13.04.2010
Петар ИСКЕНДЕРОВ
Над Србима Косова згушњавају се облаци
На Балкану се великом брзином конструише нова политичка интрига: Посланици Народне скупштине Републике Србије припремају нацрт резолуције, којом се осуђују сви злочини почињени против Срба на просторима бивше Југославије од почетка 1990-их година.Међународни суд ОУН у Хагу је, са своје стране, Србима ставио до знања, да пресуда коју им припрема о статусу Косова директно зависи од хапшења бившег команданта армије босанских Срба, генерала Ратка Младића.
Управо за Међународни суд званични Београд везује наде у очување макар правне контроле над покрајином Косово, која је прогласила независност 2008. године. Већ у наредним недељама српске власти могу се суочити са веома тешким и аморалним избором. Хапшење Ратка Младића и његово изручење Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију могло би да увуче Србију у веома оштру унутарполитичку кризу. Јер опозиција и значајан део становништва сматра генерала заштитником свих Срба. Изручење Младића у замену чак и за пресуду Међународног суда ОУН о Косову која нема обавезујућу снагу и магловита обећања у погледу чланства Србије у Европској унији – такав сценариј су Београду „скували" у Брислеу и Хагу.
Међународни суд ОУН у Хагу разматра проблем Косова по захтеву Србије од краја 2008. године. Он треба да одговори на питање о легитимитету јердностраног проглашења независности те српске покрајине. По окончању отворених судских претреса у децембру 2009. године коначна пресуда очекивана је овог априла. Међутим, како сазнаје аутор овог чланка, „међународне структуре желе сачекати да виде, хоће ли Србија ухапсити Ратка Младића". „Зато обелодањивање пресуде суда о Косову не треба очекивати пре новембра" – тврде извори. Уколико се хапшење и изручење генерала догоде до тог времена, суд може суздржано искритиковати албанске власти Приштине због сепаратистичких потеза мимо ОУН. У противном, тријумфоваће прилаз САД и Француске, које су сумњале и у само право тог органа да доноси одлуке о статусу Косова.
Индикативно је да се информација о намери Запада да увеже судску одлуку о Косову са хапшењем Младића појавила на фону драстичног пооштравања реторике Главног тужиоца Хашког трибунала, Сержа Брамерца. Ових дана у интервјуу београдском листу „Вечерње новости" он је саопштио, да ће до краја маја припремити за Савет безбедности ОУН нови извештај о сарадњи Србије са његовим ресором. Тај извештај ће бити „негативан", уколико српске власти „не предузму све могуће мере" у циљу хапшења Младића и још једног кључног оптуженика – бившег лидера хрватских Срба Горана Хаџића. А негативна пресуда Хашког трибунала ће, са своје стране, сахранити наде Србије да ће у догледној будућности ући у Европску унију.
У покушају да се спасе ситуација српске власти су иницирале у Скупштини две резолуције. Једна од њих је већ усвојена у ноћи 31. марта и односи се на догађаје у босанском градићу Сребреница 1995. године. Тада је, према верзији Хашког трибунала, армија генерала Младића стрељала осам хиљада босанских муслимана. Усвојена резолуција „одлучно осуђује злочин, који је извршен против босанско-муслиманског становништва Сребренице у јулу 1995. године у оном облику, како је то дефинисано у Међународном суду ОУН". Опонентима власти је са огромном муком пошло за руком да се изборе макар за такву блажу формулацију, јер је у првобитним нацртима документа фигурирао термин „геноцид". Управо је тако 2007. године Међународни суд ОУН тумачио догађаје у Сребреници, уздржавши се, додуше, од стављања кривице за то на тадашње власти Србије и Југославије. Управо су на свесрпском покајању за „геноцид" инсистирали посланици Либерално-демократске партије Чедомира Јовановића, коју западни центри моћи мало-по мало припремају за улогу будућих владара Србије, уколико садашње власти на челу са председником Борисом Тадићем ризикују да измакну контроли.
Одмах након усвајања горе наведене резолуције посланици Народне скупштине Србије почели су припремати још један документ – овог пута са осудом антисрпских злочина на просторима бивше Југославије. Планирано је да се та резолуција усвоји током маја, али је опозиција већ прибегла кампањи против власти, инсистирајући на недопустивости поделе жртава по националном обележју. Друга резолуција „одражава лицемерје власти и представља маркетиншки трик" зарад оправдања првог документа, подвукао је заменик председника фракције Српске радикалне странке (СРС) Александар Мартиновић. Он је потврдио, да за његову странку није прихватљиво оптуживање „српског народа и Ратка Младића за геноцид у Сребреници". А руководилац посланичког клуба „Нова Србија" Велимир Илић сматра, да нова декларација „има за циљ да опере владајућу коалицију након усвајања декларације о Сребреници".
Дакле, ставови основних актера косовске конфронтације у овом тренутку могу бити окарактерисани на следећи начин: Прозападне снаге траже од Београда да настави убиствену по националне интересе Србије политику капитулације, која треба да олакша САД, НАТО и Европској унији да ликвидира босанску Републику Српску и да угуши српски отпор на северу Србије. У том контексту усвајање резолуције којом се ништа не решава са осудом антисрпских злочина помоћи ће Борису Тадићу да ублажи критику унутар земље. Опозиција на челу са СРС доследно сматра игре са резолуцијом не само аморалним са аспекта сећања на жртве балканских ратова, него и крајње опасним на политичком плану, усмереним у правцу продубљивања раскола српске заједнице. Запад покушава да искористи нову бујицу унутарполитичких активности у Србији како би од Београда добио промену става – хапшење генерала Младића – у замену за пресуду Међународног суда ОУН о Коосву, која има више публицистичку, него међународно-правну снагу.
Своје интересе, наравно, имају и албанске власти Косова. Ако су још пре пар месеци у Приштини намеравали да сачекају пресуду Међународног суда ОУН како би потом, користећи се њеном „крезубошћу", ставили под контролу насељене Србима северне регионе покрајине, данас се пак у албанским круговима сагледавају још опасније тенденције. Ауторитетни приштински лист „Зери", коментаришући прошлонедељну посету Косову заменика државног секретара САД Џејмса Стајнберга и министра иностраних послова Словачке Мирослава Лајчака (бившег Високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини), саопштио је, да су високи гости припремали терен за нове преговоре Београда и Приштине. Указавши да би на тим преговорима „могло бити речи о проширењу сарадње и у политичкој области, укључујући решење проблемна српске заједнице, нарочито на северу Косова", лист подвлачи да преговори о посебном статусу северних региона Косова представљају као такви „црвену црту" за власти Приштине. „Приштину брине друга етапа преговора, пошто они могу довести до давања аутономије северу Косова", - тврди лист. А други албанскојезички лист – „Косова сот" - указује на могућност да Саветз безбедности ОУН усвоји нову резолуцију о Косову у замену за данас важећи документ број 1244 од 10. јуна 1999. године. „Овде, у Вашингтону, постоји интерес за укидањем резолуције 1244" – пише издање, позивајући се на америчког експерта Обрада Кесића. Нови пак документ може покушати уредити узајамне односе између Приштине и српског становништва Северног Косова на некаквој компромисној основи. Разуме се, слична перспектива не одговара баш албанским радикалима, који сматрају територијалну целовитост „Републике Косово" решеном ствари, и који горе од жеље да пређу на наредну етапу у реализацији програма „Велике Албаније". А ту је још и утицајни бечки лист „Прессе" у отвореном тексту саопштио, да се у европски дневни ред последњих месеци све очигледније ставља питање о подели Косова...
Оваква ситуација омогућава да се претпостави појављивање суштинских разлика између албанских власти Косова и њихових западних покровитеља. За Вашингтон и Брисел очигледно прихватљивијим изгледа овакав след: најпре да Срби изруче генерала Младића, потом следи увијена и саветодавна пресуда Међународног суда ОУН о Косову , иза које ће опет уследити исто тако расплинуте дебате у Савету безбедности ОУН. А албански екстремисти пак могу покушати да предухитре нове преговоре и дискусије у ОУН, како би де-факто ликвидирали проблем Северног Косова и ослободили се од непотребног међународно-правног завлачења.
__________________
Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ – старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа «Времја новостјеј» и радиостанице «Глас Русије».
Нема коментара:
Постави коментар