Срђа Трифковић: За Запад смо полуписмени дивљаци
Политика | 4. јун 2012. | 20:50
БЕОГРАД – Историчар и геополитички аналитичар из Чикага Срђа Трифковић сматра да Србија и Република Српска сасвим резличито реагују на попуштање америчког интереса за регион Балкана. Док је Бањалука заузела чвст и непопустљив став, Београд је све до уласка председника Томислава Николића у зграду на Андрићевом венцу безпоговорно испуњавао све услове.
Балкан опет постаје буре барута. Како то изгледа из Чикага?
-Оно што видимо са америчке осматрачнице је пад пажње САД за Балкан која је била веома изражена на почетку рада Обаминог мандата. За Хилари Клинтон су незавршени послови на Балкану били у врху приоритета. Уследио је велики лобистички напор поборника унутарне Босне и усвојена је необавезујућа резолуција о унитаризацији БиХ што значи да се импровизовани модели третирају као вечити. Убрзо је и Бајден посето регион. Међутим, то се све испоставило као претња празном пушком јер се Банјалука поставио доста чврсто и испало је да они немају „план Б". Хилари је остала неубедљива. Оно што се види је да би мало тврђи став Београда могао да уроди бар неким дивидендама. Своју тапију на Косово стара власт у Београду није третирала озбиљно. Са политком старе власти, а нову још немамо, став је у Вашингтону је да једноставно не треба љуљати брод који плови како њима треба.
Док су у БиХ немоћни, овде су им ствари донедавно ишле сасвим глатко, Интервенцију на Косову и ранјаванје четворице Срба многи сматрају поруком новом председнику Србије. Слажете ли се?
- Тачно, шта више, аранжирање тобожњих преговора Београда и Приштине, налагање Београду да спроведе гашење институција, у првом реду српских општина, и истискивање Србије из избора у покрајини препуштено је бирократама средњег ранга. То није био проблем којим треба да се баве ни у рангу секретара или помоћника секретара. То су сада људи који се не мењају са доласком ове или оне администрације у САД.
Како то да њихова реторика не „пали" и у Бањалуци, а овде успева?
-Са оваквом влашћу која је била у протекле четри године озбиљне реакције неће ни бити као што није било на изјаву Мери Ворлик да избора на Косову неће бити. Западне дипломате показују да они овде могу да се понашају као неоколонијални администратори који имају посла са полуписменим дивљацима. У БиХ, високи представник Валентин Инцко није имао подршку чак ни из ЕУ. Све те претње и реторика направили су Бошњацима медвеђу услугу. Дошло је до парцијализације политике Бошњака на четири странке која се ових дана изразила у реконструкцији и изласком Изетбеговићеве СДА из власти . Америчка и ЕУ реторика не попушта, али ствари не стоје лоше за Републику Српску јер садашњи статус нико није спреман да ремети.
Очекујемо да сазнамо шта је то Стефановић договарао око Косова и Метохије. Како гледате на однос бивше српске власти према КиМ?
-Имали смо власт која даје све, без реципровцитета. Ако узмемо у обзир прихватање царинског печата и тзв. фусноту, где је Резолуција 1244 стављена у исту раван са мишљењем Међународног суда правде, не знам зашто би они оклевали са новим захтевима ако опет ДС буде на власти.
Шта је то што је окренуло пажњу Америке од овог подручја?
-Преокупираност Американаца дезангажманом из Ирака и интензивирањем авганистанских операција. Додуше ја то не разумем, јер оба та рата су били Бушови ратови и Обама је требало да заврши с тиме одмах. Наступањем финансијске кризе дошло је до додатног пада интересаза Балкан.
Како гледате на растуће амбиције Турске у региону ?
-Растући утицај Турске забрињава. Неоосманлијама дозвољавају да спроводе тај пројекат што је утешна награда Турској ,јер у ЕУ она неће бити примљена. Они делови западног Балкана, укључујући и Бугарску, који нису у примарној зони интересовања Брисела и Вашингтона буду препуштени Турцима на менаџмент.
Где се то показује?
- То се огледа у чињеници да неке квазинезависне турске институције, оне које индиректно или директно добијају паре из државне касе, организују низ скупова поводом гопдишњице Првог балканског рата јер они желе да прикажу Османско царство као идилу мултиетничности и толеранције, свакако као бољу опцију од завађених балканских земаља.
Србија нема договор на то и обележава Први балкански рат. Како то видите?
- С једне стране то је трагично, а са друге то схватам. Демократаској странки би било непријатно да то обележава када је реч о територијама које су биле ослобођене и интегрисане у Краљевину Србију, а данас нису у Србији. Обележавање те 100-годишњице значило би обележавање датума када је ослобођено оно што данас власт ДС-а и СПС-а губи.
Унутар МИП-а имали смо ривалство Јеремића и Стефановића њихово порекло је врло занимљиво: први је српско-муслиманска, а други српско-јеврејска комбинација. Слажете ли се са општим утиском у јавности да је Јеремић већи патриота од Стефановића кога неки чак сматарју издајником?
-Не бих се много ослањао на родослове и крв, јер је врло могуће да се неко ко има 100 одсто српско порекло као што је Чедомир Јовановић, понаша супротно српским интересима. Прави лакмус тест за Јеремића била је измена његове резолуције пред Генералном скупштином УН 2010. године када је једноставно био у ситуацији да, ако је аутентични срспки партиота, има дужност да на свој положај да оставку. Стефановић је поступао по инструкцијама из кабинета на Андрићевом венцу и није био овлашћен за вођење спољне политике.
http://www.pravda.rs/2012/06/04/srdja-trifkovic-za-zapad-smo-polupismeni-divljaci/
Нема коментара:
Постави коментар