijalni predstavnici i (pseudo)eksperti nisu sedeli skrštenih ruku, očekujući da je virus, kao velika egzistencijalna pretnja, uspeo da anestezira srpsku javnost i pripremi je za takozvana bolna rešenja.

Ovako prof. dr Milomir Stepić, stručnjak za geopolitiku, vidi prividnu pauzu koja je nastupila kada je reč o rešavanju pitanja Kosova i Metohije. Osvrćući se na postavljanje Miroslava Lajčaka za evropskog posrednika za KiM, što je prošlo pomalo nezapaženo i u senci borbe sa epidemijom, Stepić kaže da smo njega već upoznali kao efikasnog specijalca za "meko razdruživanje" u slučaju Crne Gore.

- Ne treba ga doživljavati kao posrednika iz Slovačke, koja nije priznala nezavisnost Kosova, već kao izdanak globalističke elite koji račune podnosi onima koji su ga postavili. Figure su tako raspoređene da navodni sporazum u svakoj varijanti znači srpski gubitak KiM. Ali zašto pristati na takvu šahovsku partiju?

* Pitanje podele teritorije KiM stalno se vraća na dnevni red. Da li bi to moglo da bude trajno rešenje kosovskog problema?

- Nije KiM terra nullius pa da se prekraja kao prazan list papira. Osim što bi se radilo o kršenju Ustava, eventualna podela sigurno ne bi ništa rešila, a najmanje bi donela dugoročan mir. Naprotiv! Srbi bi to doživeli kao gubitak gotovo čitave svoje "osnovne zemlje" i čekali bi priliku da je oslobode, a Arbanasi bi smatrali da su radi priznavanja morali da žrtvuju deo "suverenog Kosova" i nastojali bi da ga vrate. Obostrane nacionalne frustracije kad-tad bi dovele do rata. Formula "da svi budu pomalo nezadovoljni" je gubitnički alibi. Uostalom, zagovornici podele kriju kao zmija noge kuda bi povukli tu deobnu liniju, već puštaju probne balone o razmeni, zemaljskoj a ne nebeskoj Srbiji, pogledu u budućnost a ne u prošlost... U opticaju je varijanta da u sastavu Srbije ostane manje od 10 odsto prostora severno od Ibra, što znači predaju većeg dela tamošnjeg srpskog naroda, stambenih i privrednih objekata, crkava i manastira (sva četiri sa liste Uneska), vrednih prirodnih resursa (ligniti spadaju u najveće svetske rezerve).

* Smatrate nekom vrstom zamke kada se govori o srpskom narodu na KiM, a zanemaruje se pitanje teritorije?

- Prostorni nihilizam duboko se ukorenio u srpsko poimanje nacionalnog interesa. I dok se svi oko nas bez pardona bore za teritoriju, mi bismo da njome trgujemo za lažni mir i stabilnost, dobrosusedske odnose, strana ulaganja, bolju medijsku sliku, otvaranje poglavlja... Govoriti o borbi za srpski narod na KiM, a odricati se borbe za teritoriju KiM u okviru Srbije, ako nije politikantsko kiselo grožđe, onda je prvorazredni diletantizam. Pa taj srpski narod ne lebdi, već živi na konkretnoj, svojoj iskonskoj teritoriji, reperno obeleženoj sa 1.500 crkava, manastira i ostalih spomenika (prosečno na svakih sedam kvadratnih kilometara po jedan)! Od ekonomsko-determinističkog zalaganja za bolji život Srba, ako oni budu prepušteni tzv. nezavisnom Kosovu, neće ostati ništa.

* Kosovo i Metohiju nazivate geopolitičkom makrotvrđavom Balkana. Šta podrazumevate pod tim izrazom?

- "Makrotvrđava" je geografski predisponirana. Pojednostavljeno: "dvorište" predstavljaju dve za život idealne kotline - Metohija i Kosovo. One su opasane spolja teško savladivim "zidinama", koje čine visoki planinski venci. U nju je moguće ući samo kroz lako branjive "kapije" - nekoliko klisura i prevoja. Uz to, kosovskometohijska "makrotvrđava" je nemerljivo važno srce Balkana. S kakvim su samo praktičnim geopolitičkim znanjem Nemanjići baš tu locirali središte srpske srednjovekovne države! I dok se ona branila od Osmanlija izvan "zidina" (na Pločniku) - opstala je, ali kada im se suprotstavila tek unutra (na Kosovu) - spasa nije bilo. Kada se ona 1999. branila na "kapiji" - Košarama i Paštriku - čuvana je faktički u sastavu Srbije, a kada su napadači prodrli unutra - teško je isterati ih, ali ne i nemoguće.

* Korona je prekinula i litije u Crnoj Gori. Može li se ta energija obnoviti kada ova kriza prođe. Očekujete li da se narod u Crnoj Gori vrati na ulice?

- Crna Gora se vraća sebi. Ta energija se akumulirala decenijama - još od 1945. i dekret-etnogeneze crnogorske "instant nacije" (termin Milorada Ekmečića). Ona je zbog korone primirena samo privremeno, da bi ponovo proključala s novim entuzijazmom. Naš narod u Crnoj Gori, ma kako da se izjašnjavao u popisima, nema drugog izbora. U suprotnom, postaće novo "hrvatsko cvijeće" sa posebnim geopolitičkim zaduženjem - da se Srbi trajno i što dalje odbace od Jadrana. A Srbi daleko od mora jednako je Rusi daleko od mora.

* Može li pobuna oličena u litijama imati trajniji uticaj na budućnost Crne Gore i njen odnos sa Srbijom i srpski narod?

- Litije su postale mnogo značajniji fenomen nego što se to na prvi pogled čini. One su simbol otpora odrođenim i otuđenim elitama koje su napravile takav društveni ambijent (ili im je raščišćen teren?!) da nam izgleda kao da su nesmenjivi. Litijama se ispoljava imunitet prema s vrha proizvedenom virusu versko-nacionalnih "preumljenja" za koje su pomenute elite mislile da su gotova stvar. U suštini, litije su pokazatelj kohezije ne "dva bratska", već "jednog istog naroda" u Crnoj Gori i Srbiji. I širom srpskih zemalja. Jer nasilno je odvojeno neodvojivo, uz zdušnu pomoć "naših zapadnih prijatelja". A litijafobija se širi kao epidemija među obezboženim gospodarima.

* Kada će Balkan da izađe iz začaranog kruga preispitivanja i prekomponovanja granica, ali i samih nacija?

- Taj začarani krug u stvari je geopolitički aksiom. Već i zapadni autori pišu da su sadašnje granice disfunkcionalne i dugoročno neodržive. Kao nekadašnje unutrašnje, povlačene su mimo jednog glavnog i više korektivnih principa. Stoga su one, kako opravdano primećuje Hantington, neadekvatne, te su stalni izvor nestabilnosti. Proglašene su državnim na osnovu "badinterovskog (pseudo)principa" (koji je, u stvari, plagiran titoistički princip) i tako je izazvan rat. Rezultat su interesa u devedesetim apsolutno dominantnog Zapada, koji je upravo njihovim "instaliranjem" destabilizovao Balkan. Da bi se ponovo uspostavila stabilnost, one se u drugačijoj geopolitičkoj konstelaciji moraju promeniti. Stupidno je misliti da je to prizivanje novog rata. Radi se o možda jedinom načinu da se uspostavi dugotrajan mir i da se demotivišu nove genocidne i ekspanzionističke namere nekih srpskih suseda.

EVROPSKA UNIJA POSTAJE PRAZNA LjUŠTURA

* PANDEMIJA je uzdrmala i EU, otvarajući i pitanje postojanja podele na bogati sever i siromašniji jug. Da li je neizbežna prekompozicija Unije?

- EU je rudiment Hladnog rata. Ona nije ništa više od najvažnijeg američkog mostobrana na zapadu Evroazije, kako je to lucidno i istinito primetio Bžežinski. Dakle, EU je geopolitički objekt čija je funkcija oročena i kada ona prođe - demontira se. "Bregzit" potvrđuje da je taj posao započet. EU više ne predstavlja tako privlačnu integracionu opciju čak ni za tzv. stare članice. Korona je lakmus koji dokazuje da su najvažniji kohezioni principi samo "šarena laža". Teško će se EU prekomponovati, a da ostane celina. Realnija je resuverenizacija njenih članica, uz sve otvorenije skretanje pogleda ka Rusiji. Ono što je namenila Republici Srpskoj - da postane "prazna ljuštura" - očekuje EU.

KINESKI STUBOVI NA BALKANU

* SRBIJI se sa Zapada sve češće zameraju veze sa Kinom, u poslednje vreme to postaje veći problem nego odnos sa Rusijom?

- Kina je i ranije u Evropi i na Balkanu postavljala noseće stubove svog"svilenog" prisustva, a korona će biti katalizator tog procesa. EU na svakom koraku pokazuje da nema kondiciju za nadmetanje sa tom silom, ali može da ucenjuje male zemlje "u čekaonici". Srbija mora da se oprezno kreće kroz međunarodno minsko polje, ali ne zavaravajmo se - njene veze sa civilizacijski istovetnom Rusijom ostaju prst u oku Zapadu jer imaju direktnu geopolitičku dimenziju. S druge strane, Kina će se u svom pozicioniranju držati one stare: "Kao što ne mogu biti dva sunca na nebu, ne mogu biti ni dva cara na zemlji".