ŠTA JE POZADINA PRIČE O „SRPSKIM BANDAMA" NA SEVERU KOSOVA

ANA RADMILOVIĆ: ŠTA JE POZADINA PRIČE O „SRPSKIM BANDAMA" NA SEVERU KOSOVA

petak, 26 avgust 2011 21:02

Kada Tačiju uspe da od Srba sa Severa napravi kriminalne bande i kada započne akciju, veliki deo Srba napustiće Sever. A onda će otići i sam Tači


Možda će nekome ko bez udubljivanja bude pratio vesti dok sedi u nekoj Britaniji ili Italiji, „srpske bande" sa Kosova na trenutak zaličiti na libijska plemena. Srpske bande, za razliku od libijskih, mogu lako da nestanu sa terena jer ih je: 1. malo; 2. nisu dovoljno plemenski ustrojene; i 3. imaju gde da odu kad budu „nestajale s terena". Kad kažem „srpske bande" mislim prvenstveno na političke subjekte sa Severa Kosmeta.

Nedavnim objavljivanjem dosijea, navodno čuvanog u arhivu Kfora a sa pečatom „confidental", izvesni albanski sajt lajmeshqip.com označio je početak lova na glave lidera „srpskih bandi". Sve se to dešava u danima kad Angela Merkel daje jasan ultimatum Srbiji a hrvatska premijerka Jadranka Kosor obilazi Prištinu, gde podseća na snažno ratno prijateljstvo Kosova i Hrvatske, kada su, prema njenim rečima, ta dva naroda bila udružena u borbi protiv srpskog tiranina Slobodana Miloševića. Svođenjem rata u Hrvatskoj i na Kosovu na nekakav Miloševićev rat Kosor šalje dve poruke, na dve adrese. Mladom novoizmišljenom narodu Kosovara poručuje da je embargo na srpsku robu odličan izbor jer, na kraju, hrvatski poduzetnici uvek mogu (i rado će) da zamene srpske te da svojim izvozom „pomognu" da marketi na Kosovu ne budu ni za trenutak praznih rafova. Susednoj Srbiji, s druge strane, poručuje da će svako odbijanje „prihvatanja realnosti" o nezavisnom Kosovu biti tretirano kao produžetak Miloševićeve politike.

Nedugo potom, Tači saziva sednicu vlade paradržave, gde najavljuje nužnost dovođenja „pred lice pravde" onih koji su delovali suprotno zakonu. Među licima koje su „confidental" dokumentom označena kao kriminalci i ratni zločinci nalaze se, osim političara, ordinarni krimilanci, ali i oni koji su nakon rata postali zagovornici razvoja civilnog društva, te dobitnici nagrada za mir i toleranciju, kao i ljudi koji danas sarađuju sa albanskim političarima, međunarodnom zajednicom i nevladinim sektorom - ne gubeći vezu ni sa organizacijama za koje se tvrdi da su učestvovale u međuetničkim sukobima nakon završetka rata 1999.

Osim znaka da je počeo lov na glave Srba sa severa, dokument objavljen na portalu lajmeshqip.com važan je utoliko što, uprkos mnogih manjkavosti, ukazuje na dve stvari. Imenujući neke od kriminalaca srpske nacionalnosti za koje se zna da sarađuju sa albanskim kolegama, a za koje se opet zna da su bliski Tačijevim ljudima - taj dokument najavljuje napad na Sever, ali on najavljuje i pad Tačijevog režima. Podatak da će Tačijeva borba za osvajanje poslednje srpske „tvrđave" na Kosovu biti kamuflirana u borbu protiv kriminala - poznat je. Ono što je manje poznato je da će „pad Severa" za posledicu imati i pad samog Tačija. Ohrabren zahtevom Merkelove da Srbija ukine „paralelne institucije", kao i Tadićevim načelnim odbijanjem da to uradi (gde se Tadić poziva prvenstveno na zdravstvo i univerzitet), Tači u folder „kriminal" ubacuje i sve predstavnike ovih „paralelnih" instutucija.

PROTERIVANJE SEVERA Rasplet ove drame mogao bi da bude sledeći: kada Tačiju uspe da od svih predstavnika Srba sa Severa (radilo se o univerzitetu ili bolnici) napravi kriminalne bande, i kada ROSU u kordinaciji sa Kforom započne akciju „uvođenja reda i zakona", značajan deo Srba napustiće Sever. A sledeći korak biće odlazak samog Tačija s vlasti. Pojednostavljeno, Tači će, pošto posluži projektu zaokruživanja granica između Srbije i Kosova, i sam biti suočen sa „licem pravde", odnosno njegova biografija i biografije njemu bliskih saradnika biće previše neprijatna činjenica za najmlađu demokratsku državu u Evropi, a tada će biti zgodnije zameniti ga nekom novom Atifetom Jahtjagom, licem za koje niko nije čuo pre nego je postala predsednica paradržave.

Dakle, tokom narednih meseci sa severa Kosova nestajaće deo po deo ostataka srpske države. Srbija će se za to vreme baviti predizbornom kampanjom, i tek će poneko podsećati na one rezolucijom 1244 odobrene vojnike koje premijer Živković nije želeo da pusti da izigravaju „glinene golubove" predstavljajući kakvu-takvu zaštitu Srbima sa Kosova. Posle dogovora koji je šef pregovaračkog tima Srbije postigao sa Kforom, a čime je izigrao (jer i sam izigran) Srbe koje je prethodno zvao na barikade - taj narod više neće odgovarati na slične pozive. I kada sledeći put pripadnici ROSU, koji sada „vežbaju" oko ove poslednje srpske enklave na Kosovu, započnu sa zauzimanjem strateških mesta i hapšenjima srpskih lidera i drugih „paralelnih" elemenata, ljudi će jednostavno uzeti već spakovane kofere i zaputiti se put Srbije. Ne svi, naravno. Ali dovoljno da etnička slika bude još jednom izmenjena.

Oni koji ostanu biće, kao danas njihovi sunarodnici južno od Ibra, građani Republike Kosova sa svim dokumentima i drugim obavezama u skladu sa zakonima te države. U tom smislu Nato će ponovo pomoći nerazumnim balkanskim plemenima da se oslobode Miloševića (premda pokojnog), i to oslobođenje ogledaće se u priznanju kosovskih granica od strane Srbije i dobrim međususedskim odnosima sa zemljama ex-jugoslovenskog regiona koje su pohrlile da razviju saradnju sa Kosovom (i nadoknade sada zabranjenu srpsko-kosovsku dobrosusedsku saradnju). Posle nekog vremena, sa velikim zakašnjenjem, odnekud će već stići i priznavanje činjenice da Kosovo jeste jedna kriminalna tvorevina, u čijem je tvorenju učestvovala politička i još uvek ratna elita zemalja bivše Jugoslavije zajedno sa Srbijom.

U tom smislu Tačijeva „borba protiv kriminala" u službi učvršćivanja granica Kosova, bez ikakvog posebnog statusa i drugih posebnosti za Sever, mač je sa više oštrica. Kada ga pravi kriminalci sa Severa budu doveli do Prištine i njegovih saradnika, pa kada njegovi saradnici za sobom povuku i ponekog predstavnika međunarodne zajednice - kada rušeći Sever isluženi Tači sruši prvo sebe zajedno sa birokratama koji su, implementirajući projekat Kosova Republika, deset godina bili deo lanca kriminala većih razmera nego što je to ovaj deo Balkana - biće, naravno, kasno. Za jedan dug period jedina satisfakcija poraženim Srbima biće poneki izveštaj o kriminalu na Kosovu, te vesti o nemoći policija evropskih zemalja da se izbore sa šiptarskom mafijom i objavljivanje podataka o umešanosti ponekog od predstavnika političkih elita zemalja koje su nastale nakon raspada Jugoslavije.

Ironija bi mogla da se ogleda u sledećem: kada sa političke scene bude sklonjen Tači, a na njegovo mesto dođe neko bez problematične ratne i kriminalne biografije, mlada demokratska država Kosovo verovatno će biti jedino parče bivše Jugoslavije čije rukovodstvo neće predstavljati ljudi kojih ne bi bilo da nije bilo rata, bilo da su na ratovima profitirali zarađujući na ulozi mirotvoraca i izigravajući opoziciju ili su članovi stranaka - direktnih učesnika razaranja te pokojne države.

NAJVEĆA STRAŠNA ISTINA Ako bi „confidental" dosijei s početka teksta bili puška na zidu u prvom činu, šta bi bila uloga te puške na kraju drame? S obzirom na to da dosijei iz objavljenog dokumenta mnogo rečitije govore o nekim nepomenutim akterima nego o „predmetima obrade", sever Kosova više deluje kao kolaterlna šteta nekog većeg „čišćenja" a metak ispaljen iz te puške ubija i onoga koji puca i one na koje se pucalo - verovatno nije teško pogoditi ko ostaje. Ono što je teže predvideti je koliko dugo će ostati.

Ili, ako je poput ovih „confidental" dokumenata, i srpska služba imala svoje iscrpne izveštaje, ali je iz nekog razloga pošto smo oslobođeni tiranina Miloševića, Srbija obustavila istrage i odustala od podizanja optužnica protiv albanskih kriminalaca i ubica naspram čijih su dela „predmeta obrade" poverljivog dokumenta - smešna; i ako je poslednji premijer koji je pokušao da objavi rat srpskoj mafiji i albanskim separatistima istovremeno - ubijen, a sva je prilika (i uskoro ćemo čitati o tome) da je reč o jednom, a ne dva međusobno nezavisna „slučaja" - šta bi to moglo da nam kaže? Pojednostavljeno, ukoliko se neko zameri srpskom narko-kartelu, a taj kartel sarađuje (tačnije radi za njih) sa ozbiljnim organizacijama sa Kosova koje imaju svoje „filijale" diljem bivše Jugoslavije, ali i Evrope, da li iko može i sme da kaže da se taj nije zamerio šefovima ekipe, koju su slučajno albanske nacionalnosti i usko su vezani za borbu za oslobođenje Kosova od Srbije. I usput su zadužili i ponekog lidera iz regiona.

Tači je, dakle, ohrabren nedavnim događajima zaratio sa severom Kosova pozivajući se na kriminal i ne štedeći sredstva posegao za zastarelim dosijeima koji imaju za cilj da zastraše Srbe sa Severa. Čitajući biografije srpskih lidera i nekih javnosti sasvim nepoznatih kriminalaca, međutim, moglo bi se doći do neželjenog zaključka. Taj novac kojim barataju srpski kriminalci sa Severa ne dolazi iz Beograda. To je albanski novac. Onaj isti koji je kupio deo Beograda, nešto planina poput Zlatibora i Kopaonika, malo Novog Sada, dobar deo Crne Gore i nezanemarljiv deo Hrvatske. O zapadnom delu Makedonije izlišno je pričati, kao i o jugu Srbije duž famoznog Koridora 10. I na kraju, kako god zvučalo, kada ohrabreni Tači počne da ruši zidove oko Severa, može lako da mu se desi da ono što sruši bude zapravo poslednja iluzija o Kosovu i njegovoj borbi za nezavisnost. Sa iluzijom o Kosovu može da se desi i da razbije iluzije o nekim drugim „nezavisnostima" u regionu, ali i o ulozi zvaničnog Beograda, koji je oslobođen od Miloševića postao vlasništvo albanske mafije. Na kraju, to je sasvim logičan ishod tamo gde su svedoci saradnici finansirali stranke, dobijali tendere, zidali puteve i sve to od novca zarađenog mahom na švercu, a to je posao kojim gazduju ipak Albanci.

Beogradu je, kao i Tačiju, u tom svetlu Sever Kosova potrebniji nego što to onaj narod koji sedi tamo u neizvesnosti i sa spremnim koferima može da sanja. Ne kao teritorija, nego kao zataškavanje i poslednja odbrana od najneprijatnije srpske istine s kraja 20. i početka 21. veka. Kosovo je prodato u Beogradu, a posrednici u toj trgovini bili su prodavci droge i oružja. Svako ko je pokušao da se tome suprotstavi sklonjen je na ovaj ili onaj način sa javne, političke ili životne pozornice.

U tom smislu, Tačijevo odlaganje „rešenja za Sever", koji se verovatno sam ne bi toga ni prihvatio da ga, s jedne strane, ne pritiska njegova opozicija i, važnije, delovi međunarodne zajednice - veoma je logično. Mnogo više nego ijednom srpskom kriminalcu, upravo Tačiju odgovara da status quo na severu traje do kraja vremena. Za ekipu iz Beograda je ionako svejedno. Oni koji su imali neke veze sa Severom odavno se ili ne bave politikom ili nisu živi, a ovi koji se sada bave nisu ni zainteresovani a možda ni svesni šta sve, osim par desetina hiljada nekih Srba, čuva taj Sever Kosova.

http://standard.rs/vesti/36-politika/8232-ana-radmilovi-ta-je-pozadina-prie-o-srpskim-bandamaq-na-severu-kosova-.html