Vilijem Montgomeri, bivši ambasador SAD u Srbiji, objašnjava svoje ideje o podeli Kosova i osamostaljenju Republike Srpske
Evropska unija nikada neće biti u stanju da razreši balkanski problem
Autor: Nataša Bogović
Nastojanje da se uspostavi multietničko društvo na Kosovu i u Bosni i Hercegovini nije i neće uspeti. Sve dok pokušavamo da to uspostavimo, region će biti nestabilan, a prisustvo međunarodne zajednice će morati da bude veoma vidno i aktivno kako bi bilo sprečeno izbijanje konflikta.
Šta bi se dogodilo petnaest godina (gotovo jednu generaciju) nakon Dejtonskog sporazuma da su se predstavnici međunarodne zajednice povukli iz Bosne. Ili deset godina nakon uspostavljanja misije Unmika, da su to učinili predstavnici međunarodne zajednice? - kaže za Danas Vilijem Montgomeri, bivši ambasador SAD u Srbiji.
Povod za ovaj razgovor sa danas nezavisnim analitičarem i publicistom Montgomerijem koji je donedavno objavljivao vrlo zapažene tekstove i na stranicama ovih novina, jesu njegova razmišljanja o daljim geopolitičkim prekrajanjima na Balkanu koja su izazvala prilične reakcije.
Vaši stavovi o podeli Kosova i referendumu za osamostaljivanje Republike Srpske bili su izloženi brojnim kritikama.
- Nakon mog članka u Njujork tajmsu, kao što sam i pretpostavio, bio sam izložen poprilično zlonamernim napadima. Ipak, zanimljivo je da niti jedan članak ma kog autora nikada nije branio trenutnu politiku ili tvrdio da ona funkcioniše. Ono što mogu tvrditi je da će ukoliko trenutna politika bude zadržana, za deset godina situacija u najboljem slučaju biti ista. U najgorem će se pogoršati uprkos našim naporima da se to zaustavi.
Veoma dobro se sećam perioda 1982-92. u bivšoj Jugoslaviji. CIA je objavila čuvenu procenu u kojoj je predviđen nasilan raspad bivše Jugoslavije (u prilogu je i tekst u kome sam pisao o tome). SAD su reagovale tako što su intenzivno radile na tome da spreče raspad. Ipak, snage koje su se zalagale za raspad bile su jače. I kada je došlo do raspada, to se dogodilo bez smernica sa Zapada, budući da smo bili isuviše fokusirani na sprečavanje sukoba. Povrh toga Milošević je iskoristio naše protivljenje kao opravdanje za vojne akcije koje je preduzeo kako bi se suprotstavio.
Do danas sam uveren da smo najbolju šansu da zaustavimo nasilje koje se dogodilo u Bosni i Hrvatskoj imali PRE nego što je počelo, i to tako što bi bilo jasno da neizbežan raspad mora biti izveden mirno. Da smo to uradili, uz volju da se upotrebe i vojne snage kako bi se učvrstila naša pozicija, izbijanje nasilja je moglo biti sprečeno.
Sadašnji period mi uveliko nalikuje tom vremenu. Verujem da je potrebno da se sav uticaj međunarodne zajednice uloži u traženje alternative sadašnjoj politici. Sve što je urađeno, mora biti urađeno kao deo sveobuhvatnog plana, ne jednostrano. Sve što bi bilo učinjeno jednostrano je katastrofa, a upravo to je ono što rizikujemo trenutnom politikom.
Da li je neka zapadna institucija podržala Vaše stavove?
- Apsolutno nijedna zapadna institucija nije niti privatno niti javno podržala moje stavove. Zapravo, sve su se fokusirale ne na moje vrednovanje problema, već isključivo na napadanje onoga što sam sugerisao kao smernice za moguće rešenje tvrdeći da bi to značilo „rat". Moj odgovor je da je to proročanstvo koje se samo ispunjava.
Mnogi tvrde da bi ostvarivanje onoga što predlažete dovelo do sukoba.
- Upravo kao što su upozorenja sa Zapada o tome da bi raspad Jugoslavije doneo rat ohrabrila Miloševića da preduzme korake koje preduzeo, tako i slični komentari sada ohrabruju neke snage u regionu da reaguju na isti način.
Da li ste dobili ili očekujete podršku bilo koga na srpskoj političkoj sceni?
- Niko u vladajućoj koaliciji na srpskoj političkoj sceni se ne bi usudio da podrži moje argumente, budući da bi to negativno uticalo na Evropsku uniju i na šanse Srbije da, na primer, ostvari bezvizni režim.
Očekujete li da će Evropska unija biti u stanju da se izbori s balkanskim problemom?
- Evropska unija nikada neće biti u stanju da razreši balkanski problem, kako ste ga nazvali, jer je njen jedini instrument za to korišćenje „meke sile". To znači mahanje šargarepom članstva u EU i koristima koje su van domašaja, i zahtevima za samo „još jedan korak" kako bi se došlo do nedokučivog cilja. Ono što sada svi vide je da „još jedan korak" vodi do „narednog još jednog koraka" u beskrajnom procesu. Karl Bilt je otvoreno priznao da su male šanse da se BILO KO pridruži Evropskoj uniji 2011. I gde to vodi Srbiju, Kosovo i Bosnu? Koliko će još čekati i koliko još „koraka" morati da naprave da bi uspeli. Povrh toga, moji prijatelji, realnost je da dok god nema značajnog nasilja u regionu, čitav Zapad bi radije da i Kosovo i Bosna budu siromašne, drugorazredne države s ograničenim mogućnostima koje stoje pred njihovim državljanima, nego da promene politiku prema regionu.
Jedini problem s ovim prilazom je da će, ukoliko i kada izbije nasilje, Zapadu biti teško da se s tim nosi. Kao što je to bilo i 1990-92.
http://www.danas.rs/dodaci/vikend/evropska_unija_nikada_nece_biti_u_stanju_da_razresi_balkanski_problem.26.html?news_id=164525
Нема коментара:
Постави коментар