iskra.co

ДРАГАН ДОБРАШИНОВИЋ: Кристофер

~4 minutes

---

ДРАГАН ДОБРАШИНОВИЋ: Кристофер

30.11.2023. - 10:01

фото: intermagazin.rs

Донедавно сам мислио да Кристофера треба протерати. Био сам глуп, признајем. Сада, када сам паметнији, мислим потпуно другачије. Њега треба неговати. Чувати. Утопљавати. Покривати кад задрема, да се не прехлади.

За оне који не разумеју, покушаћу да објасним. Кристофер је типичан представник своје врсте. Били су господари космоса, природе и друштва. Онда су посустали, али нисту одустали. Без обзира што су други устали. И без обзира што више никога нису могли да победе. Али су и даље могли да озледе. И да перверзно уживају у сопственој моћи да направе зло.

Такав је наш Кристофер. Баш онакав каквим су га направили они којима служи. Да ли је то дубока држава са плитком памећу или нека друга скаламерија, потпуно је небитно. Битно је да се код нас осећа као код куће. Мада, код таквих типова је то сасвим природно. Не само да се свуда осећају као код куће, већ сматрају најнормалнијим да у свачијој кући буду домаћини. Такав им кодекс.

И зато се Кристофер, разбашкарен и разбарушен, свако мало оглашава. И објашњава. Ко смо, шта смо, какви смо, какви треба да будемо, где нам је место, с ким да се дружимо, коме да служимо, кога обавезно да се клонимо. Јер, с ким си такав си. Лоше друштво квари. А Кристофер би да нас поправи.

И ево, опет је мало мајсторисао на нама. С Русијим, никако. Неодрживо је. Направила, каже, хаос у пола света, изазвала огромне проблеме свима, заоштрила изборе и свима јасно ставила до знања шта треба да раде. Fucking Russia.

Сад, што у ту половину света не спада цела Јужна Америка, цела Африка, цела Азија минус Јапан и Јужна Кореја, мада и они, као и понеки у Европи, намигују и тамо и овамо, дакле, 90% човечанства, то ником ништа. Остаје оних 10% који су пола света, а да није наопаке Русије већ би били цео. А и више. Дакле, све је јасно. Србија с Русијом мора да прекине, тако рек'о Кристофер. А сви знају – Vox Kristofer, Vox Dei. Нормално.

Ето. А ако неко још увек није разумео због чега Кристофера не треба протерати него неговати, још један, последњи покушај. Ко би нас, овако заблуделе, заборавне и слуђене, свакодневно подсећао ко су и какви су наши непријатељи који су то – наши непријатељи – по сопственом избору проистеклом из доминантне црте њиховог политичког карактера и суштине нашег националног бића оличеном у немирењу са злом и непристајању на понижење? Ко би нас, да није Кристофера и онога што он јесте, сваким даном подсећао на то ко су они а ко ми? Ко би нас, да Кристофер оде, подсећао да више вреди живети један дан као Србин него сто година као Кристофер?

Јер ако он оде, доћи ће, нешто ми говори, неко тактичнији, обзирнији, мудрији и предусретљивији. А ми ћемо одмах, наивни и жељни људске речи, помислити да је то стварно, а да је Кристофер био само грешка и некаква ружна сенка. А није. Кристофер је баш оно што јесте. Слика и прилика света који представља и с којим се никада не смемо помирити. Јер ако се помиримо, јасно је то, престаћемо да постојимо. А Кристофер баш то и једино то од нас и хоће

 

Лицемерје Би-Би-Сијевих новинара: Што се нису бунили кад су лагали о Србији

Лицемерје Би-Би-Сијевих новинара: Што се нису бунили кад су лагали о Србији

25.11.2023. - 20:28

© Фото : РТС/Снимак са екрана

Рат у појасу Газе показао је лицемерје светских медија, Би-Би-Си није изузетак, али они који се жале на пристрасност и двоструке стандарде сопствене куће у односу према палестинским цивилима заборавили су колико су били пристрасни када су извештавали о рату у Југославији и бомбардовању наше земље. Због таквог извештавања Срби још увек страдају.

Ово за Спутњик, коментаришући оптужбе новинара корпорације Би-Би-Си, који су се побунили због уређивачке политике куће за коју раде, каже новинар Владимир Радомировић, уредник портала „Пиштаљка" и додаје;

„Без обзира на чињенице које су видели на терену, сви новинари западних медија били су антисрпски расположени, а сада траже професионални приступ. Шта су радили током рата у Ираку?".

Новинари британске медијске корпорације оптужили су своју кућу за пристрасност и двоструке стандарде током извештавања о сукобу на Блиском истоку. Они примећују да је већина пажње посвећена израелским жртвама.

Оптужили кућу за двоструке стандарде

Осам новинара Би-Би-Сија послало је „Ал Џазири" писмо у коме оптужују кућу у којој раде за двоструке стандарде у односу према цивилима, кажу да се не одустаје ни од приче о наводним ратним злочинима Русије у Украјини.

„Компанија није успела да помогне јавности да препозна кршења људских права која се догађају у Појасу Газе. Од 7.октобра је убијено на хиљаде Палестинаца. Када ће тај број бити довољно велики да наша редакција промени став?", питају новинари у писму.

Радомировић у разговору за Спутњик прво изражава чуђење што су се побунили новинари куће која је, током сукоба у нашем региону била итекако пристрасна.

„Знамо и колико та пропаганда вођена од краја осамдесетих има утицаја на данашњи положај Срба, Србије и српског народа у целини. Овај рат је заиста показао двоструке стандарде разних великих медија, али нико од њих није реаговао кад је вођена ужасна кампања против Срба".

Палестинце третирају као Србе

Коментаришући чињеницу да је рат на нашим просторима третиран као локални сукоб, а да се сада пред очима целог света брутално убијају цивили, хиљаде жена и деце, Радомировић каже;

„Ужасно је ово што се дешава, та тишина која долази од већег дела света је заиста ужасна, али опет кажем, све то дешавало и нама, па ти светски медији нису показали било какву врсту професионалности када су извештавали о сукобима у Југославији и коначно о бомбардовању Југославије 1999. године", подвлачи Радомировић.

Он каже да је интересантно, али да га не чуди што су се колеге са Би-Би-Сија јавности обратиле баш преко „Ал Џазире". То објашњава чињеницом да доста западних новинара ради за ту кућу, да је тако и настала, иако је пре свега пропагандно оружје катарске владе.

sputnikportal.rs

https://iskra.co/svet/licemerje-bi-bi-sijevih-novinara-sto-se-nisu-bunili-kad-su-lagali-o-srbiji/

Ristić: Opasni pokušaji diplomata u Prištini da srpsko kulturno nasleđe predstave kao kosovsko

kosovo-online.com

Ristić: Opasni pokušaji diplomata u Prištini da srpsko kulturno nasleđe predstave kao kosovsko - Kosovo Online

3–4 minutes

---

Zabrinjavaju pokušaji da se srpsko kulturno nasleđe predstavi kao kosovsko, jer su to tvrdnje neutemeljene u istoriji i činjenicama, podgrevaju strasti i narušavaju ionako krhku stabilnost na Kosovu, pozorava istoričar Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida.

Povodom izjave nemačkog ambasadora na Kosovu Jorna Rodea da je manastir Visoki Dečani "kosovski", Ristić za Kosovo onlajn kaže da karijerne diplomate ne prave takve amaterske gafove i da ovde nije reč o tome, već o činjenici da je sve više takvih tvrdnji koje dolaze od čitavog niza diplomata, ne samo nemačkih, već i francuskih i nekih drugih.

"Uporno se radi radi na konstruisanju jednog antiistorijskog narativa koji treba da područje Kosova i Metohije istorijski, identitetski i na svaki drugi način sadržajno transformiše iz nečega što je deo državne i nacionalne teritorije Republike Srbije i identitetska kolekva srpskog naroda na svaki mogući način u nešto što će biti postojbina nekakvog pranaroda, koji nije srpski već nekakav drevni albanski, etnički element na ovim prostorima i koji u periodu posebno srednjeg veka, zaista prema istorijskim podacima, izvorima nije postojao na području današnjeg KiM. To su izjave koje sve nas treba da zabrinu, one jesu vrh ledenog brega zato što iza tih izjava slede i dela. Kada dođemo u fazu da neko daje takve izjave u javnosti a ne u nekom zatvorenom krugu ljudi, onda to znači da iza toga slede ozbiljna dela, koja ne mogu da doprinesu već samo mogu da odmognu ionako složenoj situaciji na području naše južne pokrajine", kaže Ristić.

On smatra da se ne treba plašiti pokušaja "kosovizacije" srpskog kulturnog nasleđa, već treba biti odlučan i protiv takvih tvrdnji, neznanja, antiistorijskih narativa treba se boriti ne nasiljem, već znanjem. 

"I to znanjem koje ćemo demonstrirati u svakodnevnom životu, transferisati van naše jezičke granice, prevoditi što više, komunicirati sa međunarodnom zajednicom, pogotovo naučnom. Mi nismo u dovoljnoj meri svesni da vodeće institucije nauke, kulture, umetnosti, prosvete u brojnim demokratskim državama i te kako utiču na formiranje javnog mnjenja i na određene stavove svojih političkih elita. Puno prostora imamo za rad, puno mogućnosti, uprkos brojnim limitima i opstrukcijama. Na nama je da budemo aktivni, ne pasivni. Na nama je da budemo za stolom gde se vode razgovori, pregovori, dijalog, a nikako da budemo na stolu, dakle predmet raznih deoba, čerupanja", ističe Ristić.

Ukazuje da akcija odbrane od ovakvih pokušaja da se prekroji istina treba da bude promišljena, utemeljena u znanju i činjenicama. 

"I onda ćemo pobediti. Ne na bojnom polju, jer niko ne priželjkuje nasilje i stradanja, već na ovom drugom, mnogo bitnijem polju očuvanja i afirmacije istorijskih činjenica i prava jednog naroda da nastavi da živi slobodno sa pripadnicima drugih naroda na teritoriji na kojoj živi vekovima i koja je neotuđivi deo državnog integriteta Srbije", zaključuje Ristić.

 

iskra.co

ДУШАН ПРОРОКОВИЋ: Плутократија је „појела" демократију

6–7 minutes

---

21.11.2023. - 16:09

Корупције је увек било и увек ће је бити, као и тога да се они „најближи казану" највише и омасте. Али апсолутно је погрешно да се тај феномен везује само за незападни део света

Када је у августу 2022. године Ненси Пелоси организовала службену посету Тајпеју, замало је избио рат између САД и Кине. Извесно је да се председавајућа америчког Конгреса тада у председничкој палати на Тајвану срела са водећим људима компанија ТМСЦ и Пегатрон.

Амерички „санкциони зид" који се успостављао око Кине подразумевао је и забране или рестрикције технолошке размене, а то се посебно односило на полупроводнике. Тајванске компаније покривају преко 50% светског тржишта у производњи ових компоненти.

Међутим, остало је неизвесно колико се посета организовала због америчких стратешких циљева, а колико је то била иницијатива Пелосијеве. Да је до испуњавања стратешких циљева – могли су власници и менаџери тајванских компанија допутовати у Вашингтон. Ионако им то не би био први пут.

Богатство Ненси Пелоси

Али, шта ако је ово ипак била иницијатива Пелосијеве? Да ли је мотив био приватне природе или повезан са националним интересима?

Бивша „шефица" Демократске странке се после две деценије обављања те функције повукла након што је њена партија изгубила већину у Представничком дому, али су иза ње остале бројне афере. Између осталих, и афере повезане са берзанским улагањима њеног супруга у компаније чије су деонице углавном вртоглаво расле. Како је знао где да улаже? Колико је то повезано са сазнањима и одлукама супруге? Да ли је било трговине утицајем и злоупотребе функције?

Пелосијева је званично од 2008. до 2022. године повећала своје лично богатство за 140 милиона долара. Бројка делује још импресивније ако се узме у обзир да је то лично богатство 2008. године износило само 30 милиона долара.

И она ту није једина. Неки конгресмени и сенатори се обогате док су на функцији, неки након истека мандата. Високе тантијеме и разне повластице их свакако чекају у управним и саветодавним одборима мултинационалних компанија. Зато што су способни и успешни менаџери или експерти? Не, већ зато што су за те исте корпорације радили током свог мандата, па им се онда хонорари исплаћују накнадно.

Плутократски систем

Амерички политички систем се, упозорава Џефри Сакс, претворио у плутократију. Након последњих избора огорчено је написао:

„Штета за амерички народ што умишља да је управо изабрао нови Конгрес. На формалан начин, наравно да јесу. Јавност је гласала. Али на суштински начин, није тачно да су они изабрали своју владу. Ово су били избори милијардера – милијардера обе странке. И док милијардери Републиканске и Демократске партије имају неке разлике, оно што их уједињује много је јаче од онога што их дели, осим неколико изузетака. Заиста, многи од најбогатијих појединачних и корпоративних донатора дају обема странама. Поларизација лево-десно о којој се много говори није уопште поларизација. Политички систем је заправо релативно уједињен и веома ефикасно ради за најбогатије међу богатима."

Истина, слично је било и раније. Но, некако се увијало у разне обланде о лобирању, донаторима, регулисању процеса зарад спречавања злоупотреба, па се то и мање видело. Протоком времена суштина је постајала све јаснија. А суштина је да за просечну кампању кандидату требају милиони долара и жестока медијска подршка. Спонзори који обезбеђују и једно и друго, подразумева се, не чине то због алтруизма, већ зато што желе да утичу на доношење закона још док су предлози на „првом читању", далеко од пленарне сесије и расправа у јавности.

Фаустовска погодба

Конгресмени и сенатори тако постају заступници корпорацијских интереса и пре него што су изабрани, још док је кампања у току. Потпуно је апсурдно, а о чему пише Сакс, да постоје и случајеви када један донатор финаснира оба кандидата на изборима (пошто се по изборној јединици у САД обично појављују два кандидата). Он још ову матрицу назива „фаустовском погодбом". „Можете освојити власт, али изгубити своју политичку душу." Где је ту сврха избора? Наравно, интереси грађана који су гласали у најбољем случају остају на другом месту, а некада их уопште и нема.

Од пролећа 2022. године и ескалације украјинске кризе објављено је више стотина текстова и постова о „источним деспотијама" које „пливају у корупцији" и западним демократијама које се заснивају на правима и слободама. Са закључком да ће демократије ипак на крају изаћи јаче из ове кризе и савладати све препреке које доноси актуелни тренутак у међународним односима. Толико упадљиво се овакав дискурс шири, да се још може и помислити како се ради о каквој организованој операцији.

Елем, „источне деспотије" ће, како је то и једино логично, пропасти, упркос текућим победама, било политичким или војним. Узрок пропасти је „недостатак демократије", подразумева се и права и слобода појединаца, као и корупција захваљујући којој се одвија прекомерно богаћење уског круга људи.

Корупције је увек било и увек ће је бити. Исто као што је увек било и увек ће бити да се они „најближи казану" највише и омасте. Ко одлучује о расподели средстава или одређује легислативне оквире у могућности је да се побрине и о корпорацијским интересима.

Међутим, оно што је апсолутно погрешно, јесте да се тај феномен везује само за незападни део света. На политичком Западу све је отишло толико далеко да више ништа није извесно. Чак ни путовање Ненси Пелоси на Тајван које је могло резултирати Трећим светским ратом. Јер, ко зна, можда је баш тих дана неко инвестирао у деонице произвођача полупроводника?

Плутократија је „појела" демократију. Са њом и права и слободе. Остале су само приче о демократији, правима и слободама, а које ће медији бесомучно понављати. Исти они медији чији су власници корпорације које финансирају предизборне кампање кандидата за Конгрес и Сенат.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор Спутњик

Насловна фотографија: Drew Angerer/Getty Images

 

standard.rs

Pismo sa Kosova ili otimanje srpske zemlje

Јања Гаћеша

11–14 minutes

---

Dužnost mi je da napomenem da je u ovom delu više od 50 hektara zemlje u vlasništvu Srba iz Gračanice i da ljudi strahuju da će im sve biti oduzeto. To bi značilo odvajanje dva najveća srpska sela

U vreme kada je cela politika zvaničnog Beograda usmerena na stvaranje slike na osnovu koje će narod u ostatku države poverovati da će formiranjem Zajednice srpskih opština (ZSO) biti osiguran bolji život preostalim Srbima na KiM – i to galameći svakodnevno u medijima, toliko da se pitanje teritorije više uopšte ni ne pominje – u južnoj pokrajini srpski narod muči svoje muke.

Takozvana „Vlada Kosova" je na sednici održanoj 12. oktobra donela odluku o eksproprijaciji zemljišta – ukupno 21 hektar – za potrebe arheoloških istraživanja na lokalitetu „Ulpijana". Reč je o poljoprivrednom zemljištu – 44 parcele između Gračanice i Lapljeg Sela – koje je većinski u vlasništvu Srba sa Kosova i Metohije.

Javna rasprava sa vlasnicima, ali i meštanima Gračanice, održana je skoro mesec dana kasnije u prostorijama Opštine Gračanica. Sa njima su razgovarali predstavnici „Odeljenja za eksproprijaciju ministarstva za zaštitu životne sredine" na zahtev tzv. „kosovske vlade". Oni su upoznali građane, pre svega vlasnike parcela, sa procesom eksproprijacije i procedurama, njihovim pravima i mogućnostima podnošenja žalbi. Međutim, Srbima u Gračanici i dalje ništa nije jasno. Na brojna pitanja nisu dobili odgovore, odnosno nije imao ko da odgovori jer nisu došli predstavnici „Ministarstva finansija" i „Ministarstva kulture".

„Nacionalni interes"

Predstavnik odeljenja za eksproprijaciju, Samir Brući, odgovarajući meštanima Gračanice i vlasnicima zemlje na pitanja, ponavljao je da je ova odluka od „nacionalnog interesa" i da nije politička, te da je kao takva prošla sve zakonske procedure i, uglavnom, loptu prebacivao u dvorište pomenutih „ministarstva" – čiji predstavnici nisu smatrali da imaju obavezu da se pojave i stanu pred ljude da razgovaraju.

Zbog svega navedenog vlasnici njiva, ali i svi oni koji u tom delu atara imaju svoja imanja, smatraju da je odluka tzv, „kosovske vlade" o eksproprijaciji politička. Vlasnici parcela kažu da je odluka doneta bez konsultacija sa njima – na brzinu i bez ispitivanja terena. Ne znaju ni koliku cenu su njihovoj zemlji odredili i da li smeju da je obrađuju u periodu dok postupak traje. Za Mirka Aritonovića iz Gračanice ovo nije ništa drugo nego otimanje srpske zemlje. Kaže da su vlasnici parcela dovedeni pred svršen čin. „Napravljen je plan uzmi ili ostavi", kaže Aritonović.

Javna rasprava o planiranoj eksproprijaciji imovine za proširenje Arheološkog parka Ulpijana u zgradi Opštine Gračanica, 8. novembar 2023. (Foto: nasagracanica.com)

Ostali meštani Gračanice takođe misle da je odluka politička, jer nemaju saznanja da su u tom delu polja vršena ispitivanja i ne znaju da li se na tim parcelama nalazi nešto vredno. Prema njihovim rečima, na brzinu doneta odluka može samo da bude političkog karaktera – i nema veze za parkom. „Baš ih briga šta ćemo da kažemo. Vidite da nisu došli oni koji trebaju da daju odgovore na naša pitanja. To nam sve govori o njihovim namerama", govorili su ljudi nakon debate.

Gračaničanina Srećka Todorovića zanimalo je da li je ovo definitivna eksproprijacija ili će biti proširena? „Moje celokupno imanje nalazi se u tom delu, a vi mi uzimate sve. Da li je ovo podstrekivanje da odem iz Gračanice, da se iselim?", pitao je Todorović. Samir Brući mu je odgovorio da odluka o eksproprijaciji predstavlja zakonsko oduzimanje imovine zbog „nacionalnih interesa".

Dužnost mi je da napomenem i da je u tom delu više od 50 hektara zemlje u vlasništvu Srba iz Gračanice i da ljudi strahuju da će im sve biti oduzeto. To znači da će se potpuno odvojiti dva najveća srpska sela u centralnom delu Kosova i Metohije – Gračanica i Laplje Selo. Ljudi se plaše da će im se zemlja najpre oduzeti, onda će se plasirati priča da su samo na jednom manjem delu pronađeni ostaci „Ulpijane", a da će se na većem delu zidati hoteli i restorani. Arheološko nalazište „Ulpijana" je već na turističkim mapama i Albanci, mladi i stari, redovno ga obilaze, da ne pominjem strance. Ljudi strahuju od gungule koja će se stvoriti ako se njihove sumnje ostvare. Neće imati mira preostali Srbi u pomenutim mestima, koji su jedni od drugih udaljeni nepunih pet kilometara.

Drskost bez presedana

Pored svega navedenog, posebno nas je iz takta izbacila bahatost tzv. francuske ambasade na Kosovu i izmeštanje spomenika srpskim junacima. Dati sebi slobodu da spomenik palim srpskim vojnicima u Prvom svetskom ratu izmeštate po sopstvenom nahođenju, levo ili desno od mesta gde je stajao na vojnom delu groblja u Prištini, je drskost bez presedana. Dati sebi za pravo da premeštate spomenik drugog naroda i druge vere – na njihovom groblju – bez dozvole nadležne Eparhije raško-prizrenske Srpske pravoslavne crkve ili srpskog naroda uopšte, premašuje bezobrazluk i bezbožnost.

Sramno saopštenje koje su potpisali takozvani francuski i nemački ambasadori koji 11. novembra, kao primer navodnog pomirenja, na pravoslavnom srpskom groblju odaju poštu vojnicima palim u Velikom ratu, poznato je i neću se njime baviti u celosti, ali moram da pomenem deo u kome se navodi da je poslednjih godina – posebno 2022. godine – zajednička ceremonija odavanja počasti palim vojnicima u Prvom svetskom ratu bila „okaljana polemikama u pojedinim albanskim medijima na Kosovu zbog prisustva spomenika podignutim u čast srpskim vojnicima koji su stradali između 1912. i 1918. godine".

U prevodu: da bi odobrovoljili pojedine albanske medije u Prištini, za predstavnike ambasade Nemačke i Francuske u Prištini je rešenje bilo izmeštanje, tačnije skrnavljenje, spomenika srpskim vojnicima. Moram da podsetim i da su „ambasadori" Francuske i Nemačke razočarani što je ovaj gest, kako su ga nazvali, „pogrešno protumačen i predstavljen kao povod za političku eksploataciju". Iskreno, smetalo nam je i ranije što se uopšte okupljaju na srpskom groblju u Prištini i tu drže govore, ali su sada prešli svaku granicu – ovo je direktan prst u oko.

Cveće postavljeno ispred novih spomen-ploča, na mestu izmeštenih srpskih spomenika, od strane ambasadora Francuske i Nemačke, Olivije Geroa i Jorn Rodea, na obeležavanje „Dana primirja" u Prištini na Kosovu i Metohiji, 11. novembar 2023. (Foto: Twitter Ambassador Jörn Rohde/@GermanAmbKOS)

„Kako nas samo sa visine posmatraju, onako okupatorski! Njima je bilo dovoljno da obaveste nadležne u lokalnoj samoupravi, bez konsultacije sa Srbima. Još su na njegovo mesto postavili spomen-ploču svojoj KFOR vojsci, strašno!", kratak je komentar mog prijatelja kome sam dala da pročita saopštenje koje su dve pomenute „ambasade" potpisale odmah posle reagovanja Eparhije raško-prizrenske i Kancelarije za KiM.

Na sreću, oko ovoga – za razliku od problema u prvom delu teksta – podigla se velika prašina, odnosno dovoljno velika da natera takozvanog ambasadora Francuske u Prištini da se obrati javnosti novim saopštenjem. „Razmotrićemo, zajedno sa svim stranama, tehničke mogućnosti kako bi svi spomenici na vojnom delu groblja bili okrenuti onako kako su prethodno stajali", navedeno je u saopštenju. Iz ambasade takođe poručuju da će, pored navedenog, u razmatranje uključiti i novu spomen ploču u znak sećanja na francuske vojnike koji su izgubili živote tokom službe u okviru misije KFOR.

Naterani su da preispitaju svoju bahatost – ali grešku nisu priznali. Nisu se izvinili Srbima, iako je to od njih traženo. U saopštenju stoji „da žale zbog polemike vezane za reorganizaciju spomenika na vojnom delu srpskog pravoslavnog groblja u Prištini". I dalje su gordi! Na takav njihov gard Srbija mora da odgovori sa karakterom, nepopuštanjem i bez kompromisa. Obavezno je da se sve na groblju vrati u prvobitno stanje i tačka.

Ja lično ne mislim da je mesto ploči posvećenoj stradalim francuskim vojnicima u KFOR misiji baš na tom mestu. Nisu oni nikakvi oslobodioci, pa da im se tu spomenik podiže! Za mene je izdaja izjednačavati njih sa vojskom koja je u Prvom svetskom ratu oslobađala Srbiju. Danas oni, sutra će i Nemci tražiti da svojim vojnicima postavljaju spomen-ploče na tom mestu.

E, živi smo!

Nema šta tu da se razmatra. To bi značilo da smo im oprostili što su gledali i nisu reagovali na paljenje srpskih svetinja u martovskom pogromu 2004. i proteran srpski narod – u njihovoj zoni odgovornosti. Tada pripadnici KFOR-a iz Francuske i Nemačke ni prstom nisu mrdnuli, sećate se? Pravdali su se da nisu imali jasnu komandu da deluju. Za izmeštanje spomenika i postavljanje ploče svojim vojnicima, nije im smetalo što dozvolu nisu imali, već naprotiv, ponašali su se kao da niko živ od Srba ne postoji na Kosovu i Metohiji. E, živi smo! Zatvoreni u geta u 21. veku – po merilima njihove, zapadne, demokratije – ali i dalje živi. I nećemo im oprostiti i zaboraviti manastir Devič, crkvu Bogorodice Ljeviške…

Oko ovoga kompromisa ne sme biti i tu je kraj svakoj priči. Ne zbog nas, već zbog onih srpskih mučenika čije kosti tu počivaju. Njima dugujemo da stvar isteramo do kraja! Takođe i zbog onih koji počivaju na srpskim grobljima širom Kosova i Metohije, čiji se grobovi decenijama unazad skrnave. Davanje ovakvog primera od strane „ambasadora" u skorijoj budućnosti može značiti da će se spomenici i sa srpskih groblja izmeštati, a kosti zabetonirati ili postaviti ploče ubijenim albanskim teroristima „OVK", uz obrazloženje Albanaca da „kosti nisu pomerane" – kao što su nam ambasadori Francuske i Nemačke poručili. Za nekoliko decenija to, verovatno, više neće ni biti kosti Srba – ni to ne smemo da dozvolimo.

Ako nekome do sada nije u potpunosti bilo jasno kakav je odnos Zapada prema preostalim Srbima na Kosovu i Metohiji – samim tim i državi Srbiji – ne treba mu bolji primer od ovog francuskog rovarenja po pravoslavnom groblju u Prištini. Gest čistog nipodaštavanja mrtvih i živih Srba, koji traje decenijama. Setite se samo gde su Francuzi smestili predsednika Srbije na ceremoniji obeležavanja godišnjice završetka Velikog rata u Parizu.

Jedina slika

Elem, kako god da okrenete, opet nije ništa do njih – već do nas samih. Sve će im proći ako pognemo glavu i pravimo kompromise na sopstvenu štetu – nema tu neke velike filozofije. Nagledasmo se toga mnogo puta od potpisivanja Briselskog sporazuma.

Kada je otimanje zemlje između dva velika srpska sela u pitanju – stvar je veoma ozbiljna, i u budućnosti nam neće doneti ništa dobro. Imamo u Gračanici lokalnu samoupravu sa srpskom većinom koju su, eto, kod ovako važnog pitanja centralne vlasti iz Prištine zaobišle, barem tako tvrde. Predstavnici Opštine Gračanica, koji su prisustvovali gore pomenutoj javnoj raspravi, rekli su da vezano za eksproprijaciju lokalna samouprava nije ni obaveštena i da ništa ne znaju na ovu temu.

Potpuno obeshrabljeni, ostavljeni i nezaštićeni zamišljamo Zajednicu srpskih opština negde u bliskoj budućnosti u istoj situaciji kao i sadašnju lokalnu samoupravu u Gračanici. Naravno, pod uslovom da se ista uopšte formira i obuhvati i nas, Srbe južno od Ibra, jer svi je trenutno pominju kao Asocijaciju srpskih opština na severu Kosova i Metohije. Celo se Kosovo i Metohija nekako svelo samo na sever srpske pokrajine, jeste li primetili?

Posteri za Zajednicu srpskih opština izlepljeni pored srpske zastave u Kosovskoj Mitrovici (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/Insajder Video)

Da se na kraju vratim na sam početak svog teksta – na sliku koju naši pregovarači stvaraju kako bi predstavili svoj uspeh – dok na tavanu čuvaju onu drugu koja trune i iz koje gmižu crvi. Mi, preostali Srbi sa Kosova i Metohije, vidimo samo onu na tavanu – za nas ova druga ne postoji. Ona, uostalom, nije nama ni namenjena.

Janja Gaćeša je dugogodišnji dopisnik Novog Standarda iz Gračanice

Izvor Novi Standard

Naslovna fotografija: nasagracanica.com

BONUS VIDEO:

 

nspm.rs

: Џефри Сакс: САД својом пропалом политиком у Источној Европи довеле Украјину на ивицу потпуног уништења

:

~4 minutes

---

четвртак, 16. новембар 2023.

Вашингтон од 2008. године форсира пропалу спољну политику у Источној Европи и довео је Украјину на ивицу потпуног уништења јер није желео да се позабави легитимним безбедносним забринутостима Русије у бившој совјетској републици, тврди амерички аналитичар јавне политике Џефри Сакс.

"САД губе 15 година заредом", рекао је Сакс, награђивани економиста који је саветовао руску и украјинску владу након распада Совјетског Савеза.

Према његовим речима, Вашингтон је у више наврата у последње две деценије Вашингтон могао да спречи војни сукоб, а да Кијев не изгуби било какву територију. Он је подсетио да је Москва тражила да се НАТО не шири до њених граница, што су амерички званичници одбијали да прихвате.

Када је тадашњи украјински председник Виктор Јанукович одабрао неутралност уместо повезивања са Западом и пристао да продужи закуп руске Црноморске флоте за њену поморску базу на Криму, то није било довољно добро за америчке лидере, рекао је Сакс. Званичник америчког Стејт департмента Викторија Нуланд и њени "пријатељи" су тада помогли у рушењу демократски изабране владе у Кијеву 2014. године, што је довело до украјинског губитка Крима, рекао је он.

Чак ни тада, Русија није захтевала више територије. Уместо тога, рекао је Сакс, Москва је желела да се Украјина уздржи од гранатирања етничких Руса у отцепљеном региону Донбаса и да им да одређени степен аутономије. Ти услови су укључени у споразум Минск 2, који је једногласно подржао Савет безбедности УН, али су амерички званичници рекли украјинским лидерима да не морају да се придржавају споразума, рекао је аналитичар.

У децембру 2021, руски председник Владимир Путин предложио је безбедносни пакт којим се обећава да неће даље ширење НАТО-а и преговоре о постављању америчких ракетних система у источној Европи. Одговор САД стигао је у јануару 2022.

"Нисмо обавезни да о томе разговарамо са вама", сумирао је Сакс тадашњи став Вашингтона. "То је био одговор. Не морамо да разговарамо о НАТО са вама. То је није ваш ствар".

Само три дана након што су руске снаге покренуле војну офанзиву на Украјину у фебруару 2022. године, украјински председник Владимир Зеленски покушао је да реши сукоб обећавајући неутралност, рекао је Сакс. Међутим, када је Зеленски неколико недеља касније постигао прелиминарни споразум са Русима о мировном решењу, администрација америчког председника Џозефа Бајдена је "потопила" споразум, додао је.

Вашингтон је од тада одобрио 113 милијарди долара помоћи Украјини, у суштини продужавајући сукоб, тврди аналитичар. Раније ове године, Бајденова администрација је подстакла Кијев да крене у велику контраофанзиву против руских снага, што је "очигледно било немогуће", рекао је Сакс.

"Подизали су улог 15 година и губили", рекао је економиста. "Потребан нам је нови спољнополитички тим, потребан нам је и нови спољнополитички приступ, и треба да преговарамо пре него што Украјина буде потпуно уништена", упозорио је Сакс.

Сакс је приметио да су он и други посматрачи предвидели украјински дебакл у првим данима сукоба. "То није било тешко видети", рекао је. "Како можете да победите Русију? Било је веома очигледно. Ови људи једноставно нису много паметни. Бајден, Нуланд, (саветник за националну безбедност Џејк) Саливен, (државни секретар Ентони) Блинкен – они су у овоме од 2014".

(РТ Балкан)

 

Само по „уставу Косова“: Амерички амбасадор признао да ЗСО неће имати баш никакву власт

Само по „уставу Косова": Амерички амбасадор признао да ЗСО неће имати баш никакву власт

09.11.2023. - 17:53

 

Џефри Ховенијер (© AP Photo / Emre Tazegul)

Амерички амбасадор у Приштини Џефри Ховенијер изјавио је да међународна заједница инсистира на „хитном формирању Заједнице општина са српском већином", истакавши да она треба да буде у складу са важећим уставом Косова, да се формира на основу одлуке Уставног суда и да не буде нови слој власти, нити да има извршну власт.

Џефри Ховенијер је поручио да све преузете обавезе морају бити спроведене.

„Постоји хитност, постоји жеља да се види да се иде напред. То је сада део наших разговора са владом. Нема разлога да влада Косова не настави са овим нацртом статута. Премијер је изразио спремност да га у целини прихвати. Радимо на томе да то постане елемент наше шире стратегије. Није само Удружење, нити може бити. Све обавезе које су Косово и Србија преузели Основним споразумом и анексом имплементације у Охриду морају бити спроведене. Желимо ово да видимо", рекао је Ховенијер медијима у Приштини.

Нагласио је да нема разлога да влада у Приштини не крене даље са овим нацртом статута.

Практично, признао је да Американци сматрају да ЗСО не треба да има никакву власт:

„САД снажно верују да Заједница општина са српском већином треба да буде у складу са важећим уставом Косова, да се формира на основу одлуке Уставног суда и да не буде нови слој власти, нити да има извршну власт".

Истакао је да не види како на северу може да постоји аутономија у тренутним околностима.

„Немате је. Чврсто верујем да овај нацрт статута који је представљен влади Косова испуњава ове критеријуме. Као што сте рекли, одговорност је на Уставном суду да о томе одлучи. У нацрту статута постоји члан који пре ступања на снагу треба да размотри Уставни суд. Нема разлога за бригу", подвукао је Ховенијер, преноси РТС.

Најавио је објављивање садржаја нацрта статута ЗСО када буде договорен између страна.

„Без обзира на то да ли се ради о договорима у дијалогу, да ли се радило о Рамбујеу, о преговорима Ахтисарија или другим стварима. Постоји време када се ствари објављују и када је потребна поверљивост. У одговарајућем тренутку јавност ће имати прилику да оцени нацрт статута. То време ће одредити комбинација погодна за владе и Мирослава Лајчака", закључио је амерички амбасадор.

sputnikportal.rs

https://iskra.co/srbija/samo-po-ustavu-kosova-americki-ambasador-priznao-da-zso-nece-imati-bas-nikakvu-vlast/

Ker-Lindzi: Južni Tirol dobar uzor za ZSO, ako je autonomija problem neka sever bude prepušten Srbiji

kosovo-online.com

Ker-Lindzi: Južni Tirol dobar uzor za ZSO, ako je autonomija problem neka sever bude prepušten Srbiji - Kosovo Online

8–10 minutes

---

Britanski profesor Džejms Ker-Lindzi u intervjuu za Kosovo onlajn naveo je da Južni Tirol predstavlja dobar uzor za Zajednicu srpskih opština na Kosovu, ali naglašava da ukoliko je autonomija Srba za neke problem, da bi trebalo kontrolu nad severom prepustiti Srbiji.

Lindzi ističe da je jasno da poslednji sastanak u Briselu nije dao rezultate koje su svi hteli.

"Izjava koja je usledila posle od EU je bila prilično eksplicitna da su podbacili u postizanju dogovora.  Ovo je proces koji je važan, ali i proces s kojim ljudi postaju frustirani jer ne daje rezultate koje svi priželjkuju ili makar pravljenje prvih koraka u tom pravcu", kaže naš sagovornik. 

Kurti je u prošlosti toliko puta jasno rekao da ne želi ZSO, sada neki smatraju da se slika promenila?

Mislim da je ogroman pritisak na Kosovo da bi se pokušalo da se dobije neki dogovor sa Prištinom oko ZSO. Pogledajte, realnost je da što se tiče većine članica EU ili možemo reći gotovo svih članica, da žele da se reši ovo pitanje i znamo kako će se na kraju rešiti. Pošteno je reći da su očekivanja da će Kosovo biti priznato od Srbije i da će moći da uđe u UN i vremenom u EU, ali da bi se došlo dotle potrebno je preduzeti mnogo koraka. Jedno od važnijih koraka jeste ZSO. EU i SAD to govore kosovskoj vladi i premijeru Kurtiju da ako nastavi da bude težak neće doći do prizanja koje želi i koje se neće dogoditi preko noći, ali ako to želi, onda mora uraditi šta je potrebno oko ZSO. Jasno je rečeno i da je prednost ovoga da će Kosovo biti priznato, ali ako to ne uradite, situaciju na Zapadnom Balkanu činite nestabnijom i mi nećemo da plaćamo cenu vaših postupaka. To su u stvari poruke štapa i šargarepa. Štap je ako to ne uradite, poduzećemo dalje akcije protiv vas, šargarepa je ako pristanete na ZSO, naš posao će biti mnogo lakši da odemo u Beograd i dobijemo konačan dogovor.

Kada je boravila u Prištini i Beogradu, Ursula fon der Lajen je pričala od defakto priznanju Kosova od Srbije. S druge strane predsednik Srbije je rekao da nikada neće potpisati priznanje Kosova?

Priznanje je čudan posao, ujedno i kompleksan ai i jednostavan. Na kraju znači da ne možete slučajno priznati zemlju. Možemo videti da Srbija kada EU priča o defakto priznanju Kosova, na mnogo načina to i čini i to već duže vreme. Ono što moramo da vidimo i što je krajnji cilj, formalno priznanje, Vučić je rekao da priznanje ne dolazi u obzir, da ta opcija nije na stolu, trenutno. Priznanja diploma i ostalih dokumenata Kosova jeste defakto priznanje, ali nizak stepen. Ono što je problematično jeste da li Srbija treba da dozvoli Kosovu ulazak u UN čak i ako ne priznaje Kosovo. Ovo je čudna pozicija za EU i nerealistična očekivati da zemlja to uradi. Jer bi onda u principu Srbija govorila, trebalo bi da pustimo Kosovo u UN, biće velika žurku ali bićemo jedina zemlla koja ih ne priznaje, što je veoma nepovoljna pozicija za Srbiju. I to nema smisla po meni, nije realno.Treba da se teži konačnom dogovoru i to će biti finalna faza kada Kosovo ulazu u UN. Pre toga, ima mnogo toga što bi Srbija mogla da uradi pre nekog finalnog dogovora i uradila je. 

Pojedini političari i analitičari pominju da bi ZSO mogla da bude po modelu Južnog Tirola?

Dobro je da se priča o Južnom Tirolu, jer predstavlja problem kada se priča o nekom modelu poput Republike Srpske koji bi destabilizovao Kosovo. Mnogi od nas koji su radili na ovom pitanju smo pričali da je Republika Srpska specifičan primeri i nastala iz specijalnih istorijskih okolnosti i niko normalan ne potencira model RS na Kosovu. Umesto toga, moramo razumeti da u svetu i Evropi možemo videti razne tipove autonomija i Južni Tirol jeste dobar primer i mnogo sam sretniji kad ljudi pričaju o tome, a ne o glupostima da bi moglo da bude kao što Republika Srpska.

U jednom nedavnom intervju pomenuli ste mogućnost razmene teritorije. To se u jednom trenutku, dok je Hašim Tači obavljao funkciju kosovskog predsednika pominjalo kao opcija, da bi kasnije bilo odbačeno. Da li je tako nešto ponovo na stolu?

Vidite, da budemo jasni. Moja pozicija o razmeni teriotije je pragmatično rešenje u smisu da dozvolite Srbiji i Kosovo da postanu susedi koji se priznaju, kao članice UN. Čuo sam dosta ljudi pričaju kako ne žele da dozvole autonomiju kosovskim Srbima, onda je moj pogled bio ako to vidite kao problem, bolje rešenje je da Srbiji prepustite sever možda u zamenu za teritoriju na jugu Srbije i to koristite kao bazu za finalni dogovor. S druge strane, ako obe strane mogu da se dogovore oko sistema autonomije u okviru Kosova za Srbe, očigledno je to opcija koju moramo da istražimo. Kada pričam o razmeni teritoriji to je pragmatično rešenje problema, ali to ne znači da ne prihvatam druga pragmatična rešenja. Ako Srbija i Srbi sa Kosova prihvataju neku vrstu autonomiju koje zadržavaju granice kao što su sada, zašto da ne, zašto bi bili protiv. 

Mislite li da bi Srbi pristali na neku vrstu autonomije, koja bi i dalje podrazumevalo veliko prisustvo pripadnika specijalnih snaga Kosovske policije?

Jasno je da je to bio provokativan postupak. Znamo to, i zato je i bilo toliko kritika oko slanja specijalaca i nadam se da će kao dogovora biti i deo o autonomiji za policiju. To ima u puno zemlji širom sveta, ja sam iz Velike Britanije i različite oblasti imaju svoje policijske snage, ali kada je u pitanju kontrola granice zbog krijumčaranja to će tražiti saradnju Srba sa Prištinom. Obično, kontrola granice ne ide sa autonomijom, to je odgovornost centralnih vlasti. Može se razgovarati autonomiji policije u tom delu. S druge strane čini se nepotrebnim držati toliko specijalaca na severu, što većina karakteriše kao nepotrebnu provokaciju, ali sa osnivanjem ZSO, potreba za tim bi opala. Rizik od nasilja bi opao. To bi bila nada i biće deo dijaloga.

Mesecima pre Banjske mnogi su upozoravali da bi situacija mogla da ekskalira i to se na kraju i dogodilo. Nakon toga, i kosovski premijer Kurti i predsednica Osmani su u više navrata ponovili da je dijalog sa Srbijom nemoguć ukoliko se sankcije ne uvedu Beograd?

Veliko je pitanje šta se dogodilo u Banjskoj, ko je iza toga. Ima raznih teorija, dve strane će naravno zauzeti različite stavove. Iz Prištine kažu da su Srbija i Vučić bili iza toga, ali važno je sačekati kraj istrage. Stvari nisu tako jednostavne. Može biti da je u srpskim bezbednosnim strukturama bilo onih koji su snabdevali tu grupu oružjem bez znanja predsednika. Morate biti jako oprezni i ne požurujete sa zaključcima - to je Srbija. Ne kažem da to nije bila Srbija, međutim morate da imate istragu. Važno je reći i prepoznati da mnogo toga što vidimo bilo izazvano akcijama vlade u Prištini, što je bilo teško kritikovano od strane EU, jer je tim postupcima izgledalo kao da žele da izazovu krizu. Mnogi ljudi su vrlo nesrećni i nervzoni zbog posledica. Potrebno je naći političko rešenje, smanjivanju specijalnih snaga, uspostavi ZSO, onda ići napred i praviti sledeće korake.

Kakva je uloga Velike Britanije u dijalogu i kako komentarišete izjave Ališe Kerns koja je čak i SPC optuživala za šverc oružja?

Naravno, pozicija Velike Britanije se malo promenila, pogotovo nakon Bregzita. Nismo toliko blisko pristuni u dijalogu, barem ne zvanično kao druge zemlje. Situacija na Kosovu je veoma delikatna, stvari bi mogle da krenu na gore, i vidimo kako su ključni akteri u dijalogu oprezni u izjavama. Pokušavaju da se uzdrže od optužbi dok ne dobiju jasnu sliku. Znam da je primamljivo za neke ljude da izađu u javnost i kažu ovo je moje mišljenje, optuže jednu ili drugu stranu, ali to ne pomaže. Treba smirivati situaciju a ne žuriti sa zaključcima. Tako se ponašaju EU, britanska vlada, SAD koji pokušavaju da prepoznaju gde leže problemi pre delovanja. Mislim da bi zvaničnici trebalo da se uzdrže od "obraćanja" izabranoj publici, što mislim da veoma ne pomaže u ovom trenutku.

 

Велико српско нешто за два бриселска ништа

politika.rs

Велико српско нешто за два бриселска ништа

Небојша Човић

7–9 minutes

---

Специјално за „Политику"

У сенци застрашујућих злочина на Блиском истоку, иза нас је још једна бурна недеља на западном Балкану. У Србији су расписани ванредни избори, четрнаести од увођења вишестраначја. У Црној Гори је изабрана нова влада с подршком и договореним учешћем српских странака из коалиције За будућност Црне Горе, упркос незабележеним притисцима САД и појединих земаља ЕУ, који су били на ивици дипломатских скандала. У Црној Гори и на КиМ одложени су пописи, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен посетила је регион у покушају да увери грађане, уморне од празних прича, у виртуелну европску будућност региона.

Испод радара јавности засићене свим овим информацијама прошла је вест о одлагању пописа у Црној Гори и КиМ и продужењу пописа у Албанији. Поларизација и покушаји да се од статистичког истраживања направи политичко питање последица су вишегодишњих, чак деценијских покушаја демографског инжењеринга, у великој мери спонзорисаног споља, којим се фаворизују друге нације, а број Срба који живе ван матице на западном Балкану умањује, како би се маргинализовали њихова улога и утицај. Истовремено, број припадника неких других нација, пре свега албанске, вештачки се надувава како би им се дао статус конститутивних народа у појединим државама, чиме се оне суштински дестабилизују. Овај дисбаланс и изнова погубна политика двојаких стандарда САД и њених сателита главни су фактори нестабилности на западном Балкану, упркос томе што су међународним званичницима пуна уста приче о стабилности региона као највишем приоритету и интересу њихових држава.

Истинити и тачни подаци пописа из темеља би пољуљали више пројеката колективног Запада на западном Балкану. Стога не чуди што развлашћени аутократа и бивши ДПС-овски режим на чијем је челу био деценијама чине све што могу да спрече попис у Црној Гори, оптужујући Србију и СПЦ за кампању којом се, у основи, подстичу грађани да слободно декларишу своју верску и националну припадност, што би и требало да буде основно људско право у сваком слободном и демократском друштву.

С друге стране, привремене институције на КиМ, у попису који финансира међународна заједница, примењују методологију којом се у попис укључује албанска дијаспора, што из региона, то и шире, како би се број грађана албанске националне припадности вештачки надувао и тиме релативизовале и маргинализовале неалбанске заједнице, пре свега српска. Истовремено, право да буду обухваћени пописом не даје се интерно расељеним Србима с КиМ, који не могу да се врате својим домовима, не због тога што то не желе, већ због тога што их Приштина активно, а међународна заједница својим нечињењем, спречавају у томе. Овакви дупли стандарди и неравноправни услови пописа неминовно су водили његовом бојкоту од стране Срба и осталих неалбанских заједница, што за међународне институције чији је посао да обезбеде легитимитет овог процеса очигледно не представља проблем.

Претходне седмице највећу пажњу привукла је посета Урсуле фон дер Лајен западном Балкану. Одлазећа председница Европске комисије, са упитним легитимитетом након испада у вези с израелско-палестинским сукобом, требало је да пошаље поруку да је европска будућност региона извесна и да подсети регионално јавно мњење, уморно од празних прича и шећерне водице, на ниво досадашњих европских инвестиција и обећа нова улагања. Неизбежна је била и прича о „нормализацији односа између Србије и тзв. Косова" са, као што смо то већ навикли до сада од бриселских званичника, различитим изјавама датим у Београду и Приштини. У складу с постојећим трендом, већ израженим од стране Макрона, Шолца и Мелонијеве, и за Фон дер Лајенову историја изгледа почиње немачко-француским предлогом и састанком у Охриду, чиме се релативизују важећи и обавезујући међународни правни оквир и сви претходно потписани споразуми.

Заправо, оно што смо очекивали годинама, на шта сам упозорио још 2018, кад је тадашњи премијер привремених институција на КиМ Рамуш Харадинај уводећи таксе на српску робу покушао – и успео – да избегне оснивање ЗСО, дешава се ових дана. Пре пет година у наступима и ауторским текстовима упозорио сам да нас чека непринципијелни маневар западних партнера да ЗСО представе као компромис Приштине за који се заузврат очекује наш „компромис" у виду коначног одрицања од овог окупираног дела наше територије.

Представници ЕУ, посредника у дијалогу између Београда и Приштине, која нема мандат СБУН да говори ни о де факто ни о де јуре статусу, коначно су изговорили оно што већ дуже време говоре по кулоарима – Србија мора, макар де факто, да призна тзв. државу Косово и „де факто" да се одрекне сопствене територије. Све то да би Приштина можда испунила своју међународну законску обавезу потписану и гарантовану од стране ЕУ још пре више од 10 година и формирала Заједницу српских општина, чија је овлашћења Квинта обесмислила (како се чини, уз помоћ албанског премијера Едија Раме) – поново директно кршећи потписани споразум – и свела их на статус рецитаторске секције. А на крају пута, поред обећаних милиона инвестиција, чиме се током посете Фон дер Лајенове махало пред очима српске јавности, чека нас можда-хоће-можда-сто-посто-неће крунска награда у виду чланства у ЕУ. Другим речима, нуди нам се „примамљива" понуда – да ми дамо једно, а добијемо заузврат два! На начин како је то описао бесмртни Душко Радовић: да ми дамо наше једно велико нешто за њихова два ништа.

Апсолутно је неопходно да се одупремо оваквим притисцима и оваквим „примамљивим" понудама. Јер сваки корак ка „де факто" признању, иако формалноправно можда може да се спинује као нешто што не представља кршење нашег Устава, нарушава наш територијални интегритет и, после свих уступака које смо учинили од 2013, с овим новим захтевима на КиМ оставља празну љуштуру наше државности, чиме се потпуно обесмишљава наше одбијање да се де јуре сагласимо с насилним и незаконитим отимањем наше територије.

Тачно је да земље које врше ове притиске неће одустати од признања тзв. Косова, јер би тако признале своју улогу у кршењу међународног права и Повеље УН, у које се сада куну. Али верујем да смо нешто научили из искустава и неискреног приступа наших западних партнера у овом процесу од 1999. до данас и да нећемо дозволити себи да поновимо исте грешке. И де јуре и де факто признање су апсолутно неприхватљиви за нас и директно су супротстављени нашим националним и државним интересима.

Наравно, ако је то ултимативни услов за нашу интеграцију у ЕУ, поставља се питање сврсисходности овог пута. Нисам од оних који заступају став „Европа или пропаст", напротив. Али верујем да у вези са условима приступања ЕУ постоји разлика у односу на претходни закључак да ментори косовске независности неће одустати од признања „Косова" као државе. Као што су се процес и критеријуми приступања мењали ових година, на нашу штету ако имамо у виду Поглавље 35, тако могу да се поново промене у другом правцу, уколико то буду захтевали геополитички интереси. Сличан преседан је већ направљен у неколико наврата, од пријема Кипра, до пријема Бугарске и Румуније. Оно што мора да буде наш апсолутни приоритет јесте пуна заштита националних и државних интереса, што у овом тренутку укључује неприхватање ниједног елемента тзв. Охридског споразума, односно „де факто" признања, како је то председница ЕК формулисала у Приштини, с истовременим развојем алтернативних планова за заштиту, опстанак и повратак српске заједнице на КиМ као и за нови стратешки правац Србије, уколико то буде неопходно.

View article...

Enclosures:

160z120_Kolumna---Gumica_FR.jpg (5 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2023_11//160z120_Kolumna---Gumica_FR.jpg

 

fakti.org

Анђелковић: Однос Брисела према Србима отворено је непријатељски и вредносно прљав

12–15 minutes

---

НЕМАЧКА И ФРАНЦУСКА НАМЕЋУ ЕУ АНТИСРПСКИ КУРС, А ХОЛАНДИЈА, ЛИТАНИЈА ДРУГИ ПАТУЉЦИ У ТОМЕ РАДОСНО САУЧЕСТВУЈУ

* Неки ће ипак рећи: „Жалосно је што водеће земље ЕУ имају двојне стандарде, али када уђемо у Унију, према нама ће се понашати по правилима која важе у њиховој заједници, а она су у складу са прокламованим вредностима". Нажалост, ни то није тачно

* Она Европа, која је своју демократију изграђивала на владавини закона, отишла је у историју. Ова која је пред нама умногоме је перверзна аутократија

* Од нас се дрско тражи да се одрекнемо виталних националних интереса – што је само по себи неприхватљиво – а заузврат нам се ништа добро не предлаже. ЕУ више није долина изобиља која нуди брзи економски препород рођацима са истока примљеним у „клуб" имућних. Било па прошло, сада се само приповеда!

* Од нас се очекује да прихватимо гажење сопствених економских интереса да бисмо били колонијални привесци Европљана развијенијих од нас; да будемо привесци који ће своје већ проређено становништво интензивно да преливају њима, како би тамошњи демографски пад био мањи. Заузврат, добићемо оне мигранте из Азије и Африке који не желе да се продуктивно уклопе у немачко, француско или аустријско друштво. Баш ће нас усрећити!

* Погледајте само Хрватску где ће Хрвата ван Загреба ускоро бити скоро колико и Срба у Крајини после Олује! После ће започети друга фаза дубинског разарања те земље. Ако нас ни то не освести, добићемо и горе (јер смо у очима „просвећених" Европљана на нижој лествици од Хрватске), тј. још агресивније наметање ЛГБТ и сличних антивредности, дислоцирање код нас најгорих миграната, и подршку властодршцима спремним да брутално газе грађанска и људска права бунтовних Срба

_________________________________________________________

           Пише: Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ

           ЕВРОПСКА унија упорно ради против виталних српских интереса. Њене водеће државе, Немачка и Француска, доследно намећу Бриселу антисрпски курс – било директно, било кроз пружање подршке ономе што понаособ раде.

           Већина мањих ЕУ чланица, од Холандије до Литваније, у томе радосно саучествује.

           Насупрот Дејтонском аранжману и уставним правима Републике Српске, ЕУ гура нелегалну централизација БиХ. Србију присиљава да противно важећем Уставу озваничи отмицу дела своје територије. У Црној Гори је, упркос јасно дефинисаним принципима Савета Европе о правима националних заједница (пропорционална заступљеност у полицији, администрацији, судству), дуго подржавала отворено гажење права Срба, а данас покушава да нас маргинализује.

           Брисел је годинама прихватао да режим Мила Ђукановића брутално дискриминише декларисане Србе, српски језик и наше културно наслеђе, са циљем да дестимулише грађане да остану верни историјском идентитету. Исказаних Срба је и према (несумњиво намештеном) попису из 2011, било око 30 посто, а у институцијама централне власти било их је, уз амин ЕУ, свега око 5 процената!

           Шта више рећи?

           Да је Брисел водио и води антисрпску политику не могу да порекну ни они који нису окорели национални мазохисти али и даље из неког разлога заговарају ЕУ курс. Обично кажу: „Чињеница је да се ЕУ према нама понаша некоректно, али се ипак ради о клубу напредних земаља, коме треба да тежимо како бисмо у вредносном смислу унапредили сопствено друштво". Да ли то стоји?

           Вредности су скуп убеђења, принципа, идеала, који обликују начин на који размишљамо и из којих произлазе одговарајуће институције које усмеравају друштвене односе. Под тзв. европским вредностима, како су деценијама представљане, подразумева се поштовање људских и грађанских права, демократија, правна држава, толеранција.

           Из већ поменутог, види се да ЕУ „елита" не верује у те вредности које и даље заговара. Безочно учествује у подмуклом гажењу уставног поретка Босне и Херцеговине, односно Србије, са циљем да наметне оно што жели. Разумео бих, иако не бих то прихватио, да нам кажу: „Ако желите у Унију морате да промените своје уставе у сладу са нашим захтевима". Међутим, то не чине већ нас присиљавају на оно што већински не желимо.

           То у случају БиХ подразумева централизацију а када се ради о Србији, одрицање од јужне покрајине.

           Да нема преварантске игре, на грађанима би било да у вези са тим донесу коначне одлуке, наравно на начин који подразумева поштовање постојећих устава (обавезујућих док на прописани начин не буду промењени).

 

Једно од хапшења у немачком

измишљеном "државном удару"

           Полазећи од тога, грађани РС би слободно могли да одбију оно што им не одговара, одричући се од чланства у Унији, а ако би грађани Федерације имали другачији став, легитимно би било да затраже раздруживање како би самостално наставили ЕУ пут.

           Слично је и са Србијом. Док се њени грађани не изјасне на референдуму о (не)прихватању ЕУ косовских сецесионистички захтева и у складу са тим евентуално не буде промењен Устав, неприхватљиво је усвајање било каквих решења која промовишу нелегални статус Косова. Но, да Брисел тако поступи и то уважи – спада у домен политичке фантастике.

           ЕУ ни када се ради о Србији, нити о БиХ, не поступа на начин који би био у духу вредности за које се залаже! Насилнички нам натурају тоталитарну идеју – ЕУ нема алтернативу!

           Од нас, пре свега од владајућих структура, тражи да се кунемо у демократске европске вредности, а да у својим кућама, поступамо противно њима, газећи Устав. Срећом, руководство РС, за разлику од вођства Србије, то одлучно не прихвата. Али то је већ друга прича, сада је битан однос Брисела према нама.

           Он је отворено непријатељски и вредносно прљав. Неко ће ипак рећи: „Жалосно је што ЕУ водеће земље имају двојне стандарде, али када уђемо у Унију, према нама ће се понашати по правилима која важе у њиховој заједници, а она су у складу са прокламованим вредностима".

           Нажалост, ни то није тачно.

           Она Европа, која је своју демократију изграђивала на владавини закона, отишла је у историју. Ова која је пред нама умногоме је перверзна аутократија. Владајуће „елите" се више не позивају на „државни разлог" као у предмодерно доба (који властодршцима омогућава да када им је нешто битно делују без икаквих законских ограничења), већ на постмодерне „вредносне разлоге". Али суштина је иста: моћници газе права непокорних!

           Створена је бизарна хијерархија тзв. европских вредности, тако да су оне традиционалне, на којима су изграђена европска друштва, која су у великом делу света била препозната као напредна (на страну сада колонијално понашање ван „кућа"), дошле у други план. Више су маска него реалност. Инструментализоване су од стране онога што је наметнуто као сет нових вредности (многи би рекли антивредности).

           ЛГБТ идеологија, мондијалистички и анационални концепт државног и друштвеног развоја, вулгарно схваћени секуларизам и томе слично, стављени су изнад владавине права и демократије. Последње, по потреби, може ради њих да се суспендује. Они који се оцењују као неподобни са становишта антивредности које се намећу, у многим чланицама ЕУ већ годинама су изложени стигматизацији.

           Сада се иде и даље од тога, до монтираних процеса стаљинистичког типа! Сетимо се шта се десило у децембру прошле године. 

           Крајем 2022. – када је популација Немачке почела да осећа негативне енергетско-економске последице берлинског ирационалног (са становишта сопствених националних интереса) асистирања актуелном америчком индиректном походу на Русију – немачке специјалне службе пласирале су аферу „државни удар".

           Без икаквих релевантних доказа ухапшено је стотинак људи због измишљене „припреме" суверенистичког преврат, а хиљаде десничара и других критичара режима, биле су приведене и изложене претресима станова и кућа, ограничавању слободе кретања и деловања.

           Да би све изгледало што сликовитије, скоро као политички ријалити, у целу причу је увучен ексцентрични принц из једне од угледних немачких лоза и десетак пензионисаних генерала и пуковника (чија просечна старост је тада била 78 година), по правилу, такође аристократског порекла.

           При томе су сви они (као и још неколико хиљада људи) већ годинама били чланови невладине организације „Грађани Рајха", која је јавно деловала.

           Рајх иначе значи држава, схваћена као немачко царство. Средњовековна немачка империја била је – Први Рајх, Немачко царство од 1871. до 1918. – Други Рајх, а нацистичка Немачка – Трећи Рајх. Далеко је од тога да тај термин, који се схвата као симбол снажне немачке државе, као што се често мисли, искључиво повезан са Хитлером.

           Како год било, у знак неслагања са оним у  шта се претвара данашња Немачка, поменута организација заговорника суштински немачке националне, уместо анационалне државе, између осталог, симболички је издавала свој „пасош", давала „држављанство" имагинарне земље какву жели, правила перформансе својих припадника са традиционалним националним симболима (узгред буди речено, без икаквих нацистичких елемената).

           Допадало се то неком или не, национално настројени Немци имају право да то раде. Све то дуго никоме није сметало ни у Немачкој, или бар није процењивано као основ за процесуирање и медијску харангу. Онда се преко ноћи све променило. Представљено је као „доказ" припреме за државни удар и успостављање новог поретка. Зашто се то десило?

Драгомир Анђелковић

           Отуда што су владајуће структуре процениле да им је у околностима када долазе све веће животне недаће за велики део становништва, корисно да буде што више радикално-забавних „игара". Тим пре је „добро" ако су оне погодне за превентивно застрашивање свих који би могли да почну да се истински буне.

           А вредности у које се Немачка, бар од окончања Другог светског рата, заклиње?

           Правна држава, поштовање грађанских слобода, демократија? Ма, коме од припадника владајуће „елите" до њих је још стало? Важно је да се, без обзира на цену, остане на евроатлантском, антинационалном и ЛГБТ курсу!

           Они који су без разлога похапшени и држани у истражним затворима, углавном су после неког времена пуштени уз надокнаде које им припадају. Зар је битно кроз какав су пакао прошли?

           Све то подсећа на опресивне игре неких балканских моћника, али то се не очекује од „демократски напредне" Немачке. Међутим, као што видимо, буквално у истом виду као и код нас, део је и тамошње политиче трагикомедије.

           Не заборавимо то када нам неко буде причао: „Уђимо у ЕУ да бисмо учинили Србију и РС бољима". То су глупости!

           Од нас се дрско тражи да се одрекнемо виталних националних интереса – што је само по себи неприхватљиво – а заузврат нам се ништа добро не предлаже. ЕУ више није долина изобиља која нуди брзи економски препород рођацима са истока примљеним у „клуб" имућних. Било па прошло, сада се само приповеда.

           Довољно је сагледати какве и колике су фондове добијале Румунија и Бугарска пре десет година, и шта им се данас даје. Уз то, не стоји ни прича о демократском и правном прогресу ако уђемо у ЕУ.

           Ако већ поменута Немачка, која је у једном периоду достигла респектабилан ниво демократије и правне државе, сада толико назадује да подсећа на Црну Гору у којој је прошли режим измишљао државне ударе и због тога хапсио људе како би преусмерио пажњу са изборне крађе, онда о чему да причамо? Зар ће улазак у такво друштво погодовати нашем демократском препороду?

           ЕУ прича је за нас постала корпа пуна трулих плодова!

           Од нас се очекује да прихватимо гажење сопствених економских интереса да бисмо били колонијални привесци Европљана развијенијих од нас; да будемо привесци који ће своје већ проређено становништво интензивно да преливају њима, како би тамошњи демографски пад био мањи. Заузврат добићемо оне мигранте из Азије и Африке који не желе да се продуктивно уклопе у немачко, француско или аустријско друштво. Баш ће нас усрећити!

           Погледајте само Хрватску где ће Хрвата ван Загреба ускоро бити скоро колико и Срба у Крајини после Олује! После ће започети друга фаза дубинског разарања те земље. Ако нас ни то не освести, добићемо и горе (јер смо у очима „просвећених" Европљана на нижој лествици од Хрватске), тј. још агресивније наметање ЛГБТ и сличних антивредности, дислоцирање код нас најгорих миграната, и подршку властодршцима спремним да брутално газе грађанска и људска права бунтовних Срба.

            Далеко и њима, и њиховим евроатлантским менторима – „лепа" ЕУ кућа!

            https://sveosrpskoj.com/komentari/andjelkovic-odnos-brisela-prema-srbima...

 

reissinstitute.org

Живадин Јовановић: Европска Унија нема мандат Савета Безбедности Уједињених Нација

Administrator

3–4 minutes

---

„Првородни грех" на који се ова анализа односи је ничим оправдано измештање Косовског питања из оквира Резолуције 1244 и Уједињених Нација као јединог надлежног форума и прихватање Европске Уније и њених институција као меродавних фактора. То је учињено када се на челу српске државе налазио Борис Тадић. Међутим, то не апсолвира садашњи режим, који је тај погубни потез и све последице које из њега проистичу прихватио зато што му је то послужило као подлога за извршење задатка да започету издају Косова и Метохије доведе до краја.

На основу међународног права и Устава Србије Косово и Метохија је покрајина Србије под мандатом СБ УН.

Мандат СБ УН врше УНМИК, као цивилно и КФОР, као војно, присуство, чије су дужности и права таксативно утврђени резолуцијом СБ УН 1244.

 

УНМИК и КФОР немају никаква друга права осим оних која су изричито утврђена резолуцијом СБ УН 1244. Нико, осим СБ УН, није овлашћен да проширује, смањује или преузима мандате УНМИК-а и КФОР-а.

ЕУ нема мандат СБ УН за решавање питања статуса, најмање за наметање услова, рокова и «решења» по мери хегемонистичких геополитичких интереса, кршењем међународног права и правно обавезујућих одлука СБ.

ЕУ и свака њена чланица појединачно, имају обавезу да свим својим актима, активностима и захтевима према Србији поштују резолуцију СБ УН 1244 као императивну, општеобавезујућу међународно-правну одлуку.

Србија нема обавезу да прихвата, да се саглашава, спроводи или учествује у било којим актима који нису засновани на или који нису у складу са Повељом УН, резолуцијом 1244, другим одлукама СБ УН или њеним Уставом.

О мирном, праведном и одрживом решењу нa Косову и Метохији одлучује само СБ УН.

Свођење одбране суверенитета и територијалног интегритета, на неприхватање чланства тзв. Косова у УН и његовог признавања, резултат је континуираних подвала западних кувара фазног признања и кршења резолуције СБ УН 1244.

Покушаји учлањења тзв. Косова у друге форуме суверених држава (СЕ, УНЕСКО, ОЕБС, ОИК, ИНТЕРПОЛ и сл.) захтевају одлучно превентивно политичко и дипломатско деловање и супротстављање Србије ослонцем на међународно право, важеће одлуке и пријатељске земље које представљају глобалну већину.

Заштита суверенитета и територијалног интегритета налаже континуирано инсистирање да се изврше обавезе утврђене резолуцијом СБ УН 1244 које нису извршене а тичу се животних права и интереса Србије као што су – остваривање права 250.000 протераних Срба и других неалбанаца на слободан, безбедан и достојанствен повратак у своје домове и на своја имања, гарантовање једнаке безбедност и основних људских права Срба у Покрајини, враћање договорених контингената војске и полиције Србије и друга.

Живадин Јовановић

27.10.2023.

БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ