TANJUG 02S113 1516 0203
SPR:EU-KOSOVO-SRBIJA
Dva ozbiljna problema EU na Kosovu
Pisse: Aleksandar Mitich
BRISEL, 2. marta (Tanjug) – Dve nedelje nakon jednostranog proglassenja secesije Kosova, koju je koordinirala zajedno s Prisstinom i Vassingtonom, Evropska unija nailazi na dva ozbiljna problema u svojoj politici prema srpskoj pokrajini: neoccekivano snazzan otpor Beograda i kosovskih Srba njenom autoritetu na terenu i odbijanje vechinskog dela medjunarodne zajednice da joj pruzzi neophodan legitimitet.
Odbijanje Beograda da potpisse «zasladjivacc» u formi «politicckog sporazuma» koji je EU ponudila 28. januara iskomplikovao je strategiju koju u Briselu nazivaju «mekim sletanjem» («soft landing»), a koja je predvidjala da se Beograd u poccetku ne slazze s nezavisnosschu Kosova, ali da ne vucce poteze koji bi ugrozili nezavisno Kosovo i politiku EU i SAD, te da vremenom – s priblizzavanjem EU -- poccne da popussta u svojim stavovima.
Beograd ne samo da je odbio potpisivanje «politicckog sporazuma», koji u briselskim diplomatskim krugovima nazivaju «krnjim Sporazumom o stabilizaciji i pridruzzivanju», vech je svojom aktivnom diplomatskom akcijom u svetu, ali i konkretnom koordinacijom akcija na terenu pokazao da se neche miriti s politikom «svrssenog ccina».
Odlukom o formiranju «Medjunarodne grupe za upravljanje» na Kosovu, Evropska unija je ove nedelje otissla korak dalje u ignorisanju stava Beograda i stavila do znanja da che nastaviti da jednostrano vucce poteze koji vode ka uccvrsschivanju jednostrane secesije Prisstine.
Iako je «Medjunarodnu grupu za upravljanje» formiralo 15 drzzava, medju kojima neke – poput SAD, Turske ili SSvajcarske – nisu cclanice EU, nesumljivo je da je ona deo paketa dogovorenog u kabinetima visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane i evropskog komesara za prossirenje Olija Rena.
Peccat same EU «Medjunarodnoj grupi za upravljanje» daje izbor na njeno ccelo Pitera Fejta, kojeg je Unija imenovala za svog specijalnog predstavnika na Kosovu.
Njegov izbor je joss jedna u nizu flagrantnih proizvoljnosti u tumaccenju medjunarodnog prava, ali joss visse, stavljanje do znanja Beogradu, Moskvi i drugim protivnicima otcepljenja Kosova da che samovolja Vassingtona i Brisela biti sprovedena «milom ili silom».
EU je, na nagovor Vassingtona, 14. decembra prossle godine odluccila da uccestvuje u poslednjoj fazi koordiniranja secesije Kosova.
Koordiniranje tog procesa se sastojalo od visse poteza koji su imali kulminaciju 17. februara: falsifikovanje rezolucije 1244 kao pravne osnove za «Zajedniccku akciju» EU, pritisak na protivnike otcepljenja u EU (SSpanija, Rumunija, Grccka, Kipar, Slovaccka…) da pristanu na misiju Euleks a da zauzvrat ne budu primorani da priznaju otcepljenje, davanje zelenog svetla skupsstini Kosova da proglasi otcepljenje dan nakon odluke o upuchivanju Euleksa i, najzad, brzo priznavanje secesije od tvoraca politike EU prema Kosmetu: Francuske, Nemaccke, Italije i Velike Britanije.
Nakon jednostranog formiranja «Medjunarodne grupe za upravljanje», svi elementi za sprovodjenje politike EU na takozvanom «nezavisnom Kosovu» su sada spremni.
Ono ssto nedostaje, medjutim, jeste garancija Beograda i kosovskih Srba da se neche aktivno suprostaviti politici EU, ali i problem prenosa nadlezznosti sa Unmika na Euleks, ccemu se suprostavlja visse cclanica Saveta bezbednosti UN.
Iako je rasporedjivanje misije Euleks na Kosovu vech poccelo, joss uvek je nejasno kako EU namerava da preuzme od Unmika deo nadlezznosti iz oblasti policije, pravosudja i carine, tim pre ssto UN nisu dale “zeleno svetlo” za slanje misije, a pojedine cclanice Saveta bezbednosti UN, poput Rusije, smatraju je nelegalnom.
Identiccan problem je sa funkcijom samozvanog «specijalnog predstavnika medjunarodne zajednice», Fejtom, koji smatra da mozze da nasledi ssefa Unmika Joakima Rikera na osnovu jednostranih naloga «Medjunarodne grupe za upravljanje» i odluke kosovskih Albanaca.
Pitanje je, medjutim, da li che se generalni sekretar UN Ban Ki-Mun usuditi da odobri takav proces i da prenese makar i deo nadlezznosti Unmika na EU.
U Briselu se ovih dana “mudro chuti”, a visoki zvaniccnici Unije, zaduzzeni za ovo pitanje, isticcu da su “uvereni da che sve dochi na svoje mesto i da che EU preuzeti odgovornost od UN” po isteku tranzicionog perioda od 120 dana, predvidjenog planom Martija Ahtisarija. Taj period je pocceo da tecce od 16. februara, dakle dan pre jednostrane deklaracije o secesiji Prisstine.
Da su u Briselu svesni problema koji predstoje govori i ccinjenica da se u diplomatskim krugovima sve visse govori o moguchnosti «probijanja Ahtisarijevog tranzicionog roka od 120 dana».
(Kraj) mit/sv
SPR:EU-KOSOVO-SRBIJA
Dva ozbiljna problema EU na Kosovu
Pisse: Aleksandar Mitich
BRISEL, 2. marta (Tanjug) – Dve nedelje nakon jednostranog proglassenja secesije Kosova, koju je koordinirala zajedno s Prisstinom i Vassingtonom, Evropska unija nailazi na dva ozbiljna problema u svojoj politici prema srpskoj pokrajini: neoccekivano snazzan otpor Beograda i kosovskih Srba njenom autoritetu na terenu i odbijanje vechinskog dela medjunarodne zajednice da joj pruzzi neophodan legitimitet.
Odbijanje Beograda da potpisse «zasladjivacc» u formi «politicckog sporazuma» koji je EU ponudila 28. januara iskomplikovao je strategiju koju u Briselu nazivaju «mekim sletanjem» («soft landing»), a koja je predvidjala da se Beograd u poccetku ne slazze s nezavisnosschu Kosova, ali da ne vucce poteze koji bi ugrozili nezavisno Kosovo i politiku EU i SAD, te da vremenom – s priblizzavanjem EU -- poccne da popussta u svojim stavovima.
Beograd ne samo da je odbio potpisivanje «politicckog sporazuma», koji u briselskim diplomatskim krugovima nazivaju «krnjim Sporazumom o stabilizaciji i pridruzzivanju», vech je svojom aktivnom diplomatskom akcijom u svetu, ali i konkretnom koordinacijom akcija na terenu pokazao da se neche miriti s politikom «svrssenog ccina».
Odlukom o formiranju «Medjunarodne grupe za upravljanje» na Kosovu, Evropska unija je ove nedelje otissla korak dalje u ignorisanju stava Beograda i stavila do znanja da che nastaviti da jednostrano vucce poteze koji vode ka uccvrsschivanju jednostrane secesije Prisstine.
Iako je «Medjunarodnu grupu za upravljanje» formiralo 15 drzzava, medju kojima neke – poput SAD, Turske ili SSvajcarske – nisu cclanice EU, nesumljivo je da je ona deo paketa dogovorenog u kabinetima visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane i evropskog komesara za prossirenje Olija Rena.
Peccat same EU «Medjunarodnoj grupi za upravljanje» daje izbor na njeno ccelo Pitera Fejta, kojeg je Unija imenovala za svog specijalnog predstavnika na Kosovu.
Njegov izbor je joss jedna u nizu flagrantnih proizvoljnosti u tumaccenju medjunarodnog prava, ali joss visse, stavljanje do znanja Beogradu, Moskvi i drugim protivnicima otcepljenja Kosova da che samovolja Vassingtona i Brisela biti sprovedena «milom ili silom».
EU je, na nagovor Vassingtona, 14. decembra prossle godine odluccila da uccestvuje u poslednjoj fazi koordiniranja secesije Kosova.
Koordiniranje tog procesa se sastojalo od visse poteza koji su imali kulminaciju 17. februara: falsifikovanje rezolucije 1244 kao pravne osnove za «Zajedniccku akciju» EU, pritisak na protivnike otcepljenja u EU (SSpanija, Rumunija, Grccka, Kipar, Slovaccka…) da pristanu na misiju Euleks a da zauzvrat ne budu primorani da priznaju otcepljenje, davanje zelenog svetla skupsstini Kosova da proglasi otcepljenje dan nakon odluke o upuchivanju Euleksa i, najzad, brzo priznavanje secesije od tvoraca politike EU prema Kosmetu: Francuske, Nemaccke, Italije i Velike Britanije.
Nakon jednostranog formiranja «Medjunarodne grupe za upravljanje», svi elementi za sprovodjenje politike EU na takozvanom «nezavisnom Kosovu» su sada spremni.
Ono ssto nedostaje, medjutim, jeste garancija Beograda i kosovskih Srba da se neche aktivno suprostaviti politici EU, ali i problem prenosa nadlezznosti sa Unmika na Euleks, ccemu se suprostavlja visse cclanica Saveta bezbednosti UN.
Iako je rasporedjivanje misije Euleks na Kosovu vech poccelo, joss uvek je nejasno kako EU namerava da preuzme od Unmika deo nadlezznosti iz oblasti policije, pravosudja i carine, tim pre ssto UN nisu dale “zeleno svetlo” za slanje misije, a pojedine cclanice Saveta bezbednosti UN, poput Rusije, smatraju je nelegalnom.
Identiccan problem je sa funkcijom samozvanog «specijalnog predstavnika medjunarodne zajednice», Fejtom, koji smatra da mozze da nasledi ssefa Unmika Joakima Rikera na osnovu jednostranih naloga «Medjunarodne grupe za upravljanje» i odluke kosovskih Albanaca.
Pitanje je, medjutim, da li che se generalni sekretar UN Ban Ki-Mun usuditi da odobri takav proces i da prenese makar i deo nadlezznosti Unmika na EU.
U Briselu se ovih dana “mudro chuti”, a visoki zvaniccnici Unije, zaduzzeni za ovo pitanje, isticcu da su “uvereni da che sve dochi na svoje mesto i da che EU preuzeti odgovornost od UN” po isteku tranzicionog perioda od 120 dana, predvidjenog planom Martija Ahtisarija. Taj period je pocceo da tecce od 16. februara, dakle dan pre jednostrane deklaracije o secesiji Prisstine.
Da su u Briselu svesni problema koji predstoje govori i ccinjenica da se u diplomatskim krugovima sve visse govori o moguchnosti «probijanja Ahtisarijevog tranzicionog roka od 120 dana».
(Kraj) mit/sv
Нема коментара:
Постави коментар