Нова стратегија НАТО: из балканских - у енергетске ратове

15.01.2010

Петар ИСКЕНДЕРОВ

 

Нова стратегија НАТО: из балканских - у енергетске ратове

Нова стратегија НАТО, коју је генерални секретар те организације Андерс Фог Расмусен отворио за разматрање у септембру 2009. године, почела је да се спроводи у пракси и не чекајући њено званично усвајање. Као и у време када је Запад растурао Југославију 1990-те године, нови сценариј биће испробан на Балкану, а управо - у српској покрајини Косово. Његова спољашња форма испољена је у радикалној редукцији бројности тамо ангажованих под командом НАТО мултинационалних мировних снага КФОР, а главни смисао заправо је концентрација снага против главног, и од сада чак и званично не скриваног противника у лику Срба, уз истовремено пребацивање ослобађаних јединица на нове фронтове, које одређују лично САД и њихов председник Барак Обама. Међу тим фронтовима, сем званично декларисаног авганистанског, значајно место заузимају нови фронтови „енергетских ратова".

Како је ових дана изјавио командант јужног крила НАТО у Европи, амерички адмирал Марк Фицџералд, који је боравио у Приштини, мировни контингент КФОР приводи крају крупно смањење бројности састава. До краја јануара ове године њихов лични састав бројаће 10, уместо 15 хиљада војника. Брисел тај корак објашњава стабилизацијом ситуације на Косову, истовремено проглашавајући за главну „опасност по безбедност" постојеће на северу покрајине српске органе самоуправе. „Сва кршења резолуције 1244 Савета безбедности ОУН ми третирамо као опасност по безбедност. Пошто паралелне структуре власти по тој резолуцији нису прихватљиве, ми изражавамо забринутост" – подвукао је адмирал.

То што је српско-албанска конфронтација способна да детонира крхко примирје на Коосву и у другим регионима Балкана, - јавна је тајна. Већ до априла власти Приштине намеравају да објаве стварање у насељеним Србима северним регионима општине „Северна Митровица" (тако албанци називају насељени Србима северни део града Косовска Митровица). То ће бити могуће захваљујући прекрајању административне мапе српских општина, које власти Приштине врше од краја 2009. године, без пристанка на то самих Срба. Према расположивим информацијама, у случају да албански екстремисти испровоцирају нови српско-албански конфликт, тај орган има задатак да на себе преузме пуномоћја власти. Другим речима, да одигра ону улогу коју су грузијске власти својевремено доделиле марионетској јужноосетинској администрацији Дмитрија Санакојева, коју су саме створиле. Једном речју, управо се у априлу очекује пресуда о Косову Међународног суда ОУН у Хагу која ће, како верују албански сепаратисти, имати позитивни за њих карактер и одрешити им руке за гушење српског отпора, уз активну војну помоћ натовских снага КФОР.

На тај начин, опасност од новог конфликта на северу Косова више је него реална, али сваљивати кривицу за то на српске структуре значи огрешити се о истину. Још чуднијим изгледа позивање адмирала Фицџералда на резолуцију Савета безбедности ОУН број 1244 од 10. јуна 1999. године, коју су проглашењем независности и каснијим признавањем прекршили управо Приштина и Вашингтон.

Те логичне несагласности нису случајне. На примеру Косова НАТО прелази на нове методе ситуирања својих интереса. Удаљавајући се од апстрактног мировног присуства у „врућим тачкама", снаге алијансе сада унапред, и са максималном прецизношћу, проглашавају свог непријатеља у лику једне од страна у конфликту (које оне по међународном мандату треба да раздвоје) и концентрише снаге против ње. На Косову су такви непријатељи већ означени - то су Срби, у Босни и Херцеговини – такође Срби, овог пута босански, у Македонији то могу постати власти земље уколико се осмеле да ограниче растуће по данима, а и по сатима, апетите локалних албанаца. Слична „тачкаста стратегија" омогућава НАТО да под контролом држи ситуацију тамо где је „ред по бриселски" већ делимично заведен, пребацујући ослобађане снаге на нове фронтове.

О томе да је реч управо о новом стратешком правцу у делатности Северноатлантске алијансе, сведочи и садржина дискусија које се воде током последњих месеци у њеном бриселском штабу. Једном речју, групу од 12 експерата који се баве разматрањем нове Стратешке концепције НАТО, предводи бивши државни секретар САД Мадлен Олбрајт, позната по својој активној улози у процесу разбијања Југославије и подршци албанских екстремиста. Према расположивим информацијама, садржина дискусија излази далеко изван оквира принципа осигурања безбедности и самих држава-чланица НАТО, како би то, заправо, требало да проистиче из Атлантске повеље из 1949. године. Данас су дебате фокусиране на разраду полиитчко-правних и војно-практичних путева за осигурање глобалних интереса Северноатлантске алијансе на максимално широком светском простору. Како се истиче у радним документима НАТО, ради се о „подржавању ефикасних војних могућности у читавом спектру мисија Алијансе", а такође о „кризном менаџменту" – већ без конкретног помињања географских региона. Имајући у виду да се круг деловања натовских мисија данас већ шири до Авганистана, није тешко нацртати будућу мапу војних операција и „кризног менаџмента" натовских генерала.

А за 19. јануар у штабу НАТО у Бриселу већ је нашироко најваљена лекција бившег званичног представника Северноатлантске алијансе из времена агресије против Југославије 1999. године Џејми Шеја на карактеристичну тему: „Енергетска безбедност: изазов за тржишта или изазов такође и за стратешку заједницу?" Извештач намерава да по први пут јасно у име алијансе изјави, да „растућа моћ" таквих држава, као што су Кина, Индија и Русија, приморава НАТО да питања енергетске безбедности сматра не само сфером „тржишних снага и регулатора", већ пре свега „стратешким питањем, у решавању кога таква организација као што је НАТО, може одиграти корисну улогу". А да би се одиграла слична улога, натоввски генерали најпре треба да угуше на Косову и другим регионима Балкана последња жаришта отпора „новом светском поретку".

________________

Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ, старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа «Времја новостјеј» и радио-станице «Глас Русије»

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2700