Кина против САД, где су Европа и Русија
Жарко Ракић
5-6 minutes
Судбина „Северног тока 2": Случај „Наваљни" се некако преко ноћи претворио од приче о судбини једног човека – отрованог руског опозиционог политичара Алексеја Наваљног – у озбиљан међународни проблем. Запад и Москва размењују оштре оптужбе, САД и ЕУ најављују увођење санкција, Русија прети да ће узвратити истом мером...
У овој политичкој „игри", као улог појавио се чак и гасовод „Северни ток 2", који је у последње време остао некако у сенци других светских проблема. Прилично снажно лансирана је, наиме, идеја да се због случаја „Наваљни" одустане од завршетка друге цеви гасовода који повезује Русију и Немачку. Расправу на ову тему прекинута је тек када се умешала канцеларка Ангела Меркел закључивши да је реч о две различите теме које никако не могу бити стављене у исти кош.
Ова прича оживела је, међутим, интересовање за судбину гасовода чија изградња је тренутно „замрзнута". Озбиљне претње САД да ће казнити и фирме и државе које учествују у овом пројекту успоравале су радове на гасоводу да би тренутно – завршено је око 94 одсто пројекта – сви послови стали.
Америчка информативна платформа „Политико" недавно је објавила да постоји шест начина да „Северни ток 2" буде потпуно напуштен: да већ издате дозволе за изградњу буду поништене, да се посао замрзне док се чека судски исход тужби организација за заштиту животне средине, да се увоз гаса из Русије забрани законом, да се одустане од посла због опасности од америчких санкција, да се уведу европске санкције против извођача радова и фирми које су укључене у овај гасни посао или да се, на крају, не дају употребне дозволе за коришћење гасовода.
Ниједна од ових варијанти није прихватљива за Немачку и пет великих европских компаније које, заједно с руским „Гаспромом" желе да гасовод по сваку цену буде завршен а инвестиција вредна 9,5 милијарди евра почне да доноси профит. Озбиљан немачки недељник „Цајт" пише да је, због тога, Берлин кренуо у дипломатску акцију како би добио од САД зелено светло за „Северни ток 2". „Цајт" открива да је немачка влада понудила Американцима да уложи милијарду евра у изградњу два терминала, у лукама Брунсбител и Вилхелмсхафен, за прихват танкера с америчким течним гасом. Понуда је, према наводима „Цајта" уручена Вашингтону почетком августа, али америчког одговора још нема.
Кинеска економија јача од ковида 19: Американци тврде да ни ковид 19 није успео да озбиљније нашкоди кинеској економији. Напротив, изгледа као да ће Кина на крају бити највећи добитник пандемије. Амерички дневник „Њујорк тајмс" убедљивим бројкама потврђује такву прогнозу.
Кинески удео у укупном светском извозу износио је 2018. године 12,8 одсто, годину дана касније 13,1 одсто. У другом кварталу 2020. кинеско парче у светском извозном колачу износило је чак 20 процената.
Како процењује руска информативна платформа „Спутњик", кинеска економија се најбоље снашла после избијања епидемије вируса корона. Чак ни казнене америчке царине од 25 одсто нису успеле да озбиљније зауставе прилив кинеске робе на тржиште у САД.
„Кинеска роба је с казненом царином од 25 одсто и даље конкурента на америчком тржишту", наводи „Спутњик". „А стручњаци процењују да ће тако бити и у наредних 20–30 година."
У таквој ситуацији назире се нова поларизација планете: на део који не може – или не жели – да одупре америчком притиску и ограничи своје везе с Кином и други део који управо у јачању сарадње с Пекингом види своју будућност.
Европљани се нису, утисак је, баш најбоље снашли у овом светском комешању. Део чланица ЕУ, на пример, подлегао је америчком притиску и одустао је од сарадње с кинеским „Хуавејом" у развоју 5Г мреже, неке државе, међутим, не прекидају послове с овом кинеском компанијом.
На новом кинеском путу свиле све је већа гужва, број теретних возова који преко Русије превозе робу из Кине у Европу је удвостручен. Чињеница је, међутим, и да Европа открива привлачност кинеског тржишта. Процењује се да данас у Кини око 400 милиона људи припада условно речено средњој класи која може да пожели разну европску робу: од немачког „поршеа", до белгијске и италијанске чоколаде или префињеног дамског шала из Париза.
Русија је, за разлику од Европе, већ раније открила предности развоја односа с Кином. Прича о стратешком партнерству утемељена је пре свега на трговини нафтом и гасом, али се све више говори и о могућности да две велике државе поставе чврсте темеље војног савезништва. За новембар је планиран нови сусрет руског и кинеског председника Владимира Путина и Си Ђинпинга када ће сигурно једна од важних тема бити и подизање војне сарадње на виши ниво.
У међувремену је, на пример, руска пољопривреда постала важан део кинеског ланца снабдевања. После америчке претње да ће обуставити извоз соје у Кину, Пекинг је брзо пронашао добру замену у Русији.
На први поглед звучи готово невероватно, али је бројка тачна: данас на Универзитету „Ломоносов" у Москви студира око девет хиљада кинеских академаца. И то је, кажу руски медији, тек почетак.
Нема коментара:
Постави коментар