radiokim.net

Gleni: Duboke političke podele onemogućavaju sporazum Srbije i Kosova

| Politika | Kim | komentara: | pregleda: 134

6-7 minutes

---

"Na Kosovu i u Srbiji postoje duboke političke podele u ovom trenutku. Različite pozicije zapadnoevropskih zemalja, SAD i Rusije dodatno me uveravaju da neće biti brzog rešenja problema između Beograda i Prištine", rekao je za RTV Kim Miša Gleni, nekadašnji novinar Gardijana i Bi-Bi-Si-ja i autor bestselera "Mekmafija" o organizovanom kriminalu.

Majkl "Miša" Gleni je nekadašnji ratni dopisnik Bi-Bi-Si-ja i Gardijana, autor nekoliko vrlo zapaženih knjiga o Balkanu i Istočnoj Evropi. Posle uspeha njegovih knjiga "Pad Jugoslavije" i "Balkan između 1804. i 1999.", Gleni se kao novinar istraživač posvetio temi međunarodnog kriminala i objavio "Mekmafija - kriminal bez granica". Njegova poslednja dela su knjige "Dark market" i "Nemezis - Jedan čovek i bitka za Rio". Javnosti je poznat i kao moderator u razgovoru tadašnjeg srpskog premijera, a sada predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predsednikom Vlade Albanije Edijem Ramom na Beogradskom bezbednosnom forumu u oktobru 2016. godine.

Miša Gleni je za RTV Kim govorio nakon završetka programa prvog dana DW GMF-a 2019. i uručenja nagrade za slobodu govora.

Da li je dijalog između Beograda i Prištine za Zapadne zemlje zapravo važniji od unutrašnjih demokratskih sloboda i ljudskih prava Srba i Albanaca na Kosovu i u Srbiji?

- Naravno, ono što nam treba je zdrav dijalog, ali nam treba i unutrašnja demokratija. Jedno bez drugog nemaju smisla. Na Kosovu, u ovom momentu, postoje duboke političke podele. To znači, na osnovu onoga kako ja mogu da sagledam situaciju, da je bilo kakav sporazum sa Vučićem malo verovatan. Imate duboku političku podelu i u Srbiji, što iz srpske perspektive znači da je bilo kakav sporazum sa Kosovom malo verovatan. Izgleda da smo trenutno u pat poziciji, a da različite političke pozicije različitih zemalja, zapadnoevropskih, SAD, ali i Rusije, čine da ne očekujem da vidim proboj u odnosima Srbije i Kosova u bliskoj budućnosti, na način koji smo to nedavno videli sa Makedonijom i Grčkom u slučaju Prespanskog sporazuma.

Imajući u vidu sve što se dešava sa Evropskom unijom zadnjih dana, ali i godina, šta mislite, hoće li Zapadni Balkan ikada postati deo te organizacije?

- Za mene je to deo duboke tragedije koja se događa u Evropi. Uvek sam smatrao da je relativno lako apsorbovati Zapadni Balkan. Tu nema previše ljudi, ali politički je to u Zapadnoj Evropi postalo nemoguće. Ja lično živim u zemlji koja je predmet žestokog "kolektivnog podrhtavanja", nije još postalo nasilno, ali nije nezamislivo da može doći do nekog nasilja. A sigurno će doći do razlaza u Ujedinjenom Kraljevstvu, između Velike Britanije i Severne Irske. I dok se to događa, dok imate uspon populista u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, čak i u Finskoj, u Švedskoj, Holadiji itd, šanse Zapadnog Balkana da će mu ulazak u Evropsku uniju biti skorije dozvoljen su prilično tanke. Ovo važi i zbog činjenice da smo u danima koji znače lagani odlazak Angele Merkel sa mesta kancelarke, a ona je, na svoj način, jako puno podržavala Zapadni Balkan. Kada ona ode, pitanje je da li će CDU ili koalicija na vlasti u Nemačkoj biti saosećajna prema Zapadnom Balkanu kao Merkelova. Bez nje, a Makron je vrlo neprijateljski raspoložen prema Balkanu u ovom trenutku, bez Merkelove će to (priduživanje EU zemalja Zapadnog Balkana) pasti dole na agendi. Mada, svedoci smo nekih vrlo pozitivnih koraka. Za mene je sporazum Severne Makedonije i Grčke neverovatno pozitivna i zaista vrlo, vrlo dobra stvar. Ima puno tenzija unutar Bosne, između Bosne i Hrvatske, Srbije i Bosne, Srbije i Kosova. Nadam se da pažnja EU neće biti privučena na Balkan iz pogrešnih razloga, ali živimo u vrlo opasnim vremenima. I u Zapadnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu.      

Tokom poslednjih ratova u bivšoj Jugoslaviji, bile su vrlo jasne veze između organizovanog kriminala i političara. Da li se stanje na Zapadnom Balkanu, prema vašim informacijama, promenilo u poslednjih 20 godina?

- Promenilo se pozitivno na određeni način, bilo je nekih pokušaja da se uradi nešto u vezi s tim. Ali, mreže koje su kreirane tokom poslednjih balkanskih ratova imaju duboke korene i mogu lako biti ponovo aktivirane. Videli smo nedavno primer svega toga sa Šarićem i njegovim poslovima. Za takve i slične mreže ima nebrojeno mnogo primera u Bosni, Hrvatskoj i Srbiji. Videli smo tokom migrantske krize 2015. godine da je Balkan još jednom odigrao svoju ulogu kao vrsta distributivne zone organizovanog kriminala. Mreže koje su postojale tokom ratova su bile u potpunosti aktivne tada. Pričao sam u to vreme sa direktorom Evropola, sedeli smo u njegovoj kancelariji, sumnjalo se da je oko 29.000 ljudi na Zapadom Balkanu umešano u švercovanje ljudi. Zamislite, 29.000 ljudi je učestvovalo u tome. Problem je što je tradicija takvih mreža jako duboko ukorenjena. Korupcija je takođe široko rasprostranjena. Pogledajte samo šta se pre nekoliko dana dogodilo u Rumuniji, zastrašujuće je. Ali, sa Rumunijom još uvek može nešto da se uradi. Shvatio sam to juče, Liviu Dragnea je osuđen na 3,5 godina zatvora. Borba protiv svega toga će biti vrlo dug proces. Nisam siguran u pobedu, ali je svakako proces u kom možete napredovati. S druge strane, znam da ako živite u Sarajevu, Zagrebu, Beogradu ili Prištini, Skoplju, Podgorici, da vam je kriminal uvek za petama.

Sever Kosova još uvek nije potpuno integrisan u prištinski sistem. Sa druge strane, Beograd ga odavno ne kontroliše. Jeste li sretali pokojnog Olivera Ivanovića i hoćemo li ikada saznati ko ga je i zašto ubio?

Ubistvo Ivanovića je bilo prelomna tačka. Mnogo godina je obavljao zaista težak posao sa najviše moguće integriteta u neverovatno napetoj situaciji. Moj utisak je da je njegovo ubistvo zaista veliki korak unazad za ljude sa severa Kosova, za regionalnu situaciju. Ljudi napuštaju sever Kosova, mladi ljudi naročito to masovno čine. Ko će imati snage i vizije da zameni Olivera Ivanovića, ja ga ne vidim. Kada čitam izjave ljudi koji žive na severu Kosova, budućnost mi ne izgleda svetla u vezi sa njihovim životima. Zaista je, sve u svemu, čitava slika vrlo sumorna.