fakti.org

За „глобално руководство" је 2018. била веома лоша, а ни 2019. неће бити мирна

4-5 minutes

---

УЗАЛУД СУ „ГОВОРЕЋЕ ГЛАВЕ" 2017. ТВРДИЛЕ  ДА СВЕ ВРАЋА У НОРМАЛУ И ДА ПОПУЛИСТИЧКИ ТАЛАС ПРОЛАЗИ

* Светска елита не би могла да се похвали да је изашла на крај са кризом чак ни кад би успела да смени Трампа и поништи његове економске новотарије, да поново отвори врата миграцијама и да у Европи стави ван закона партије евроскептика

* Поткрај године су планули Париз и други велики француски градови, са нередима и сукобима са полицијом. Макронов рејтинг је пао на 20 одсто. Убрзо се појавило „25 захтева Жутих прслука" - револуционарни манифест који по радикалности надмашује програме и партије Марин Ле Пен и Непокорене Француске

* „Глобалном руководству" као да све испада из руку. Фронт одбране естаблишмента, који је донедавно изгледао добро, видљиво се распада. Једина иницијатива западне елите своди се на тражење да јој се врати сва власти и да се казне реметиоци спокојства

_______________________________________________________________________

         Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИЈ

         ЗАПАДНЕ елите су се – уместо да решавају проблеме – бациле на тражење криваца. Ту улогу су доделиле „немогућем Трампу", пробуђеном национализму и Русији.

         Током 2017-те су многе `говореће главе` тврдиле  да популистички талас пролази и да западни естаблишмент полако преузима контролу над ситуацијом.

         Најјачи утисак је оставила контраофанзива естаблишмента у Француској где је – као из цилиндра мађионичара – био извучен „политичар нове формације" Емануел Макрон који је у два круга победио Марин Ле Пен.

         Његова партија Република на маршу – која је била од нула формирана око лидера јавног мњења по градовима – брзо је стекла популарност и у савезу са Демократским покретом и Покретом прогресиста освојила апсолутну већину у доњем дому парламента.

         Алтернатива за Немачку и холандска Партија слободе, мада су ојачале, ипак нису освојиле довољно гласова да реално утичу на политику својих земаља.

         Светска елита не би могла да се похвали да је изашла на крај са кризом чак ни кад би успела да смени Трампа и поништи његове економске новотарије, да поново отвори врата миграцијама и да у Европи стави ван закона партије евроскептика.

         Не би нестали ни унутрашњи проблеми Запада – све већа неједнакост, уништење средње класе, раразање инфраструктуре целих држава, деградација образовања, стараење становништва...

         Бирачи с разлогом подозревају да `глобално руководство` има намеру да пређе у `светло сутра`, а да већину становника планете остави у прошлости.         

         Глобалисти су изгубили у Италији и Аустраији, а конгресни међу избори у САД јесу републиканце лишили већине у Представничком дому, али су фактички ојачали Трампове позиције. Сада чак и његови противници признају да је Републиканска партија „Трампова партија", а то је значајнија промена него сам исход међуизбора.

         Западни естаблишмент у борбу са антиглобалистима поново укључује тајне службе. Зато је амерички специјални тужилац, Роберт Милер, поново насрнуо на бивше Трампове помоћнике Пола манафорта и Мајкла Коена. Чак је почео да се интересује и за британске евроскептике.

         Међутим, поново није могао да против Трампа изнесе ништа оптужујуће.

         „Непотопљива" Ангела Меркел је објавила да ће у етапама напустити велику политику. Са чела партије се повукла, а у Немачкој је могућа нова криза са расписивањем ванредних избора.

         Поткрај године су планули Париз и други велики француски градови, са нередима и сукобима са полицијом. макронов рејтинг је пао на 20 одсто.

         Убрзо се појавило „25 захтева Жутих прслука" који је, у суштини, револуционарни манифест који по радикалности надмашује програме и партије Ле Пен и Непокорене Француске.

         „Глобалном руководству" као да све испада из руку.

         Фронт одбране естаблишмента, који је донедавно изгледао добро, видљиво се распада.

         Једина глобална иницијатива западне елите своди се на тражење да јој се врати сва власти и да се казне реметиоци спокојства.

         За глобалну елиту је 2018-та била веома лоша година. Гора од 2016-те,

         А ни 2019-те изгледа неће бити мирна.

 

fakti.org

Борисав Јовић: Српски народ дуго био у заблуди да је са Југославијом добио више од других

13-16 minutes

---

«ПРАВИ ИЗАЗИВАЧИ РАТА ДЕВЕДЕСЕТИХ СУ ТИТО И КАРДЕЉ КОЈИ СУ НАМЕТНУЛИ УСТАВ ИЗ 1974.»

* Да је 1918- била створена српска држава без Хрвата и Словенаца - била би много већа од ове која нам је остала распадом Југославије

* Сам распад био је испланиран много пре деведесетих. На Четвртом конгресу КПЈ 1928. у Дрездену оцењено је да је Југославија вештачка творевина и утврђен задатак комуниста да се она растури на мање националне државе. На тзв. Сплитском пленуму ЦК КПЈ 1935. одлучено је да се комунисти Југославије уједине против Хитлера, али да се после победе КПЈ неће супротстављати онима који желе да се одвоје кад дођу повољне међународне околности

* На Другом заседању АВНОЈа 1943. Југославија је издељена на шест република, онако како је КПЈ замислила каснији распад Југославије

* Ако би била извршена нека анкета грађана Србије - да ли су за поновно уједињење -  одговор би масовно био негативан

* Која би била перспектива српске државе створене без Хрвата и Словенаца? Сигурно не би доживљавала међунационалне трзавице као Југославија, а поготово сукобе и грађански рат, што је било најтрагичније. Одлука да се држава формира са Хрватима и Словенцима била је у рукама краља Александра, чије су претпоставке о будућности такве државе биле погрешне, па је и одлука била трагично погрешна. Изгубио је све предности које је добио у Великом рату...  

_________________________________________________________________________________

         ИНСТИТУТ за политичке студије ове године прославља „златни јубилеј". Протеклих пет деценија у српској и светској историји прошло је у бурама и затишјима, а ИПС, није био само њихов сведок, већ је и доследно играо улогу – научног арбитра. Са те позиције, у контексту обележавања 50 година постојања и рада, ИПС је припремио четири научна скупа: о политикологији, феномену 1968, о Југославији и о левици.

         Разговор о разби-распалој држави незамислив је без помињања директних учесника. Овом приликом, непосредни актер, др Борисав Јовић - председник Председништва СФРЈ у време распада земље и грађанског рата - у императиву говори о неопходности:  да се грешке не понове!

         - Југославија је била негативно искуство. Српски народ је дуго био у заблуди да је Југославијом највише добио јер је остварио вековну жељу да  живи у једној држави, у братству и јединству са другим југословенским народима. Изневерена нада је завршена трагично - распадом земље и међунационалним ратом у коме су Срби највише изгубили и за који им је још и приписана кривица да би трпели казну. А Југославија није могла да опстане због тежње Хрвата и Словенаца за самосталношћу, интереса велики сила и грешака српског руководства, упозорава др Борисав Јовић.

         Он каже да је распад планиран много пре деведесетих, јер је Југославију растурила КПЈ:

         «На Четвртом конгресу КПЈ 1928. у Дрездену оцењено је да је Југославија вештачка творевина и утврђен задатак комуниста да се она растури на мање националне државе. На тзв. Сплитском пленуму ЦК КПЈ 1935. одлучено је да се комунисти Југославије уједине против Хитлера, али да се после победе КПЈ неће супротстављати онима који желе да се одвоје кад дођу повољне међународне околности. На Другом заседању АВНОЈа 1943. Југославија је издељена на шест република, онако како је КПЈ замислила каснији распад Југославије.

         Уставном изградњом, на републике су поступно преношене државне надлежности, да би 1974 биле све пренете на републике. Оне су проглашене државама способним за самостално функционисање. Југославија је постала сервис за обављање функција које су јој републике доделиле, уз плаћање те услуге. Југославија је тада била оспособљена за правни распад, али је морала да сачека међународне околности до 1991.

 

Борисав Јовић

         Власт у Југославији све време држи КПЈ, на челу са Титом, без чије се сагласности није могла донети ни једна одлука о Уставу.

         Прави изазивачи рата и разбијања су они који су писали и наметнули Устав СФРЈ 1974- Тито и Кардељ. Срби нису учествовали у писању, нити би пристали на таква уставна решења да су могли да на то утичу. А своја национална права су морали да бране...

         * Да ли је Председништво могло да учини више за спас државе и избегавање сукоба?

         Било је више препрека... Одредбе Устава СФРЈ нису давале овлашћења Предсеништву да приволи на поштовање Устава оне који су га кршили отцепљењем. Биле су и велике неслоге у Председништву за изгласавање и оних мера на које је по Уставу имало право. Органи који су били дужни да спроведу те одлуке – нису то чинили. Мешање страног фактора на страни сепаратиста уносио је забуну код органа који су били дужни да спроводе одлуке Председништва.

         По Уставу СФРЈ војска је требало да одигра главну улогу. У оквиру одлука Предсеништва, којих, скоро да није ни било, једина која је обавезивала војску да Хрватима одузма нелегално увезено оружје - није извршена. Војска је боловала од истог синдрома као и цела држава, њен руководећи састав је био вишенационални.

         * Хајде да разјаснимо и ово: у целој држави је важио исти Устав – и за Србе и за Хрвате; он није спречио Хрвате да се припремају и припреме за време које је наступило - време њихове сецесије; како се онда десило да се Срби не спреме за то време?

         Југославију су основали њени народи 1918. на основу права народа на самоопредељења. Републике нису постојале. Уставом 1974. изиграни су народи – републике су добиле право на отцепљење које је постало старије од права народа. Услед тога је настао конфликт у вишенационалним републикама, Хрватској и Босни и Херцеговини. Очигледно да су једни имали интерес да такве уставне могућности искористе за сецесију, док су други у истим републикама били, на основу свог права на самоопредељење против тога. Не само да су имали различите интересе, због којих су  и различито поступали, него је и однос снага био у корист Хрватске јер су Срби тамо били мањина. Да не говоримо о наклоњености великих сила Запада Хрватској, коју су помагали и наоружавали, а Србе анатемисали и кажњавали. Морате имати у виду да се овде није радило о Србији нити о целом српском народу, којима је било забрањено чак и да помажу свој народ у Хрватској, а камо ли да буду неки јачи фактор у остваривању њихових интереса.

 

         * На почетку разговора сте рекли да је српски народ био у заблуди и претпоставимо да одатле проистиче и његово поимање и дефинисање интереса. На које сте заблуде мислили и којим модусима су одржаване?

         Српски народ је веровао у искреност пароле коју је Тито често изговарао - да морамо чувати Југославију као зеницу ока свога, паролу о равноправности и братства и јединства – а Тито је лично радио на јачању република на  штету Југославије. Каква је то равноправност била, кад он за време читавог живота није никоме дозвољавао да помисли на врховну власт, поготово Србима којима није дао ни да јој се приближе. О братству и јединству смо варани - од заташкавања злочина у Јасеновцу до парола УБИ СРБИНА итд. Заблуда је трајала колико је трајала и Југославија.

         * А после тога нам је уместо заблуда о братству и јединству ради југословенства, сервирана заблуда да треба да се извињавамо и да преузмемо кривицу за рат и распад – ради помирења и нове заједничке будућности у другачијем интегративном формату. И сами кажете да се предуго нико из Србије озбиљно не супротставља том фалсификату. Како да се изборимо да се истина чује на међународном нивоу?

         Веома тешко. Из Србије се већ четврт века нико озбиљније није супротставио оптужбама, а како време пролази, свет ће све мање интересовати да слуша нешто ново о догађајима који су скоро заборављени. Проблем је и што онима који су својом пропагандом успели да своје злочине прикажу као српске, никако не одговара да се о томе наново расправља. За почетак распада Југославије била је пресудна чињеница да је расформиран Варшавски војни савез и да Југославија није била више интересантна као тампон зона између два војна пакта. За њено постојање више нису биле заинтересоване велике силе Запада. Сасвим је различито питање какве су околности потребне да се измени схватање о српској кривици за распад Југославије и грађански рат.

         Међутим, не смемо дозволити да се на лажима наших непријатеља пише и учи лажна историја Србије и српског народа. То питање треба узети из надлежности политичара, јер је оно за научнике - који имају историјску одговорност пред нацијом да исправљају анатеме, што политичари нису могли. За српску науку данас нема значајнијег задатка, од установљавања истине и уклањања љаге са српског образа.

         * Једна од лажи су и инстант нације које су направљене из српског корпуса ради његовог растакања. Како се уопште десило да српско руководство пристане да од српског народа постане македонска и црногорска нација (Ђилас ју је прогласио док се још рат није завршио!). Зашто се то прихватило као датост и зашто се то питање не отвори?

         Мислите ли да је Србе неко питао при доношењу поменутих одлука? О томе је одлучивао Тито, имајући у виду намеру распарчавања Југославије на штету српског народа.Данас је веома касно и, бар за Србију, веома неприкладно и помислити на тако нешто, на враћање историје назад.

         * Упозоравате да власт не сме да понови грешке из прошлости. Да ли препознајете данас сличне грешке? Где су и где нас чекају највеће замке да се оне понове?

         Кад кажем да Србија више нема право на грешку, то треба разумети да је догурала до ивице провалије, и својим грешкама, наравно. Данас су нове околности које измамљују нове одговоре, од којих сваки непромишљен може скупо да нас кошта. Нисам ја тај који ће да подучава српску власт како треба да ради. Написао сам где смо грешили у прошлости, да им служи као искуство. Било би препотентно ићи даље од тога.

         * Које околности су нове ако нам је у фокусу однос Запада према Хрватској и Србији и однос Русије према тим земљама. Несумњиво је да су Америка и Британија, односно Запад, имали исти однос према Хрватима у југословенско време и данас - где су Хрвати виђени као главни партнер НАТО и Запада у овом делу Европе.

         То су константе, али које су ипак подложне променама у дужим временским интервалима. Сетимо се само да су Хрвати били највернији савезници Хитлеру, да су данас Немци најзначајнији партнери и Америци и Русији и Кини, да НАТО остварује велику и значајну сарадњу са Русијом, коју сматра главним војним противником, а наша земља то чини и са Русијом и са НАТО пактом и свак свакога хвали а ко зна шта му мисли. Тешко је снаћи се у том лавиринту. Ја сам свестан колико је тешко власти једне мале земље као што је наша и веома сам критичан према паушалним критикама оних који нису упознати са околностима у којима власт одлучује.

         * Неки говоре да им је у Југославији било боље него данас, а други онда то искористе као „шлагворт" за заговарање интеграција које су или југословенског домета или у формату Југославија плус. Како нам је стварно било?

         Неке ствари за просечног грађанина јесу биле боље. Социјална питања као запошљавање, школовање, решавање стамбених проблема, годишњих одмора... Неке значајне повољности грађани су имали услед нелогичности у систему: камате на кредите биле су често ниже од инфлације, или плате су морале бити исплаћиване иако роба није могла бити продата... Многе повољности које нису имале економску подлогу у резултатима рада кумулирале су се у виду повећаних дугова и у економску нестабилност државе. Грађанина то није непосредно погађало, али јесте кроз раст цена, затворено тржиште и слично што се данас не узима довољно у обзир кад се прича како је било.

         Међутим, најкрупније што се заборавља: у тој Титовој Југославији грађанин је доживео да остане без своје државе, отете су му територије на којима је вековима живео, са њих је прогнан, велики део српског народа је остао ван своје српске државе, доживео санкције, сатанизацију и робијање. Нико ко каже да му је било боље за време Тита, по правилу не узима ово у обзир, као да је то што нам је отето било туђе. Ако погледамо данашње понашање према Србији или према српском народу руководстава Хрватске, Црне Горе, Бошњака, Македонаца, Албанаца, верујем, ако би била извршена нека анкета просечних грађана Србије, да ли су за поновно уједињење да би одговор масовно био негативан.

 

         * Која би била перспектива српске државе створене без Хрвата и Словенаца?

         Тако формирана српска држава сигурно не би доживљавала међунационалне трзавице као Југославија, а поготово сукобе и грађански рат, што је било најтрагичније. Одлука да се држава формира са Хрватима и Словенцима нити је наметнута са стране, нити је од стране српског руководства наметнута њима. Одлука је била у рукама краља Александра,чије су претпоставке о будућности такве државе биле погрешне, па је и одлука била трагично погрешна. Изгубио је све предности које је добио у Великом рату...

         Да је створена српска држава без Хрвата и Словенаца, била би много већа од ове која нам је остала распадом Југославије.

         * Да ли ће се процес "чишћења" после распада Југославије завршити отклањањем растакања српског националног корпуса и да ли се за то стварају повољни услови? Како спречити евентуално даље растакање?

         На то је тешко позитивно одговорити. Још увек нам прете опасности да се негативни процеси наставе.

          Диана Милошевић

 

rs.sputniknews.com

Дачић о Црној Гори: Камо среће да се никад нисмо ни спајали!

Sputnik

4-5 minutes

---

Политика

09:50 28.12.2018(освежено 10:14 28.12.2018) Преузмите краћи линк

69418

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић сматра да је смешно то што је црногорски председник Мило Ђукановић рекао да је дошло до заоштравања односа Србије са комшијама, Загребом, Приштином, па и са Подгорицом, као и да Црна Гора не доноси антисрпске одлуке, већ одлуке у свом интересу.

Дачић претпоставља да Ђукановић при томе мисли на црногорске интересе, што је лепо, јер и Србија доноси одлуке у сопственом интересу.

„Треба ли због тога да се извињавамо било коме?", упитао је Дачић.

Он је навео и да је у истом том интервјуу Ђукановић наговестио да је Србија одговорна за „деструкцију Црне Горе", шта год то значило.

„Нити је Србија било ком држављанину Црне Горе забранила улазак у Србију, нити од Србије зависи улазак Црне Горе у Европску унију. Дакле, збиља је смешно", навео је Дачић у интервјуу за подгорички „Дан".

Дачић је оценио да су односи Србије и Црне Горе стабилни, да је Србија отворена за разговор о свим темама које обе сматрају важним, као и да Србија жели Црној Гори улазак у Европску унију.

„Али не можемо да прихватимо улогу дежурног кривца за свачије проблеме. На крају, Црна Гора треба најзад да схвати да у Србији нема никаквог жала због растанка са Црном Гором. Срећан пут, камо среће да се никад нисмо ни спајали", поручио је Дачић.

Према његовим речима, ако неко треба да жали због 1918. године, онда је то Србија, јер је у рату изгубила 28 одсто становништва.

„На кога се Црна Гора жали? На Александра Карађорђевића, полу-Црногорца, унука црногорског краља Николе Петровића? Уосталом, и Карађорђевићи су Петровићи који су у Шумадију дошли са црногорско-херцеговачких брда. Један Шумадинац, Крушевљанин или Топличанин никад не би укинуо Србију зарад Југославије. И зашто бисмо ми жалили због Црне Горе? И раније смо били две државе. Једино што се никад није дешавало да Црна Гора и Србија буду у сукобу. То је оно што је трагично. Уосталом, и краљ Никола, кад је упутио проглас народу 1914. године, написао је 'живело наше мило српство". Нисам ја написао то, него он", казао је Дачић.

Шеф српске дипломатије даље каже да су гусле и српске и црногорске, али да никада није чуо ниједну гусларску песму о сукобу Србије и Црне Горе.

„И зато кад из Црне Горе говоре о великосрпској агресији, ја се увек нашалим и кажем да ја само знам за великоцрногорску агресију на руководећа места у Србији", рекао је Дачић и додао:

„Да закључим, све најбоље Црној Гори, не интересује нас шта раде, осим када су у питању српски национални и државни интереси и положај Срба у Црној Гори, којих има 30 одсто. То је суверено право сваке државе. Све то треба да радимо у међусобном пријатељству."

Према његовим речима, положај Срба у Црној Гори важан је елемент у билатералним односима две земље.

„Сматрамо да су Срби конститутиван народ у Црној Гори, а никако мањина. Иначе, ми питање језика којим говоре грађани Црне Горе остављамо њима на одлуку, иако је чињеница да током разговора наших званичника преводиоци нису потребни", казао је Дачић.

Истакао је да Србија мисли да је Српска православна црква у Црној Гори важан део њене историје и културе и да је као такву званични Београд третира.

„А ја лично верујем и да већинско црногорско становништво мисли исто. Али сва ова питања могу се решити дијалогом и део су разговора током сусрета званичника наше две земље. Мислим да би за наше односе, али и за унутрашњу стабилност Црне Горе, било лековито да Срби постану део владајуће коалиције. Многи проблеми би тако могли да буду превазиђени", сматра Дачић.

Црна Гора треба да реши случај Бранке Милић у оквиру својих институција, а на Србији је да помогне разменом обавештајних података и информација, тврди Дачић српски министар.

„Не заборавите да је Србија, као и свака друга држава, дужна да помогне сваком свом држављанину који од ње тражи помоћ. Та помоћ припада и госпођи Милић. Надам се да ће надлежне институције обе земље, уз сагласност госпође Милић, доћи до обострано прихватљивог договора", закључио је Дачић.

 

slobodnaevropa.org

Tramp: Okončati ulogu SAD kao globalnog policajca

Ajla Obradović

4-5 minutes

---

Američki predsjednik Donald Tramp posjetio je američke trupe u vojnoj bazi u Njemačkoj nakon što je nenajavljeno obišao i američke vojnike stacionirane u Iraku. Ovo je bila njegova prva predsjednička posjeta vojnicima u ratnim zonama.

Trump je pozirao za selfije i rukovao se sa desetinama vojnika u zračnoj vojnoj bazi Ramštajn u Njemačkoj 27. decembra, pri povratku iz Iraka. Naime, sinoć je predsjednik upriličio iznenadnu posjetu zračnoj bazi Al-Asad zapadno od Bagdada, sa prvom damom Melanijom Tramp. Bio je oštro kritikovan jer nije posjećivao američke vojne snage u ratnim zonama otkako je stupio na ovu funkciju 2017. godine. Nakon slijetanja izjavio je kako je bio zabrinut, ne za sebe, nego za prvu damu.

Osim toga, posjetu Iraku iskoristio je da odbrani odluku da povuče 2.000 vojnika iz susjedne Sirije, uz riječi da je takozvana Islamska država (IDIL) "skoro pobijeđena" i da njeno eventualno ponovno pojavljivanje mogu rješavati američke trupe u Iraku.

"Naše prisustvo u Siriji nije bilo neograničeno i nikada nije bila namjera da bude stalno. Prije osam godina došli smo ovdje na tri mjeseca i nikada nismo otišli. Ali sada činimo pravu stvar. Završit ćemo ovo. Prije godinu dana dao sam našim generalima još šest mjeseci u Siriji. Rekao sam: riješite to. Ispostavlja se da je to bilo prije godinu i po dana. Tražili su mi još šest mjeseci i rekao sam - uredu, riješite to. I onda su tražili još šest mjeseci. Rekao sam ne. Dao sam vam mnogo puta šest mjeseci i sada ćemo ovo uraditi na drugi način", poručio je.

"Ne želimo više da nas iskorištavaju države koje koriste našu nevjerovatnu vojsku za svoju zaštitu. Ne plaćaju za to, a morat će", naglasio je Tramp, izjavljujući da će okončati ulogu Sjedinjenih Država kao globalnog policajca.

"Amerika se ne bi trebala boriti za svaku naciju na Zemlji. U mnogim slučajevima nam to nije bilo nadoknađeno. Ako žele da se borimo, također trebaju platiti cijenu, a ponekad je to i novčana cijena. Tako da mi nismo naivčine ovog svijeta. Nismo više naivčine, i ljudi nas ne posmatraju kao naivčine", konstatovao je.

Donald Tramp održao govor vojnicima u Iraku, 26. decembar

"Rasprostranjeni smo širom svijeta. Mi smo u državama za koje većina ljudi nije ni čula. Iskreno, to je smiješno", dodao je on.

Američke trupe u Siriji pomažu kurdskoj miliciji da iskorijeni IDIL.

Pentagon je takođe saopćio da će Sjedinjene Države povući polovinu od 14.000 vojnika koji učestvuju u međunarodnoj stabilizacijskoj misiji u Afganistanu.

SAD imaju preko 5.000 vojnika u Iraku koje podržavaju lokalne sigurnosne snage u njihovoj borbi protiv IDIL-a. Tramp je 26. decembra poručio da nema planova za smanjenje tog broja.

Tramp se trebao naći sa premijerom Iraka, ali je sastanak pao u vodu zbog neslaganja oko toga kako bi bio proveden. Osim vojnih pitanja, Tramp je ponovo govorio o gradnji zida na američkoj granici.

"Sada ga moramo imati. Ne samo trgovina ljudima, drogom, migrantima, mnogo kriminalaca. Vidjeli smo i ubice koje dolaze kroz - vidjeli ste šta se desilo sa karavanom kako ga mi zovemo i, uzgred, naša granična patrola je obavila nevjerovatan posao, naša vojska je obavila nevjerovatan posao. I lokalna policija na raznim dijelovima granice obavila je nevjerovatan posao. Karavani se raspadaju i vraćaju se odakle su došli i moraju legalno doći u našu zemlju", rekao je.

Američka federalna vlada je i dalje zatvorena, zbog nemogućnosti Trampa i Kongresa da postignu dogovor oko budžeta. Naime, Tramp traži pet milijardi dolara kako bi se izgradio zid na američko-meksičkoj granici.

 

politika.rs

Како да постанемо „велики Руси"

Зо­ран Иво­ше­вић

5-6 minutes

---

Ре­дов­но и са за­до­вољ­ством чи­там тек­сто­ве Ми­ро­сла­ва Ла­зан­ског. Про­чи­тао сам и ко­лум­ну „Ма­ли и ве­ли­ки Ру­си" („По­ли­ти­ка", 15. де­цем­бар 2018), у ко­јој упо­зо­ра­ва да је ши­ре­ње НА­ТО-а на ис­ток већ пре­ко­ра­чи­ло гра­ни­це Ср­би­је, ву­ку­ћи и су­ро­гат др­жа­ву Ко­со­во са­мо­про­кла­мо­ва­ну у ју­жној срп­ској по­кра­ји­ни, ко­јом се про­ши­ру­ју гра­ни­це дав­но про­јек­то­ва­не „ве­ли­ке Ал­ба­ни­је".

Ла­зан­ски упо­зо­ра­ва на то да су Аме­ри­кан­ци пре­ва­ри­ли Ру­се „око ши­ре­ња НА­ТО-а на ис­ток" и Ср­бе „око фор­ми­ра­ња ко­сов­ске вој­ске и ње­ног рас­по­ре­ђи­ва­ња по це­лој те­ри­то­ри­ји Ко­со­ва", кр­ше­ћи Ре­зо­лу­ци­ју УН 1244, Ку­ма­нов­ски спо­ра­зум и до­го­вор из Бри­се­ла са НА­ТО-ом­. Он кон­ста­ту­је да су се Ру­си већ „осве­сти­ли и ви­ше ни­шта не ве­ру­ју Аме­ри­ма и За­па­ду", али се пи­та да ли је до­шло вре­ме „да се и ми осве­сти­мо док не бу­де ка­сно и Ср­би­ја бу­де све­де­на на пре­ку­ма­нов­ске гра­ни­це".

Јер „ко­сов­ска вој­ска ће не­сум­њи­во јед­но­га да­на или но­ћи ући на се­вер Ко­со­ва", су­прот­но ла­ко­вер­но за­кљу­че­ном усме­ном до­го­во­ру са НА­ТО-ом­ у Бри­се­лу. За­кљу­чу­је ова­ко: „За­пад је од­лу­чио да рас­цеп­ка Ср­би­ју, по­сле Ко­со­ва ће на ред, нај­ве­ро­ват­ни­је, до­ћи Ра­шка, а он­да Вој­во­ди­на. Ус­пут и Ре­пу­бли­ка Срп­ска." На пи­та­ње за­што то ра­де, од­го­ва­ра: „За­то што За­пад у Ср­би­ма ви­ди ма­ле Ру­се", а они се мо­гу су­прот­ста­ви­ти том ви­ђе­њу са­мо ако по­ста­ну „ве­ли­ки Ру­си". Ла­зан­ски на кра­ју по­зи­ва да о то­ме раз­ми­сли­мо, али без „удво­рич­ког и увла­кач­ког по­на­ша­ња пре­ма НА­ТО-у".

Ода­зи­ва­ју­ћи се на ње­гов по­зив, из­но­сим сле­де­ће ми­шље­ње:

За­пад би пре­стао да нас сма­тра „ма­лим Ру­си­ма" ако би­смо, као пр­ви ко­рак, по­зва­ли Ру­ску Фе­де­ра­ци­ју да на те­ри­то­ри­ји Ср­би­је ин­ста­ли­ра вој­ну ба­зу ко­јом би се за­у­ста­ви­ла екс­пан­зи­ја НА­ТО-а на ис­ток, али и пре­ма ду­би­ни Ср­би­је. Ср­би­ја, уз са­гла­сност обе ве­ли­ке си­ле, већ уче­ству­је у за­јед­нич­ким ве­жба­ма и са сна­га­ма НА­ТО-а и са сна­га­ма Ру­ске Фе­де­ра­ци­је. По­што ме­ђу њи­ма по­сто­ји са­гла­сност да се ти­ме не на­ру­ша­ва вој­на не­у­трал­ност Ср­би­је, њу не би на­ру­ши­ло ни ин­ста­ли­ра­ње ру­ске вој­не ба­зе на тлу Ср­би­је, јер се у ње­ној ју­жној по­кра­ји­ни већ на­ла­зи вој­на ба­за НА­ТО-а (Бонд­стил), ко­јом ко­ман­ду­је аме­рич­ки ге­не­рал. Вој­на не­у­трал­ност зах­те­ва­ла би да се број вој­них ве­жби Ср­би­је са НА­ТО-ом­ сма­њи, ка­ко би се из­јед­на­чио са бро­јем вој­них ве­жби Ср­би­је и ар­ми­је Ру­ске Фе­де­ра­ци­је. НА­ТО има кан­це­ла­ри­ју у згра­ди Ми­ни­стар­ства од­бра­не Ср­би­је, па би у скла­ду са не­у­трал­но­шћу би­ло и то да и ар­ми­ја Ру­ске Фе­де­ра­ци­је има се­ди­ште у ис­тој згра­ди, а не­ма га.

Не­у­трал­ност зах­те­ва да оба парт­не­ра бу­ду рав­но­прав­на у вој­ној са­рад­њи са Ср­би­јом, а НА­ТО је „рав­но­прав­ни­ји" од Ру­си­је. Он то не за­слу­жу­је, јер је 1999. го­ди­не зло­чи­ном про­тив ми­ра из­вр­шио агре­си­ју на Ср­би­ју, а и за­то што је по­др­жао и опре­мио ко­сов­ску вој­ску, кр­ше­ћи Ре­зо­лу­ци­ју Са­ве­та без­бед­но­сти УН 1244 и Ку­ма­нов­ски спо­ра­зум.

У вој­ној не­у­трал­но­сти Ср­би­је Ру­си­ја има сла­би­ји по­ло­жај од сна­га НА­ТО-а и за­то што то од­го­ва­ра Европ­ској уни­ји. Кључ­не др­жа­ве Уни­је при­зна­ле су Ко­со­во као др­жа­ву, па на­сто­је да је што пре ви­де у са­ста­ву НА­ТО-а, ко­јем и сâме при­па­да­ју. Во­де­ћу уло­гу у том са­ве­зу има Аме­ри­ка, а њен ам­ба­са­дор у При­шти­ни по­здра­вља про­тив­прав­но фор­ми­ра­ње ко­сов­ске вој­ске. Ту чи­ње­ни­цу, на­жа­лост, по­др­жа­ва и ве­ћи­на чла­ни­ца Европ­ске уни­је, а све то пре­ти ми­ру јер угро­жа­ва си­гур­ност Ср­ба на Ко­со­ву и чи­та­вом за­пад­ном Бал­ка­ну.

За­то и ва­ља упу­ти­ти апел Ру­си­ји да ин­ста­ли­ра вој­ну ба­зу на тлу цен­трал­не Ср­би­је. Ова ба­за би, сва­ка­ко, ути­ца­ла на то да гра­ђа­ни Ср­би­је у очи­ма Аме­ри­ке и чи­та­вог За­па­да по­ста­ну „ве­ли­ки Ру­си" и бу­ду без­бед­ни­ји не­го што су би­ли као „ма­ли Ру­си". Ла­зан­ском ва­ља ве­ро­ва­ти.

Ни­сам при­ста­ли­ца вој­них ба­за ве­ли­ких си­ла у ту­ђим др­жа­ва­ма, али ако на срп­ској те­ри­то­ри­ји већ по­сто­ји аме­рич­ка НА­ТО ба­за, ма­ње је зло да по­сто­је и аме­рич­ка и ру­ска вој­на ба­за.

Бив­ши су­ди­ја Вр­хов­ног су­да Ср­би­је и уни­вер­зи­тет­ски про­фе­сор у пен­зи­ји

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

 

Трамп излази из Сирије, излази из Авганистана, да ли ће изаћи и са Косова

iskra.co

ЛАЗАНСКИ: Трамп излази из Сирије, излази из Авганистана, да ли ће изаћи и са Косова

6-8 minutes

---

25.12.2018. - 12:16

 

Фото: intermagazin.rs

Зашто Трамп повлачи војску из Сирије и Авганистана? Јесу ли Американци само поновили совјетске грешке у тој земљи и да ли је најдужи амерички рат у историји уједно и први амерички пораз после Вијетнама? О томе су у емисији „На нишану Лазанског" говорили новинар Милан Мишић и социолог Слободан Рељић.

Повлачење америчке војске из Сирије и повлачење или редуковање броја америчких трупа у Авганистану резултат је, каже Мишић, Трамповог спољнополитичког незнања.

„Он се очигледно одваја од формуле која је досад важила у формулисању спољне политике, а то је да је она резултат консензуса председника, Конгреса, војноиндустријског комплекса, обавештајне заједнице, крупног бизниса… Дакле, нешто о чему се прво преговара, а када се договор постигне, онда се сви тога чврсто држе. Он је сада практично трећину Сирије на коју је имао утицаја препустио Русији и Ирану, а да заузврат није добио ништа", каже Мишић.

Трамп је очигледно, додаје Мишић, направио договор са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом око повлачења америчких трупа из зоне коју контролишу сиријски Курди, али критичари америчког председника полазе од чињенице да заузврат није добио ништа.

Образложење да се америчке трупе из Сирије повлаче зато што је ДАЕШ поражен јесте привид, напомиње Мишић, јер та терористичка скупина сада само више нема територију. Борци ДАЕШ-а помешали су се са становништвом, спремни да се активирају први пут када им прилике то дозволе.

На Трампову одлуку о повлачењу трупа може се гледати и у светлу стратегије Збигњева Бжежинског и Хенрија Кисинџера, „реци да си победио и изађи из игре", али на Блиском истоку је проблем што, како Мишић каже, игра још није завршена.

Као илустрацију Трампове блискоисточне политике, Мишић наводи да Трамп истовремено подржава санкције Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата према Катару, земљи у којој се налази највећа америчка база. Истовремено, Америка Катару продаје борбене авионе. Поставља се питање која је америчка стратегија у региону Блиског истока.

Рељић каже да се поставља и питање шта је са консензусом унутар самих Сједињених Држава — они са којима Трамп треба да се договори су са њим у директном сукобу.

Да не излази из Сирије и Авганистана, Трамп би био критикован зато што не испуњава своја предизборна обећања.

„То је један рат, унутарамерички рат, а постоји и проблем што су они рат у Сирији изгубили. Колико разумем, у Авганистану је врло ризична ситуација у којој морате да преговарате са талибанима, а талибани траже да преполовите војску да би са вама преговарали. Дакле, талибани више нису осветници који јуре по пољима, они постају реална сила. Неки кажу да је повлачење из Сирије предупређење те невоље која је САД задесила у Авганистану", каже Рељић.

Посматрајући ситуацију на Блиском истоку, Америка не може више да буде схваћена у улози контролора. Америка понавља грешку СССР-а покушавајући да племенско друштво, какав је Авганистан, уведе у фазу раног капитализма, али, према Рељићевим речима, то за Америку није ништа ново.

„Сада је очигледно да они више немају ту силу да могу да намећу те своје моделе. Мислим да Трамп опстаје управо зато што су његове одлуке непредвидиве за војноиндустријски комплекс, односно за његов део. Мислим да та подела није буквална, да постоје линије поделе унутар свега тога. Нису сви у војноиндустријском комплексу против тога што он ради. И друго, имајте на уму да је америчко друштво подељено друштво. После Трамповог избора, оно је расечено на пола и никаквим политичким договорима да реши унутрашње ствари", објашњава Рељић.

Врста владавине карактеристична за америчку спољну политику више не функционише и Америка ће бити принуђена да дели своју моћ, додаје Рељић.

Ради се, како Рељић каже, о померањима друштвене моћи.

„Овде се не ради само о томе да распоредиш војску и нешто освајаш. Да би нешто освајао, морају да постоје друштвени услови. Читав НАТО данас функционише као Црвена армија — хајде да вас бранимо, а сви бисмо волели да нас они не бране. Не знам има ли пет земаља у оквиру НАТО-а које не би више волеле, када их питате тајно, да их бране Руси, него НАТО. Дакле, НАТО има проблем своје друштвене функционалности", каже Рељић.

У Авганистану је у једном тренутку било око 150.000 НАТО војника, који нису могли ништа талибанима којих је било око 5.000, подсећа Мишић, а главна дилема била је како се „часно повући" — не признати пораз, а повући се.

Убиство Осаме бин Ладена показало се као недовољно јер се у међувремену појавио ДАЕШ (Исламска држава).

„Исламску државу као идеју није било могуће победити, оно што је било могуће, то су урадили — да их са те територије коју су држали у Сирији и Ираку протерају. Али то не значи да су победили, као што тврди Трамп. Да није победа види се и по томе што се у Европи веома често догоди нека диверзија", каже Мишић.

Говорећи о писму које је амерички председник послао српском председнику Александру Вучићу и Хашиму Тачију, Рељић сматра да се ради о шареној лажи.

„Тај човек не разликује Балкан од Балтика, зато што један дан излази из Сирије, други дан ће можда тамо да се измисле неки бојни отрови, па ће ипак да остане… У овом тренутку, на свим странама са којима ми радимо нема неког озбиљног преговарача. Ту је Столтенберг, који представља НАТО, а у ствари га не представља; ту је Могеринијева, коју ће идуће године у Италији морати да тражите уз помоћ агента; ту је Трамп, који има много већих проблема него што је Косово. И онда се сетио Кемп Дејвида, где треба да се сликају они које ће он да уведе у причу", каже Рељић.

Писмо не улази у дубину проблема и, према Рељићевом предвиђању, неће произвести никакве последице.

Трамп се повлачи из Сирије, можда и из Авганистана, дај боже да се америчка војска повуче и из базе „Бондстил" на Косову, кажу саговорници Мирослава Лазанског.

Спутњик

 

Разбијена приштинска обмана о силовањима

novosti.rs

Razbijena prištinska obmana o silovanjima

D. VUJIČIĆ / S. ROVČANIN TOMKOVIĆ

5-6 minutes

---

Kako su albanski lideri sa KiM iskoristili žrtve seksualnog nasilja za propagandu. Govore o 20.000 Albanki koje su zlostavljane, a nadoknadu prima njih oko sto

NA poziv privremenih institucija u Prištini da se prijave žrtve silovanja u ratu na KiM odazvalo se oko 800 ljudi. Tek nešto više od sto ostvarilo je pravo na mesečnu nadoknadu u iznosu od 230 evra, jer su pretrpeli seksualno nasilje tokom sukoba.

Ovi zvanični podaci daleko su od brojke od 20.000 žena, za koje lideri Albanaca, u okviru propagande za nezavisnost južne srpske pokrajine, tvrde da su bile žrtve silovanja, a nedavno ju je u svom govoru pomenuo i predsednik tzv. Kosova Hašim Tači. I to baš u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku, čiji su eksperti i uradili izveštaj o žrtvama seksualnog nasilja na KiM, gde piše da se ne zna tačan broj žrtava. Predstavnica UN Šivon Hobs, koja je učestvovala u stvaranju ovog dokumenta, objasnila je u jednom od razgovara da ova računica nije tačna, jer nije izvedena po pravoj formuli.

Projekat povećavanja broja žrtava najviše je "gurala" bivša predsednica tzv. Kosova Atifete Jahjaga koja i danas sve svoja diplomatska poznanstva koristi u svrhu širenja propagande. Sa druge strane, ne pominje se da je među žrtvama bilo i Srpkinja, Romkinja i predstavnica ostalih nealbanskih zajednica.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, osuđujući ovaj užasan vid nasilja, kaže da tvrdnje Albanaca ne stoje.

- Kada je upućen poziv da se prijave žrtve silovanja, javilo se njih 782, a pravo na odštetu je odobreno za svega 137 žrtava. Broj ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaki žrtvu pojedinačno, ali, isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja - objašnjava Dačić. - Albanci koriste broj od 20.000 silovanih žena i pozivaju se na Svetsku zdravstvenu organizaciju koja ovaj podatak uopšte ne poseduje.

Na osnovu odluke privremene kosovske vlade, počeo je proces prijavljivanja za priznavanje i verifikaciju statusa silovanih osoba od 27. februara 1998. do 20. juna 1999. godine, kako bi im bila isplaćivana nadoknada od 230 evra mesečno. Do polovine godine apliciralo je oko 550 ljudi. Razmatrano je oko 220 slučajeva - 113 je ostvarilo status žrtve seksualnog nasilja - 108 žena i pet muškaraca. U februaru je bio prijavljen 91 slučaj, martu 232, aprilu 115, maju 95, a junu 30.

I pripadnici OVK silovali i ubijali

Blagica Radovanović iz NVO "Santa Marija" iz Zvečana koja je bavi zaštitom zlostavljanih žena i dece kaže za "Novosti" da nema zvaničnih podataka o broju silovanih.

- Među žrtvama je bilo i Srpkinja i Albanki. Brojka o 20.000 o kojoj govore albanski političari izvedena je samo za svrhe projekta stvaranja nezavisnog Kosova. Ona je daleko od istine i služi samo kao deo lobiranja za albansku nezavisnost pred svetom - objašnjava Radovanovićeva.

Ona dodaje da se zalaže da se dođe do pravog broja žrtava zbog žena koje su pretrpele traume i kojima je mnogo godina kasnije, teško da o tome govore.

Atifete Jahjaga

PREPISALI "BOSANSKI SCENARIO"

SCENARIO o "naduvanom" broju žrtava, Albanci su preuzeli od Bošnjaka. Bivši član Predsedništva BiH Haris Silajdžić u UN je plasirao priču da su Srbi u BiH silovali više od 200.000 muslimanki. Izveštaj britanske političarke Ane Vurburton "otkrio" je da je silovano deset puta manje - 20.000 muslimanki.

Haris Silajdžić

Ipak, članovi komisije za njegovu izradu nazvali su ga lažnim i bez dokaza. Zatim je u UN pod "palicom" Tadeuša Mazovjeckog, nekadašnjeg izvestioca Komisije za ljudska prava UN, objavljen podatak da je u BiH mučeno 12.000 žena.

Registrovali su da je, kao posledica silovanja, bilo 119 slučajeva trudnoće (79 muslimanki). Pojavljivali su se i "podaci" da je čak 30.000 dece rođeno zbog seksualnog nasilja, što je trebalo da bude pretočeno u još jedan izveštaj profesora islamskog prava sa Čikaškog univerziteta, Egipćanina Šerifa Basiunija. Njegovim istraživanjem utvrđeno je da je bilo 800 žrtava silovanja i 600 počinalica.

I HARADINAJA OPTUŽIVALE ŽENE

PREMA podacima kojima raspolažu naše bezbedonosne službe i pravosudni organa, 36 osoba srpske i romske nacionalnosti bile su žrtve silovanja. Međutim, mora se imati u vidu da oni koji su trpeli ovakav vid nasilja o njemu teško ili uopšte ne govore. Većina žrtava iz pomenutih 36 slučajeva su i ubijene.

Poznat je slučaj pripadnika tzv. OVK Ljuana Mazrekua, koji je priznao da je u selu Klečka silovao više Srpkinja, među kojima i devojčicu Jovanu. Teroristi predvođeni Antonom Ljekajem, su sa romske svadbe u Đakovici 1999. odveli i silovali više Romkinja. Ljekaj je osuđen i odležao kaznu od 13 godina. Premijer tzv. Kosova Ramuš Haradinaj oslobođen je u Hagu, a na teret su mu stavljani silovanje i likvidacija Romkinje Sanije Baljaj.

 

Washington menja svetski poredak na vlastitu štetu

pcnen.com

Washington mijenja svjetski poredak na vlastitu štetu

Objavio/la PCNEN

3-4 minutes

---

Drugi pišu 22. Dec. 2018. | 07:00

Autor: Dr Paul Craig Roberts

Arogancija Washingtona je na djelu još od doba Clintonovog režima, a sve u cilju uništavanja moći i relevantnosti Sjedinjenih Država.

Ova web stranica ima čitaoce iz raznih zemalja. Najčešća pitanja naše publike se tiču svjetskog poretka. Postoji spoznaja da bi kontrola Washingtona mogla oslabiti, što pruža nadu ljudima. Pošto sam upitan za vlastito mišljene o tome, u nastavku teksta donosim odgovor.

„Svjetski poredak se već promijenio. Kina ima veću i moćniju industrijsku proizvodnju nego SAD, a domaći potrošački potencijal je četiri puta veći nego onaj u SAD-u. Budući da se cjelokupna ekonomija temelji na potrošačima, Kina posjeduje četiri puta veći ukupni potencijal od SAD-a.

Rusija ima daleko sposobniju vojsku sa sistemima oružja kojima američki ne mogu parirati. SAD se utapa u dugovima, a ilegalne i neodgovorne sankcije koje Washington pokušava nametnuti drugima tjeraju najveće svjetske zemlje daleko od korištenja američkog dolara kao svjetske rezervne valute i još dalje od američkih finansijskih sistema kao što je SWIFT. Sjedinjene Države su već jednom nogom u grobu. Svaka zemlja dovoljno glupa da sklopi savezništvo sa SAD-om se veže za mrtvaca koji hoda.

Predsjednik Eisenhower, general sa pet zvjezdica, upozorio je Amerikance prije 57 godina da vojni i sigurnosni kompleks već predstavlja prijetnju sposobnosti američkog naroda da kontrolira vlastitu vladu. Danas je taj isti vojno-sigurnosni kompleks ustvari vlada. Kao što je Udo Ulfkotte dokumentirao u svojoj knjizi, Novinari za najam: Kako CIA kupuje vijesti – ne, ne možete pronaći kopiju osim one na njemačkom jeziku u njemačkim knjižarama – kako neovisno novinarstvo više ne postoji.

Veliki dio svijeta to ne razumije. Osim materijalnih interesa ruskih i kineskih kapitalista, veliki dio omladine obje supersile, pa čak i one iranske, podlegao je ispiranju mozga američke propagande. Nevjerojatno ali istinito, ti mladići i djevojke su odaniji SAD-u nego vlastitoj domovini.

Sjedinjene Države su vrlo neuspješne, ali njihova propaganda i dalje vlada svijetom. Posljedica toga je da Washington, na temelju svog propagandističkog uspjeha, još uvijek drži ravnotežu ekonomske i vojne moći. Ovo je iluzija koja vodi Washington u nuklearni rat.

S obzirom na hipersoničnu brzinu, promjenjivost trajektorija i masivnu moć ruskog nuklearnog oružja, rat s Rusijom će rezultirati u nestajanju SAD-a i njihovih vazala, koji su rasprodali europske narode za novac u Washingtonu."

E-pogledi/informationclearinghouse.info

 

iskra.co

ЛАКЕТИЋ: Италијани доставили доказе о штетности НАТО бомби са уранијумом

5-6 minutes

---

19.12.2018. - 8:55

Др Дарко Лакетић, фото: Новости/З. Јовановић

Комисија за утврђивање последица НАТО бомбардовања по здравље становништва, коју је основала Скупштина Србије, на предлог предсједнице Маје Гојковић, интензивно ради на научно-медицинском истраживању које би требало да потврди узрочно-последичну везу између учесталости малигних болести и утицаја токсина, а њен предсједник др Дарко Лакетић очекује да ће оно брзо бити завршено.

У интервјуу за „Новости" др Лакетић каже да се паралелно прикупљају и изјаве породица оних који су се после боравка на контаминираном терену разбољели и преминули, а пристигла је и документација из Италије.

Предсједник Комисије италијанског парламента Ђан-Пјер Скану донио нам је комплетну документацију италијанске комисије са сведочењима више од 300 свједока, резултате тужилачке истраге, као и неколико извршних пресуда. То је све преведено и налази се у бази Комисије.

Како искуство из Италије, гдје су војници који су били ангажовани у саставу Кфор успјели да докажу повезаност боравка у зони НАТО дејстава са обољевањем, може да вам помогне?

-Рад италијанске комисије за утврђивање смртности војника из састава Кфор био је полазна основа за рад наше комисије. Иако су биле десетине случајева са смртним исходом међу војницима Кфор, који су на Космету боравили на терену који је бомбардован, први о томе су после Сузан Мануел, некадашње портпаролке УНМИК, проговорили Италијани.

О штетности осиромашеног уранијума на здравље војника Кфор први је свједочио Енио Летијери, потпуковник италијанске војске који је пред италијанском комисијом успео да докаже ту повезаност токсина и појаве болести. Према незваничним сазнањима, до сада је преминуло више од 100 италијанских војника из састава Кфор на КиМ.

И комисија је почела да прикупља податке.

-Да. Одлазак на терен у Врање донио нам је доста нових информација и бацио ново свјетло на последице НАТО бомбардовања по здравље.

Шта сте установили на терену?

-Током боравка комисије у Врању разговарали смо са запосленима у тамошњем комуналном предузећу који су били на терену око бомбардованог релеја на Пљачковици, али и са породицама преминулих радника.

Од њих 40, десетак је преминуло непосредно после тих радова. Код свих су ранији здравствени налази били уредни, што доказују извјештаји са систематских прегледа, на које су прије тога редовно ишли.

Од чега су касније оболели?

-Неки од малигих, неки од других болести. Али, код већине су се, као заједничко, испољила обољења коже.

Да ли су се те болести појавиле у карактеристичном временском периоду од излагања дејству осиромашеног уранијума?

-Научно је доказано да последице дејства токсина имају свој латентни период. Заправо, научници су сагласни да малигне болести крви и лимфног ткива настају од пет до седам година од излагања организма одређеном токсину, док се солидни тумори јављају после 15 или 20 година. Управо зато је и очекивана учесталост појаве одређених болести коју ми истражујемо.

Да ли се истраживачки рад комисије фокусира на неке одређене групе болести?

-Да, прије свега на одређене болести за које можемо да претпоставимо да је на њихов настанак дјеловао баш одређен токсин који је у току НАТО агресије ослобођен у животну средину.

То су пиралени, деривати бензена, хлора, заправо мноштво супстанци поред осиромашеног уранијума који је врх леденог бријега управо у тим ефектима на људско здравље. Код осиромашеног уранијума хемијски тј. токсични ефекат је снажнији од радиолошког, и више штети него зрачење.

У нашој земљи имамо повећану учесталост (инциденцу) аномалија код новорођенчади. Она је чак три пута већа у односну на Европу. Дјеца се сада рађају са аномалијама много чешће него прије бомбардовања. То је најстрашнија и најтежа од свих последица које су нас задесиле после НАТО агресије.

Резултати и тужба

Када ћете упознати Скупштину и јавност са сазнањима до којих сте дошли?

-Прве извјештаје о досадашњем раду комисија ће ускоро изнијети у Скупштини Србије, док се први, прелиминарни резултати рада могу очекивати 2020. године.

Уколико наше истраживање покаже узрочно-последичну везу између дејства токсина и настанка болести реално је очекивати да грађани и држава предузму одређене кораке у смислу захтева за надокнаду штете.

in4s.net

 

politika.rs

Коме уопште треба Србија

Мирољуб Јевтић

5-6 minutes

---

Од настанка, после Првог и Другог српског устанка, модерна Србија је настојала да буде земља слободе за све, не само за Србе. Чланом 118 Сретењског устава одређено је: „Роб без обзира да ли је дошао сам или са неким, ступањем на тле Србије постаје слободан човек." Колико је то важна чињеница види се из податка да су и Први и Други српски устанак били између осталог верски ратови Срба хришћанске и муслиманске вере. Бој на Мишару био је сукоб с муслиманима Србима из Босне, Други српски устанак је изазван тешким злочинима које је над православнима вршио Србин Мустафа-паша Скопљак из Ускопља у Босни. Он је именован за београдског везира с намером да се освети за пораз на Мишару.

Упркос томе, Срби су муслиманима који су их, до јуче, угњетавали дали сва права. Решењем кнеза Михаила Обреновића и државног савета 1868. ислам је признат од државе. И не само то, држава се обавезала да даје плате имамима, мујезинима и да издржава Бајракли џамију, која је, не заборавимо то, подигнута као знак да су хришћански Срби поробљени.

Исто се десило са осталим вероисповестима у Србији. Са католичком црквом се у току рата 1914. склапа конкордат. А тај рат су бискупи из Словеније и Хрватске благосиљали. И последњим уставом Србија је дефинисана као држава српског народа и свих њених грађана без обзира на националну и верску припадност. А како јој се враћа? Председник Бошњачког националног већа је непосредно после избора изашао у јавност са замишљеном мапом Србије 2025. На тој мапи се јасно показује да је Рашка област отцепљена од Србије као посебна држава. Али посебно је важно да он и Војводину представља као независну државу. Ако би некако могло да се разуме отцепљење Рашке области, како схватити залагање за отцепљење Војводине у којој су Срби већина? Да ли је то пријатељство према Србима?

Председник Националног савета Албанаца с југа Србије је такође изјавио да му је председник Еди Рама. Чини ми се посебно важим да истакнем један мало познат податак. Приликом иницијативе албанских одборника Бујановца да се трг Карађорђе преименује у Скендербег, о томе се изјаснио и Међунационални савет општине. Он је састављен од три Албанца и од по два Србина и Рома. Резултатом 4:3 одлука је усвојена. Врло је лако израчунати да је један глас за био глас једног представника Рома. Јасно је на чијој је страни онај ко између творца модерне Србије Карађорђа и Скендербега бира овог другог?!

Посебно је важно да још радикалнији став према Србији, српству и Србима имају и појединци и неке организације, било политичке било невладине, које воде људи са неспорно српским именима. Један од њих је поводом вишенационалне слике Војводине изјавио да је то мало и да је лоше што тамо нема још више националних мањина и да је штета што уопште тамо Срби чине етничку већину. Или рецимо: „Србија ће постати модерна земља – са Србима или без њих!"

Јасно је да свим побројаним Србија уопште не треба. Коме онда треба? За опстанак Србије су заинтересовани они који баштине идеје којима су се руководили: Карађорђе, Његош, кнез Милош, Хајдук Вељко, војводе Степа и Мишић... Ти људи су неодвојиво везани за православље било као активни верници било као они, а њих је већина, који су атеизирани али везани за православну традицију и историју Срба која је сливена с православљем и Српском православном црквом. Било би неправедно не споменути и бројне мањине које су се опредeлиле за Србију и прихватиле је као своју отаџбину.

Хришћанство уопште, а самим тим и православље, не одобравају етнофилетизам, али стицај околности је учинио да су чак и такве цркве каква је универзална и ненационална католичка стицајем околности  изједначене са етничком егзистенцијом појединих народа, какве су пољска  и хрватска. То је још више случај са православљем где су цркве, опет због околности, аутокефалност, која је суштински ненационална повезали са етничким. Зато што се аутокефалија додељивала црквеним покрајинама  у којима је доминирао један народ.

То су јасне чињенице. Ако људи којима су инспирација Свети Сава, Његош и Карађорђе не држе чврсто дизгине културне политике у својим рукама, уз право других, а посебно националних мањина, да се слободно изразе, онда Срби као нација нити Србија као српска држава немају будућност. Ако Србија не треба Србима зашто би била потребна Немцима! У том случају нема разлога да Србија и даље постоји и могла би слободно да своју територију, историју и културу препусти суседима и „омогући трајни мир" на Балкану.

Професор универзитета и оснивач научне дисциплине Политикологија религије

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

 

SRPSKI PRINC POSLE 90 GODINA KRŠTEN JE U SRBIJI!

espreso.rs

SRPSKI PRINC POSLE 90 GODINA KRŠTEN JE U SRBIJI! Svima je promakao jedan detalj koji je jako VAŽAN za Srbe (FOTO)

Darko Zlojutro Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika

3-4 minutes

---

Princ Stefan Karađorđević na krštenju i kralj Petar II Karađorđević u istoj odori, Foto: Promo

Posle 90 godina konačno je u Srbiji kršten jedan Karađorđević - princa Stefana krtio je patrijarh srpski Irinej.

Detalj koji je svima promakao to je specijalna odora u kojoj je kršten sin princa Filipa i princeze Danice, princ Stefan.

Naime mladi princ Stefan kršten je u odori (odelu) u kojem je kršten kralj Petar II Karađorđević, njegov pradeda.

Kralj Petar od Jugoslavije kršten je u ovom odelu 1923. godine u Beogradu, čin krštenja obavio je patrijarh Dimitrije, a kum je bio britanski kralj Džordž V.

Ono što je posebno interesantno je putešestvije kraljeve odore, koja je specijalno zbog krštenja princa Stefana donešena iz Britanije u Beograd kako bi se mladi princ i najmlađi Karađorđević u njoj krstio.

Kako za Espreso.rs pričaju iz Dvora Karađorđevića, odoru kralja Petra II je pronašla gospođa Dženet Vinsent, čija je baka, gospođa Remzi, živela sa dadiljom kralja Petra od Jugoslavije.

U međuvremenu, odoru za krštenje nasledio je prvo otac gospođe Vinsent, potom sestra i konačno sama gospođa Vinsent, koja ju je pronašla kada je sređivala stvari svoje preminule sestre Dženifer, i kada je shvatila o čemu se radi odmah je stupila u kontakt sa srpskom Kraljevskom porodicom, kako bi im je vratila.

Tako je nastavljena lepa tradicija u Karađorđevićima, a princ Stefan bio je te sreće da ovu odoru nosi na svom krštenju.

Kršteni kumovi princu Stefanu su bili Aleksandar (brat blizanac princa Filipa) i gospođa Petra Lazarević i gospodin Dušan Antunović, dugogodišnji porodični prijatelji prinčevskog para, Princa Filipa i Princeze Danice.

Zajedno sa patrijarhom Irinejom, krštenje je bogoslužio Episkop šabački Lavrentije koji je venčao prestolonaslednika Aleksandra i princezu Katarinu 1985. godine, a takođe je krstio i prinčeve Filipa i Aleksandra.

Princ Stefan posle krštenja dobio je Orden Karađorđeve zvezde foto: Promo

Nakon krštenja, princ Stefan stekao je pravo i obavezu da bude nosilac Velikog Krsta Kraljevskog ordena Karađorđeve zvezde (1. reda), najvišeg odlikovanja Kraljevskog doma.

Podsetimo princ Stefan rođen je u nedelju, 25. februara 2018. u 10:30 časova u Beogradu. Uz blagoslov Njegove Svetosti Patrijarha Irineja, zvona beogradskog hrama Svetog Save oglasila su rođenje novog člana srpske Kraljevske porodice. To je bilo prvi put da je 49 zvona najvećeg pravoslavnog hrama na Balkanu objavilo takvo rođenje.

Princ Petar II na svom krštenju foto: Promo

Zvona crkve Svetog Đorđa na Oplencu i manastira Žiče takođe su oglasila rođenje prvog muškog deteta Kraljevske porodice u Srbiji posle 90 godina, kada se princ Tomislav rodio u Beogradu. On je bio brat kralja Petra II, dede princa Filipa.

Princ Stefan Karađorđević na kršetnjufoto: Promo

Bonus video:

 

rs.sputniknews.com

Вучић у СБ УН: Нисте ми навели члан на основу ког је формирана косовска војска

Sputnik

4-5 minutes

---

Политика

23:21 17.12.2018(освежено 23:49 17.12.2018) Преузмите краћи линк

215122

Нико није успео да наведе ниједно правило на основу којег је основана косовска војска, рекао је вечерас председник Србије Александар Вучић у реплици, након што су представници земаља чланица СБ УН завршили своја излагања о формирању косовске војске.

 

© Sputnik / Радоје Пантовић

„Такав члан ни у једном релевантном документу не постоји. Ахтисаријев план никада није усвојен, то морам да нагласим и ниједна организација га никада није усвојила", навео је српски председник.

Он је у реплици истакао да се, када недостају аргументи, онда користе непостојећи документи.

„Неким земљама је лакше да окриве Србију без обзира на то шта је урадила. Моје бриге су веће данас него сто су биле јуче, мислим да смо реаговали озбиљно и одлучно и тако ћемо наставити", рекао је Вучић.

Он је изразио наду да ће једног дана Србија и Приштина доћи до договора, замоливши присутне да подрже све процесе који ће довести до одрживог решења.

Током свог редовоног излагања Вучић изјавио да је јако забринут и уплашен за будућност свог народа, али и целог региона.

„Јако сам забринут и уплашен за будућност и од будућности, не само за будућност мог народа, него и целог региона", рекао је Вучић на почетку свог излагања.

Србија је, према његовим речима, уложила огромне напоре и труд како би одржала и успоставила мир и спокој у целом региону целој Западног Балкана.

„Учинили смо све што смо могли како би се суздржали од провокација Приштине", навео је он.

 

© AP Photo / Visar Kryeziu

Он је рекао да Србија не прихвата фразу која је постала уобичајена — да обе стране треба да нешто ураде нешто, јер је, како је рекао, Србија урадила све што је било прописано до сада, и договорено.

„Све што смо потписали у складу је чак и са законима Косова, али изгледа то није било довољно."

Он је присутне подсетио да и даље имамо преговарачки процес који траје, у надлежности ЕУ.

„Поручили смо Приштини да нас не гура у ситуације које сматрамо провокацијама, јер Србија поштује Резолуцију 1244. Молили смо их да не лобирају за улазак у међународне организације, али су они то свеједно радили, рачунајући на подршку САД и других земаља, и изгубили су у Интерполу, а онда су почели да криве Србију. Као да је требало да их ми подржимо, као да је то била наша обавеза", рекао је српски председник.

Говорећи о косовској војсци, Вучић се позвао на Резолуцију 1244, објашњавајући  како она предвиђа разоружање свих албанских оружаних формација и група, укључујући ОВК.

„Војска Косова" као формулација не постоји чак ни у тзв. Уставу Косова, који Србија не признаје, навео је Вучић.

„Нису били у стању да нађу седам српских посланика да гласају за одлуку о формирању 'војске Косова', али су свеједно спровели ту одлуку. Затим су добили широку подршку за тај потез са много страна."

Он је истакао и да је то веома лоша интерпретација коју спроводе одређене земље, у сопственом интересу.

 

© AP Photo / Mary Altaffer

Председник Србије је подсетио да је од 2012. године до данас тзв. независно Косово признало 19 држава, и да Србија није на то рекла ни реч, али да када је почео обрнути процес, поништења тих признања, Србија трпи оптужбе и добија осветничке поруке из Приштине.

„Неко мора да заустави те људе, неко мора да их обузда, јер оно што раде није у складу са светом у 21. веку, у најмању руку. Поставили су услове за даљи дијалог, који су неодрживи — од признања независности, преко признавања граница, и није нам јасно на којим основама треба да буду базирани даљи преговори с Приштином", рекао је он.

Вучић је на крају позвао УН да преузме већу улогу у будућности у преговарачком процесу.

„Позивамо УН да преузме већу улогу у будућности. Немамо ништа против ЕУ, али нам је потребна већа улога УН у процесу. Наћи ћемо начин да се побринемо за сигурност нашег народа", закључио је Вучић који се након обраћања на енглеском језику обратио и Србима на КиМ на српском језику.

 

b92.net

Stižu i reakcije iz Srbije: Dolivanje ulja na vatru

6-8 minutes

---

Beograd -- Stižu reakcije iz Srbije na usvajanje nacrta zakona u kosovskoj Skupštini kojima se omogućava transformacija KBS u oružane snage Kosova.

Izvor: Tanjug petak, 14.12.2018. | 13:56 -> 15:30

Ilustracija: Thinkstock

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Rasim Ljajić izjavio je da formiranje tzv. vojske Kosova predstavlja dolivanje ulja na vatru i naglasio da to nije korak koji vodi ka stabilnosti i normalizaciji odnosa što je preko potrebno, ne samo nama, već i čitavom regionu.

Ljajić je ponovio da to nije korak koji vodi ka stabilnosti i normalizaciji odnosa, kako nama tako i čitavom regionu. On je rekao da je za njega najčudnije ponašanje međunarodne zajednice. ‚"Mi smo pre deset dana imali jednodušne osude svih zbog same najave formiranja takozvane vojske Kosova i transformacije bezbedonosnih snaga Kosova, a u protekla dva dana imamo izjave koje su potpuno suprotne tome", primetio je Ljajić.

Predsednica Narodne skupštine Maje Gojković izjavila je da odluka privremenih institucija u Priština o formiranju tzv. vojske Kosova predstavlja brutalan čin kršenja Rezolucije SB UN 1244.

Dodala je i da je odluka u direktnoj suprotnosti sa svim relevantnim regionalnim sporazumima. "Reč je o poslednjem u nizu jednostranih i nasilnih rešenja kojima Priština pribegava, a koja su usmerena protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i kojim se razaraju temelji bezbednosne arhitekture koja je stvarana poslednjih decenija sa ciljem da se obezbedi dugoročna stabilnost regiona", navodi se u saopštenju iz njenog kabineta.

Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, ocenila je da je odluka o formiranju tzv. kosovske vojske nastavak jednostranih poteza Prištine koji predstavljaju pretnju miru i stabilnosti u čitavom regionu.

"Posle uvođenja taksi na srpsku robu, što je osudio čitav svet, političari iz Prištine umesto da se vrate dijalogu, odlučili su da nastave sa jednostranim potezima koji štete interesima svih građana regiona jer predstavljaju pretnju regionalnoj bezbednosti", kaže Mihajlovićeva.

Ona dodaje da su odlukom o formiranju novih oružanih snaga prekršeni i Rezolucija 1244 i Briselski sporazum, saopšteno je iz kabineta potpredsednice.

"Srbija ostaje opredeljena za mir i stabilnost, ali isto tako Srbiju niko ne sme da ponižava, niti da preti Srbima. Predsednik Srbije i Vlada Srbije su uz svoj narod i sigurna sam da će naći najbolji odgovor na nove bezbednosne izazove nastale kao posledica poteza Prištine", kaže Mihajlović.

 

rts.rs

Timoti Les, šta Zapad želi na Balkanu

RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of Serbia

8-10 minutes

---

Timoti Les dobro poznaje Balkan jer je u svojoj diplomatskoj karijeri između ostalog bio i šef biroa britanske ambasade u Banjaluci. Posebnu pažnju privukao je 2016. kada je za ugledni Forin afers napisao tekst pod imenom "Disfunkcija na Balkanu". Piše da je stabilnost na Balkanu moguća samo nacionalnim ukrupnjavanjem i promenom postojećih granica. Njegova mapa Republiku Srpsku pripaja Srbiji, tzv. Herceg-Bosnu Hrvatskoj.

34686432

Timoti Les

Les piše da bi sever Kosova trebalo da ostane u Srbiji, da Preševo i okolina idu Albancima, a Albaniji ostatak Kosova, deo Makedonije i enklave u Crnoj Gori u kojima žive Albanci. Crnogorci bi mogi da odluče hoće li sa Srbijom ili samostalno.

Pre dve godine, sva je delovalo nerealno, a sada?

Ne kažem baš, jer takva inicijativa je uvek dolazila iz regiona. To sam i primetio 2016. Srbi i Hrvati iz Bosne, Albanci u Makedoniji, duboko su nezadovoljni onim što sam tada nazvao post-jugoslovenskim sporazumom zbog koga se osećaju kao da su nasukani u tuđoj državi. Jednostavno su čekali priliku da probaju da revidiraju taj sporazum. A sa krizom u EU, dolaskom Trampa u Belu kuću, Putinom u Kremlju, i početkom tzv. novog hladnog rata, video sam da su primetili priliku da postave to pitanje i promene političke prilike.

Poslednjih meseci bilo je govora o granicama, ali ne u Bosni, već u vezi sa Kosovom. Sada se o tome ne govori previše često, ali da li vi verujete da je to i dalje opcija?

To jeste opcija, jer ja druge opcije ne vidim. Prvo pitanje koje Srbi treba sebi da postave je da li žele da se pitanje statusa Kosova reši. Ako je odgovor da, onda zapravo postoje samo tri opcije. Prvo, da Srbija bezuslovno prizna Kosovo, druga - da se na neki način bore da promene situaciju, što ubeđen sam, niko ne želi. Ili treće, da traže kompromis, a taj kompromis bi bio teritorijalni. U tom smislu, opcija podele bi ostala na stolu. Po meni, pitanje je da li će Albanci na to pristati.

Ali, Albanci sada igraju grubo. Dijalog se neće, kako stavri stoje, nastaviti uskoro. Imamo najavu osnivanja vojske Kosova, takse. Da li mislite da je ovo ipak samo jedna pauza u ovom dugom procesu pregovora, ili mislite da su stvari potpuno zaustavljene?

Pa, mislim da su oba scenarija verovatna. Videli smo dvojicu predsednika koji su izašli sa predlogom, a onda i oštru reakciju protiv toga. Posebno u Prištini. U tom smislu, mislim da se posebno predsednik Tači nije dobro snašao kada je ovom predlogu reč, jer je očigledno od toga napravio samostalnu misiju, a trebalo je da za to obezbedi političku podršku u Prištini koja bi bila za opciju podele.

Moglo bi da se desi da se stvar odugovlači, dok ne dođe do promene političke konstelacije u Prištini, možda do nove Vlade i novog premijera. Onda bi o tom pitanju opet moglo da se priča. Ali, teško je videti da postoji način da se zaobiđe rešavanje pitanja statusa Kosova. To je očigledno dobro za Kosovo, oni žele da postanu član međunarodne zajednice, i zato će morati ponovo da razgovaraju sa Srbijom. A ponuda bi bila - podela za priznanje.

Zanimljivo je da sada EU kao da nema moć da reši trenutne probleme. U Prištini je bio i komesar za proširenje da prenese poruku o potrebi da se ukinu takse, a vratio se praznih šaka.

Tako je i mislim da to ukazuje na dve stvari. Prvo, da je EU podeljena po ovom pitanju. Države poput Nemačke i Velike Britanije veoma snažno odbijaju podelu, Francuska, Austrija i ostale pružaju podršku. Ali, ovo pokazuje i kako se smanjuje autoritet EU, posebno na Kosovu, koje je ponovo odbijeno kad je reč o liberalizaciji viznog režima. Zapravo, time se šalje poruka Kosovu da ne postoji interes za integracije.

Šta je onda sa SAD? Analitičari obično kažu da kada Priština napravi neki korak poput taksi, iza sebe ima Ameriku. S druge strane, slušamo da Ameriku Balkan više ne zanima. Pa gde je onda sredina?

Pa, sada je malo teško pohvatati šta je američka politika. Jer, izgleda da postoje bar tri američke politike kada je reč o Kosovu. Imate potpunu ravnodušnost ako govorimo o predsedniku Trampu, a onda imate drugu liniju zvaničnika, poput Džona Boltona i Majka Pompea, koji, čini se, podržavaju ideju podele. A onda imate politiku Stejt departmenta. To je najvidljivije u formi ambasadora ovde, na terenu. Oni se, izgleda, po instinktu, tome protive. Rezultat je očigledan nesklad u izjavama različitih američkih zvaničnika.

Ali, mislim, ako bih morao da sumiram američku poliitku, očigledno je veoma daleko od pre 20 godina, kada je Americi Balkan bio prioritet, kada je posvetila ogromne resurse, i novac, i osoblje, I vojnu snagu regionu. Od toga sada nema ništa. Imam osećaj da američki zvaničnici samo žele da završe ovaj posao, a ako predsednici u Beogradu i Prištini kažu da mogu da ga okončaju nekim dogovorom koji bi uključio podelu, američki zvaničnici kažu, u redu. Samo to već jednom uradite.

Čitajući vaše tekstove reklo bi se da verujete da problemi koji su vezani za proširenje EU znače da je taj proces ili stao ili da je potpuno završen?

Mislim da je završen.

Mislite da jeste. Dobro, šta onda, jer proširenje je dugo bilo motivacija za zemlje Balkana da održavaju stabilnost ?

Došlo je do tačke preokreta u politici zapada prema Balkanu. Ne mislim da su se mnogi zaista bavili time kako stabilizovati Balkan ukoliko se prošrenje zaustavi, što ja verujem da je već slučaj. Ali, da se vratim na članak koji sam pisao za Forin afers pre dve godine. Ako Evropljani ne mogu da izađu na kraj sa posledicama ovih loše skrojenih političkih i nacionalnih granica, moraće da se okrenu korenu porblema, i da prihvate da regionu treba reorganizacija u koherentne nacionalne države. A to je ono što žele ljudi koji tamo žive.

Oni koji se protive bilo kakvoj promeni granica gledaju Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju. Tamo vide najveće potencijalne probleme. A vi?

Naravno, problem nije samo postaviti cilj, a to su nacionalne države u regionu. Problem je da od situacije u kojoj smo sada dođemo do tog cilja bez rata. Ne poričem da je to složen zadatak. Zadatak pun opasnosti, i zato mislim da treba da počne debata. Kako da se to primeni a da se izbegne rat, što naravno svi žele.

Prošli put kad ste govorili za Oko magazin, rekli ste da u RS očekujete referendum o nezavisnosti. Sada je Dodik član Predsedništva, šta to menja?

Dodik se sada povukao, što se toga tiče. Zato što je naišao na veliki otpor i to od dva najveća saveznika, Srbije i Rusije. Shvatio je da je prerano, i previše rizično. Više puta je u prošlosti jasno stavio do znanja da nije avanturista. I ne želi da ugrozi dobrobit Srba čiji je predstavnik. Ali, čini mi se da shvata da je vreme na njegovoj strani. EU je u velikim problemima, i nisam uveren da će preživeti sledeću recesiju.

U isto vreme, kao što sam rekao, Amerika deluje relativno nezainteresovano kada je o Balkanu reč. Mislim da Dodik računa da će se u nekom trenutku u sledećoj deceniji pojaviti prilika da traži odvajanje od Bosne.

U međuvremenu, pomenuli ste da je član Predsedništva, naravno, to je veoma značajno, jer on je veoma drugačiji od ostalih Srba koji su sedeli u toj stolici. Bio je vrlo eksplicitan kada je reč o tome da neće služiti interesima BiH već interesima Republike Srpske, i koristi simboliku da to dokaže. Činjenica da želi zastavu Republike Srpske u kabinetu, da je prvo položio zakletvu u Narodnoj skupštini Republike Srpske, javno odbijanje pisma predsednika Trampa u kome mu čestita nacionalni dan BiH, sve to ima svrhu. Njegovi birači su bosanski Srbi, a ne drugi građani BiH.

Mislim da će upotrebiti ovu priliku da proba da postigne ciljeve koje je odavno stavio pred sebe. Počev od zatvaranja kancelarije Visokog predstavnika i povratak izvornom Dejtonskom sporazumu iz 1995. koji se razlikuje od onog iz 2006. koji je došao posle perioda aktivnog intervencionizma visokog predstavnika Pedija Ešdauna.

Dodik je gostujući na RTS-u rekao da su vaše ideje trezvene i da ste verovatno nešto naučili živeći u Banjaluci.

Pa, to je istina. Svoja mišljenja sam formirao na osnovu života tamo i mnogo sam naučio o tome šta zaista motiviše Srbe u Bosni, dok sam tamo radio. Pre svega, oni su izuzetno nezadovoljni situacijom u kojoj su. Duboko se protive načinu građenja nacija koje je nametnuo Zapad, i čini mi se, imaju strahove koji ih motivišu da požele da se odvoje od ostatka Bosne.

 

pcnen.com

Mala Aleksandra Zec nasuprot užasnom spomeniku Tuđmanu

Objavio/la PCNEN

5-6 minutes

---

Drugi pišu 10. Dec. 2018. | 08:02

Piše: Drago Pilsel

Mislim da je likvidacija Mihajla i Marije Zec te njihova najstarijeg djeteta, 12-godišnje Aleksandre, jedno od najsramotnijih poglavlja novije hrvatske povijesti.

Taj slučaj možda jasnije od drugih dovodi u pitanje obrambeni karakter Domovinskog rata.

Počinitelji su bili pripadnici specijalnih postrojbi koji su oslobođeni zbog proceduralnih grešaka. Neki su nakon toga napredovali u karijeri, neki su odlikovani, što navodi na zaključak da su ljudi ubijani po nalogu državne vlasti.

U kuću Mihajla Zeca, poznatog mesara koji je opskrbljivao brojne zagrebačke mesnice, ali i Sabor te financijski potpomagao HDZ, i njegove supruge, vlasnice kafića na Dolcu, u Poljaničkoj ulici na Trešnjevci upalo je 7. prosinca u 23 sata petero pripadnika pričuvnog sastava Ministarstva unutarnjih poslova, jedinice pod zapovjedništvom Tomislava Merčepa, kasnije poznate i po nadimku Merčepov eskadron smrti.

Obitelj je već spavala. Munib Suljić, Siniša Rimac, Igor Mikola, Nebojša Hodak i Snježana Živanović probudili su Mihajla Zeca i naredili mu da se odjene i pođe s njima. Mesar se uplašio i pokušao pobjeći. Istrčao je na ulicu, gdje ga je pucnjem u leđa likvidirao najmlađi iz petorke, tad 18-godišnji Siniša Rimac.

Ubojstvo su gledale Marija i Aleksandra Zec, koje je petorka utovarila u kombi i odvela do planinarskog doma Adolfovac, gdje smo se okupili u subotu, na Sljemenu, a gdje su kao pričuvni pripadnici MUP-a zločinci bili stacionirani.

Nakon što su u prvim satima 8. prosinca likvidirali Mariju Zec Siniša Rimac kolege je pokušao nagovoriti da ostave na životu 12-godišnju Aleksandru, ali nisu ga poslušali. Smatrali su da je to prevelik rizik jer im je vidjela lica. Munib Suljić djevojčici je hladnokrvno prislonio automatsku pušku na zatiljak i povukao okidač. Njeno tijelo bacili su u udubinu za smeće iznad Adolfovca.

Sve što su učinili te noći merčepovci su nakon uhićenja nekoliko dana poslije detaljno ispričali istražnoj sutkinji. Izgledalo je kao da će pravda lako biti zadovoljena, ali umjesto toga dogodila se travestija koja baca ljagu na početke hrvatske države.

Ubojice su puštene jer davanju iskaza u kojem su opisali i neka druga zvjerstva nisu nazočili njihovi odvjetnici.

Za osudu nisu bili dovoljni ni svjedoci koji su vidjeli Rimca kako ubija Mihajla Zeca, ni iskazi svjedoka kojima je Mikola priznao ubojstvo. Nije bilo važno ni što je vještačenje pokazalo da je oružje oduzeto od petorke identično oružju kojim je počinjeno ubojstvo, a ni to što su u kombiju nađena vlakna s odjeće Marije i Aleksandre Zec.

Siniša Rimac postao je jedan od tjelohranitelja ministra obrane Gojka Šuška. Siniša Rimac je 30. svibnja 1995. primio orden Nikole Šubića Zrinskog, visoko priznanje za junački čin u ratu iz ruku predsjednika Franje Tuđmana.

Shvatio sam to kao afirmacija tog nedjela i poželjni način ponašanja.

Uz spomen na Aleksandru i na njene roditelje dužni smo se sjećati stotina ostale djece ubijene tijekom Domovinskog rata i agresije na Republiku Hrvatsku. Molio bih vas i da pročitate poglavlje iz knjige Ive Goldsteina Jasenovac o stradavanju srpske djece s Kozare od ustaša, a koje se nalazi u rubrici Književni ogledi.

Sramota je da još ne postoji ulica ili trg Aleksandre Zec. Predlažem da se po toj djevojčici nazove sadašnja Avenija Gojka Šuška u Dubravi. Ili zagrebački Trg Franje Tuđmana.

Ali neka se HDZ ne digne na stražnje noge – dovoljna će biti jedna ulica na Trešnjevci i ploča na zavoju, blizu mjesta ubojstva, u ime nas – građana Grada Zagreba.

Dovoljno bi bilo da Grad Zagreb počisti dio napuštenoga i spaljenoga doma Adolfovac, da se napravi mala šetnica do tog mjesta, da se postave klupe za odmor i za razmišljanje, možda i ispod ili u blizini spomen-ploče.

Prijatelj, profesor emeritus Instituta za fiziku Mišo Milun je napisao: "Smaknuće obitelji Zec i sve što se kasnije s ubojicama dešavalo duboko je sramotno i predstavlja golemu mrlju na savjesti Republike. Zbog toga je važno sjetiti se male Aleksandre i njenih roditelja i odgovornih za njihovu smrt. Neki od njih su još živi i bojim se bez prevelike grižnje savjesti. Volio bih da se varam.

Ove je godine, namjerno u crnilu noći, održana komemoracija na mjestu gdje su ubijene majka i kćer. Da se ne zaboravi, jer se oprostiti ne može onima koji oprosta tražili nisu: ubojice, naredbodavac, državni tužilac i svi oni koji su omogućili da se "zbog proceduralne pogreške" počinitelji puste na slobodu."

Aleksandra Zec nema spomenik. Tuđmanovi ljudi su je bacili u jamu za smeće. Ali ona se meni pred očima uzdiže kao najsvjetliji spomenik, podsjetnik na dobro u ljudima nasuprot užasno ružnom i grotesknom spomeniku Franji Tuđmanu. Nadam se da će mu na svoj poznati način svi zagrebački golubovi ostaviti svoj trag kao znak vremena jer je uvalio ovu zemlju i naše ljude u govna do guše.

Aleksandra, Marija i Mihajlo pokopani su u Gornjoj Dragotinji, pokraj Prijedora, rodnom mjestu Mihajla Zeca.

Neka im je vječna slava i hvala.

Autograf