5Г мрежа између мита и стварности – ексклузивно за ИН4С академик Игор Ђуровић
ИН4С
6-7 minutes
Шта је 5Г мрежа? Како она функционише? Када ће бити доступна у Црној Гори? Да ли 5Г мрежа угрожава здравље човјека, али и природу?
Ово су питања која оптерећују велики дио јавности. Информације о 5Г мрежи, према одређеним истраживањима, улазе у сам врх интересовања савремене лаичке, али и стручне јавности.
За многе је 5Г мрежа дуго ишчекивани технолошки подстицај, за неке је нужно зло, док је немали број оних који баштине становиште према коме пета генерација мобилног интернета нарушава здравље људи.
О свему овоме разговарали смо са проф. др Игором Ђуровићем – редовним професором на Електротехничком факултету (ЕТФ) у Подгорици и академиком Црногорске академије наука и умјетности (ЦАНУ).
Професор Ђуровић је, подсјетимо, добитник Тринаестојулске награде и аутор више од 200 научних радова који су објављени у домаћим и међународним часописима из области обраде сигнала и сродних области.
* Професоре Ђуровићу, феномен 5Г мреже представља једну од најконтроверзнијих тема данашњице. У јавности се појављују опречни ставови по овом питању – како унутар струке, тако и међу лаицима. У суштини, како функционише 5Г мрежа и када можемо да је очекујемо у Црној Гори?
Грубо говорећи, принцип функционисања 5Г мреже не разликује се много од функционисања других типова мобилних комуникационих мрежа. Ипак, требала би да донесе много веће брзине у преузимању садржаја са Internet-a те се очекује да буде кориштена од много више типова уређаја у односу на садашње мреже које се ипак највише користе код мобилних телефона и smartphone-a. У једном дијелу 5Г користи више фреквенције него досадашње комуникационе мреже што имплицира мањи домет. То доводи до потребе да број посредника (до сада смо их звали базним станицама) у комуникацији буде већи. 5Г технологија је „скупа играчка". Експериментално се може у некој малој зони у Црној Гори имплементирати брзо. Широка употреба и покривеност не може се очекивати прије захтјева да се изађе у сусрет туристима и другим корисницима из земаља у којима ће ова технологија бити претходно имплементирана.
* Живимо у свијету брзих технологија. На који начин ће 5Г мрежа утицати на индустрију и, генерално, на привредни развој једног друштва?
Постоје три разлога за увођење 5Г технологије: развој нових сервиса, рационалније коришћење телекомуникационих ресурса и повећање протока. Сви ових дана користимо неке сервисе на „даљину". Уочили смо да ти сервиси често падају или губе на квалитету и то у условима када се неки, процјењено мање важни сервиси, пригушују, да би, рецимо, школа на даљину функционисала. Слично смо свједоци да на масовним догађајима, гдје сви снимају и емитују садржаје, долази до крахирања или кашњења мрежног саобраћаја. Без повећања протока даљи развој комуникација биће немогућ за свега неколико година. Ипак су нови сервиси оно гдје се очекује највише од 5Г технологије. Прва таква револуционарна примјена би требала бити у аутономним возилима. Послије 40-ак година покушаја, практично се одустало од идеје да се направи аутономно возило које вози на основу уграђене „памети" и сензора у само возило. Међутим, аутономно возило које вози на основу комуникације са другим возилима и са уређајима поред пута практично је на прагу. Готово сви водећи ауто-концерни воде оштру битку ко ће бити тај који ће се први појавити на тржишту са заокруженим системом. Без обзира на корона-успоравање за вјеровати је да ће се овакви системи појавити у широкој употреби за свега неколико година. У развоју су и други слични сервиси.
Проф. др Игор Ђуровић, академик ЦАНУ (Фото: canu.me)
* У медијима су се појавиле информације да је због успостављања и функционисања 5Г мреже неопходно посјећи стабла градских паркова. Колико таква теза има реално утемељене и да ли ова мрежа може да оствари штетан ефекат по природу?
Једина је истина та да дрвеће стварно може да омета сигнале на фреквенцијама преко 10GHz а посебно преко 20GHz што је један од фреквенцијских подручја за 5Г системе. Није никава идеја да се уништава природа и човјеково окружење већ ће се, претпостављам, користити комбинација три 5Г фреквенцијска подручја од којих се два већ користи за постојеће мобилне комуникационе системе. Што се тиче утицаја на остала жива створења не треба га искључити мада ми није познато да је забиљежено ишта што би у овом тренутку алармирало јавност.
* И, на крају, питање које, вјерујемо, понајвише интересује ширу јавност – да ли 5Г мрежа остварује штетне ефекте по здравље људи. Знамо да нисте љекар, али постоје ли, по Вама, озбиљне научне анализе које потврђују такву теорију?
Противљење 5Г мрежи ја дубоко у зони теорије завјере. Теорије завјере се вјероватно подспјешују од оних који касне у борби Запада и Далеког Истока у развоју ове технологије. Мобилне комуникационе мреже су под пажњом међународних здравствених система од увoђења – прије 30-ак година. Свака технологија је до сада постављана под присмотром. До сада није показан штетни ефекат било које мобилне комуникационе технологије на популацију. Постоје инцидентни случајеви екстремног и неприродног коришћења технологије који су угрозили здравље појединаца. Док, на примјер, постоји директна веза загађења ваздуха и смртности и тешких обољења, таква зависност за 30 година није забиљежена код мобилних комуникација које користе готово сви на Планети. Што се тиче 5Г технологије и она је постављена под сличну присмотру у категорији која је по потенцијалној опасности испод утицаја конзумирања кафе. Премда нису завршена сва релевантна истраживања очекујем да се ова технологија уклопи у минимални утицај на здравље као и постојеће мобилне комуникационе технологије. Зашто то мислим? Понављам, 5Г користи два фреквенцијска подручја која су већ у масовној употреби. И треће, фреквенцијско подручје је у коришћењу од краја 1980-их, али, истина, не тако масовно (цивилне и војне сателитске комуникације, одређени високо-фреквенцијски линкови). До сада није забиљежено оболијевање које је асоцирано са таквим фреквенцијама, закључио је професор Ђуровић у разговору за ИН4С.
Нема коментара:
Постави коментар