Претражи овај блог

недеља, 27. новембар 2022.

Смртоносни сој корона вируса створен у октобру на Универзитету Бостона

fakti.org

Смртоносни сој корона вируса створен у октобру на Универзитету Бостона

2-3 minutes


РУСКИ ПАРЛАМЕНТ ФОРМИРАО КОМИСИЈУ КОЈА ЋЕ ИЗУЧИТИ СВЕ ДОСТУПНЕ ПОДАТКЕ

* Генерал-потпуковник Игор КИРИЛОВ, начелник снага за радијациону, хемијску и биолошку одбрану Оружаних снага РФ: У Сједињеним Државама је лабораторијски створена варијанта корона вируса која је проузроковала смрт 80 одсто животиња на којима је тестирана

________________________________________________________

       ЗАЈЕДНИЧКА комисија два дома руског парламента изучиће све доступне податке о варијанти корона вируса коју су створиле САД.

       Ово је саопштио заменик председника Савета Федерације (горњег дома) Константин Косачов. И додао:

       „Комисија пажљиво анализира све информације из свих ресора, пре свега, Министарства одбране РФ, са којим смо у редовном и блиском радном контакту".

       Претходно је генерал-потпуковник Игор Кирилов, начелник снага за радијациону, хемијску и биолошку одбрану Оружаних снага РФ, изјавио да је у Сједињеним Државама лабораторијски створена варијанта корона вируса која је проузроковала смрт 80 одсто животиња на којима је тестирана.

       Објаснио је да је тај сој вештачког корона вируса створен у октобру на Универзитету у Бостону.

       На бази соја „омикрон" и „оригиналне верзије из кинеског града Вухана".

       Министарство одбране РФ је навело да и само извођење оваквог експеримента указује на непостојање у Сједињеним Државама система државног надзора над истраживачко-развојним радом у области генетског инжењеринга и синтетичке биологије.

       Дан раније, амерички Сенат је објавио извештај у којем се наводи да је пандемија корона вируса највероватније настала као последица инцидента током истраживања.

       Стручњаци сада фактички потпуно искључују могућност да је корона вирус Ковид-19 природног порекла.

 

субота, 26. новембар 2022.

Клаус Шваб, председник Светског економског форума WEF: Комунистичка партија Кине ће бити узор за системску транфсормацију света

nspm.rs

: Клаус Шваб, председник Светског економског форума: Комунистичка партија Кине ће бити узор за системску транфсормацију света. Она је предводник моје визије "Великог ресета"

:

2-3 minutes


петак, 25. новембар 2022.

Председник Светског економског форума Клаус Шваб изјавио је да ће Комунистичка партија Кине највероватније послужити као узор многим државама када буде започета системска транфсормација света.

Он је у разговору за кинеску телевизију Си-Џи-Ти-Ен похвалио кинеску владу, рекавши да је она предводник његове визије "Великог ресета" капитализма.

"Поштујем достигнућа Кине која су огромна у последњих 40 година. Мислим да је она узор многим земљама", навео је Шваб и додао да је кинески модел "веома атрактиван" за велики број држава.

Оснивач Светског економског форума навео је да се радује што ће се на самиту у Давосу чути и кинески глас како би се свету још боље објаснили принципи који су успостављени на партијском конгресу кинеских комуниста.

"То изузетно значајно за глобалну сарадњу и развој", рекао је Шваб.

Он је додао да му је драго што је Европска унија постала јединствена услед пандемије изазване вирусом корона и рата у Украјини, те да би те две кризе могле да доведу до дубљих веза Брисела и Пекинга.

"Веома сам задовољан што поново говоримо о европско-кинеским, а не само о америчко-кинеским односима. Мислим да се, и поред опрезног приступа Европе, поново могу успоставити веома блиски односи између Кине и Европе", поручио је Шваб.

Након недавно одржаног самита Г20 када су се западни лидери и кинески председник сагласали да наставе са дијалогом и сарадњом на успостављању дигиталне здравствене мреже на глобалном нивоу која је део напора да се ојача борба против будућих пандемија.

Иако је похвалио светске лидере, председник Светског економског форума поручио је да треба ићи и корак даље.

"Морамо да изградимо свет сутрашњице. Реч је о системској трансформацији света. Морамо да дефинишемо како би свет требало да изгледа када будемо изашли из овог периода трансформације", закључио је Шваб.

(РТ)

 

четвртак, 24. новембар 2022.

Korupcija iza inicijative „Pomoć Ukrajini”

standard.rs

Korupcija iza inicijative „Pomoć Ukrajini"

Драгољуб Боснић

6-7 minutes


Nakon pada FTX-a, postalo je jasno da postoji neočekivana veza između ove berze kriptovaluta, Demokratske stranke SAD i inicijative pod nazivom „Pomoć Ukrajini"

FTX, druga najveća berza kriptovaluta na svetu, 11. oktobra je podnela zahtev za proglašenje bankrota u SAD. Izvršni direktor kompanije Sem Bankman-Frid podneo je ostavku, što je dovelo do iznenadnog pada jedne od najvećih kompanija u ovoj oblasti. Kompanija je saopštila da će Bankman-Frid, osnivač FTX-a, „ostati da pomogne kako bi tranzicija bila što bezbolnija". Džon Dž. Rej Treći, advokat koji je nadzirao bankrot kompanije „Enron", zauzeo je njegovo mesto.

Pad FTX-a izazvao je šok na globalnom tržištu kriptovaluta, jer su se mnogi uplašili da bi se sličan krah mogao dogoditi i drugim kompanijama u ovoj branši. Međutim, neposredno nakon pada, postalo je jasno da postoji neočekivana veza između FTX-a, Demokratske stranke i „pomoći" Ukrajini, što je podstaklo razne spekulacije o tome šta je moglo izazvati pad kompanije.

Još u martu je režim u Kijevu pokrenuo Internet sajt za kriptovalute kako bi omogućio njihovu zamenu i pretvaranje u zvanični novac, koji bi potom bio prebačen Narodnoj banci Ukrajine. Cilj je bio prikupiti 200 miliona dolara, od čega je 60 miliona prikupljeno do oktobra. Novac je trebalo da se koristi za nabavku sredstava za snage neonacističke hunte, uključujući digitalne nišane za puške, sanitetski materijal, hranu, gorivo, uniforme, itd. Inicijativa pod nazivom „Pomoć Ukrajini" dobila je podršku FTX-a, kripto-zalagonice „Everstejk" i lokalne kripto-berze „Kuna". Projekat je takođe dobio direktnu podršku kijevskog režima, konkretno Ministarstva za digitalnu transformaciju.

Toni Bler i Bil Klinton sa Bankman-Fridom na konferenciji Crypto Bahamas 2022, koju je sponzorisao FTX, april 2022. (Foto: Twitter/Dan Keeler)

„Na početku sukoba u Ukrajini, FTX je osetio potrebu da na bilo koji način pruži pomoć. Stvaranjem sistema za plaćanje i omogućavanjem konverzije kripto donacija u zvanični novac dali smo Centralnoj banci Ukrajine mogućnost da dostavi pomoć i resurse ljudima kojima je to najpotrebnije", rekao je Sem Bankman-Frid u martu. „Zahvalni smo na prilici da sarađujemo sa Sergejem (Vasilčukom) i 'Everstejk' timom jer oni nastavljaju da neumorno rade na pomaganju Ukrajincima koji su žrtve ovog sukoba", tada je zaključio sad već bivši izvršni direktor FTX-a.

Izgleda da je upravo ovaj potez postao savršena prilika za korumpirane zvaničnike u Vašingtonu i Kijevu da veliki deo sredstava „pomoći" Ukrajini preusmere natrag u SAD. Iako još uvek nije sasvim dokazano da li su tačni izveštaji da su zvaničnici neonacističke hunte uložili „donirana" sredstva u FTX, postoje mnoge indicije u vezi sa mogućnošću da je kijevski režim koristio sredstva „donirana" preko FTX-a da vrati novac u kasu Demokratske stranke. Činjenica da je Sem Bankman-Frid bio drugi najveći donator Demokratskoj stranci u periodu 2021-2022 (kada je donirao skoro 40 miliona dolara) ide u prilog ovoj tvrdnji.

Po pisanju Ipoh Tajmsa, u prvoj polovini 2022. bivši izvršni direktor FTX-a donirao je 865.000 dolara Demokratskom nacionalnom komitetu, 66.500 dolara Odboru demokrata za kampanju u Senatu i 250.000 dolara Odboru demokrata za kampanju u Kongresu. Pored toga, Sem Bankman-Frid je više puta posetio Belu kuću, gde se u dva navrata (22. aprila i 12. maja) sastao sa savetnikom Bele kuće Stivom Riketijem. On se 13. maja takođe sastao sa Šarlot Butaš, savetnicom za politiku zamenika šefa kabineta Bele kuće. Mark Vetjen, šef regulatorne strategije u FTX-u, koji je ranije služio kao komesar Komisije za trgovinu terminskog tržišta (CFTC) za vreme bivšeg američkog predsednika Baraka Obame, takođe je prisustvovao tim sastancima.

Zastave Ukrajine i Sjedinjenih Država na Pensilvanija aveniji u blizini Kapitola, 5. mart 2022. (Foto: J. Scott Applewhite/AP)

Veze između FTX-a, kijevskog režima i demokrata su sasvim jasne i otvaraju mnoga pitanja. Milijarder Ilon Mask je takođe bio iznenađen ovim otkrićem. Pošto je jedan korisnik Tvitera upitao da li je FTX umešan u pranje novca za Demokratsku stranku, Mask je odgovorio da je to „pitanje koje vredi postaviti". Aleks Bornjakov, zamenik kijevskog ministra za digitalnu transformaciju, 14. novembra je odbacio te tvrdnje, iako nije dao objašnjenje zašto misli da su „lažne". „Kripto fondacija za prikupljanje sredstava 'Pomoć Ukrajini' u martu je koristila usluge FTX-a da pretvori kripto donacije u zvanični novac", napisao je Bornjakov na Tviteru. „Ukrajinska vlada nikada nije uložila nikakva sredstva u FTX. Čitava priča da je Ukrajina navodno uložila u FTX, koji je donirao novac demokratama, je besmislica, iskreno govoreći", zaključio je Bornjakov.

Međutim, politički komentator „Foksa" Džesi Voters smatra da se dokazi, iako još uvek nisu konačni, ne mogu zanemariti i da motivi demokrata da pošalju milijarde dolara kijevskom režimu ipak nisu toliko altruistički. „Demokrate šalju novac u Ukrajinu, Ukrajina šalje novac FTX-u, a FTX šalje novac demokratama. Ne znam da li je ovo ratno profiterstvo ili pranje novca, ne znam tačno šta je, ali to treba istražiti", rekao je Voters.

Iako se stručnjaci za kriptovalute slažu da šema najverovatnije nije bila glavni razlog propasti FTX-a, posledice skandala se ne mogu zanemariti i najverovatnije će izazvati dalje probleme na tržištu kriptovaluta. To je takođe još jedan pokazatelj kako se korupcija krije iza priče o „pomoći" Ukrajini.

Dragoljub Bosnić je geopolitički i vojni analitičar. Autor je tekstova za Fort Russ News i InfoBRICS koji se bave vojnom tehnologijom, globalnom ekonomijom i geopolitikom, sa fokusom na Balkan, Evroaziju i rivalstvo velikih sila.

Izvor InfoBRICS

Naslovna fotografija: Evan Vucci/AP Photo

BONUS VIDEO:

 

уторак, 22. новембар 2022.

Антић: Генерал Милосав Симовић изговорио истину о Јосипу Брозу Титу

iskra.co

Антић: Генерал Милосав Симовић изговорио истину о Јосипу Брозу Титу

3 minutes


Антић: Генерал Милосав Симовић изговорио истину о Јосипу Брозу Титу

21.11.2022. - 9:20

 

in4s.net

Уз интонирање химне и резање славског колача у Дому војске Србије у Нишу у среду, 16. новембра 2022. године обележен је Дан копнене војске Србије, Дан пешадије и крсна слава Ђурђиц.

Том приликом генерал-потпуковник Милосав Симовић обратио се присутнима пригодном беседом у којој се дотакао улоге Јосипа Броза Тита у Првом светском рату, па су његове речи брзином светлости постале виралне на свим друштвеним мрежама, преноси сајт srpskаistorija.com

Док већина Срба поздравља речи Команданта копнене војске Србије, замолили смо историчара, проф. др Дејана Антића са Филозофског факултета из Ниша да прокоментарише његову изјаву.

Констатујући да је „по први пут после Другог светског рата, један активни генерал српске војске јавно изговорио годинама прећуткивану истину о Јосипу Брозу Титу" и да од генерал-потпуковника Милосава Симовића није очекивао ништа мање јер се ради о часном официру доказаном у борби и оданом косовском завету, проф. Антић наводи:

„Истина је да је Тито за време Првог светског рата био припадник 42. домобранске пешачке дивизије, познатије као Вражја дивизија, чије су редове попуњавали Хрвати са подручја Хрватске и Славоније. Вражја дивизија важила је за ударну песницу аустроугарске војске и њено људство је активно учествовало у биткама на Церу и Колубари. Као припадник 10. чете, 3. батаљона, 25. пуковније 42. домобранске дивизије Јосип Броз Тито, потоњи син наших народа и народности борио се против Срба на ратним поприштима од Дрине преко Гучеве до Мачковог камена. Његова 25. пуковнија посебно се истицала по свирепости и окрутности над српским цивилним становништвом Подриња, Јадра и Мачве".

Антић сматра да је добро што поред црквених великодостојника, и највиши представници војске Србије као другог стуба српске државности, попут генерала Милосава Симовића, више не робују идеолошким мантрама из прошлости већ ствари називају правим именом, и верује да је овакво јавно изношење историјске истине једини пут до националног отрежњења српског народа.

Приредио, Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта srpskаistorija.com

in4s.net

 

недеља, 20. новембар 2022.

Бивши дипломата САД: Кад НАТО изгуби у Украјини, Србе на Косову чека светлија будућност

Бивши дипломата САД: Кад НАТО изгуби у Украјини, Србе на Косову чека светлија будућност

20.11.2022. - 11:10

 

© Sputnik / Никола Бижић

Исход украјинске кризе разјасниће међународну ситуацију наредних година: ако Запад доживи неуспех у Украјини, а верујем да хоће, ствари ће се глобално мењати – имиџ свемоћног Запада коме морате да се покорите јер нема алтернативе почеће да копни. Ако ствари у Украјини крену лоше за НАТО, за Србе на Косову могућности ће постати далеко светлије.

Бивши амерички дипломата и политиколог из Вашингтона Џим Џатрас овако види утицај догађаја у Украјини на Балкан, подсећајући да су Срби и са Косова и Метохије и у Босни и Херцеговини били прва мета, како каже, „звезде смрти" деведесетих година.

Џатрас је својевремено био спољнополитички саветник републиканаца у америчком Сенату, а некад и српски лобиста у Вашингтону. Од тада помно прати догађаје на Балкану.

Он сматра да је у Босни и Херцеговини након последњих избора покушана обојена револуција слична оним неуспелим у Казахстану и Белорусији, а како истиче, брине да ће, уколико ствари у Украјини лоше крену за западне силе, покушати да ударе асиметрично негде другде – можда и у БиХ или на Косову и Метохији.

Тешко је, каже Џатрас за Спутњик, предвидети шта ће се десити на Космету а свакако то зависи и од тога шта ради Влада Србије и колико ће чврсто бити уз тамошње Србе.

„Али постоји још једна опасност, да можда НАТО и САД пожеле да мало дигну температуре на Косову како би Русима узвратили на асиметричан начин".

Американци могу да праве проблеме руским пријатељима

Мислим да би то могао бити проблем не само на Косову, у Србији, већ и другде где би видели згодну прилику да праве проблем Русима или народу који се сматра руским пријатељима, упозорава амерички политиколог.

Џатрас коментарише и нови, тзв. француско- немачки предлог за решење косовског питања. Не зна, како каже, детаље тог документа нити шта стоји иза њега, али не сумње да је одобрен у Вашингтону, „јер иначе Французи И Немци не би то радили".

„Немојмо заборавити да су Немци И Французи сателити, не могу радити ништа што им не дозволе они који у Америци држе узицу, а они могу ту узицу да повуку у сваком тренутку", уверен је Џатрас.

Он се слаже да је Бриселу, након што није успео да спроведе Бриселски споразум, тешко веровати, а читаву ЕУ види као „неку врсту рукавице на руци НАТО". Зато је, додаје, за њега донекле оптимистично што ће ЕУ временом слабити паралелно с тим како буде слабио НАТО јер се, подсећа, читава глобална ситуација мења.

На питање, како коментарише никад јаче притиске на Србију да уведе санкције Русији, Џатрас истиче да такав потез не би имао смисла за Србију баш као што нема ни за Мађарску или Немачку.

Рубља јача него пре санкција

Санкције, објашњава, погађају земље које их уводе – председник Бајден је рекао да ће рубљу претворити у рушевину, а рубља стоји боље него пре увођења санкција. Зато су санкције, додаје Џатрас, постале више сигнал колико подржавате одређену пропагандну линију.

„А зашто би Србија радила нешто што наноси штету њеном народу, њеној економији, зашто би се придруживала земљама које су довољно глупе да наносе штету сопственим економијама само да би деловале да су исправне. То је апсолутно апсурдно", констатује наш саговорник .

Лакмус тест послушности

Описујући даље ту апсурдну политику, Џатрас каже да у Америци за то постоји израз клоунада.

„Као да живите у циркусу, на карневалу, више ништа нема смисла. Али опет, они на томе инсистирају. Говоре ти ствари које очигледно нису истините или су апсурдне. Показују вам четири прста, а питају да ли видите четири или пет прстију. То је лакмус тест послушности. И управо са тиме је и Србија сада суочена".

У истом кључу Џатрас тумачи и зашто на Западу Милорада Додика и Жељку Цвијановић сматрају проруским јер желе да имају добре односе са Русијом.

Вашингтон има или сателите или непријатеље

Америка, објашњава он, може да има само сателите или непријатеље, а тај дуалистички поглед на свет се и овде примењује:

„Председник Буш млађи је рекао – ако нисте са нама, ви сте терористи. А исто и овде важи: ако нисте са нама, ако нисте сто одсто уз НАТО агенду, онда сте проруски и онда сте такорећи непријатељ. Сетимо се, током првог Хладног рата, било је поштовања вредно бити неутралан. Аустрија је била неутрална, Финска, Швајцарска је на неки начин и даље неутрална. То се сада више не поштује. Морате да бирате са манихејске тачке гледишта која долази из Вашингтона".

Додик „сецесиониста" јер поштује Дејтон

Џатрас ту види објашњење за још један парадокс у Босни, да се они који се залажу за поштовање Дејтона проглашавају сецесионистима, како се десило Милораду Додику.

„То је зато што у међународним пословима, ништа мање него у унутрашњим, владајући естаблишмент САД није брига за слово закона. Сетимо се шта Резолуција 1244 каже о Косову. Њих баш брига. Руси су се годинама жалили на проширење НАТО, говорили – обећања су дата, а они су одговарали – немате ништа написмено. Е па овде у БиХ имате написмено и опет нема везе. Ако се успротивите и кажете – не, Дејтон заправо не каже тако, ви грешите, нисте у праву зато што ће они одлучити шта Дејтон значи, чак и ако је црно на бело речено нешто друкчије", наводи експерт.

Запад гура БиХ у НАТО

Он упозорава и да Запад врло лако може увести БиХ у НАТО, упркос противљењу Републике Српске.

„Једноставно ће усвојити одлуку о проширењу НАТО, остале земље НАТО ће рећи да. Уколико Срби нешто не ураде. Ако они не буду у позицији да се одвоје од Босне И створе своју државу И ако буду у основи надјачани од муслимана како ће моћи да спрече да Босна уђе у НАТО?"

Инцидент с украјинском ракетом у Пољској

У осврту на украјинску кризу и недавни инцидент са ракетом која је пала у Пољској, Џатрас каже да још није установљено да ли су Украјинци случајно испалили ту ракету или је то намерно учињено да би то било окидач да се НАТО директно укључи.

„Неки се теше чињеницом да су Американци и Пољаци тако брзо рекли – не, не, то није руска ракета. Можа је ово неки знак да здрав разум почиње да се пробија у западне земље. Ја не бих ишао тако далеко. Ја бих рекао да је моменат кад конкретно ова провокација можа није била корисна за неки следећи корак западних сила, ма који био", сматра бивши дипломата.

Тврдњу генералног секретара НАТО Јенса Столтенберг да је ракета била украјинска али да нису криви Украјинци, него Руси види као логични наставак западног става да је за све што се дешава у свету крива Русија и наратива да је Москва извршила „ничим изазвану агресију" против Украјине где не сме да има никакве легитимне интересе, али их зато има Америка, што нема никакавог смисла.

То је зато што из, како каже, неоконзервативне, може се рећи неотроцкистичке глобалне перспективе Америке, не постоје сфере утицаја.

„Ниједна земља на свету нема право на сферу утицаја, ни Русија, ни Кина, ни Иран, нико. Једина сфера утицаја је глобална и односи се на демократију и људска права. А наравно, ми одлучујемо шта је демократија и шта су људска права", примећује Џатрас.

Прерано за шампањац

Он коментарише и оцену председника Думе Вјачеслава Володина да је инцидент у Пољској „почетак краја НАТО-а".

„Надам се да то показује да се ствари крећу у том правцу, али мислим да је прерано да се отвара шампањац. Мислим да је НАТО требало да заврши посао кад је престао да постоји Варшавски пакт, али то се није десило. Тако се дошло и до рата у Украјини, а то је наравно за Русију егзистенцијални рат, Русија не може да дозволи да га изгуби имајући у виду интегритет Руске Федерације. А да будемо отворени, агенда западних сила је да покоре и на крају разбију Русију. С друге стране, ово је сада постала егзистенцијална криза за НАТО и за његовог мрачног близанца Европску унију: ако НАТО не однесе превагу у Украјини, десиће се управо оно што сте рекли – испашће да је НАТО папирни тигар, голи цар. А то значи да већи део света заокреће ка евроазијском табору а даље о тзв. трансатлантистичког".

На питање како види расплет украјинске кризе, Џатрас истиче да је важно да Русија избегне грешке које су правили Срби деведесетих, који су сваки пут кад би имали војну предност стали би и чекали преговоре.

Решење за украјинску кризу победа Русије

Москва, уверен је, не треба да се ослања на нека обећања западних сила која неће бити испоштована као ни она ранија – „Русија не може бити партер Западу јер то су идеолози И људи који немају намеру да држе било каква обећања".

Зато Џатрас види само једно решење сукоба у Украјини.

„Једина ствар која ово може да оконча, а да не води ка даљем сукобу и можда брзо или не тако брзо ка новом светском рату, била би одлучна руска војна победа и наметање решења. Све што би било мање од тога, по мом мишљењу, успоставило би терен за још већи и још разорнији рат у не тако далекој будућности", закључује амерички експерт.

sputnikportal.rs

https://iskra.co/srbija/bivsi-diplomata-sad-kad-nato-izgubi-u-ukrajini-srbe-na-kosovu-ceka-svetlija-buducnost/

четвртак, 17. новембар 2022.

Napuštanje Hersona, za i protiv

standard.rs

Napuštanje Hersona, za i protiv

Пепе Ескобар

7-9 minutes


Povlačenje iz Hersona na kraju bi se moglo ispostaviti kao tek minoran taktički gubitak. No, s političkog stanovišta on je potpuna katastrofa i strašna sramota

Najava povlačenja iz Hersona bila je jedan od možda najsumornijih dana Ruske Federacije još od 1991.

Napuštanje desne obale Dnjepra, radi uspostavljanja nove odbrambene linije na levoj, možda ima puno vojničkog smisla. I sam general Armagedon je, od prvog dana po stupanju na dužnost, nagovestio da bi to moglo biti neizbežno.

Kako stvari na šahovskoj tabli stoje, Herson se nalazi na „pogrešnoj" obali Dnjepra. Svi stanovnici Hersonske oblasti – njih oko 115.000 – koji su pristali da budu preseljeni na neke bezbednije geografske dužine već su evakuisani sa desne obale. General Armagedon je znao da je to neizbežno iz nekoliko razloga.

To je cena koja mora da se plati zbog neproglašavanja mobilizacije odmah po propasti početnih planova za SVO; u međuvremenu je došlo do uništenja ključnih, strateški bitnih mostova preko Dnjepra – sa tromesečnim metodičnim ukrajinskim bombardovanjem mostova, trajekata, pontona i pristaništa, a nije uspostavljen još jedan mostobran severno ili zapadno od Hersona (u pravcu Odese i Nikolajeva) s kog bi bilo moguće započeti neku novu ofanzivu.

Na sve ovo, tu je i onaj najvažniji razlog: zbog masivnog naoružavanja uparenog sa de fakto NATO rukovođenjem ratnim operacijama – ovaj rat se pretvorio u ogromnu zapadnu premoć u pogledu izviđanja, komunikacije, komandovanja i kontrole.

Zamka ili varka?

Povlačenje iz Hersona na kraju bi se moglo ispostaviti kao tek minoran taktički gubitak. No, s političkog stanovišta on je potpuna katastrofa i strašna sramota. Herson je ruski grad. Rusi su izgubili – makar i samo privremeno – prestonicu sasvim nove, Ruskoj Federaciji nedavno pripojene teritorije. Rusko javno mnjenje će to teško moći prihvatiti.

Na spisku razloga za i protiv, onih na strani „protiv" je veliki broj. Kijevske snage će obezbediti svoju obalu čime će deo njih osloboditi za borbu protiv Donbasa. Naoružavanju od strane Zapada je ovim dat novi veliki podsticaj. Himarsi će sad potencijalno moći da gađaju i ciljeve na Krimu.

Izgledi su užasavajući. Imidž Rusije širom globalnog Juga pretrpeo je značajan udarac jer se, na kraju krajeva, taj potez svodi na napuštanje ruske teritorije – dok niz ratnih zločina ukrajinskih snaga nestaje iz zvaničnog „narativa".

Najmanje što su Rusi trebali odavno da urade je da svoju glavnu stratešku prednost – mostobran na desnoj obali Dnjepra – učvrste da se održi, osim u slučaju poplavnog talasa zbog odavno predviđanog rušenja brane u Kahovki. A Rusi su pretnju od rušenja te brane bombardovanjem mesecima unazad prosto ignorisali – što govori o jako lošem planiranju na njihovoj strani.

Ukrajinska zastava ispred oštećene zgrade u Hersonu, 10. novembar 2022. (Foto: Metin Aktas/Anadolu Agency/Getty Images)

Sada pred Rusima stoji zadatak ponovnog osvajanja Hersona. Uporedo će morati stabilizovati i ostale linije fronta, iscrtati konačne granice, a onda se potruditi da jednom za svagda „demilitarizuju" Ukrajinske ofanzive, pregovorima ili tepih bombardovanjem.

Rečita je i široka lepeza mišljenja najrazličitijih tipova iz obaveštajne NATO zajednice, od analitičara do penzionisanih generala, redom sumnjičavih u pogledu ovog poteza generala Armagedona: mnogi u njemu vide dobro smišljenu zamku ili, prema rečima francuskog vojnog analitičara, „veliku varku". Klasični Sun Cu. I sve to je onda odgovarajuće uključeno i u preovlađujuću ukrajinsku priču.

Stoga ni „sove nisu onakve kakvim se čine", da citiramo izraz iz Tvin piksa, tog subverzivnog klasika američke pop-kulture (The owls are not what they seem). Ako je tako, general Armagedon ovim pokušava da ozbiljno razvuče ukrajinske linije snabdevanja, namami ih da se otvore, pa onda da na njih puca iz svih raspoloživih oružja. Dakle, ili je ovo Sun Cu, ili je dogovor blizu, poklapajući se sa sastankom G20 sledeće nedelje na Baliju.

Veština pregovaranja

No, čini se kako nekakvi dogovori između Džejka Salivana i Patruševa ipak jesu već postignuti. Pojedinosti još niko ne zna, čak ni oni sa pristupom doušnicima iz kijevske Pete kolone. No zaista se čini kako taj dogovor obuhvata i Herson. Rusija bi zadržala Donbas i odustala od napredovanja ka Harkovu i Odesi, a širenje NATO bilo bi definitivno zamrznuto. Dakle, minimalistički dogovor. To bi onda moglo da objasni i zašto je Patrušev mogao onako mirno da sedne u avion i ode u Teheran, na dan objave o povlačenju iz Hersona, i da se tamo prilično opušteno bavi veoma važnim strateškim partnerskim poslovima s Alijem Šamkanijem, sekretarom iranskog Vrhovnog saveta nacionalne bezbednosti.

Taj bi dogovor takođe lako mogao biti i „tajna" iz objave Marije Zaharove „spremni smo za pregovore". Rusi će desnu obalu Dnjepra napustiti organizovanim vojnim povlačenjem. A to ne bi bilo moguće bez prethodnih pregovora između dveju vojski. Ti pregovori, u drugom planu, su nešto što se neprekidno odvijalo tokom svih prethodnih nedelja. A kurir i prenosilac poruka je u tome bila Saudijska Arabija. Američki cilj u njima bio bi, makar i samo kratkoročno gledano, nešto poput „Minska 3" – uz dodatak Istanbula i Rijada.

U svemu tome niko ni najmanje pažnje ne obraćanja na kokainskog klovna Zelenskog. Salivan je u Kijev otišao da ih stavi pred svršen čin – ili slično. Dnjepar će tako postati – makar i samo teoretski – utvrđena i dogovorena linija fronta. Kijev bi morao progutati zamrznute linije kontakta u Zaporožju, Donjecku i Lugansku, i prestati s bombardovanjem Zaporožja ako misli dobijati struju iz tamošnje elektrane. Amerikanci bi od konfiskovane, tj. ukradene ruske imovine ponudili kredit od preko 50 milijardi dolara kao pomoć za „rekonstrukciju" Ukrajine. Kijev bi dobio i moderne sisteme za protivvazdušnu odbranu.

Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven i šef kabineta ukrajinskog predsedništva Andri Jermak na konferenciji za medije, Kijev, 4. novembar 2022. (Foto: REUTERS/Gleb Garanich)

Nema sumnje da Moskva neće pristati ni na jedan od ovih uslova. Nemojte ispuštati iz vida činjenicu da se sve to savršeno poklapa sa završnicom američkih međuizbora – koje demokrate i nisu baš izgubile. Rusija u međuvremenu sve bolje stoji u bici za Bahmut. U Moskvi niko nema iluzija o tome da li će i u kojoj meri „za dogovor nesposobna" Imperija poštovati tzv. Minsk 3. Džejk Salivan je 45-godišnji pravnik bez strateške težine, a sa „iskustvom" koje ne doseže dalje od učešća u predsedničkoj kampanji Hilari Klinton. Patrušev ga može pojesti za doručak, ručak i večeru – ovlaš se „složivši" sa bilo čim što on bude predložio.

Zašto onda Amerikanci tako očajnički pokušavaju da postignu bilo kakav sporazum? Možda zato što predosećaju da bi sledeći ruski potez sa nadolaskom „generala Zime" mogao doneti odlučujuću pobedu i kraj rata pod uslovima Moskve? To bi uključivalo zatvaranje granice prema Poljskoj širokim lukom od Belorusije naniže. Presecanjem linija snabdevanja zapadnim oružjem – sudbina Kijeva bila bi zapečaćena. Postojao dogovor ili ne, „general Zima" stiže u grad, spreman je da zabavi svog počasnog gosta, Sun Cua, mnogim novim đakonijama na zajedničkoj trpezi.

Izvor strategic-culture.org/Stanje Stvari

S engleskog preveo Stevan Babić

Naslovna fotografija: Bulent Kilic/AFP

BONUS VIDEO:

 

уторак, 15. новембар 2022.

Алексић: Посљедице осиромашеног уранијума научно већ доказане

Алексић: Посљедице осиромашеног уранијума научно већ доказане

Заступник жртава НАТО бомбардовања, адвокат Срђан Алексић изјавио је Срни да апсолутно не стоји навод високог званичника НАТО-а Хавијера Коломине да осиромашени уранијум не утиче на здравље људи, указујући да су тај утицај пред судом у Италији доказале наука и чињенице, као и анализа узорака два грађанина Србије.

Срђан АлексићФото: СРНА

Поводом Коломинине изјаве за Срну да одговорност НАТО-а за посљедице по здравље бомбардовања осиромашеним уранијумом мора бити заснована "на науци и чињеницама", Алексић је напоменуо да је та веза доказана пред судом у Италији у случају тужбе италијанских војника, али и за два грађанина Србије.

Он је напоменуо да је пред судом у Италији потврђена узрочно-посљедична веза НАТО муниције са осиромашеним уранијумом и обољења од канцера италијанских официра и војника, који су служили у БиХ и на Косову и Метохији.

Алексић је указао да су то доказали Институт за науку и технологију у Торину, као и Институт Ла сапиенца у Риму.

- Доказали су и документовали узрочно-посљедичну везу италијанских војника, именом и презименом, који су били на Косову и Метохији и у БиХ, а који су обољели од канцера. Пред судом у Италији Институт за науку и технологију је доказао присуство 21 тешког метала и осиромашеног уранијума у тијелу италијанских војника - рекао је Алексић.

Адвокат Алексић је навео да је то исто доказао његов адвокатски тим и за два грађанина Србије, пошто је њихове узорке послао на анализу у Торино.

- Апсолутно не стоји навод да осиромашени уранијум не утиче на здравље. Како осиромашени уранијум утиче на здравље и да постоји узрочно-посљедична веза је научно утврђено и доказано пред судом у Италији. То је већ учињено - рекао је Алексић.

Алексић је истакао да ће и његов адвокатски тим пред судом у Србији исто то доказати, али и ако постоји интересовање у Републици Српској да се ураде анализе и покрене поступак око наплате штете.

- Сигурно они који су одговорни да плате штету покушавају на сваки начин да избјегну одговорност и накнаду штете, што није основано. Ми ћемо супротно да докажемо на суду /да су одговорни/ - рекао је Алексић.

Он је истакао да сви грађани Републике Српске и БиХ који су обољели могу да траже накнаде штете, као што ће тражити грађани Србије у појединачним парницама пред судом у Србији.

Алексић је подсјетио да је један од два грађанина којима је доказано присуство тешких метала осиромашеног уранијума, био и сада преминули пуковник Драган Стојчић, који је имао 500 пута више осиромашеног уранијума у тијелу него што је дозвољено.

- Анализа коју смо урадили показује да постоји 21 врста тешких метала, осиромашеног уранијума у тијелу пуковника Драгана Стојчића. Дозвољена количина осиромашеног уранијума у тијелу је 0,0053, а Стојчић је имао 2,28 јединица, што значи да је имао 500 пута више и да му је осиромашени уранијум напао више органа, због чега је и преминуо - од посљедица осиромашеног уранијума - рекао је Алексић.

Алексић је позвао све заинтересоване и оштећене који желе да се њихови узорци пошаљу на анализу, на биоспију у Италију, да му се јаве путем имејла advokati.aleksic@gmail.com.

- Сви људи који желе да питају и да им дамо одговор, нека се јаве - рекао је Алексић.

Замјеник помоћника генералног секретара НАТО-а за политичка питања и безбједносну политику Хавијер Коломина изјавио је Срни да разговори о одговорности НАТО-а за посљедице бомбардовања Републике Српске осиромашеним уранијумом морају бити "засновани на науци и чињеницама".

Он тврди да је Комитет за осиромашени уранијум, на основу независних доказа, закључио да НАТО-ово кориштење осиромашеног уранијума у сукобу у БиХ није довело до било каквог континуираног ризика по здравље, као и да то тврди неколико извјештаја УН.

https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=493582

недеља, 13. новембар 2022.

Skupština - Vučić bi da sakrije! | Milica i Ivana: Naš DNK koriste za razvoj veštačke inteligencije

Skupština - Vučić bi da sakrije! | Milica i Ivana: Naš DNK koriste za razvoj veštačke inteligencije

Режим АВ је прихватио да будемо полигон за експериментисање 4. индустријске револуције.

 

У то спада и ДНК експериментисање над Србима кроз наводни развој вештачке интелигенције, баш као што је то протуренo и у Украјини (да би се основале био-лабораторије за развој био-оружја и за генетичко експериментисање са ДНК подацима Руса). Ова инфо је прошла готово неприметно ‒ о овоме нису желели да известе ни режимски, ни прозападни медији у Србији.

 

На мала врата, преко Закона о министарствима, оснива се Канцеларија за информационе технологије и електронску управу која има надлежности да прикупља податке о грађанима Србије које ће прослеђивати привредним субјектима (који су у Срб углавном странци) за развој вештачке интелигенције. Канцеларија ће да направи базу података са генетичким и другим биомедицинским подацима грађана Србије.

 

Ми иначе немамо ни закон који штити генетичке податке грађана Србије.

 

V I D E O:    https://youtu.be/y10aK8fi2lk

петак, 11. новембар 2022.

Василије Крестић: Зашто славимо Дан примирја, а живимо у сталним сукобима

nspm.rs

: Василије Крестић: Зашто славимо Дан примирја, а живимо у сталним сукобима

:

4-6 minutes


петак, 11. новембар 2022.

 Историчари су дужни да поштују изворе. Ако то не чине ако не саопштавају, заобилазе, фалсификују, доприносе много више продубљењу проблема. Историчар мора по природи свог посла да буде моралан, ако њиме диригује политика онда историја није наука. Имамо такве историчаре који служе политичким потребама.

У знак сећања - на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Немачком - у Србији и свету сутра се обележава Дан примирја. О значају тог датума за Дневник говори историчар, академик Василије Крестић.

У петак, 11. новембра свет обележава годишњицу примирја у Првом светском рату. Колико тренутне геополитичке околности утичу на угао посматрања страна у том великом сукобу?

Занимљива је чињеница да је све било у знаку броја 11. Једанаестог дана у новембру, 11. месецу у 11 сати. Тешко је вући закључке и подвлачити паралеле с овим стањем у којем се налазимо данас, толико тога се изменило, толико тога је другачије па је бесмислено испитивати сличности и разлике између онога што је било у Првом светском рату и разлога који су довели до Првог светског рата и овога сада, то је питање толико широко толико пружа могућности за разне комбинације па је бесмислено разговорати о томе.

Међу историчарима у различитим деловима света разликују се и ставови око узрока тог првог великог сукоба?

Ко је кривац за Први светски рат, тада је то постављено као значајно питање. Велика кривица је бачена на Србију због атентата на Франца Фердинанда, то је био повод, а узроци су много дубљи. Многе земље учеснице, и оне које су биле на страни Централних сила и оне које су биле на страни сила Антанте браниле су се од кривице. Поготово је то било агресивно од оних који су рат изазвали, Немачке и Аустроугарске пре свих, објављивана је серија докумената да ли су учестововале у изазивању тог рата. Србија је са закашњењем ушла у то и објавили смо преко 40 књига да докажемо да Србија није учествовала у изазивању великог сукоба. Они који су били незадовољни Версајским споразумом или су извукли дебљи крај и данас скидају одговорност. Србија је била уморна од Балканских ратова и хтела је мир. И сама се трудила да спречи револуционарну омладину из БиХ у атентату који се догодио на Видовдан, 1914. Данас све стране желе да се оправдају.

Српски народ није био поштеђен ниједног великог рата. Да ли и када би наша бурна историја могла да нам дозволи да макар у региону изградимо добре међусобне и међусуседске односе?

То су лепе жеље. Оно што се у међувремену догодило, показало је да нема мира и да није лако доћи до мира јер су последице не само Првог и Другог светског рата, још више продубиле тај јаз. Многи који су довели до злодела и даље истрајавају на тој политици. Не само да је до помирења тешко доћи у блиској будућности тешко је доћи и до добросуседских односа. Моја генерација то неће доживети. Можда хоће нека друга. Све што се догађа показује да скоро неће бити мира и спокојства, да смо на таквом простору који не дозвољава да се живи у миру како бисмо ми то желели.

Колико је култура сећања важна у том процесу? Недавно је Музеј жртава геноцида покренуо иницијативу да обилазак стратишта буде обавезан део школских екскурзија, да ли је то, уз оно што деца уче у школи довољно?

Култура сећања треба да буде негована, али је питање на који начин. Није довољно посећивати стратишта, много тога другог се мора чинити. Морају се оснивати меморијални центри, обележавати дани страдања, уџбеници да буду написани онако како засад нису, бројнији и одговарајући филмови и књижевна дела, све то утиче на културу сећања. Уместо да то радимо, често не радимо ништа или радимо супортоно од онога што би требало радити.

Додатну опасност представља и популарна литература која се ослања на историјске догађаје али и фалсификовање и прекрајање историјских догађаја. Да ли су и историчари делимично криви за тај проблем?

Кад је реч о публицистици она на популаран начин треба да приближи публици објашњења и сазнања. Историчари сносе много већу одоговорност, јер учествују у потезима који нису научни. Историчари су дужни да поштују изворе. Ако то не чине ако не саопштавају, заобилазе, фалсификују, доприносе много више продубљењу проблема. Историчар мора по природи свог посла да буде моралан, ако њиме диригује политика онда историја није наука. Имамо такве историчаре који служе политичким потребама.

(РТС)

 

среда, 9. новембар 2022.

Šta je nama Kosovski zavet?

standard.rs

Šta je nama Kosovski zavet?

Милош Ковић

9-12 minutes


Vidovdanski kult postao je, u Kraljevini SHS, potom i u Kraljevini Jugoslaviji, deo zvanične kulture. To je bio jedan od razloga neprijateljstva s kojim su ga dočekali Hrvati i KPJ

I u dobu modernizma, početkom XX veka, Kosovo i Kosovsko predanje našli su se u središtu srpske kulture i politike. Prve podsticaje novim tumačenjima dala je pesma „Na Gazimestanu" Milana Rakića, konzula Srbije u Prištini i zeta Ljube Kovačevića, objavljena 1907. u elitnom Srpskom književnom glasniku (ponovo štampana u zbirci Nove pesme, u okviru ciklusa „Na Kosovu" 1912). Tu se, pored ostalog, naglašavao „žrtveni sveti izvor", protumačen u patriotskom ključu:

„I danas, kad dođe do poslednjeg boja
Neozaren starog oreola sjajem
Ja ću dati život, otadžbino moja
Znajući šta dajem i zašto ga dajem."

Važan podsticaj bile su i skulpture dalmatinskog vajara Ivana Meštrovića, predviđene da budu deo njegovog monumentalnog „Vidovdanskog hrama". One su prepoznavane kao zvanična, umetnička forma Vidovdanske ideje, oko koje se okupljao jugoslovenski omladinski pokret. Vidovdanska ideja, kako ju je nazvala Isidora Sekulić (1911), ili Vidovdanska etika, kako ju je zvao Miloš Đurić (1914), bila je povratak herojskom i „žrtvenom" u Kosovskom predanju.

Vidovdan, kao dan Kosovske bitke, još od doba pojave Vukovih zbirki stekao je, naime, obnovljenu popularnost. Nova, Vidovdanska ideja, javila se ponajviše među mlađim generacijama, u dobu posle Aneksione krize 1908-1909. i imala je za cilj da srpskoj kulturi, suočenoj sa kolonijalnim ambicijama i ratnim pretnjama Austrougarske, vrati polet i samopouzdanje. Može se reći da je bila srpski odjek vitalizma i herojskog aktivizma, koji su u to vreme propovedali Anri Bergson i Fridrih Niče. Miloš Đurić je „filosofiju Kosova" tumačio kao „filozofiju feniks-ptice, filozofiju Golgote", dok je Isidora Sekulić pisala da bi Vidovdanska ideja trebalo da bude „živa i čila svest sokolova i vojnika i kulturnih radnika koja će od nas načiniti bedeme što ne padaju".

Zavetno nasleđe

Suočena sa rimokatoličkim, austrougarskim iskušenjima, uporedivim samo sa nekadašnjom muslimanskom, turskom najezdom, republikanska nacija otkrivala je svoje pravoslavno, zavetno nasleđe. Da se Vidovdanska ideja uoči 1914. nije svodila samo na patriotski „žrtveni" izvor, „neozaren starog oreola sjajem", potvrdila je i pojava knjige Religija Njegoševa (u časopisu Delo 1910, kao knjiga 1911) mladog teologa Nikolaja Velimirovića, čije su se propovedi slušale i čitale sa napregnutom pažnjom. Kosovsko predanje i Njegoševo delo tu su ponovo protumačeni u izvornom, hrišćanskom, zavetnom ključu. Po mišljenju tadašnjeg pripadnika Mlade Bosne Ive Andrića, Velimirovićeva tumačenja bila su najbliža Njegoševom „hristolikom gledanju na svet". Dimitrije Mitrinović, jedan od mladobosanskih ideologa, koji je oduševljeno pisao o Meštrovićevim skulpturama, docnije će izvršiti značajan uticaj na ideje Nikolaja Velimirovića. Jovan Skerlić, vodeća javna ličnost srpskog i jugoslovenskog pokreta iz doba 1908-1914, sa odobravanjem je pratio ova kretanja među mladim piscima i umetnicima.

U isto vreme, javnost u Srbiji je uznemireno pratila proces sistematskog proterivanja srpskog stanovništva sa Kosova i Metohije. Privilegovani, muslimanski albanski odmetnici i „muhadžiri", izbeglice sa područja koja je Srbija oslobodila 1878, u progonima nad Srbima imali su prećutnu podršku turskih vlasti. Islamizacija ovog graničnog područja Osmanskog carstva prema Srbiji dovela je, u periodu od stvaranja Albanske lige 1878. godine do oslobođenja 1912. do promene entičkih odnosa na Kosovu i Metohiji i, prvi put, do stvaranja albanske većine. „Rat za osvećenje Kosova", kako je nazivan Prvi balkanski rat (1912), biće, prema svedočenjima savremenika, jedan od najpopularnijih ratova koje su Srbi vodili u XIX i XX veku. Oslobođenje Stare Srbije ulilo je srpskoj i jugoslovenskoj ideji neslućen polet i samopouzdanje i utvrdilo vladajuće krugove u Austrougarskoj u nameri da se sa Srbijom konačno razračunaju.

Turci na Kumanovu, ulje na platnu slikara Mihaila Milovanovića, 1913-1914. (Foto: Wikipedia/Vojni muzej u Beogradu/Mihailo Grbić)

Vidovdanski atentat u Sarajevu umnogome se zasnivao na obrascu Miloševog kosovskog tiranoubistva. Gavrilo Princip, Nedeljko Čabrinović i Trifko Grabež videli su u austrougarskim vojnim manevrima i poseti prestolonaslednika Franca Ferdinanda Sarajevu, baš na Vidovdan, namernu, nacionalnu uvredu. U istrazi su izjavljivali da su hteli da izvrše atentat i pre nego što su saznali za datum posete, ali i da su želeli da se žrtvuju za slobodu svog naroda. Čabrinović je čak tvrdio da je, poput oklevetanog Miloša Obilića, ubistvom tiranina hteo da skine ljagu sa svog imena, budući da su njegov otac i on u Sarajevu bili optuživani da su austrijski doušnici. „Sutra je Vidovdan. Sjećaš li se Miloševa zavjeta?" – pisao je Čabrinović jednom prijatelju, uoči 28. juna 1914.

U svim iskušenjima, od Aneksione krize 1908. do kraja Prvog svetskog rata, guslari su, pesmama o Lazaru, Milošu i Karađorđu, ili novim, tek spevanim, o kralju Petru i njegovim vojvodama, hrabrili Srbe na isti način kao što su to činili u Prvom srpskom ustanku, sto godina ranije. Kosovsko predanje nije bilo bez uticaja na odluke koje su donosile srpske vojne i civilne vlasti u Prvom svetskom ratu, posebno one o odbijanju predaje, napuštanju zemlje i povlačenju preko Crne Gore i Albanije (1915). Igrom sudbine, u novembru 1915. cela srpska vojska se, u povlačenju, našla na Kosovu polju. Izvori saopštavaju da su srpske starešine, vojnici i civili bili duboko svesni simbolike ovog događaja i da su se pitali da li će Srbi ponovo, baš na Kosovu polju, izgubiti svoju slobodu. Vojvoda Živojin Mišić bezuspešno je zahtevao da se tu primi odlučujuća bitka sa nadmoćnim neprijateljem. Na Kosovu se odigrao i poslednji, neuspeli pokušaj proboja srpske vojske ka jugu i Saveznicima, poznat kao Kačanički manevar.

Vidovdanski kult

Dok su Srbi prolazili kroz albansko stradanje i krfsku obnovu, saveznici su – da bi ih ohrabrili da se do kraja bore i na Solunskom frontu – svečano obeležavali Vidovdan. Pesnik Gilbert Kit Česterton je, u jednoj brošuri britanskog Komiteta za Dan Kosova, štampanoj u 85.000 primeraka, tvrdio da je Kosovska ideja najbolje izražavala duhovne ciljeve Saveznika u Prvom svetskom ratu. Vidovdanski kult postao je, u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, potom i u Kraljevini Jugoslaviji, deo zvanične kulture. To je bio jedan od razloga neprijateljstva s kojim su ga dočekale hrvatske stranke i Komunistička partija Jugoslavije. I sam Ivan Meštrović, koga je kralj Aleksandar Karađorđević hteo da učini dvorskim umetnikom i čijim je delima ukrašavao prestonicu, prešao je na stranu hrvatskih nacionalista.

Beogradski vojni puč i masovne demonstracije od 27. marta 1941, kojim je odbačeno potpisivanje Trojnog pakta sa fašističkim zemljama, bili su, slično Vidovdanskom atentatu, izraz spremnosti na žrtvu da bi se zaslužilo Carstvo Nebesko. Srpska pravoslavna crkva pružala je uporan otpor potpisivanju Trojnog pakta. Smatra se da su patrijarh Gavrilo Dožić i vladika Nikolaj Velimirović znali za pripreme puča. Neposredno posle prevrata, patrijarh je na radiju održao govor u kome je, pored ostalog, rekao: „Pred našu naciju u ove dane sudba je ponovo postavila pitanje kome će se privoleti carstvu. Jutros u zoru na to pitanje dat je odgovor: privoleli smo se carstvu nebeskom, tj. carstvu Božjem istine i pravde, narodne sloge i slobode."

Sveštenstvo SPC u Gračanici obeležava 610. godišnjicu istorijske Kosovske bitke, 28. jun 1999. (Foto: David Brauchli/Sygma via Getty Images)

Na samom početku ustanka iz 1941, najveća oružana akcija izvedena je na Vidovdan, pod vođstvom sveštenika i nezarobljenih kraljevskih oficira, napadom na ustašku „postrojbu" u Avtovcu kod Gacka, u istočnoj Hercegovini. Prve odmetnute Hercegovce, iz obližnjeg sela Kazanci, vodio je njihov sveštenik Radojica Perišić. Zakletva pred veliki napad na Nemce u Loznici, kojim su, pored ostalih, komandovali iguman Georgije Bojić i sveštenik Vlada Zečević, u avgustu 1941, položena je u manastiru Tronoši, središtu Kosovskog zaveta i, posebno, kulta Jug Bogdana i braće Jugovića.

Junaštvo je, međutim, oduvek imalo svoju cenu, koja nije plaćana samo ljudskim žrtvama. Svete mošti kneza Lazara, cara Uroša i Stevana Štiljanovića spasavane su od hrvatskih ustaša, bez ikakvog epskog sjaja, uz pomoć nemačkih nacista; one su 1942. godine iz Srema prenesene u okupirani Beograd. Na Kosovu i Metohiji, koje su pripale fašističkoj Velikoj Albaniji, obnovljeni su sistematski progoni srpskog stanovništva. KPJ će, i posle 1945, osuđivati „velikosrpsku" „Vidovdansku ideju" Karađorđevića.

Partizanska vojska se, međutim, svojim većinskim delom, sastojala od Srba, regrutovanih, pored ostalog, i uz pomoć epskog, junačkog, guslarskog shvatanja Kosovskog predanja. Književni kritičar Zoran Mišić će, u tekstu „Šta je to kosovsko opredeljenje" (1963), uočiti sličnost parola sa demonstracija 27. marta 1941, sa „Bolje je nama u podvigu smrt, negoli sa stidom život" i drugim iskazima iz Slova o knezu Lazaru Danila III. To je, po njegovom mišljenju, bila suština Kosovskog opredeljenja: „izbor onog najtežeg, najpogubnijeg puta, koji je jedini pravi put"; „odreći se svega što je varljiva dobit i lakoma slava, napustiti ono što je dostižno za ljubav nedostižnog, ushteti njegoševski da bude ono što biti ne može". U potonjem, socijalističkom vremenu, ceo niz srpskih pisaca pronalaziće nadahnuće u Kosovskom predanju…

Odlomak iz predavanja „Kosovski zavet u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti srpskog naroda" održanog u Matici srpskoj.

Izvor Večernje novosti

Naslovna fotografija: Armend Nimani/Stringer/AFP/Getty Images

BONUS VIDEO:

 

уторак, 8. новембар 2022.

Ustaški režim i politika terora u NDH, 1941-1945.

Ustaški režim i politika terora u NDH, 1941-1945.

Objavljeno: 08.11.2022, 08:03h

Poglavlje iz knjige The Routledge Handbook of Balkan and Southeast European History, eds. John R. Lampe and Ulf Brunnbauer (London and New York: Routledge, 2021), p. 383-400. 

Autor: Rori Jomans

Nezavisna Država Hrvatska. koju je 10. aprila 1941. godine osnovao fašistički Ustaški hrvatski oslobodilački pokret ( Ustaški pokret), uglavnom je poznata po dve stvari: brutalnoj i krvavoj prirodi  vladavine i kampanji genocida koju je vodila protiv manjina, prvenstveno autohtonog srpskog stanovništva, kao i Jevreja i Roma. Rasna politika i rešavanje srpskog i jevrejskog pitanja bili su u središtu državnog života i gotovo svaki aspekt nacionalnog života, uključujući kulturnu politiku, društveni sistem i ekonomiju, bio je ili upućen ili usmeren ka njihovom rešavanju. Ustaški vrh, državni planeri i većina partijskih teoretičara smatrali su da se održiva hrvatska država može ostvariti samo iskorenjivanjem Srba. Paradoksalno, međutim, kampanje masovnog ubijanja, deportacije, prisilne asimilacije i zatvaranja u koncentracione logore umnogome su doprinele nestabilnosti i konačnom uništenju države. Spontana oružana pobuna među Srbima kao reakcija na genocid činila je srž partizanskog ustanka protiv nove države u kojoj je učestvovao i sve veći broj Hrvata, što je bi dovelo do zbacivanja ustaštva i propasti ustaške države.

NASTAVAK:   https://www.pcnen.com/portal/2022/11/08/ustaski-rezim-i-politika-terora-u-ndh-1941-1945/

субота, 5. новембар 2022.

Rakić: Srbi se povlače iz kosovskih institucija uključujući i one na severu

Rakić:  Srbi se povlače iz kosovskih institucija uključujući i one na severu

 


Politički i institucionalni predstavnici srpskog naroda sa sevara Kosova napuštaju sve kosovske institucije Skupštinu, vladu i četiri opštine na severu, uključujući i organe pravosudja i policije na severu Kosova, rekao je danas predsednik Srske liste Goran Rakić, posle sastanka u Zvečanu.

"Ove odluke o napuštanju i suspenziji u institucijama ostaju na snazi sve dok Piština ne počne da poštuje sporazume dogovorene u Briselu, što konketno znači dok ne povuče odluku o preregistraciji tablica, dok ne formira Zajednicu srpskih opština", rekao je Rakić.

Rakić je kazao da Srbi sa Kosova i Metohije ne prete nikome već da se trude da sačuvaju mir i pravo na "dostojanstven ostanak i opstanak na svojim ognjištima".

"Tražimo od Prištine da poštuje sve sporazume iz dijaloga koje je garantovala i sama Evropska unija (EU)", rekao je Rakić i javno podneo ostavku na mesto ministra u Vladi Kosova.

Ostavke su podneli i poslanici Srpske liste u Skupštini Kosova, dok su uz poruku "dosta je bilo", srpski pripadnici Kosovske policije simbolično skinuli uniforme navodeći da napuštaju službu.

Sudija Apelacionog suda Nikola Kabašić podneo je ostavku u ima sudija, administrativnih radnika i tužioca osnovnog suda u Mitrovici.

Gradonačelnik opštine Zvečan Dragiša Milović dao je ostavku u ime gradonačelnika i odbornika četiri opštine na Severu.
Kako je javio Kossev, odmah nakon što su Srbi sa Severa izašli iz kosovskih institucija u Zvečanu su na bandere počele da se lepe srpske zastave uz natpis "Ovo je Srbija", sve je više zastava i na trafikama, okačenih iznad ulica.

Ista situacija je i u severnom delu Mitrovice gde se zastave dele prolaznicima u gradu.


View article...

петак, 4. новембар 2022.

Мекгрегор: Америка и њени савезници неће добро проћи ако се у Украјини сударе са Русијом

iskra.co

Мекгрегор: Америка и њени савезници неће добро проћи ако се у Украјини сударе са Русијом

2-3 minutes


Мекгрегор: Америка и њени савезници неће добро проћи ако се у Украјини сударе са Русијом

03.11.2022. - 17:13

 

Даглас Мекгрегор

СЈЕДИЊЕНЕ Државе и њихови савезници – мешајући се у ситуацију у Украјини – не би требало да потцењују војну моћ Русије, оценио је бивши саветник шефа Пентагона пуковник Даглас Мекгрегор.

Он је у чланку написаном за The American Conservative поводом вести да Бела кућа разматра могућност да у Украјини против Русије употреби снаге НАТО предвођене САД упозорио:

„Таква коалиција неће бити у стању да сконцентрише неопходна војна средства за остваривање супериорности над руском војском. Мало је вероватно да ће традиционално америчко оружје моћи да победи војну моћ Русије. А недостатак конкретних циљева довешће у питање способност НАТО-а да порази руске снаге.

-Важно је имати на уму, додао је Мекгрегор, да Москва има потпуну моћ над целом својом оружаном силом, да руски војници знају за шта се боре, а да амерички генерали не могу да очекују такву лојалност од својих савезника".

Амерички пуковник отворено сумња да ће чланице НАТО – у случају судара са Русијом -моћи да оставе по страни своје националне интересе.

Мекгрегорова завршна процена је да ће цена неуспеха западних мултинационалних снага НАТО у Украјини бити веома висока:

„Председник Џо Бајден и његови генерали треба да схвате колико ће војни неуспех бити штетан за америчко друштво након неуспеха Сједињених Држава у Ираку и Авганистану. Амерички војни морал је на ниском нивоу. Регрутовање у оружане снаге теже је него икад, а амерички економски изгледи су још мрачнији".

fakti.org

 

четвртак, 3. новембар 2022.

Вјачеслав Володин: Од 2014. Украјина изгубила 53,7 одсто становништва и постала америчка колонија

nspm.rs

: Вјачеслав Володин: Од 2014. Украјина изгубила 53,7 одсто становништва и постала америчка колонија, чији су грађани потрошни материјал за Вашингтон и Брисел

:

2 minutes


четвртак, 03. новембар 2022.

четвртак, 03. новембар 2022.

После државног удара 2014. Украјина је изгубила суверенитет. Постала је колонија САД - саопштио је Вјачеслав Володин, председник руске Државне думе, на свом Телеграм каналу.

"Земља је опљачкана, индустријски потенцијал изгубљен, корупција је свеопшта. Не води се рачуна о интересима народа. За то време из Украјине је побегло више од 10,5 милиона људи", казао је Володин.

Још 11,2 милиона становника Крима, Севастопоља, Доњецке и Луганске Народне Републике, као и Запорошке и Херсонске области су се определили да буду са Русијом.

"Од 2014. Украјина је изгубила 53,7 одсто становништва. Њени грађани су потрошни материјал за Вашингтон и Брисел: рат до последњег Украјинца сваког дана односи стотине живота. Кијевски режим води Украјину ка њеном потпуном нестанку", закључио је председник руске Државне думе. 

(Срби за Русе) 

Google +0  0  0 Blogger0

 

среда, 2. новембар 2022.

Џон Болтон ексклузивно за Политику: Русија и Украјина су упозорење за Косово

politika.rs

Џон Болтон ексклузивно за Политику: Русија и Украјина су упозорење за Косово

Бранко Микашиновић

5-6 minutes


Специјално за „Политику" - Вашингтон – „Не верујем да сада постоји велика шанса да би Русија користила нуклеарно оружје. Путин блефира. То би могло да се деси само у екстремним ситуацијама, ако би, на пример, дошло до колапса руских снага или ако би руска влада била угрожена. Али, то је политичка ситуација, а Путину не прети таква опасност", каже у разговору за „Политику" Џон Болтон, саветник за националну безбедност бившег америчког председника Доналда Трампа.

У Европи влада велика забринутост поводом могућности да конфликт у Украјини ескалира, да се употреби „прљава бомба"

Не верујем да постоје било какви докази да Украјина има техничку способност да направи „прљаву бомбу". Сви се надамо да Русија неће користити такво оружје, јер мислим да историја не би опростила ономе ко би користио такво или нуклеарно оружје и да би последице за човечанство биле несагледиве. Оно што би требало да урадимо јесте да окончамо руску агресију и рат и дозволимо народу Украјине да обнови своју земљу.

Какве би могле да буду последице рата у Украјини за балкански регион, посебно Србију?

Агресија Русије, ничим неизазвана, проузроковала је негативна реаговања широм Европе, посебно у погледу безбедности, економије и енергетике. Што се тиче балканских земаља, у светлу долазеће зиме, оне ће имати сличне проблеме као и остатак Европе, али у израженијем виду. Дакле, поставља се питање како ће те земље обезбедити нафту и природни гас и како решити економске изазове, што ће утицати на стабилност тих земаља

Шта мислите о садашњим односима Србија-Косово и какве су шансе за постизање споразума?

Тренутно не видим на помолу нека решења, као што је то био случај раније. Кад сам био саветник за националну безбедност у администрацији председника Трампа имао сам извесног учешћа у решавању тог питања. Постојали су људи који су настојали да ураде шта се могло да би се постигао споразум. Ако би Србија и Косово могли да се договоре, упркос свим интерним тешкоћама, и да оправдају такав споразум, мислим да у том случају спољни фактори не би требало да се мешају и да кажу да неко решење није прихватљиво њима, јер би то могло да има последице негде другде. Не може се постићи стабилност уколико обе стране нису спремне да постигну споразум, што раније није искоришћено. У том смислу руска инвазија Украјине показује шта може да се деси на европском континенту ако се не реше спорна питања. Стога би лидери Србије и Косова требало да се још више концентришу на изналажење решења.

Пошто Србија не жели да призна независност Косова да ли се разматрају неки нови оквир или формуле, који би задовољили обе стране?

Начин на који би могло да се приђе овом питању, посебно у погледу граница, јесте да ниједна страна не би требало да прихвати оно што не жели, сем да потврди да је реч о дефакто границама и да су спремне да то прихвате. Могућност постизања споразума је можда постојала пре три, четири године. Сада је таква опција немогућа. Међутим, узмимо као пример дугогодишње разлике у гледишту поводом имена Северна Македонија, које су биле током времена решене. Ако се преговори препусте ангажованим странама то би дало резултате, јер се у супротном спутава улазак тих земаља у Европску унију и НАТО. Ради заштите својих грађана и стварања бољих економских услова, треба радити на узајамној регионалној безбедности и унапређењу економије.

Постоје напетости између Републике Српске и централне управе у Сарајеву, како ви гледате на такву ситуацију?

Мислим да су у оригиналном Дејтонским споразуму постојали извесни недостаци, али се сматрало да ће се то током времена некако решити. Међутим, то се очигледно није догодило. Постоји могућност да се поново размотри тај споразум, ако желите да БиХ опстане у садашњим границама. Уколико би високи представник наметнуо уставне промене, за које он мисли да су у најбољем интересу свих страна у Босни, мислим да је то лош начин да се тако настави. Не видим како би неко ко долази са стране имао боље решење од људи те земље. Свакако да нема лаких решења, јер да је тако она би била пронађена пре много година. Али, то не значи да не треба повећати настојања да те земље живе добросуседски јер је алтернатива бити заглављен у прошлости.

Ко је Болтон

Џон Болтон је био амбасадор САД у Уједињеним нацијама и саветник за националну безбедност Доналда Трампа. Дипломирао је на универзитету Јејл и бавио се адвокатуром пре него што је ушао у политику. Објавио је књигу „Просторија у којој се то догодило", која се сматра најзначајнијом књигом која се бави животом и активности у Белој кући у време председника Трампа.


View article...

Enclosures:

160z120_Bolton-dzon-epa-efe-nn.jpg (8 KB)
https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2022_11//160z120_Bolton-dzon-epa-efe-nn.jpg