Зарацин, санкције и рат у Украјини
4-5 minutes
У краткој вести у „Политици" од 23. јуна прочитах како се изасланик немачке владе за Балкан Мануел Зарацин залаже за то да се од Србије јасно тражи да се прикључи санкцијама ЕУ према Русији и да за Београд не може да буде изговор за неувођење санкција то што увози руски гас.
Господин Зарацин је вероватно уверен да су санкције према Русији за све у Европи једнаке вредностима светог слова за хришћане. Зато он може и да верује да је још само потребно да се председник Србије ухвати у замку из које неће моћи да тражи „гасни изговор за неувођење санкција".
Као ни све друге са Запада који хорски понављају да Србија мора да се придружи санкцијама ЕУ према Русији ни Мануела Зарацина не интересује шта о тим санкцијама мисле грађани Србије. С висине изасланика владе најмоћније државе ЕУ господин Зарацин не може да види да и председник Србије може да има обавезу према грађанима ове државе. Према бирачима који су му недавно, великом већином, поверили други председнички мандат, без обзира на то јесу ли гласали за њега или друге председничке кандидате.
Мануелу Зарацину је сигурно лако да заборави да је 24. марта 1999. НАТО, без одлуке Савета безбедности, отпочео бомбардовање СР Југославије. Према мом искуству и искуству људи из мога окружења, грађанима Србије изнад чијих глава су 78 дана са смртоносним теретом летели НАТО авиони, укључујући и касетне бомбе и муницију са осиромашеним уранијумом, много је теже да то забораве.
Ја знам да су војници у немачким униформама, који су 20. августа 1944. године, убили мога деду Митра били војници немачког Рајха, с којим демократска СР Немачка не жели да има било какву везу. Али, знам и да је влада демократске СР Немачке, у којој је партиципирала и странка Мануела Зарацина, била горљиви заговорник агресије на СР Југославију, чији је стварни циљ било нарушавање територијалног интегритета Србије. Истина је да и у Србији има оних који верују да су мотиви за НАТО агресију и циљеви те агресије били они које истичу, пре свих водеће земље тога блока. Али, све што су те државе учиниле да наоружањем и опремањем ојачају терористичку ОВК и дају јој међународни легитимитет, све што нису учиниле да спрече прогон Срба с Косова и Метохије и обезбеде повратак насилно расељених, као и све што чине да самопроглашена држава на територији државе Србије буде међународно призната, говоре јасно и гласно о правим циљевима те агресије.
Као прва жртва агресије, којом је најгрубље нарушено међународно право и поредак успостављен након Другог светског рата, грађани Србије разумеју патње грађана Украјине због ратних сукоба у тој држави. Те патње у источном делу Украјине трају од 2014. године, а агресијом Русије на Украјину тај сукоб је нарастао до нивоа велике опасности од новог светског рата и уништења цивилизације. Због тога је сваки разумни грађанин ове државе подржао осуду те агресије од стране Србије у Уједињеним нацијама. Једнако као што је сваки просечно обавештени грађани Србије могао да разуме забринутост Русије због безобзирног ширења НАТО на Исток, који је од обећања Роналда Регана Михаилу Горбачову да неће да шири своју оружану структуру ни на територију Источне Немачке увелико закорачио и у Украјину.
Срби су у прошлом веку преживели три рата, који су оставили велике негативне последице на биолошку супстанцу овог народа. Несагледиво велика штета начињена нам је и вишегодишњим санкцијама. Због тога опредељење Србије за војну неутралност, а против блоковског сврставања, за очување мира међусобно разумевање и споразумевање, а против наметања решења претњама ратом, ратним акцијама, санкцијама и политичким притисцима, произлази из историјског искуства овог народа.
Колико год је Србија имала све разлоге, па и моралну обавезу да осуди војну операцију Русије у Украјини толико нема никаквог разлога да уведе санкције Русији. Посебно када је очигледно да санкције доносе општу економску нестабилност и представљају реалну опасност да узрокују глад стотина милиона. Придруживање Србије санкцијама ЕУ према Русији објективно би значило и придруживање антируској хистерији, која је одавно попримила антицивилизацијске облике.
Милан Бекан,
политиколог, Београд
Enclosures:
160z120_nato-rusija.jpg (7 KB) |
Нема коментара:
Постави коментар