standard.rs
SAD protiv Donalda Dž. Trampa
Драган Бисенић
17–21 minutes
Dok ga provlače po sudovima, Tramp sa njegovim timom sprema program koji će omogućiti otpuštanje desetina hiljada državnih službenika SAD. Program je nazvan „Schedulle F"
Bivši američki predsednik Donald Tramp ne samo da je najveći optuženik među američkim predsednicima, nego je i jedinstveni zaverenik, posebna vrsta američkog Dragutina Dimitrijevića Apisa koji se spremao da likvidira američku demokratiju. U poslednjoj krivičnoj tužbi on je optužen po četiri tačke zbog odbijanja da prihvati – i pokušaja da poništi – rezultate predsedničkih izbora 2020.
Bez obzira na sve to, Tramp je sigurni republikanski kandidat na sledećim predsedničkim izborima – a možda i pobednik na njima kako pokazuju kredibilna, iako relativno preuranjena, istraživanja javnog mnjenja. Sam Tramp se tako i ponaša. On i njegov tim, uz nekoliko snažnih centara koji su u službi njegove kampanje, kreiraju program za radikalnu promenu odnosa i isušivanje „duboke države" tako što će da omoguće otpuštanje na desetina hiljada državnih službenika. Program je već nazvan „Schedulle F". Zbog toga, osim „zaverenikom" Trampa nazivaju i „pučistom", a nekoliko tačaka optužnica odnosi se i na „špijuniranje".
Sve u svemu, Tramp se suočava s najtežim optužbama s kojima može da se suoči jedan bivši predsednik, a sve se svode na to da je radio protiv svoje, a u interesu neke druge zemlje. U nekim vremenima i nekim zemljama zbog ovoga obavezno je letela glava. Ni u ovoj prilici to nije isključeno, samo je pitanje čija glava će da „odleti": Trampova ili Bajdenova?
Predizborna platforma
Pored širokih potresa u administraciji, Tramp najavljuje i oštre zaokrete u spoljnoj politici, za slučaj da se vrati u Belu kuću. Najvažnija izmena je najava prestanka finansiranja rata u Ukrajini. „Nije u našem interesu da pomažemo taj konflikt", saopštavaju Trampovi saradnici. „Nije u našem interesu da branimo granicu Ukrajine s Rusijom. U našem interesu je da branimo američku južnu granicu".
Kćerka Ivanka i zet Džared Kušner više nisu uključeni u Trampovu političku operaciju. Bivši potpredsednik Majk Pens je, međutim, u potpuno drugoj kategoriji: sada je označen kao neprijatelj. U eventualnom drugom mandatu, Trampov tim će izgledati sasvim drugačije nego onaj iz 2017. On je rekao da u njemu želi, pre svega, „hrabre ljude".
Ričard Grenel i Donald Tramp u Ovalnom kabinetu u Beloj kući (Foto: Tviter)
U toj grupi upadljiv je uspon Ričarda Grenela. Ljudi bliski bivšem predsedniku rekli su američkim medijima da Grenel ima najveće šanse da bude nominovan za Trampovog državnog sekretara. Naime, Grenel je bio jedan od Trampovih pouzdanih i bliskih saradnika na kraju njegovog prvog mandata. Kao vršilac dužnosti direktora nacionalne obaveštajne službe skinuo je tajnost sa mnogih materijala u vezi sa istragom povezanosti Trampa i Rusije.
Ali, da bi sve to došlo na dnevni red, biće potrebno da se prebrode nove i stare pravne prepreke. U poslednjoj optužnici na 45 stranica – „Sjedinjene Američke Države protiv Donalda Dž. Trampa" – navodi se da su zavere bivšeg predsednika „izgrađene na široko rasprostranjenom nepoverenju koje je okrivljeni stvarao kroz sveprisutne i destabilizujuće laži o izbornoj prevari".
Optužbe protiv Trampa
Evo svih krivičnih optužbi sa kojima se suočava Tramp – koji je prvi bivši predsednik optužen za krivična dela… prvi bivši predsednik koji je optužen dva puta… i prvi bivši predsednik koji je optužen tri puta…
Prvi slučaj za koji je Tramp optužen kod okružnog tužioca Menhetna tiče se 34 krivična dela falsifikovanja poslovne dokumentacije.
Zatim, tu je slučaj poverljivih dosijea Ministarstva pravde (37 tačaka krivičnih dela), među kojima su:
- 31 tačka po Zakonu o špijunaži za „namerno zadržavanje" poverljivih dokumenata.
- Zavera za ometanje pravde.
- Zadržavanje dokumenta ili zapisa.
- Koruptivno prikrivanje dokumenta ili zapisa.
- Skrivanje dokumenta u saveznoj istrazi.
- Šema za prikrivanje.
- Lažne izjave i predstavljanja.
Bivši predsednik Donald Tramp među svojim advokatima u sudnici u Njujorku, 4. april 2023. (Foto: Curtis Means/AP via Pool)
U revidiranoj optužnici prošle nedelje dodate su nove optužbe, čime se slučaj popeo na 40 tačaka:
- Pokušaj da izmeni, uništi ili prikrije dokaze.
- Navođenje nekog drugog na to.
- Tačka po Zakonu o špijunaži u vezi sa poverljivim dokumentom koji je navodno pokazao posetiocima u svom klubu u Bedminsteru, Nju Džersi.
Poslednja optužba protiv Trampa, proizašla iz upada njegovih simpatizera na Kapitol, 6. januara 2021, sadrži četiri tačke, od kojih se tri tačke odnose na „zaveru":
- Zavera za prevaru Sjedinjenih Država.
- Zavera radi ometanja službenog postupka.
- Ometanje i pokušaj ometanja službenog postupka.
- Zavera protiv „prava da se glasa i da se nečiji glas računa", po zakonu o građanskim pravima koji se nekada koristio za krivično gonjenje članova Kju kluks klana.
Na sve ovo, Tramp je na svojoj društvenoj mreži „Truth Social" napisao sledeće: „Hvala svima! Nikada ranije nisam imao ovoliku podršku oko nečega. Ova optužnica protiv bivšeg (veoma uspešnog) predsednika i vodećeg predsedničkog kandidata u Republikanskoj stranci za opšte izbore 2024. godine, probudila je svet kada je reč o korupciji, skandalu i neuspehu u SAD u poslednje tri godine."
Diskreditacije
Vol strit džornal objavio je pre dva dana analizu potrošnje glavnog Trampovog fonda za kampanju „Save America". Prema njoj se vidi da poslednjih godina skoro sva sredstva za kampanju idu advokatima. List zaključuje da je upravo zbog toga protiv Trampa i otvoreno toliko različitih slučajeva, sa ili bez razloga – da se iscrpu njegova sredstva uoči početka predizborne kampanje.
Bajdenov tim je odlučio da zauzme stav kao da sam Džo Bajden nema ništa sa ovim optužnicama, iako je aktuelni američki predsednik u brojnim prilikama oštro kritikovao Trampa i tražio sudske procese protiv njega. Sada je pred vratima izborne kampanje, pa su Bajdenovi savetnici utvrdili da su rizici komentarisanja sudskog procesa protiv Trampa veći od mogućih koristi, verujući da bi afirmisanje Trampove optužnice radi političke dobiti u ovom trenutku samo podstaklo napore republikanaca da optužnice proglase politički motivisanim, a ne rezultatom delovanja nezavisnog sudstva.
Predsednik SAD Džo Bajden razgovara sa novinarima na južnom travnjaku Bele kuće u Vašingtonu, 17. februar 2022. (Foto: AP Photo/Patrick Semansky)
Sve to, međutim, tako izgleda u ovom trenutku. Stvari mogu da se promene iz korena kada počne očekivana procedura impičmenta u Predstavničkom domu koja će imati za cilj da diskredituje Bajdena kao predsednika i predsedničkog kandidata.
„Rusijagejt"
S druge strane, u novoj optužnici protiv Trampa na 45 stranica navodi se da je bivši američki predsednik organizovao zaveru da „naruši, opstruiše i porazi" pokušaje vlade da prebroji i overi glasove, te da je „ometao proceduru u Kongresu od 6. januara, na kojoj se prebrojavaju prikupljeni rezultati izbora".
Glavna tačka optužbi protiv Trampa je da je on svesno propagirao lažne tvrdnje o „ukradenim" izborima. U optužnici se pominje šest saučesnika koji su mu pomogli u pokušaju poništacanja izbora. Oni su, navodno, vršili pritisak na lokalne zvaničnike da „pronađu glasove", pozivali Ministarstvo pravde da pokrene istrage o nepostojećoj izbornoj prevari i nameravali da obesprave milione birača pokušavajući u sedam država da lažno potvrde rezultate u Trampovu korist.
U optužnici se dalje tvrdi da sve ovo predstavlja „zločinačku šemu". Ali, da li Trampove tvrdnje o izbornoj krađi prelaze granicu kriminalnog ponašanja, zavisiće od dokazivanja zločinačke namere Trampa i njegovih saučesnika.
Njegova odbrana će verovatno biti jednostavna: da je iskreno verovao u tvrdnje o izbornoj prevari koje su kružile u to vreme. On takođe svoju odbranu može zasnovati na pravu na slobodu govora – čak se i u optužnici priznaje da Tramp, kao i svaki Amerikanac, može da se pozove na Prvi amandman koji garantuje da svako ima pravo da kaže šta god hoće o ishodu izbora, čak i ako su njegovi stavovi zasnovani na lažima.
Potpredsednik Džo Bajden i državna sekretarka Hilari Klinton prisustvuju događaju na Kapitol Hilu u Vašingtonu, decembar 2016. (Foto: Michael Reynolds/EPA-EFE)
Veći problem i sa optužnicom i raspravom oko nje je, naime, uloga politike i dvostrukih standarda. Prvo, Tramp sigurno nije prvi političar koji je lagao o mešanju u izbore. Podsetimo se samo takozvanog skandala „Rusijagejt": nakon što je izgubila na predsedničkim izborima 2016. godine, Hilari Klinton i njene pristalice tvrdili su da se Rusija umešala u američke izbore kako bi obezbedila predsedničku funkciju Trampu.
Demokrate u Predstavničkom domu potom su angažovale specijalnog savetnika Roberta Milera da istraži te tvrdnje. Ipak, kada je Miler podneo svoj izveštaj 2019. godine, zaključak je bio da dokazi „nisu utvrdili da su članovi Trampove kampanje bili u zaveri ili u koordinaciji sa ruskom vladom". Drugim rečima, Klinton i drugi su propagirali lažnu priču o Trampu koji svoju pobedu na izborima treba da zahvali ruskoj državi.
Zanimljivo je i to da je Tramp pre godinu dana pokrenuo tužbu protiv Klintonove, optužujući je za širenje laži o izborima 2016. Dokumentacija podneta u tom slučaju zvuči kao najnovija optužnica protiv njega. Tvrdi se da su se „optuženi zlonamerno urotili da istkaju lažnu priču da je njihov republikanski protivnik Donald Dž. Tramp bio u dosluhu sa stranom neprijateljskom zemljom".
Ipak, iz nekog razloga, smatra se da su samo Trampove izborne laži dovoljno „prožimajuće i destabilizujuće" da „stvore intenzivnu nacionalnu atmosferu nepoverenja i besa, i naruše poverenje javnosti u sprovođenje izbora", kako se navodi u optužnici protiv bivšeg američkog predsednika.
Predizborni tajming
Tajming za novu Trampovu optužnicu je takođe značajan. Naime, Tramp je u pravu kada smatra da je sumnjivo što su tužioci čekali više od dve godine da podignu optužnicu, a sada specijalni advokat Džek Smit traži „brzo suđenje". To znači da bi se suđenje moglo završiti tokom predsedničke kampanje.
Ovo nije jedino suđenje sa kojim se Tramp suočava uoči izborne 2024. godine. U martu sledeće godine suočiće se sa suđenjem u Njujorku zbog navoda da je prikrio isplate porno zvezdi Stormi Danijels, da bi se zatim u maju suočio sa suđenjem zbog navodnog skrivanja dokumenata od Ministarstva pravde. Posmatrači i pravni eksperti u ovim slučajevima upozoravaju da je pravna osnova ovih optužnica – posebno njujorške, i ove najnovije – u najmanju ruku slaba i da se ne mora biti Trampov pristalica da bi se videlo koliko je sve pravno i politički upitno.
Snimak Donalda Trampa prikazan tokom otvorene sednice Predstavničkog doma istrage o napadu 6. januara 2021. u Vašingtonu, 13. oktobar 2022. (Foto: Alex Wong/Pool via AP photo)
Jasno je da je pravosudni sistem duboko upleten u predizborni proces, i to na identičan način zbog kojih su SAD u celom nizu država u svetu odbijali da priznaju i prihvate legitimnost izbora. Ni SAD ne mogu da se pretvaraju da je Tramp isti kao bilo koji drugi optuženi. On je pretpostavljeni republikanski kandidat za sledeće predsedničke izbore i uticaće na njih, bez obzira da li pozitivno ili negativno po njega samog. Politička mudrost bi možda ranije već sugerisala da bi kandidatura bivšeg predsednika za drugi mandat u Beloj kući bila ništa drugo do pusti san. Stvari, međutim, danas stoje sasvim drugačije.
Rezultati istraživanja
Tramp ne samo da je u istorijski jakoj poziciji da dobije republikansku nominaciju, već je u boljoj poziciji da pobedi na opštim izborima nego što je to bio u bilo kom trenutku tokom izbornog ciklusa 2020. i skoro u bilo kom trenutku tokom ciklusa 2016.
Tramp dobija više od 50 odsto podrške u nacionalnim istraživanjima o primarnim izborima, odnosno više nego svi njegovi konkurenti zajedno. Njegov najbliži konkurent, guverner Floride Ron de Santis, pao je ispod 20 odsto na nacionalnom nivou. Nijedan drugi kandidat nije iznad 10 odsto.
Uprkos tome što se većina Amerikanaca slaže da su Trampove dve optužnice do sada bile opravdane, on ostaje u konkurenciji za potencijalni revanš sa predsednikom Bajdenom. Poslednja anketa pokazala je da su Bajden i Tramp izjednačeni u procentima podrške američkih glasača, sa oko 43 odsto podrške.
I druga istraživanja pokazuju da je Tramp ili izjednačen ili ispred Bajdena po popularnosti. Ej-Bi-Si njuz i Vašington post objavili su tri istraživanja o nadmetanju dvojice kandidata, a Tramp je u svakom bio ispred konkurenta – iako unutar granice greške. Ni u jednom sličnom nacionalnom ispitivanju tokom čitave kampanje 2020. godine Tramp nikada nije vodio ispred svog konkurenta.
Zastava Trampovih pristalica sa natpisom „Tramp ili smrt" ispred Trampove zgrade na Menhetnu (Foto: Michael M. Santiago/Getty Images North America)
Uzimajući sve to u obzir, američki predsednički izbori 2024. će se verovatno svesti na nekoliko „swing" država. Ogroman znak upozorenja za Demokrate bila je anketa sprovedena krajem juna u Pensilvaniji, ključnoj državi u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa. Pensilvanija je 2016. jedva glasala za Trampa, a 2020. za Bajdena. Tramp je u poslednjem istraživanju u ovoj saveznoj državi bio bolji od Bajdena za jedan procentni poen. To jeste rezultat unutar granice greške, ali je za bivšeg predsednika ipak izvanredan uspeh, koji ukazuje da je šansa da Tramp bude predsednik SAD za manje od dve godine vrlo realna.
Trampov tim se tako i ponaša. Oni sada ne žele da ponove greške iz prethodnog mandata, kada nisu znali koga da imenuju na funkcije u administraciji, niti su mogli da očekuju lojalnost od svojih kandidata. Sada se u Trampovom timu pojavljuje novi tip lojalnosti koji je promenio strukturu osoba iz najbližeg kruga s kojima je redovno u kontaktu.
„Projekat 2025"
Stiven Čeung, portparol Trampove kampanje, naveo je u saopštenju da je bivši predsednik „izložio smelu i transparentnu agendu za svoj drugi mandat, nešto što nijedan drugi kandidat nije uradio", i dodao: „Glasači će tačno znati kako će predsednik Tramp ojačati ekonomiju, smanjiti inflaciju, obezbediti granicu, zaštititi zajednice i jednom zauvek iskoreniti duboku državu koja deluje protiv Amerikanaca."
Dve pokretačke snage napora da se preoblikuje izvršna vlast u Americi jesu Trampova kampanja i dobro finansirana mreža konzervativnih grupa, u kojima su brojni bivši visoki zvaničnici Trampove administracije, a koji bi najverovatnije igrali ključnu ulogu i u njegovom drugom mandatu.
Svi oni su uključeni u „Projekat 2025", operaciju vrednu 22 miliona dolara, koja priprema politiku, liste osoblja i planove tranzicije koje će preporučiti svakom Republikancu koji bi mogao da pobedi na izborima 2024. godine. Ovaj projekat tranzicije, čije su razmere bez presedana u konzervativnoj politici, vodi Fondacija „Heritidž", trust mozgova koji je oblikovao osoblje i politiku republikanskih administracija od Reganovog predsednikovanja naovamo.
Sedište „Heritidž" fondacije u Vašingtonu (Foto: heritage.org)
Akcije „Heritidža" su u skladu sa planovima za proširenje predsedničke moći izloženim na veb stranici Trampove kampanje, a koje su prvenstveno izradila dva Trampova savetnika, Vinsent Hejli i Ros Vortington, uz doprinose drugih, uključujući Stivena Milera, arhitektu Trampove oštre imigracione politike.
Isušivanje duboke države
Ovaj program ima duboke korene u višedecenijskim naporima konzervativnih krugova da potkopaju ono što se podrazumeva pod državnom administracijom – niz agencija zaduženih za brojne i različite oblasti života i politike, ali koje su van nadležnosti predsednika. Pravna osnova ovog programa je verzija tzv. unitarne teorije izvršne vlasti. Ova pravna teorija odbacuje ideju da se vlada sastoji od tri odvojena ogranka sa preklapajućim ovlašćenjima koji se međusobno kontrolišu.
Umesto toga, pristalice ove teorije tvrde da član 2 Ustava daje predsedniku potpunu kontrolu nad izvršnom vlašću, tako da Kongres ne može da ovlasti šefove agencija da donose odluke ili ograniče mogućnost predsednika da ih otpusti. Pravnici Reganove administracije razvili su ovu teoriju dok su nastojali da unaprede deregulacionu agendu.
„Postojanje nezavisnih saveznih agencija ili federalnih službenika koji ne odgovaraju predsedniku narušavaju same temelje naše demokratske republike", rekao je Kevin D. Roberts, predsednik „Heritidž" fondacije, dodajući da su saradnici „Projekta 2025" snažno opredeljeni za „razgradnju ove odmetničke administrativne države".
Predsednik Fondacije „Heritidž" Kevin D. Roberts (Foto: Heritage Foundation)
Na početku Trampovog predsedavanja 2017, njegov glavni strateg Stiven K. Benon obećao je „razbijanje administrativne države". Ali, kada je Tramp postavio svoje ljude na ključne položaje, oni su mu na kraju rekli da su njegove ideje neizvodljive ili nezakonite. U poslednjoj godini svog predsedničkog mandata Tramp je saopštio da mu je dosta da ga podređeni sputavaju.
U američkoj administraciji radi oko dva miliona ljudi. Veliki broj njih nalazi se u tajnim aparatima i tajnim službama. Rat protiv državne birokratije je rat i protiv njih. Te strukture decenijama su zaštićene od uticaja promena političke vlasti. Neko ne može da bude otpušten samo zato što se promenio predsednik ili zato što to predsednik hoće. Zbog toga je ovaj Trampov program, iako ambiciozan, na ivici izvodljivosti. Pokušavali su to i drugi pre njega, ali nisu uspeli.
Ono gde Tramp može da uspe, jeste izbor svojih saradnika. Najvažnija lekcija koju je izvukao iz svog prvog mandata odnosi se na to koga zapošljava i koga sluša. Zato je smanjio krug svojih savetnika i uklonio skoro sve bivše pomoćnike koji su odbili da prihvate njegov stav da su izbori 2020. ukradeni. Značajnu količinu vremena sada provodi razgovarajući sa liderima pokreta „Stop the Steal", uključujući advokata Borisa Epštajna i proizvođača jastuka Majka Lindela, koji je potrošio najmanje 25 miliona dolara sopstvenog novca negirajući izborne rezultate 2020.
Spekulacije o budućnosti ovih istaknutih MAGA ličnosti samo ilustruju pripreme za 2025. i očekivani novi Trampov mandat.
Izvor RTS OKO
Naslovna fotografija: Peter Foley/EPA-EFE
BONUS VIDEO:
