Авганистански бумеранг и балкански трагови
3-4 minutes
Аналитички текстови у „Политици" о драматичним збивањима у Авганистану и хаосу у престоници Кабулу после повлачења Американаца времешније хроничаре глобалних збивања свакако могу да подсете на сличне призоре са сајгонског аеродрома, из давне 1975. И тада су Американци желели да мењају свет по свом укусу, али су поражени, уз још катастрофалније последице – три милиона убијених Вијетнамаца и 58.000 америчких војника.
Број жртава сада је, срећом, неупоредиво мањи, али су последице немерљиве. Своје трагове имаће чак и на Балкану, када буду почеле да пристижу избеглице. Да апсурд буде већи, због подаништва према САД, а не из хуманих разлога, и привремене власти у Приштини желе да приме избеглице из те далеке земље, док истовремено не дозвољавају протераним Србима повратак у властите домове. Слично се некада понашао и лидер турске кипарске заједнице Рауф Денкташ. Истина, он није у куће протераних Грка на северу Афродитиног острва насељавао избеглице, већ Анадолце – њих чак 60.000, чиме је увелико изменио и националну слику. А својевремено, 1988. године, желео је да насели и бугарске Турке, али су они то одбили.
Као и после Вијетнамског рата, када је та земља остала разрушена и у хаосу, тако сада, након двадесет година америчке окупације, у безнађу остаје и Авганистан. Као некад из Сајгона, тако и сада из Кабула, домицилно становништво које је верно служило Американцима панично бежи плашећи се освете. Као што покушавају да побегну и они који не желе да живе под скутима талибанског режима.
Америка ће, наравно, одабрати своју квоту најоданијих, којима ће пружити уточиште, као што је учинила и после вијетнамске хаварије. Тада се на списку њених штићеника нашло и неколико зликоваца, попут окрутног шефа сајгонске полиције Нгујен Нгок Лаона, кога је „прославила" агенцијска фотографија на којој је забележено како бездушно убија младог Вијетнамца. Касније је на периферији Вашингтона отворио ресторан нудећи „вијетнамске специјалитете". Да човек не поверује.
Извесно је да ће избеглички таласи из далеког Авганистана запљуснути и Балкан, а тешко је поверовати да ће заобићи и БиХ, која има веома лоше искуство, прво с муџахединима, а затим и с мигрантима из те земље. Нажалост, БиХ има и превише понизника који неће моћи да одоле америчкој слаткоречивости.
И за крај једна паралела: један од највећих америчких стратега Збигњев Бжежински јавно је признао да је шеф Беле куће Џими Картер 3. јула 1979, непуних пола године пре совјетске инвазије, потписао директиву о тајној помоћи екстремним исламистима против тадашњег просовјетског режима у Кабулу. Према његовим речима, „та тајна операција имала је за последицу намамљивање Руса у авганистанску замку, како би и Совјетски Савез добио свој Вијетнам..." Тада није могао ни претпоставити да ће Авганистан постати „други амерички Вијетнам". Бумеранг је био очигледан.
Слободан Стајић,
публициста, Сарајево
Enclosures:
160z120_Avganistan-izbeglice.jpg (14 KB) |
Нема коментара:
Постави коментар