Претражи овај блог

субота, 9. април 2022.

Украјина и Тајван у геополитичком вртлогу

politika.rs

Украјина и Тајван у геополитичком вртлогу

Митар Михаљица

6-8 minutes


За сада не изгледа да се назире крај инвазије Русије на Украјину у којој обе стране трпе велике губитке. Како год да се рат заврши обе стране ће славити Пирову победу. Одговорност за агонију Украјине је на свим инволвираним странама. У еволуцији те агоније несумњива је улога САД, а потом НАТО и ЕУ. Клинтонова администрација је 1998. прекршила обећање Џ. Буша старијег да се НАТО неће ширити на исток. Пре самита НАТО-а у Букурешту 2008 Џ. Буш млађи је у Кијеву обећао да ће „дати све од себе да укључи Украјину у НАТО". У „Заједничкој изјави о стратешком партнерству САД и Украјине'' од 1. септембра 2021. то је подробније разрађено са нагласком да ће САД подржати Украјину око укључења у НАТО, а посебно да ће помоћи Украјини да поврати Крим у матицу. По речима Н. Чомског то је „намерно гурање прста у медведово око". Зато је Путин морао да реагује тако како је реаговао.

Проблем са Путиновом „интервенцијом'' је у томе што је она покренута без дубинске анализе њених последица. И што се није довољно радило на томе да житељи Донбаса у добро припремљеној медијској презентацији у УН и другде добију "статус жртве'' и тиме стекну право да се бране у праведном рату. Сматрало се да ће истина о тешком стању житеља у Донбасу сама себи прокрчити пут до јавности. И то у исто време када  се на Западу „истина'' као лаж често креира уз огромне манипулације и у складу са интересима моћних структура. При томе, Путинови стратези нису узели у обзир историју разних инвазија. Х. Кисинџер у свом приказу књиге Џ. М. Голдштајна о рату САД против Вијетнама („Чему нас учи Вијетнам", Њузвик, 3. новембар 2008.) каже следеће:  „Када се од председника тражи да крене у рат њему, пре свега, треба да буде презентирана анализа глобалне стратешке ситуације; циљ рата је победа, пат позиција је последњи избор а не пожељан стратешки циљ; председнику мора бити презентиран одржив дипломатски оквир; дипломатија и стратегија морају да се третирају као целина, а не као сукцесивне фазе политике."

Систематско и упорно опкољавање Русије од стране САД притерало је Русију и Путина уза зид. САД ништа нису урадиле да притисну В. Зеленског да се спроведе споразум  Минск два. Као да се стварала замка за Путина да учини ризичан потез.  Путинов изнуђени потез је поклон за САД и њихове савезнике. То је САД омогућило да се у глобалном суровом  медијском рату (заједно са савезницима) свом силином и брутално обруше на Русију. Да би се што више исцрпила Русија у братоубилачком рату у Украјини, САД и савезници затрпавају Украјину разним врстама убојитог наоружања, уз велику финансијску помоћ. САД ће  сигурно  постићи оно што су желеле. Оне су цементирале кривицу Русије као агресора и запушиле уста свима који би покушали да објективно сагледају узроке сукоба Русије и Украјине. САД сада  воде рат против Русије изван своје територије. И користе Украјину као извођача радова и њену војску као топовско месо. САД ће без испаљеног метка и уз невиђене санкције (уз помоћ  савезника) економски драматично осакатити економију Русије. Уз то, САД  ће покушати да Русију истисну са енергетског тржишта ЕУ како би ЕУ продали свој ЛНГ и то по вишим ценама. У целини узев, осакаћена и осиромашена Русија имаће мањи геополитички значај и као таква биће од мале помоћи Кини у извесном сукобу САД  и Кине.

Још погубније жариште је сукоб између САД и Кине око Тајвана. Од 1945. Кина је пристала да на миран начин поврати Тајван у своју матицу. А САД се након повлачења признања Тајвана 1979. и даље понашају као да то признање нису ни повукле. И за Кину и за САД Тајван има геополитички и геостратешки значај. Тајван се налази на важној раскрсници између Северног и Јужног кинеског мора, односно између Индијског океана и Пацифика кроз коју годишње прође робе у вредности преко пет билиона долара. И друго, Тајван је први у свету по производњи чипова на којима се темељи савремена технолошка револуција. На Тајвану се производи 63 одсто глобалне производње чипова, с тим што његова компанија ТСМЦ производи 54 одсто глобалне производње. САД су технолошки и на сваки начин помагале Тајван. Највећи увозници чипова из Тајвана су САД и Кина. Зато САД хоће на сваки начин да спрече повратак Тајвана у матицу. У спречавању технолошког успона Кине  САД су већ у доба Д. Трампа осакатиле производњу чипова у кинеским компанијама „Хуавеј" и СМИЦ. Да не би Кина дошла у искушење да на силу поврати Тајван (и да  би учврстиле већ постојеће и будуће баријере према Кини) САД су као претњу Кини, поред постојећег НАТО-а, формирале групу „Квад'' (САД, Јапан, Аустралија и Индија као поморски НАТО), те  АУКУС (Аустралија, УК и САД). У том циљу окупиле су и анимирале преко сто наводно демократских  земаља.

Као што време у случају Украјине није радило за Русију (због све веће подршке САД пријему Украјине у НАТО и повратку Крима матици)  тако време не ради за Кину због све чвршћих веза САД са Тајваном. При томе, више од 75 година Тајван живи у другачијем политичком систему, где  значајан део становништва не жели да мења тај политички систем. И што више Кина буде вршила притисак на Тајван више ће расти отпор тог дела становништва прикључењу Кини. И више ће се САД мешати у односе Кине и Тајвана, гурајући Кини прст у око. Спирала тих догађаја се вероватно неће завршити на миран начин. А збивања на терену показују да Кина и Русија нису синхронизовале свој одговор на агресивно понашање САД и  савезника. Нити су повукле црвену линију докле ће толерисати такво агресивно понашање САД и савезника. Такве црвене линије су могуће, поготово када главне нуклеарне силе (Русија, САД и Кина) располажу великим арсеналом нуклеарног оружја и када подједнако страхују од његовог коришћења. Ако САД и савезници стратешки опкољавају Русију и  Кину  да би сасекли њихов технолошки и економски развој, онда оно што је минимум  јесте да Кина и Русија до максимума искористе дипломатију, те УН, Г-20 и сл. како би се прекинуло са том праксом док не буде касно.

Доктор економских наука

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


View article...

Enclosures:

160z120_tajvan-za-poglede.jpg (19 KB)
https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2022_04//160z120_tajvan-za-poglede.jpg

 

Нема коментара: