Руско-српски војни уговор покварио планове НАТО-а на Балкану

Руско-српски војни уговор покварио планове НАТО-а на Балкану

30. октобар 2015. 14:05Србија 1

Like

Успостављање ближих војних контаката између Русије и Србије је последица озбиљног преокрета у глобалној игри. У измењеној геополитичкој ситуацији дошло је до преокрета са српске стране. Тиме се тренд за приближавање НАТО-у завршио, сматра професор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) Јелена Пономарјова.

 

У руским медијима се у среду појавила информација да ће Русија и Србија потписати јединствени по износу и свом садржају војни уговор, који је био и главни циљ посете Москви српског премијера Александра Вучића. Према доступним информацијама, српска војска ће у потпуности прећи на руске стандарде. Тиме ће питање о ступању у НАТО бити елиминсано, пише „Русская планета".

Вучић је у Москви изјавио да „неко посебно улаже напоре да дестабилизује ситуацију између земаља западног Балкана".

Експерт Центра за стратешку конјуктуру Олег Валецкиј подсећа да је војска Југославије, а затим Србије, традиционално функционисала по совјетским и руским стандардима.

„Основни модели српских тенкова и авиона су унапређене верзије совјетских аналога. Због тога није потребан посебан прелазак на наше стандарде. Наравно, земља технички не може да се придружи НАТО-у, тако да је, у ствари, донета стратешка одлука која има већи значај него други војни уговори", сматра Валецкиј.

Стратешки важна тачка уговора је могућа испорука у Србију руских система ПРО. Сопствени систем противракетне одбране Србије ће промени однос снага у региону и представљаће одговор на размештање америчког система ПРО у источној Европи.

Професор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) Јелена Пономарјова истиче да Балкан постаје референтна тачка у којој се спајају интереси свих учесника у светској политици, па је стога веома важно питање безбедности. Она додаје да су Србија и Црна Гора од времена Руске Империје уско повезано са Русијом, као и да је за РФ, такође важно даље присуство у свим сферама живота у овим земљама – хуманитарној, економској и војној. Према њеним речима, данас се балканске земаље суочавају са избором: да ли да сарађује са НАТО-ом, који је бомбардовао Југославију 1999. године или са Русијом.

„Успостављање ближих војних контаката између Русије и Србије је последица озбиљног преокрета у глобалној игри, односно укључивање Русије у борбу против ᾿Исламске Државе᾿. Захваљујући томе Русија је свесно или несвесно ојачала своју позицију на Балкану. И у измењеној геополитичкој ситуацији дошло је до преокрета са српске стране, којој је Русија давно говорила о својој спремности за војно-техничку сарадњу. Тиме се тренд последњих година за приближавање НАТО-у може завршити. Не треба овде гајити илузије, али динамика је позитивна", рекла је  Пономарјова.

Према њеним речима, на тај начин Србија је зауставила шетање између Запада и Русије, и на крају се декларисала као независни суверени играч. Овај корак је постао реални показатељ мултиполарности. У мултиполарном свету земље имају могућност да изаберу свог политичког савезника и Србија је направила свој избор. Али друга питања остају отворена: каква „освета" Запада чека Србију и да ли ће успети да се избегне нови рат на Балкану, у којем ће Београд сада имати поузданог савезника.

 

Руска реч

 

"Nacionalni interes" ispred volje naroda: Ljevici ne daju da formira vlast u Portugalu!

 

Ni jedan zvaničan izvor informacija u Srbiji ne objavljuje jednu vrlo važnu vest. U Portugaliji su na izborima pobedili levičari i predsednik Portugalije Anibal Cavaco Silva odbio je da im poveri mandat za sastav vlade. Obrazložio je odbijanje time da bi takva vlada ugrozila saradnju sa MMF i EU...
Drugim rečima, glasajte kako hoćete, rezultati mogu da budu kakvi hoće, ali vladaće samo oni koje EU odobri. To je definitivno zbogom demokratiji u Evropi.

http://mindsetsathreat.com/2015/10/23/portugal-just-banned-democracy/

 

 

vijesti.me

"Nacionalni interes" ispred volje naroda: Ljevici ne daju da formira vlast u Portugalu!

 

Portugal je ušao u opasne političke vode. Po prvi put od nastanka Evropske monetarne unije, država članica je napravila eksplicitan korak zabranivši euroskeptičnim partijama da preuzmu vlast pod izgovorom nacionalnog interesa.

Predsjednik Portugala Anibal Kavako Silva odbio je da imenuje Vladu koje bi činila lijevo orijentisana koalicija iako je ta koalicija obezbiiijedila većinu u parlamentu i osvojila dovoljan broj mandata da sruši surov finansijski režim koji je ovoj zemlji nametnuli Evropska unija i Međunarodni monetarni fond.

Predsjednik smatra previše rizičnim da dozvoli Lijevom bloku ili komunistima i da se primaknu vlasti, insistirajući da na vlasti treba da ostanu konzervativci, iako su manjina, kako bi se zadovoljili Brisel i umirila inostrana finansijska tržišta.

Demokratija je očigledno na drugom mjestu, jer prioritet imaju evropska pravila i članstvo u EU, piše Telegraf.

"U 40 godina demokratije, nijedna vlada u Portugalu nije zavisila od podrške anti-evropskih snaga, čija se kampanja zasniva na ukidanju Lisabonskog sporazuma, Sporazuma o stabilizaciji, koordinaciji i vladavini u evropskoj ekonomskoj i monetarnoj uniji, Pakt o stabilnosti i rastu, a takođe žele i da razmontiraju monetarnu uniju i izvuku Portugal iz eurozone. Takođe žele i raspuštanje NATO pakta", kazao je Kavako Silva.

Portugalski predsjednik je rekao i da je ovo najgori trenutak za radikalne promjene. „Nakon što smo preuzeli težak program finansijske pomoći, koji zahtijeva veliko žrtvovanje, moja je dužnost u skladu sa ustavnim ovlašćenjima koje imam da spriječim lažne signale koji bi se poslali finansijskim institucijama, investitorima i tržištima", istakao je Kavako Silva.

U raspravama Kavako Silva koristi argument da većina građana Portugala nije glasala za povratak nacionalne valute „eskuda" što bi dovelo do traumatičnog sukoba sa Briselom.

To jeste tačno, ali portugalski predsjednik zanemaruje činjenicu sa izbora koji su održani prije tri nedjelje: da su građani Portugala glasali za kraj smanjenju plata i protiv strogih mjera štednje.

Zajedno, partije ljevice osvojile su 50,7 odsto glasova i predvođeni Socijalistima kontrolišu skupštinu. Konzervativni premijer, Pedro Pasoš Koeljo, je prvi pokušao da formira vlast, ali njegova desničarska koalicija je obezbjedila svega 38.5% glasova.

 

Цвијетин Миливојевић: Вучић и референдум за "Србију у ЕУ, без Косова"

[Ostali narod veruje da im se podmece "ultimatum" na potpis, a oni su davno potpisali I vise nego sto se od njih trazilo, sad im je ostalo da traze vase potpies I da vode hajku protiv predsednika SANU. Kao da je on pratio prstic lepe Kate umesto Borka, Ivice I Ava, bio na raraznim radnim vecerama, nazdravljao sampanjcem sa fals premijerom, da ne govorim o Boti koji je uveo starateljstvo "prijatelja", ponistavajuci rezoluciju 1244]
Цвијетин Миливојевић: Вучић и референдум за "Србију у ЕУ, без Косова"

 

понедељак, 19. октобар 2015.

Признајем да задовољно трљам руке: да су избори, на пример, у децембру, а не за шест месеци, Канцелар би развалио килаву опозицију - овако, кандидат за најновијег српског Вожда, одлучио је (а ја му још верујем на реч да он све што чини, чини за добро нашег, а не, рецимо, немачког народа) - да баци рукавицу у лице грађанима Србије? Да их приупита за здравље, да им објасни да они, заправо, статистички живе много боље него у време жутих под наводницима, само то још не осећају и да од сиротиње раје заиште подршку за "Србију у ЕУ, без Косова"... Све то на референдуму, на коме би могао и да изгуби буде ли бранио оно у шта не верују ни његови најближи напредњаци! Логично је то, јер Канцелар збори да је његов посао да доноси одлуке у интересу грађана, због чега, вели, има подршку 54 одсто бирачког тела, што је, опет, у недослуху са суровом чињеницом: иако се око половине грађана стварно изјашњава за улазак у ЕУ, више од две трећине њих се томе противи уколико је услов за то било потписивање правнообавезујућег споразума са Косовом, било увођење санкција Русији или, не дај боже, обоје ђумле... Не могу да одгонетнем зашто, али чим је Канцелар, још у увертири "Тешке речи" почео да кукумавчи како су се сви уротили против њега и његових, падоше ми на ум три реченице Душка Радовића. Прва: "Ко стално плаче - нико му не верује". Друга: "Не плачи сам". И, трећа, поента: "Плачи само када те неко гледа и слуша". Тад ми је било јасно да, после монолога који су му конципирали - познат ми рукопис - Т. Б. или И. Р., следи одлучно: не изборима! Међутим, одох ја и корак даље: Ако већ нови председник САНУ (ван сваке је разумне сумње да иза њега не стоји и сва научна, уметничка и ина интелектуална елита Србије) сматра да је Косово већ изгубљено; ако нови потпредседник СПС (а основана је претпоставка да тако мне и сви његови милошевићевци, пензионери и остали бивши аркановци) мисли да Косово више није српско и да се одмах мора расписати самодопринос да га поново откупимо - кад је већ зихер тако, зашто, онда, не би било народног изјашњавања? Плебисцит о томе јесмо ли за колективни уфур у чељусти крокодила који нам је већ откинуо косовску ногу... Но, хајде да не лажем и себе и друге: да избора, за сада, неће бити укапирао сам оног трена кад сам схватио да Канцелар није послушао мој савет већ је, ипак, одлетео на Федерикину вечеру утроје; када је одлучио да, ипак, не одбије свих 36 "језивих" тачака из нацрта преговарачке платформе за "Свето поглавље 35"; кад сам се уверио како су нас, у УНЕСЦО-у, до последње капи наше крви, бранили "наши пријатељи" Немци, Французи, Британци, Амери, Емираћани, Аустријанци, Албанци, Црногорци, Македонци и томе слично... Но, Канцелар нам се баш проискренио. Прво, из срца: "Да бисмо били јаки, никад више не смемо да будемо сами." Па, онда сервилно и богобојажљиво: "Да водим владу без немачке и америчке подршке - то је немогуће!" На концу, потпуно и безрезервно предавање најтананијим емоцијама: "Немачког амандмана (о "Светом Поглављу 35") неће бити..." Теши ме, пак, Пак: нешто ми она симптоматично мудро ћути у Екселенцијино име, иако је кроки крокија платформе о Косову недавно виђен у корпи за отпатке у канцеларији неког "сиротог малог хрчка" у Немањиној. (Данас)

 

 

Писмо Председнику Руске Федерације Господину Владимиру В. Путину: Да српска историја и духовност не падну у руке терориста

Да српска историја и духовност не падну у руке терориста

Друштво | Уредништво | октобар 16, 2015 01:00

---

ПОВОДОМ СВЕ ИЗГЛЕДНИЈЕ МОГУЋНОСТИ ДА КОСОВО УСКОРО БУДЕ ПРИМЉЕНО У УНЕСКО, ЛИДЕР СНП НЕНАД ПОПОВИЋ ПИСМИМА СЕ ОБРАТИО РУСКОМ ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДИМИРУ ПУТИНУ И РУСКОМ ПАТРИЈАРХУ КИРИЛУ;  ОВА ПИСМА ОБЈАВЉУЈЕМО У ЦЕЛИНИ

Београд, 13. октобар
2015. године

Председнику Руске Федерације Господину Владимиру В. Путину

 

Поштовани Владимире Владимировичу,

 

Читав слободни свет диви се храбрости Русије, која се упустила у акцију уништења терориста Исламске државе. Као пре 70 година, када је Русија стала на чело епске борбе на страни добра против највећег зла у историји, Хитлеровог нацизма, тако народ Русије и њено руководство предводи свет у борби против највећег безбедносног изазова данашњице, тероризма Исламске државе.
Да пре седам деценија није било руског народа и његове браће који су на олтару новог праведнијег света положили 25 милиона жртава, тај свет би данас постао глобална диктатура ужаса. Градови би били претворени у концентрационе логоре и гасне коморе, а улицама би патролирали одреди смрти. Био би то свет у којем Словени и Јевреји више не би постојали.
Тада је народ Србије стајао раме уз раме са народом Русије. Били смо на истој страни. И данас грађани Србије поздрављају ново лидерство Русије које је једино спремно да се супротстави не само светском тероризму на Блиском истоку већ и реинкарнацији нацистичке идеологије која своје ново отелотворење добија на тлу братске руске државе Украјине.
И као што је руски народ данас угрожен на свом историјском тлу у Украјини, тако је и српски народ угрожен на територији која вековима представља центар његовог духовног бића. Део Срба данас живи у концентрационом логору који се зове лажна држава Косово. Појединим државама и војним и политичким савезима које, уместо међународног права, примењују право голе силе, није довољно то што су Србији одузели део државе. Они сада намеравају да Србији одузму њен идентитет, њено духовно и културно наслеђе и њено право на памћење. Поједине западне земље желе да Косово и Метохију, душу и Срце Србије, ван сваке редовне процедуре, приме у чланство у УНЕСКО.
Ако се то догоди, Србији ће бити одузето оно највредније и најсветије што има, а то је наслеђе Свете српске лозе Немањића које је доказ постојања српске државе и наше Српске православне цркве још од времена средњег века. На том наслеђу, и на светосавско косовском завету, почива наш целокупан идентитет као народа. Уласком Косова у УНЕСКО српском народу се на бруталан начин одузима, и слободно можемо да кажемо – краде, његов идентитет. А народ без идентитета је народ без будућности.
На Косову и Метохији евидентирано је више од хиљаду и по споменика српског културног наслеђа, због чега је Косово и Метохија увек третирано као колевка Србије и духовно средиште Срба, али и родно место прве српске средњовековне државе. Ти Срби су – у знак поштовања заједничког словенског порекла са браћом Русима – себе називали Раси, а првој својој држави дали су име Рашка.
Српски народ је свестан да нема већег пријатеља од Русије. Зато Вас молим у име целокупног српског народа да искористите свој огромни ауторитет и глобално лидерство да учините све што је у Вашој моћи да спречите пријем Косова у УНЕСКО.
У супротном, српска православна и сакрална баштина биће предата на старање истим оним вандалима који су је уништавали у Мартовском погрому на Косову и Метохији 2004. године. По истој матрици као што су недавно терористи Исламске државе уништили Тријумфалну капију у древном граду Палмири у Сирији, тако су 2004. године терористи на Косову уништили Храм Богородице Љевишке у Призрену. Обе ове светиње налазе се под заштитом Унеска, али то им није помогло да буду заштићене од уништавања које су спровели исламски фундаменталисти и терористи.
Теороризам не познаје границе, али мотиви су свугде исти, без разлике да ли се ради о терористима у Сирији или на Косову, а то је да буде уништено оно што је вековима стварано како би се произвео хаос и свет гурнуо у неизвесност и безнађе.
Поштовани Владимире Владимировичу,
Углед који уживате међу српским народом заснован је на љубави, поверењу и осећању који млађи брат има према старијем. То није љубав из рачуна, већ из наслеђа заједничке историје и чињенице да су Русија и Србија увек биле на праведној страни историје у борби против зла. Молимо Вас да и данас уважите наш апел и помогнете нам да се одупремо неправди и злу које покушавају да нанесу Србији.
Молимо Вас да не дозволите да идентитет целокупног српског народа, државе и Цркве буде стављен у руке оних којима је једини циљ да тај идентитет оспоре и трајно измене.

Са најдубљим
поштовањем
и захвалношћу,

Др Ненад Поповић
Председник СНП

 

Патријарху московском и целе Русије Господину Кирилу

 

Ваша Светости, Уважени господине Кирил,

 

Српски православни народ који је, после два етничка чишћења у 20. веку, још преостао на своме историјском тлу, у завичају свог националног и верског идентитета, на просторима где се, пре више од миленијума, рађала и расла српска држава под влашћу свете лозе Немањића – на одувек српском Косову и Метохији – од агресије НАТО-а на Србију, 1999. године, живи у истинском концентрационом логору.
Цео српски народ, а поготово онај његов најхрабрији и најпостојанији део, потомци оних који су створили моћну српску средњoвековну државу, са срцем на Косову и Метохији, данас, у Вама лично, Ваша Светости, и у великом и братском руском народу, види једину наду за спас.
За спас своје прошлости, своје садашњости и своје будућности.
Наша заједничка историја је показала, да чак и када се чинило да је све изгубљено, вера у Бога може да нас спасе и одржи на окупу. Када је Руској цркви било најтеже, после Октобарске револуције, Српска православна црква и српски народ били су уз православну руску браћу. Управо на позив патријарха српског Димитрија, „Руска привремена виша загранична управа", на челу са митрополитом кијевским Антонијем Храповицким, прешла је 1921. године из Константинопоља на српско тлe. Патријарх Димитрије уступио јој је део Патријаршијског двора у Сремским Карловцима. Многи руски свештеници и монаси примљени су у српску црквену службу. Овим чином братског српског народа и Српске православне цркве, у тешком историјском раздобљу за нашу руску браћу, омогућено је да континуитет постојања Руске православне цркве никада не буде прекинут.
Прогнана руска браћа, свештеници, духовници и праведници нису остављени на цедилу, већ су нашли загрљај и уточиште у својој другој домовини, Србији. Одржавала их је вера у коначну, Божју победу.
Исто као што данас, Ваша светости, српски народ у Србији и на Косову и Метохији, одржава вера у Божју правду и вера у Русију. Вера да ћемо се, уз помоћ Русије, одупрети намери појединих сила да Србији одузму не само део њене територије већ и њен идентитет, њено духовно и културно наслеђе и њено право на памћење.
Поједине западне земље желе да Косово и Метохију, душу и срце Србије, ван сваке редовне процедуре, приме у чланство у УНЕСКО. Ако се то догоди, Србији ће бити одузето оно највредније и најсветије што има, а то је наслеђе Свете српске лозе Немањића које је доказ постојања српске државе и наше Српске православне цркве још од времена средњег века. На том наслеђу, и на Светосавском косовском завету, почива наш целокупан идентитет као народа. Уласком Косова у УНЕСКО српском народу се на бруталан начин одузима, и слободно можемо да кажемо – краде, његов идентитет. А народ без идентитета је народ без будућности.
На Косову и, посебно, Метохији која је била и остала један велики метох Српске православне цркве, евидентирано је више од хиљаду и по споменика српског културног наслеђа, због чега је Косово и Метохија увек третирано као колевка Србије и духовно средиште Срба.
Четири велике православне српске светиње на Косову и Метохији чине данас део Унесковог светског културног наслеђа. То су: величанствени манастир Високи Дечани, саграђен средином 14. века, за време владавине српског краља Стефана Првовенчаног, манастири Пећке патријаршије, Црква Свете Богородице Љевишке у Призрену и манастир Грачаница.
Од уласка НАТО-снага на Косово и Метохију, 141 српски православни објекат је или потпуно уништен или оштећен, и то у доба мира који је гарантован Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација! Систематски је уништено, према подацима ОЕБС-а, најмање 392 православна гробља на Косову и Метохији.
Српски народ је свестан да нема већег пријатеља од Русије. Зато Вас молимо у име целокупног српског народа да искористите свој ауторитет као верски поглавар Русије и лидер читавог православног света, да учините све што је у Вашој моћи да заштитите духовно и историјско наслеђе Српске православне цркве на Косову и Метохији и спречите пријем лажне државе Косово у УНЕСКО.
У супротном, српска православна и сакрална баштина биће предата на старање истим оним вандалима који су је уништавали у Мартовском погрому на Косову и Метохији, 2004. године. По истој матрици као што су, недавно, терористи Исламске државе уништили Тријумфалну капију у древном граду Палмири у Сирији, тако су 2004. године терористи на Косову уништили Храм Богородице Љевишке у Призрену. Обе ове светиње налазе се под заштитом Унеска, али то им није помогло да буду заштићене од уништавања које су спровели исламски фундаменталисти и терористи.
Ваша светости,
Молимо Вас да учините све што је у Вашој моћи да помогнете да историја, духовност и имовина Српске православне цркве на Косову и Метохији не падне у руке терориста.

Са најдубљим поштовањем
и захвалношћу,

Др Ненад Поповић
Председник СНП

 

 

Николић: Пријем Косова у Унеско проблем за Србију, регион и свет

rts.rs

Николић: Пријем Косова у Унеско проблем за Србију, регион и свет

 

RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of Serbia

 

Председник Николић је рекао да је позвао шефове дипломатских мисија у Србији да би им најнепосредније предочио са каквим се озбиљним проблемом суочава Србија, наш регион у целини, Европа, али и остали свет.

25691514

Из обраћања председника Томислава Николића

Овде можете прочитати интегрални говор председника Николића

"Ради се о предлогу да тзв. Републикa Косово постане чланица организације Унеско. Неком од вас ће се учинити да претерујем када кажем да се ради о проблему који тангира земље са свих континената", навео је Николић.

Председник је рекао да је сложеност и озбиљност овог питања, које је последњих недеља увећало нашу бригу о томе да ли ће се икада наћи прави пут за стабилизовање односа Београда и Приштине, и њиховог постављања на трајне основе које би производиле корист за обе стране подједнако или бар приближно томе.

"Сви ви добро знате да прави договор две супротстављене стране може бити само онај који се истински, свесрдно и уз рационална објашњења прихвата без озлојеђености било које од преговарачких страна. Сваки договор који је наметнут или скројен да ствара трајно незадовољство било које стране, у ствари и није договор, већ расадник будућег сукоба. Кад год то било", навео је Николић.

Додао је да се фундаментални раскол између Београда и Приштине догодио једностраном одлуком приштинских власти да прогласе нову албанску државу на српској територији.

"Дакле, све ово са чим се данас суочавамо продукт је најобичније сецесије. Познато нам је да поједине земље то тако не тумаче, јер се не ради о њиховим територијама, али је, верујем, свима јасно да је то тако. Свако се може сетити да је пре ове једностране сецесије, 1999. године Савет безбедности Уједињених нација усвојио Резолуцију 1244, којом је признат и наглашен суверенитет Србије над Косовом и Метохијом", истакао је Николић.

Према његовим речима, све што је касније уследило, политички је промишљано на основу ове неразрушиве премисе. "Мислим на државе које су стриктно поштовале међународно право, Повељу УН и следствено томе одлуке њеног главног егзекутивног органа одговорног за међународни мир и безбедност – Савета безбедности", каже Николић.

Председник је истакао да и данас, већина човечанства полази од ових основних одредби и не жели да охрабри сепаратизме и једнострано проглашавање држава на територијама земаља чланица УН.

Потребан договор о положају СПЦ

Николић је поручио да би разматрање захтева за пријем Косова у Унеско негативно утицало на дијалог у Бриселу, а да би сваки наметнути договор био расадник будућих сукоба.

25691692

25691610

Николић амбасадорима поклонио монографију о српској баштини

Председник Србије Томислав Николић поклонио је амбасадорима монографију "Хришћанска баштина на Косову и Метохији – историјска и духовна постојбина српског народа".

"Ова монографија је детаљно сведочанство не само о јединственој уметничкој снази и лепоти средњовековних хришћанских светиња, доприносу српске културе светској, већ и о вековним напорима Србије и Српске православне цркве у стварању и одржавању духовног и културног наслеђа на Косову и Метохији и значаја које оно има, не само за моју земљу и њен народ већ и за читав цивилизовани свет", рекао је Николић.

После познатог Бриселског споразума из априла 2013, и других који су уследили, Србија је извршавала преузете обавезе, рекао је председник.

"Српска страна је од отварања ових преговора указивала да се они никако не могу успешно окончати без коначног договора о положају СПЦ и одговарајућe заштитe свих њених храмова и пратећих објеката", истакао је Николић.

Евидентан је, наводи, драстичан раскорак између декларативног залагања и стварног поступања Приштине по питању заштите српског културног наслеђа на Косову и Метохији.

"Примери из праксе то најбоље потврђују. Од јуна 1999. године, дакле после престанка оружаних сукоба, до данас, 236 цркава, манастира и других објеката у власништву Српске православне цркве, као и културно-историјских споменика били су мете напада. Од њих чак 61 има статус споменика културе, а 18 је од изузетног значаја за државу Србију. Неке од њих су – Црква Богородице Одигитрије из 1315. године, Црква Светог Николе из 1331. године, Црква Светог Спаса из 1348. године, те манастир и испосница св. Петра Коришког са почетка 13. века", указао је председник.

Додаје да су на простору Косова и Метохије уништена 174 верска објекта, 33 културно-историјска споменика, покрадено је више од 10.000 икона, црквено-уметничких и богослужбених предмета.

Уништен је или оштећен 5.261 надгробни споменик на 256 српских православних гробаља, а на више од 50 њих не постоји ниједан читав споменик. Јужно од Ибра није остао читав ниједан споменик из српске историје, а нема ни назива улице са именом личности из српске историје.

Планско затирање доказа о постојању Срба

"На Космету се плански врши затирање материјалних доказа о постојању Срба на овом простору са циљем да се изврши фалсификовање историје и да се створи нов државни, национални и културни идентитет, који подразумева потпуни нестанак свега што цео миленијум сведочи о српском присуству", рекао је Николић додајући да је то планирано затирање споменичких материјалних доказа своју кулминацију достигло мартовским погромом.

У три дана насиља Албанаца над Србима убијено је десеторо Срба, тешко повређено преко 900 људи, протерано преко 4.000 Срба из шест градова и девет села. Срушено је и запаљено 35 цркава и манастира и 935 српских објеката, истакао је председник, истичући да се сво то десило и поред присуства 38.000 војника Кфора и 8.000 полицајаца УН.

25691897

Ивица Дачић, Томислав Николић и Иван Мркић

Извештај Мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији из марта 2014. године, позивајући се на податке косовске полиције, наводи да је 2011, 2012. и 2013. године, дошло до пораста броја безбедносних инцидената на локалитетима културне баштине у односу на претходне године. Констатује се да повећан број безбедносних инцидената погађа, пре свега, баштину СПЦ.

Извештај наводи и да је број хапшења и кривичног гоњења, као одговор на безбедносне инциденте од стране косовске полиције и правосуђа низак.

"Зар није довољан аргумент за одбијање пријема самозване Републике Косово у Унеско? Ово је илустрација правог стања. Речју – не постоји политичка воља ни спремност привремених институција на Космету да се починиоци оваквих вандалских аката приведу правди. Овако се шаље јасна порука да ће уништавање свега српског на Космету остати некажњено. Зашто се онда не би наставило и у будућности?", рекао је председник.

Николић је подсетио да је генерални директор Унеска Коићиро Мацура упутио мисију високих стручњака "да процене штету почињену дивљањем Албанаца на Косову и Метохији" и да је оштро осудио нападе на богату културну заоставштину у Покрајини.

"Замислите да се у вашим земљама најдража културна баштина преда у руке некоме ко је није стварао и ко је у безброј наврата покушавао да је сатре! То би било исто као да сте 'вуку дали јагње на чување'", рекао је председник.  

Николић је истакао и да су у среду, 14. октобра, албански вандали каменовали Цркву Успења Пресвете Богородице у Ораховцу, одмах након завршене свете литургије. Вест је, каже, емитована у српским електронским медијима, али је није преузео ниједан светски. "Ако не могу да зауставе своје вандале у јеку кампање коју воде не би ли били примљени у Унеско, шта ли ће бити после?", упитао је Николић.

Николић је обраћање амбасадорима завршио речима да српско наслеђе на Космету не припада ниједном времену и ниједној генерацији, већ "свима и заувек". "Припада човечанству", поручио је председник.

 

Данке Дојчланд, џабе смо кречили

rs.sputniknews.com

Данке Дојчланд, џабе смо кречили

 

Sputnik

 

Приближавали смо се томе ситним корацима — и толико пута прво нешто одбили као лоше, да бисмо прихватили нешто још горе.

 

Да не идемо предалеко у прошлост и време одбацивања Рамбујеа, плана З4, ако се усредсредимо само на Косово, сетимо се колико смо се бунили због резолуције 12 44, да бисмо се потом клели у њу.

Истина, ту исту резолуцију смо, како тврде стручњаци за међународно право, сами дезавуисали потписима на бриселске споразуме, па се зато не можемо љутити на другог шефа Унмика Бернара Кушнера (од јула 1999. до јануара 2001.) који је увео праксу да се, мимо резолуције 12 44, уредбама уређује живот на Косову онако како одговара косовским Албанцима, јачајући тако прерогативе косовске државности.

Ко је 2007. године — када је фински дипломата Марти Ахтисари изашао са својим планом за Косово, који је у Србији дочекан на нож, одбачен резолуцијом усвојеном у Скупштини Србије, а у Савету безбедности УН дочекан руским ветом — могао претпоставити да ће оно што је тим документом понуђено Србима на КиМ сада бити део Бриселских споразума и звати се — Заједница српских општина? Која је, подсетимо, иако договорена у Бриселу, још на чекању.

И када је бивши председник Србије Борис Тадић почетком 2008. избацио слоган „И Косово, и ЕУ", вероватно ни сам није веровао да је то могуће, али је рекао оно што су бирачи желели да чују. Исте године, 17. фебруара, искористивши Ахтисаријев план, Косово једнострано проглашава независност.

Тадић потом формулише план за Косово у четири тачке, који је подразумевао решење за манастире СПЦ, гаранције за Србе у енклавама, питање државне имовине и имовине грађана Србије на КиМ, посебно решење за север. Све је остало мртво слово на папиру — имовина СПЦ на Косову се узурпира, питање државне имовине Србије у јужној покрајини у Бриселу би да реше тако што ће је предати Приштини, а о гаранцијама за Србе у енклавама могли би да кажу штошта, рецимо оних 25 Срба што је остало у општини Призрен или оних 17 у Приштини од 40.000 колико их је живело пре 1999. О имовини Срба на КиМ нико више ни не пита оне у чијим кућама одавно живе Албанци и чије њиве ору, а о томе да ли ће остати њихове — одлучиваће Приштина у новој агенцији, чије је стварање у току. И у којој се, дâ се претпоставити, Срби неће ништа питати.

Србија се у почетку оштро противила и идеји о успостављању мисије Еулекса. Бивши министар спољних послова Србије Вук Јеремић је пред Саветом безбедности УН марта 2008. затражио тренутни прекид пребацивања надлежности са Унмика на било које друго тело, па и на Мисију ЕУ — Еулекс. Мисија је једногласно изгласана у Савету безбедности УН 26. новембра 2008. након потврде њене статусне неутралности. Како та неутралност изгледа, показао је Питер Фејт који је именован за специјалног изасланика за Косово. Он је у фебруару 2010. године са тадашњим косовским премијером Хашимом Тачијем предложио план о интеграцији севера у приштинске институције. Новији пример „неутралности" ЕУ недавно је описао премијер Александар Вучић када је рекао да наша делегација у Бриселу све време преговара са Европском комисијом, а не са Приштином.

Треба ли подсећати како су преговори Београда и Приштине пребачени под надлежост ЕУ. Резолуција која је отворила пут за то усвојена је у септембру 2010. у Генералној скупштини УН после вишенедељних натезања. Али куриозитет је била чињеница да је документ који је Србија претходно усагласила са Русијом, а који је према незваничним информацијама већ имао  обезбеђену већину, измењен у последњи час, мимо знања Москве, а у договору са чланицама ЕУ. Седница је каснила два и по сата, како се прича, зато што је председник Тадић убеђивао Јеремића у сврсисходног таквог договора.

А списак онога што раније ни у сну нисмо хтели, а на шта смо онда пристали у бриселском дијалогу, по систему „кувања жабе", предугачак је: од звездице с позивањем на резолуцију 12 44, која је временом преформулисана у обавезу Србије да не омета чланство Косова у међународним организацијама (последице су чланство Косова у МОК-у и захтеви за чланство у Унеску, Интерполу…) преко пристајања на интеграцију Срба у косовско правосуђе и полицију, па до договора о ЗСО, телекомуникацијама, енергетици и мосту на Ибру, постигнутих 25. августа ове године.

Прича о томе шта све Србија није хтела а после је прихватила уз осмех, била би непотпуна без немачке канцеларке Ангеле Меркел, чији су лик и дело тако омиљени у српском политичком естаблишменту. Када је августа 2011. дошла у походе Београду, Борису Тадићу донела је на поклон три услова: да би добила статус кандидата за члана ЕУ, Србија је требало да оствари конкретне резултате након обнове дијалога са Приштином, омогући Еулексу рад на читавој територији КиМ и да укине паралелне српске структуре на северу.

Дежа ви немачких условљавања нам се управо догађа: у платформи за поглавље 35, на ком Брисел инсистира да прво буде отворено а последње затворено у преговорима са Србијом, стоје између осталог захтеви Немачке (подржани од Британије и Хрватске) за укидање  свих привремених органа косовских Срба, престанак финансирања тих институција из Београда, предаја језера Газиводе, па чак и подношење кварталних извештаја наших министарстава косовским властима, како рече шеф Канцеларије за КиМ, „као да смо ми колонија Приштине, а не они наша покрајина". Ако не пристанемо, вероватно ће наше евроинтеграције бити стављене на лед. А онда — џабе смо кречили све ове године, трудећи се да се стешемо по мерама бриселског шињела.

 

Ширење Запада

svetozarradisic.com

Ширење Запада

 

Svetozar Radisic

 

Ширење Европске уније и Натоа, у процесу који је започео Запад предвођен Великом Британијом и Сједињеним Државама уз подстицај Ватикана, остварује се без престанка од 1989. године у оквиру успостављења тзв. новог светског поретка. Писао сам о том феномену почев од првог новинарског написа објављеног у листу „Ревија 92" (број 99, 9. јул 1993), под насловом „Бачена мрежа на Србију". Изазивање распада СФРЈ од стране (САД и ЕЗ) и поседање Косова и Метохије трупама НАТО, које сам предвидео у том тексту, били су и остали у функцији ширења ЕУ (читај: Запада) и Натоа као основног инструмента за успостављање најављиваног „новог светског поретка". Сви процеси од разбијања СССР, ЧССР и СФРЈ послужили су као припрема за предстојећи неминовни обрачун (рат) западне квалитативне и источне квантитативне цивилизације.

Портпарол руског председника Владимира Путина, Дмитриј Песков, је почетком октобра 2015. године (25 година од почетка ширења НАТО-а) изјавио: „План НАТО-а да приближи своју војну инфраструктуру Русији водиће реципрочним корацима који су неопходни да би се успоставила неопходна једнакост". У Србији су о тој теми у последњих 25 година написани безбројни текстови, јер су окупирани Срби за сада главна жртва надобудних освајачких стремљења Запада.

Као доказ за претходну тврдњу може да послужи извод из књиге „Неокортикални рат", објављене 1999. године. Наведени подаци су промењени, али да су довољни за расуђивање о процесу. На пример, у последњих 16 година је повећана контрола кретања људи и контрола ума у Сједињеним Државама, а права грађана су још ограниченија. Посебно после 2001. године. Ширење НАТО-а поменуто је у напомени број 7:

Није чудно што је идеја о тзв. неокортикалном рату (нападу на људски мозак) настала у Сједињеним Америчким Државама, јер је у тој, према мишљењу Американца Томаса Молнара, антиисторијској [1] „фантом држави" становништво одавно идеолошки програмирано.

Вашингтонски режим је: 1) прогласио комунизам за државног непријатеља број један, плашећи сопствени народ фамозним упозорењем „Руси долазе"; 2) створио „формула систем" према тзв. доктрини политички коректног изражавања,односно доктрини политичке коректности, у којој пише које речи смеју а које не смеју да се користе, којим се пилулама достиже вечито здравље и колико је благотворан (о)смех; 3) измислио модел формирања нације у којем се национално сивило успоставља пропорцијалним приливом становника из целог света, преко „зелених картица", уз бројне услове, чијим се испуњењем већ у процесу пријема нових држављана, стварају шаблонизоване, неслободне личности; 4) створио хиљаде секти не би ли се распршиле енергије самосвесних народа; 5) сликовницама, поједностављеним путевима до решења проблема, школским и компјутерским програмима, намерно спустио интелектуални ниво сопственог становништва; 6) купио неопходну и послушну памет из иностранства у процесу „одлива мозгова", чиме је створио „интелектуалне јањичаре" који у појединим ратним ситуацијама (не)знајући да су (зло)употребљени смишљају моделе за уништавање народа из којих потичу; 7) понудио својој, још увек младој нацији модел живљења који одвлачи мисли од основних људских врлина, не би ли предупредили схватање да трка за профитом угрожава преостало човечанство; 8) дозволио да FBI и CIA сарађују са серијским убицама; 9) створио међуграђанско неповерење [2] и услове за међусобне обрачуне,[3] праћења и обмањивања успостављањем унутрашње шпијунаже;[4] 10) под велом „демократије" притајио најгрубљи облик расизма, дискриминације и нетолеранције;[5] 11) измислио механизаме за стварање непријатеља према тренутним „виталним интересима",[6] за искоришћавање и контролу изазваних криза и за експлоатацију малих економски (не)стабилних држава; 12) одвојио сопствени народ од истине, части и поштења, стварајући лажну слику сопствене вредности и туђе ништавности; 13) постао осион у тој мери да осталим државама у међународној заједници непрестано намеће и поставља услове за понашање и живот;[7] 14) успоставио шпијунску контролу над комуникацијама и крипто-системима 120 држава у свету, која обухвата и тзв. савезнике;[8] 15) подстакао америчке политичаре и креаторе високо софистицираних научних програма истраживања да не покажу спремност да поделе своја открића и своје намере са остатком света;[9] 16) заштитио припаднике америчких државних служби и америчке војнике од одговорности Међународног кривичног суда када почине злочине на туђој територији; 17) формирао најмилитантнију државу у свету с највећим војним буџетом;[10] (18) омогућио да Американци буду први у клонирању људског ембриона, и да на тај начин до краја изаспу зло из „Пандориног ћупа" итд.

 

 

НАПОМЕНЕ:

 

[1] Држава која нема историју и стога настоји да уништи све државе са богатом историјом.

[2] Под „електронском контролом" је 30 милиона запослених Американаца, а годишње полиција прислушкује на милионе телефонских разговора. До 2004. године Министарство финансија САД располагаће банком података о сваком пореском обвезнику, његовим приходима, имовини и о свему што купује и плаћа.

[3] У рукама америчких грађана је 60 милиона револвера и око 120 милиона пушака разног калибра. Годишње на тлу САД бива убијено око 19.000 људи, што је четири и по пута више него у целој Европи, док се у истом периоду догоди око 30.000 самоубистава. Објављен је податак да полиција и болнице решавају око 500.000 покушаја самоубистава сваке године, што значи да од 1.000 становника двоје дигну руку на себе! (видети: Илић Миодраг,Quovadis, свете?стр. 71).

[4] Др Брајан Гледман, бивши директор Стретешких електронских комуникација Велике Британије указао је на једно од подручја сарадње његове државе са САД: „Један од проблема у Великој Британији лежи у томе што наша влада сарађује са САД како би спречила британске грађане да користе кодирање не би ли спречили административно прислушкивање".

[5] Оно што се догодило у месту Вако, у Тексасу, 19. априла 1993. – сурови масакр 86 чланова секте „Давидов огранак", од чега седамнаесторо деце – најупечатљивији је доказ недоследности америчке државе, која нема обзира према невиним људима кад намерава да угуши неки покрет, отпор или другачије мишљење. Генерал Весли Кларк, онај исти што је оптужен за ратне злочине у Србији 1999, био је тада командант Прве коњичке дивизије у Форт Худу (Тексас). Његови тенкови напали су опкољене чланове секте на једном ранчу. Тада су фанатични лидер „Давидовог огранка", Дејвид Кореш, и његови следбеници, излили велику количину бензина и живи спаљени, будући да су Кларкови специјалци за „брза дејства" и агенти FBI отворили на њих бесомучну ватру (видети: Илић Миодраг,Quovadis, свете?стр. 69). Дискриминација, као класни процес, последица је широко распрострањеног предубеђења у свим Denny's ресторанима, посебно међу обласним и градским менаџерима који тврде да су црне муштерије лоше по бизнис (видети: Данијел Големан, Емоционална интелигенција, стр.148).

[6] Чувени конгоански политичар Мобуту Сесе Секо проглашен је у САД „диктатором" када се спремало његово збацивање с власти, иако је тридесет година, док је брутално кињио становнике Конга, за америчку јавност био „господин председник". И Аугусто Пиноче је био љубимац вашингтонских властодржаца. Подржали су га да дође на власт „после марксистичког режима Салвадора Аљендеа" иако је Аљенде био легално изабран, а Пиноче извршио државни удар. У САД непријатељи преко ноћи, ако затреба, постају пријатељи. На пример, злогласна „ОВК" је почетком 1998. године добила етикету „терористичке организације", али када се Ричард Холбрук средином исте године састао са њеним лидерима и подржао идеју „Велике Албаније" изјавио је: „Мислим да Срби треба да оду одавде".

[7] На пример, Амерички Сенат је 14. октобра 1999. већином гласова одбио ратификацију свеобухватног уговора о забрани нуклеарних проба. Американци нису потписали споразуме о повлачењу противпешадисјких мина из употребе, о отварању Међународног суда за ратне злочине и о забрани употребе хемијско-биолошког оружја. Према писању листа „Ворлд дејли": „Нескривено, жудећи за новим непријатељима после завршетка хладног рата, амерички произвођачи оружја купили су 1998. за 33 милиона долара пристанак 81 сенатора да одобре 'експанзивно' ширење Натоа".

[8] Подаци стижу у Вашингтон на разне начине. Један канал успостављен је на основу тајног споразума Агенције за националну безбедност САД (НСА) и швајцарске фирме „CryptoAG" (видети: [1]AleksandarTrifoni, Razbijanjemšifaradoistine, стр. 264).

[9] Њихови научни програми обавијени су мистеријом и проглашени за најстрожу државну тајну, с доследном одлучношћу да служе геостратешким циљевима САД и уском кругу финансијски најмоћнијих људи – и по цену самоуништења.

[10] Одобрени војни буџет САД за 2002. годину био је 318 милијарди долара, за 2010. годину 636 милијарди долара, а за 2011. годину 725 милијарди долара. Овакав војни буџет Сједињене Америчке Државе нису имале од Другог светског рата (РС: Ово је податак из четвртог издања књиге „Неокортикални рат", 2011).

 

http://www.svetozarradisic.com/index.php/napisi/geopoliticki-napisi/53-2015-10-12-17-54-41