Срби нису подељени, проблем су елите

Срби нису подељени, проблем су елите

четвртак, 26 април 2012 12:20 НовиСтандард - Чедомир Антић

Једна од највећих, у јавности непримећених или барем непомињаних, тековина развоја Србије током претходне деценије представља њено ново национално јединство. Дакле, колико год са разних страна било инвестирано у њено политичко обезвређење, национално понижење и државни распад, Србија данас, упркос неколиким смртним политичким болестима од којих болује, уз Хрватску представља најјединственију балканску нацију.
Пођимо од идентитетских питања. Познате су велике дилеме са којима се наше друштво својевољно или на силу суочавало током протеклих седам деценија. Те дилеме су углавном развејане: велика већина грађана Србије данас има истоветан став према држави, њеној будућности, знамењима, идеалима, мисији... Довољно је само обратити пажњу на три статистике.

Недавно сам прочитао да председника Републике Српске Милорада Додика у његовој борби за одбрану Дејтонског споразума подржава око 80 одсто грађана Србије. Узмимо у обзир да Срби чине 83 одсто грађана наше државе, а само аутошовинитичка Либерално-демократска партија окупља скоро двестотине хиљада бирача. Правосудна борба за рехабилитацију генерала Драгољуба Михаиловића, команданта Југословенске војске у Отаџбини, није пробудила стару поделу у земљи – упркос чињеници да су партизани и њихови потомци, после свега, традиционално доминантни у српском друштву. Напротив, уместо подељене Србије, добили смо ново јединство. Од опредељених негде око три четвртине – дакле 75 одсто – подржава рехабилитацију. Коначно, упркос чињеници да међу парламентарним странкама нити једна у пракси не подржава денационализацију и реституцију, за ове процесе се залаже више од 70 одсто грађана. На другој страни, свега два одсто њих потражује од државе неку своју имовину.

О ТЕМЕЉНИМ ПИТАЊИМА

Дакле, Срби више нису подељени. Чак и ноторни Чедомир Јовановић не сме пред изборе да изјави да подржава „независно Косово", баш као што његова предизборна реклама, поред плагијата из Новог завета („изградићемо град на стени"), у први план доноси државну заставу са двоглавим орлом и круном.

Српски народ, грађани Србије, дакле данас имају јединствен став о темељним питањима и по томе се не разликују много од модерних Пољака, Грка или Португалаца. Међутим, два велика преостала проблема разликују Србију од поменутих држава. Први је социјални радикализам грађана. Већина грађана зна шта је добро и потребно, јасно им је да Србија и њена нација не би требало да се негативно разликују од осталих европских народа, али су навикли на пљачкашке власти и непрекидно очекују да и сами добију део плена. Они желе да им држава обезбеди добро плаћен посао, бесплатно лечење, школовање, летовање, велике пензије без обзира на године стажа и уплаћивања у фонд... На то их је навикавао Брозов режим, а делимично су са том традицијом наставили Милошевић и демократске владе.

Кад узмемо у обзир традиције, криминално богаћење за време рата, сакција и транзиције, ова логика и није потпуно погрешна. Други проблем представљају искварене елите. Политички и биолошки преостале од комунистичког режима, делом окрвављене и обогаћене у рату, делом преждране новцем од приватизација, злоупотреба државног новца и новца САД и ЕУ намењеног подмићивању „поглавица разних дивљих племена", оне на нацију, државу, Европу, рат, злочине, модернизацију и веру гледају изнад свега као на изговор и оправдање.

НАРОДНА ЗРЕЛОСТ

Кривица је зато на елитама. Нигде грађани нису способни да своје жеље саобразе политици која би довела до остварења истих. Дакле, ако грађани верују да Косово „мора остати у Србији", а истовремено не желе да живе са Албанцима, то не значи да треба одлагати решење док се свима не смучи и све не пропадне. Напротив, то значи да Косово и Метохију треба поделити и тако сачувати што више народа у Србији и власт над светињама.

Слично је и са економијом. Бесплатне акције, подела новца регионалним вођама, злоупотреба социјалних фондова, јавних предузећа и систематска политика задуживања могу да донесу тренутни социјални мир и изборну победу, али дугорочно ће народу донети пропаст.

Избори који су пред нама показују суштину моралног колапса страначких олигархија, које са мањим одступањима представљају једно те исто и потпуно другачијег стања народа коме се толико тога замера, али је чињеница да данас управо наши бирачи не желе да изађу на од тајкуна и партија унапред намештене изборе у мери невиђеној од 1997. године. Управо је због народне зрелости данас у највећим новинама немогуће објавити критичку реч не само о Борису Тадићу већ и о његовом трабанту Млађану Динкићу (осим ако такав напад није резултат претходног кечерског договора маркетиншких агенција).

http://in4s.net/index.php/politika/drugi-pisu/18497-srbi-nisu-podeljeni-problem-su-elite