Жарко Ракић: Трамп у порцеланској радњи - Нови Стандард
http://newlookworld.com/
5-6 minutes
понедељак 01. јул 2019. 16:58
Закључак многобројних анализа о Трамповој политици преточен је у наслов са знаком питања: „Трамп као слон у глобалној порцеланској радњи"
ПУТ У САМОИЗОЛАЦИЈУ
Од 2017. године када се уселио у Белу кућу председник САД Доналд Трамп је под најоштријом лупом јавности, политичких противника и медија. Пажљиво се прати сваки његов корак, анализирају јавни наступи, твитови: апотекарски прецизно мери се свака Трампова реч.
Посебно је на мети Трампова спољна политика, јер постоји јак утисак да је овај амерички председник управо у тој области, током своје кратке владавине, направио највеће ломове. Немачки међународни журнал Велттрендс у свом јунском броју покушао је да направи пресек Трампове спољне политике и њених резултата. Ангажовани су аутори из различитих држава који су покушали да дају објективни суд о његовим потезима на међународној сцени, а закључак многобројних анализа преточен је у наслов са знаком питања: „Трамп као слон у глобалној порцеланској радњи".
„Основни проблем САД је њена империјална пренапрегнутост", сматра политиколог Ерхард Хроме. Према његовој процени „свет се налази у фази глобалне промене чија је главна карактеристика да САД губе позицију једине планетарне суперсиле". Хроме сматра да су Сједињене Државе биле на врхунцу моћи у доба владавине Џорџа Буша млађег и да Трамп то препознаје и бори се на свој начин да поврати круну светске силе број један.
„Трамп све односе третира као пословну ствар, негује тактику 'око за око, зуб за зуб' како би постигао жељени циљ", сматра амерички политиколог Девин Т. Стјуарт. „Трампова дипломатија има четири основна обележја: вређање, ценкање, уцењивање и хвалисање", тврди овај амерички аналитичар.
Када се погледа биланс Трампове спољне политике заиста је тешко пронаћи нешто добро. Свађе с Русијом и Кином, омаловажавање партнера у НАТО, неспоразуми са Европском унијом, претње санкцијама готово целој планети због непослушности, звецкање оружјем на граници с Ираном, укидање раније прихваћених америчких обавеза, поништавање међународних уговора… На основу свега тога аналитичар Петрик Розеноу закључује: „Трамп води Америку у изолацију и сам себи наноси највећу штету".
УСПЕХ РУСИЈЕ У СТРАЗБУРУ
Русија се готово тријумфално вратила у Парламентарну скупштину Савета Европе. Средином недеље ова организација је усвојила резолуцију којом се Москви враћа право пуноправног учешћа у раду скупштине.
У резолуцији се каже да се руској делегацији омогућава да се одмах укључи у рад свих органа Парламентарне скупштине, да је обавезна да поштује основне принципе ове организације и унапређује дијалог везан за теме демократије и људских права и слобода. Москва је позвана и да испуни све своје обавезе према Парламентарној скупштини Савета Европе што преведено на разумљивији језик значи да треба одмах да уплати заосталу чланарину, а најкасније до априла 2020. године.
Москва је пет година била суспендована из ове организације, пре свега због догађања у Украјини и припајања Крима Русији. Пре две године Русија, у знак протеста, престала је да испуњава своје финансијске обавезе према скупштини. Одлука о повратку Русије донета је већином гласова а најоштрије је протестовала делегација Украјине. Како преносе агенције, Украјинци су бучно реаговали, покушали су да усред сале организују протест да би се, на крају, један њихов делегат латио микрофона и кратко поручио: „Ми одлазимо".
Немачки шеф дипломатије Хајко Мас реаговао је сасвим другачије на одлуку у Стразбуру. „Русији је место у Савету Европе – са свим правима и обавезама", изјавио је Мас у Берлину отварајући простор за све гласније спекулације да би Европа могла да у што скорије време окрене лист у односима с Русијом. То би на првом месту значило укидање санкција Москви, што европски привредници већ одавно траже а политичари – понајвише због страшног притиска Вашингтона – упорно одбијају.
ОПРОШТАЈ ОД ДОЛАРА
Кина и Русија убудуће неће користити долар у међусобној трговини. Према писању дневника Известија међувладин споразум Москве и Пекинга о плаћању у билатералној трговини искључиво у јуанима и рубљама потписан је 5. јуна. Руски лист наводи да ће споразум ступити на снагу најкасније до 2020. године.
Прошле године обим међусобне трговине Кине и Русије износио је 107 милијарди долара и предвиђа се осетан раст ове суме. Москва је 2018. године најавила напуштање долара као монете у трговини са светом а овако опредељење Русије, чини се, наилази на све већи број присталица. Индија је, на пример, најавила да би набавку најмодернијег руског противваздушног система С-400 „тријумф" – вредног око 5,43 милијарде долара – платила у еврима.
Тренутно је на овом пољу веома активан и Иран. У жељи да избегне, или барем ублажи, погубне последице америчких санкција, влада у Техерану понудила је Турској, Русији, Кини, Индији и Азербејџану потписивање билатералних споразума који би „протерали" долар из међусобне трговине.
Аутор Жарко Ракић
Извор Политика, 30. јун 2019.
Нема коментара:
Постави коментар