САД прикочиле “косовски пројекат”?

САД прикочиле "косовски пројекат"?

Петар ИСКЕНДЕРОВ | 01.11.2012 | 00:02

"САД и ЕУ не траже од Србије да призна Косово" – тим речима се домаћим и страним новинарима обратила Државни секретар САД Хилари Клинтон. Та њена изјава се чула после сусрета са руководством земље и због тога се може сматрати главним резултатом одржаних разговора. Премијер Србије Ивица Дачић није скривао своје одушевљење. Он је изразио спремност владе Србије да настави преговоре са Косовом и изразио је наду да ће они "бити повезани са убрзањем процеса наших европских интеграција". Присуство Кетрин Ештон, Високог Комесара ЕУ за спољне послове и безбедност, на овим преговорима, био је више декоративног карактера. "Независно Косово" је амерички пројекат и ЕУ у њему нема одлучујућу улогу. Заслуге госпође Ештон на овим преговорима, свеле су се на усаглашавање датума следећег сусрета премијера Србије и Космета, Ивице Дачића и Хашима Тачија. Тај сусрет ће се одржати већ у новембру.1 Због чега је репрезентативни западни десант одустао од презентовања Београду већ припремљеног нацрта свеобухватног споразума, који је по уверењу Вашингтона требало ускоро да потпишу Београд и Приштина, на нивоу Председника? Познати српски аналитичар Огњен Прибићевић није неосновано назвао "помало чудном" намеру Хилари Клинтон да посети Балкан, када се дани до избора у САД могу на прсте избројати.2 Осећање чуђења нестало би да је 30. октобра у Београду горепоменути споразум био презентован. Међутим, то се није десило и – по сада расположивим информацијама – узрок томе уопште није била жеља Клинтон да не узнемирава господина Дачића. Главни разлог огледа се у томе, што се у последњем тренутку са америчке стране појавила сумња на рачун успеха горепоменутог плана. Као што је већ познато, традиција америчког политичког естаблишмента искључује демонстрацију сумње поводом већ донете одлуке. Међутим, за случај споразума лидера Космета и Србије, Бела кућа има још времена у резерви – и изгледа да се администрација Б. Обаме уплашила опасности "false start"-а3, имајући у виду предстојеће изборе. А повод за сличне сумње јесте не баш повољан развој политичке сцене у Србији и на Космету, у вези са плановима и интересима САД. Последња истраживања јавног мнења у Србији показују спремност грађана да одустану од евроинтеграција, уколико цена за то буде одустајање од Космета. Очигледно се опирући на те резултате, знатно је пооштрио свој став и Председник Србије Томислав Николић, изјавивши да у случају наметања од стране ЕУ избора "ЕУ или Космет", Србија ће "одустати од европског пута".4 Други фактор, који је последње недеље попримио за Запад опасан карактер, јесте раст напрегнутости на политичкој сцени Космета. Косметска опозиција је појачала притисак на Демократску партију Косова и лично Хашима Тачија, оптуживши га за вођење закулисних преговора са САД и ЕУ. По њиховом мишљењу, споразум који се припрема за потписивање, супротан је ранијим изјавама владе и садржи одредбе које захтевају појашњења. По сликовитом приказу лидера радикалног покрета "Самоопредељење" Аљбина Куртија "потпуно је очигледно да је Тачију неопходна Србија. Он не може да преживи без Србије, јер само на тај начин он може остати на власти и сачувати привлачност за међународну заједницу". А читав процес данашњих консултација око Бриселских преговора, Курти је назвао "трговином" и "злочиначким деловањем".5 Како је с тим у вези написала газета "Зери", влада Х. Тачија је својим деловањем "већ прешла црвену линију" ставивши под сумњу све претходне споразуме и лична обећања, о дневном реду преговора са Београдом.6 Када би постизање споразума између Београда и Приштине била лична ствар Хилари Клинтон и Хашима Тачија – нема сумње да се америчка гошћа не би колебала са постављањем ултиматума Томиславу Николићу и Ивици Дачићу. Међутим, администрација Барака Обаме је принуђена да рачуна како на нарастајућу неизвесност по питању реизбора свог председника, тако и на реалну претњу "прекомпоновања" косовске политичке сцене. То може не само да лиши власти њихове политичке миљенике, у лицу премијера Хашима Тачија и председника Атифете Јахтјаге, него и да додатно закомпликује односе између албанских радикала и западних миротвораца. А то већ може прерасти у европски или северноатлантски проблем. Управо у тренутку преговора Х. Клинтон и К. Ештон у Београду, Европски ревизорски суд ЕУ са седиштем у Луксембургу је најавио веома искрен извештај о активностима мисије ЕУЛЕКС на Космету. Њени стручњаци су изјавили да мисија није била у стању да стави под контролу злочине на Космету. Иако је за период од 2007 до 2011. године, ЕУ на те потребе издвојила 680 милиона евра, резултат инвестирања показао се "скромним" – "ниво организованог криминала и даље је висок" – изјавио је Европски суд ревизора.7 Није тешко досетити се да ће те цифре бити још један доказ, благо речено сумњивог деловања ЕУ на Космету, у условима финансијске кризе. Можда је и то породило додатне сумње Запада на рачун "Косовског пројекта"?   1 AFP 301918 GMT OCT 12 2 Вечерње новости, 26.10.2012 3 Буквалан превод је "Неправилан старт", као нпр. у атлетици или пливању. (прим. прев.) 4 AFP 160839 GMT OCT 12 5 Koha Ditore, 29.10.2012 6 Zëri, 24.10.2012 7 REUTERS 1944 301012 GMT

http://srb.fondsk.ru/news/2012/11/01/sad-prikochile-kosovski-proiekat.html