Претражи овај блог

уторак, 28. фебруар 2023.

Епилог бриселског сусрета Вучића и Куртија: Западу се пуно журило па су стигли на – почетак почетка

Епилог бриселског сусрета Вучића и Куртија: Западу се пуно журило па су стигли на – почетак почетка

28.02.2023. - 8:43

 

© AP Photo / Virginia Mayo

После најновије рунде разговора у Бриселу, дијалог се нашао на „почетку почетка" а показало се да решења статуса покрајине неће бити док се не потпише коначни мировни споразум.

Најављивани „историјски разговори" у Бриселу су прошли по оној народној – тресла се гора, родио се миш. Председник Србије Александар Вучић рекао је да премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти није прихватио Заједницу српских општина и да је договорено да се преговори наставе.

Преговори на почетку почетка

Бивши шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић каже за Спутњик да се на основу доста оскудних информације које смо чули о разговорима у Бриселу на основу изјава учесника може закључити да су преговори на „почетку почетка".

И даље је нејасно да ли преговори представљају оквир или је реч о току који има логичан завршетак. Запад ће инсистирати да је то ток, „односно поток који се улива у већу реку, а то је награђивање њихове политике на Косову и Метохији, што се коси са нашим црвеним линијама које су подвлачене више пута", истиче Јовановић.

Због Русије и Кине Запад жури да се ослободи хипотеке кривца

„Знајући да су познате наше црвене линије и циљеви Запада, тешко је замислити да постоји неки простор за компромис који би био више од техничког договора. Значи, модус вивенди без икаквог признавања, само ради мирног суживота са нерешеним проблемом, па би онда време било мудрије од данашњице. То је отприлике оно што би могло да се деси, али Западу се жури јер хоће да се ослободи хипотеке због које му агресија представља велику неугодност у садашњим односима са другим великим силама, пре свега са Русијом, па и Кином".

Са друге стране, запоседања дела територије на бесправан начин једне чланице Уједињених нација без одобрења Савета безбедности да би се тај део уручио једној мањини је нешто што она не може добити, јер нигде није записано да мањина може добити право на самоопредељење, сматра Јовановић.

На Западу знају да су кривци, то им смета и хтели би се тога ослободити, али без икаквих исправки својих коначних циљева и зато тврде да је то коначно решење, али ту нема могућности да се постигне неки стварни договор уколико не би био сведен само на технички.

„Тако да за сада не можемо ништа да кажемо, видећемо како ће ствари даље да се развијају, да ли ће Запад на крају кад види да не може да савлада тврд орах – Србију да попусти у финалним захтевима и да се прилагоди потребама садашњег тренутка и одустане од максималног захтева да Косово буде независно. Међутим, тешко може да се предвиди да би Запад дошао до таквог решења које би за њега било тешко да се прихвати, а још теже да се реализује, али нужда закон мења тако да ништа се унапред не може искључити".

Нема решења без коначног мировног споразума

Зато, према Јовановићу, нема довољно елемената за било какав одређенији закључак куда ће преговори ићи, али се разуме да је Заједница српских општина услов свих услова Србије, али ту остаје проблем са роком за извршење јер он може бити растегљив.

Саговорник Спутњика сматра да је добро што смо купили време до 18. марта кад ће се наставити разговори и истиче да смо и претходних десет година купили на неки начин и захваљујући томе вратили разговор на тему Косова, која је била закључана 2008. проглашењем независности.

„Тако да сам Запад схвата да му без нашег пристанка ништа не вреди то што је постигао и онда се довија на разне начине не би ли Србију некако приволело да да свој пристанак. Нема примера у историји, бар модерној да се једна држава добровољно одрекла дела своје територије на ком живи национална мањина у време мира. У време рата, као што је НАТО водио рат против нас и то неодобрено, производе се често последице физичког одвајања дела територије, али и то може бити само привремено док не дође до коначног мировног споразума. А тај мировни споразум у погледу Косова још не постоји", закључио је Јовановић.

sputnikportal.rs, Владимир Судар

 

https://iskra.co/srbija/epilog-briselskog-susreta-vucica-i-kurtija-zapadu-se-puno-zurilo-pa-su-stigli-na-pocetak-pocetka/

понедељак, 27. фебруар 2023.

Петр Павел: Украјина мора да буде спремна на најгоре, па и на територијалне уступке

nspm.rs

: Петр Павел: Украјина мора да буде спремна на најгоре, па и на територијалне уступке

:

2–3 minutes


понедељак, 27. фебруар 2023.

 Нови чешки председник Петр Павел у интервјуу за украјинску телевизију Суспилне рекао је да би "Украјина требало да буде спремна и на најгоре, па и на територијалне уступке". "Лако је другима рећи Украјинци да се боре до посљедње капи крви. Лако је тако, али то је ваша, а не наша крв", изјавио је Павел.

Бивши НАТО-ов генерал рекао је да је огромна већина западних лидера прилично оптимистична по питању украјинских изгледа у рату против Русије. Но упозорио је и да треба бити спреман на најгоре сценарије.

"Изненадила ме до неке мере силина отпора коју су Украјинци пружили агресору. Прво да вам кажем, ја заправо нисам веровао да би Русија могла напасти јер све анализе су упућивале да јој то не би било у националном интересу.

То је најгора могућа одлука председника Путина из тог аспекта, али очито је он другачије мислио. Вероватно је очекивао да украјинска страна неће бити тако снажна и одлучна и да се Запад неће ујединити у свом одговору. Засигурно је мислио да је руска војска најбоља и најбоље опремљена на свету", казао је Павел додајући да му је руска одлука о покретању инвазије несхватљива.

На питање хоће ли Запад да пружа подршку Украјини колико год то буде требало, иако би рат могао потрајати дуже време, Павел каже да се треба надати најбољем, али да треба бити спреман и на најгоре.

На крају се кратко осврнуо на мировни план предсједника Зеленског. Он предвиђа повратак свих окупираних територија, укључујући и Крим, потпуно руско повлачење и плаћање пуних ратних репарација.

„Председник Зеленски нема другог избора. Можете ли замислити неког лидера државе на коју се врши агресија који би рекао: 'у реду, прихватамо губитак територија'? Природно је да је председник Зеленски за циљ поставио ослобађање целокупне територије. То је потпуно нормално.

Али, наравно, у тренутку када се стварност покаже другачијом од оне коју бисмо желели, у том тренутку може доћи до одређених прилагођавања.  Али, то је на Украјинцима и вашем лидеру да одлуче, не на нама", закључио је бивши НАТО-ов генерал.

(Политика)

 

субота, 25. фебруар 2023.

NYT: Zapad je pokušao da izoluje Rusiju – nije uspelo

standard.rs

Zapad je pokušao da izoluje Rusiju – nije uspelo

Њујорк тајмс

11–14 minutes


Posle godinu dana, stvari postaju jasnije: dok zapadna koalicija ostaje izvanredno čvrsta, nije uspela da ubedi ostatak sveta da izoluje Rusiju

Nakon što je Rusija napala Ukrajinu, Zapad je oformio ono što je delovalo kao nadmoćna globalna koalicija: sto četrdeset jedna zemlja podržala je mere Ujedinjenih nacija kojima se zahteva rusko bezuslovno povlačenje

Nasuprot tome, Rusija je delovala izolovano. Severna Koreja bila je samo jedna od četiri zemlje koje su podržale Rusiju i koje su odbacile predložene mere.

Ali Zapad nikada nije zadobio podršku onolikog dela sveta kako je prvobitno izgledalo. Još četrdeset sedam zemalja je bilo uzdržano ili je propustilo glasanje, uključujući Indiju i Kinu. Mnoge od ovih „neutralnih" zemalja su obezbedile ključnu ekonomsku i diplomatsku pomoć Rusiji.

Čak i neke zemlje koje su se u početku saglasile da osude Rusiju sada vide rat kao tuđi problem – i od tada su počele da se kreću prema neutralnijoj poziciji.

Posle godinu dana, stvari postaju jasnije: dok zapadna koalicija ostaje izvanredno čvrsta, nikada nije uspela da ubedi ostatak sveta da izoluje Rusiju.

Umesto da se raspoluti, svet se rasparčao na više delova. Oni koji su raspoređeni u prostranoj sredini rusku invaziju vide prevashodno kao evropski i američki problem. Umesto da sagledavaju situaciju kao sopstvenu egzistencijalnu pretnju, ove države su uglavnom usredsređene na zaštitu sopstvenih interesa usred ekonomskih i geopolitičkih previranja izazvanih invazijom.

Pejzaž podseća na mnogobrojne neutralne države tokom Hladnog rata. Ali svet je sada mnogo više uzajamno povezan. Opseg i složenost globalnih komunikacija, ekonomskih i bezbednosnih veza pruža više mogućnosti zapadnim rivalima da se domognu poluga uticaja.

U četvrtak, Generalna skupština Ujedinjenih nacija trebalo bi da velikom većinom usvoji rezoluciju kojoj se zahteva da se Rusija smesta i bezuslovno povuče sa ukrajinske teritorije – ali Kina, Južna Afrika, Indija i mnoge države na globalnom jugu će po svoj prilici nastaviti da budu uzdržane, naglašavajući svoje razilaženje sa onim što smatraju zapadnim ratom.

Zaobilaženje sankcija

Na početku, delovalo je da zapadne ekonomske sankcije mogu da potkopaju sposobnost Moskve da vodi rat. Kampanja koju su predvodile SAD, a koja je uključila trideset sedam država, uzdrmala je temelje ruskog finansijskog sistema zamrzavanjem deviznih rezervi i ciljanim merama protiv glavnih ruskih banaka.

Sankcije su blokirale ključni uvoz poput rezervnih delova za avione i poluprovodnika za elektroniku. I stotine kompanija je dobrovoljno zaustavilo poslovanje u Rusiji, ostavljajući obične Ruse bez prodavnica Epla ili pretplata na Netfliks.

Ali sankcije nisu bile razarajuće onako kako se Zapad nadao. Grupa zemalja popunila je prazninu, povećavajući izvoz u Rusiju dosta preko predratnog nivoa, prema podacima koje je prikupila vašingtonska nevladina organizacija Silverado polisi akselerejtor (Silverado Policy Accelerator). Izvoz drugih zemalja je opao na početku rata, ali se od tada trend promenio.

Kina i Turska su same popunile veći deo izvoznog jaza.

Kineska putnička vozila zamenila su nekadašnje zapadne proizvođače. Kina je takođe izvezla više mašina i poluprovodnika. Druga dobra koja proizvode multinacionalne kompanije i koja se ne mogu direktno izvesti u Rusiju sada se dopremaju preko postsovjetskih država.

Ruski uvoz je nadmašio nivo iz februara 2022. (Grafikon: Njujork tajms)

Iako je Turska prodavala oružje Ukrajini, predsednik Redžep Tajip Erdogan povećao je izvoz dobara u Rusiju, šireći procep u zapadnoj sankcionoj brani.

„Uvek smo vodili politiku ravnoteže između Ukrajine i Rusije", rekao je Erdogan u septembru, šest meseci nakon što je Turska glasala zajedno sa Sjedinjenim Državama za osudu ruske invazije.

Sve u svemu, nakon početnog pada, obim trgovine se povratio iz razloga što je dovoljno zemalja i dalje voljno da trguje sa Rusijom.

Sankcije bi, na duži rok, i dalje mogle da se ispostave kao razorne po Rusiju. One su već smanjile nivo stranih investicija i počele da prazne državnu kasu. Ograničenja na trgovinu naftom prisilila su Rusiju da umanji proizvodnju. A za preorijentaciju gasne infrastrukture prema Aziji biće potrebno više godina.

Ali uprkos tome što ruska ekonomija ne cveta, ona je dovoljno snažna da nastavi da vodi rat. Međunarodni monetarni fond projektovao je prošlog meseca da će ruska ekonomija porasti za 0,3 odsto u 2o23. godini, što je znatno poboljšanje u odnosu na njihovu raniju procenu da će se smanjiti za 2,3 odsto.

Kupovina oružja 

SAD i njihovi partneri šalju sve više ubojnih sredstava i vojne opreme direktno Ukrajini. I pokušali su da preseku rusko snabdevanje vojnom opremom uvođenjem izvoznih kontrola koje zabranjuju mnogim kompanijama da prodaju kritično važnu tehnologiju Rusiji.

Oružje je pomoglo Ukrajini da iznenadi ceo svet i zadrži mnogo veću rusku vojsku. Najmanje četrdeset zemalja je obezbedilo vojnu pomoć Ukrajini, bilo slanjem ofanzivnog naoružanja ili obezbeđivanjem drugih oblika vojne pomoći.

Ali napori da se Rusija uskrati za vojnu opremu bili su daleko manje uspešni. Rusija je i ovde pronašla pomoć. Severna Koreja je otpremila „znatan broj" artiljerijskih zrna Rusiji, prema navodima SAD. Iran je obezbedio Rusiji bespilotne „kamikaza" dronove koje je Moskva upotrebila za napade protiv civilne infrastrukture u Ukrajini.

I druge države, poput Kine, nastavile su da snabdevaju Rusiju dobrima dvostruke namene kao što su mikročipovi koji se koriste i u vojnoj opremi.

Istini za volju, analitičari navode da se Rusija po svoj prilici suočava sa nestašicom preciznog naoružanja, poput krstarećih raketa, za koje je potrebna visokotehnološka oprema. I ruski vojnici izveštavaju o nedostatku opreme za noćno osmatranje i osmatračkih dronova na frontu.

Globalna ambivalentnost

Popriličan broj svetskih lidera ne voli posebno ideju da jedna država napadne drugu. Ali mnogi od njih nisu nezadovoljni kada vide da se neko suprotstavlja SAD.

Širom Afrike, Latinske Amerike, Azije i Bliskog istoka, mnoge vlade sa snažnim zvaničnim vezama sa SAD i Evropom ne sagledavaju rat kao globalnu pretnju. Umesto toga, one su sebe pozicionirale kao neutralne posmatrače ili arbitre, čuvajući što više fleksibilnosti.

Reakcije na invaziju u Aziji su bile pomešane, i tu je trećina zemalja odbila da osudi Rusiju u prvobitnom glasanju u Ujedinjenim nacijama. Dok su se mnogi američki saveznici jasno svrstali, Rusija je bila kadra da se okoristi trgovinskim vezama i prijateljskim javnim mnjenjem koje seže još od Hladnog rata.

Na početku invazije, SAD su zatražile od Indije da kupuje manje nafte od Rusije. Od tada su ublažile svoje zahteve pošto je Indija nastavila da pruža otpor ideji svrstavanja na bilo koju stranu. Kako su porasle napetosti duž indijske granice sa Kinom, eksperti su navodili da Indija ne oseća da može da rizikuje svoje odnose sa Rusijom – koja joj je ključni izvor naoružanja.

Zalivske države svrstavale su se [na početku] uz Zapad u osudama Rusije, ali su od tada uglavnom nastojale da se postave kao neutralni arbitri.

Predsednik UAE Muhamen bin Zajed i predsednik Rusije Vladimir Putin tokom sastanka u Moskvi, 11. oktobar 2022. (Foto: kremlin.ru)

Predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohamed bin Zajed putovao je u Rusiju kako bi se sastao sa predsednikom Vladimirom Putinom, rekavši da nastoji da pronađe diplomatsko rešenje. Takođe je ponudio aerodrom u Abu Dabiju kao mesto za obavljanje zamene zatvorenika koja je obuhvatala [američku košarkašicu] Britni Grajner.

Dubai je posebno postao ruski hab – sigurno utočište za oligarhe i prokremaljsku elitu izvan domašaja zapadnih sankcija. A Saudijska Arabija je izjavila da mora da se vlada prema sopstvenim interesima, čak i ukoliko to izazove razilaženja u dugogodišnjim odnosima sa SAD.

Gotovo polovina afričkih zemalja je bila uzdržana ili je izostala sa glasanja na kojem je osuđena Rusija, što sugeriše sve snažniji otpor u mnogim državama prihvatanju američkog narativa šta je ispravno a šta pogrešno. Rusija je pridobila prijatelje kroz žestoku propagandu i tvrdu moć, uz sve veći broj država koje sklapaju ugovore sa ruskim plaćenicima i kupuju rusko naoružanje.

U Južnoj Africi, veze sa Rusijom protežu se sve do sovjetske podrške okončanju aparthejda. Njeni lideri uvideli su priliku da se svrstaju bliže uz Rusiju, dok popunjavaju trgovinski jaz koji je ostao iza Evrope i SAD. Ali slično mnogim afričkim državama, deluje da Južna Afrika pažljivo balansira između sve snažnijih veza sa Rusijom i održavanjem odnosa sa Zapadom.

Latinska Amerika, uz svoje dugotrajne odnose sa SAD, glasala je uglavnom uz svog severnog suseda da osudi Rusiju. Ali poslednjih meseci počele su sve jasnije da se naziru pukotine.

Kolumbija je nedavno odbila da ispuni zahtev SAD i da obezbedi oružje Ukrajini. A tokom prošlomesečne posete nemačkog kancelara Olafa Šolca brazilski predsednik Luis Ignasio Lula da Silva odbio je da uputi izjavu podrške Ukrajini, rekavši „Mislim da bi razlog za rat između Rusije i Ukrajine trebalo razjasniti".

Slabljenje zapadne koalicije

Nekoliko desetina zemalja čine središnju grupu koja podržava Ukrajinu tako što joj obezbeđuje vojnu pomoć ili sankcioniše Rusiju.

Zapadno jedinstvo tokom rata pokazalo se izvanrednim, uz zemlje koje su dugo sagledavane kao relativno prijateljski orijentisane prema Rusiji – kao što su Nemačka, Francuska ili Italija – a koje sada istrajno podržavaju Ukrajinu. NATO, koji je francuski predsednik Emanuel Makron proglasio „klinički mrtvim" (braindead) 2019. godine, ponovo služi jasnoj svrsi – zaštiti zapadnih saveznika od ruskog napada.

No, čak i među zapadnim državama, jedinstvenost nije bila savršena. Mađarska je tehnički sankcionisala Rusiju kao članica Evropske unije, ali pod vođstvom Viktora Orbana Budimpešta je uporni bundžija kada je posredi podrška Ukrajini u okviru EU. Mađarska je odlagala nekoliko odluka EU za koje je bila potrebna jednoglasna podrška.

Mađarski premijer Viktor Orban stiže na samit NATO-a u Madridu, 29. jun 2022. (Foto: Pierre-Philippe Marcou/AFP)

Drugi koji su obezbedili Ukrajini vojnu pomoć odbili su da uvedu ekonomske sankcije Rusiji.

Mnogo manja grupa zemalja je učinila sve: nametnula sankcije, obezbedila teško naoružanje – kao što su tenkovi, oklopna vozila i raketni protivvazduhoplovni sistemi – i opredelila najmanje 0,1 odsto svog bruto društvenog proizvoda za bilateralnu pomoć Ukrajini, prema podacima Kilskog instituta za svetsku ekonomiju.

Kako prolazi prva godišnjica rata, ruska strategija je jasna: čekati da Zapad odustane. Na kraju, Putinova opklada jeste da će evropske države, zabrinute zbog štete koju rat nanosi njihovoj ekonomskoj i političkoj stabilnosti, odustati od svoje podrške sankcijama i isporuka oružja. Zemlje širom Azije, Bliskog istoka i Afrike koje su već neutralne u sukobu nastaviće da povećavaju trgovinu sa Rusijom.

Možda će se čak i SAD, sa svojim predsedničkim izborima koji ih očekuju iduće godine, umoriti od rata i izvršti pritisak na Ukrajinu da popusti pred Putinom.

Koliko će ujedinjen biti Zapad – i koliki deo sveta je sposoban da makar delimično održi na svojoj strani – moglo bi umnogome da odluči ishod sukoba.

Vivijan Nereim. Džuli Turkevic, Endrju Higins, Ana Svenson i Adbi Latif Dahir su doprineli izveštajima ovom članku.

Autori: Džoš Holder, Lorer Literbi, Anton Troianovski i Veiji Kai

Naslovna fotografija: EPA-EFE/Thomas Lohnes/Pool

Izvor The New York Times

BONUS VIDEO:

 

Симор Херш: Бајден лаже Америку. Циљ саботаже Северног тока био спречавање Немачке и западну Европе да поново почну увоз гаса из Русије

nspm.rs

: Симор Херш: Бајден лаже Америку. Циљ саботаже Северног тока био спречавање Немачке и западну Европе да поново почну увоз гаса из Русије

:

9–12 minutes


Од покоља у Вијетнаму, преко окрутног злостављања затвореника у Ираку и Гватанаму, па све до уништења Северног тока, амерички новинар Симор Херш већ деценијама раскринкава лажи САД и злочине које администрација ове државе оркестрира широм света. Пулицером овенчани новинар који је раније писао за "Њујорк тајмс" и аутор је "Мемоара једног репортера", недавно је дошао у центар пажње својим открићем да су Џозеф Бајден, Ентони Блинкен Џејк Саливан, Викторија Нуланд и норвешка влада сковали су заверу да разнесу гасовод у вредности од више милијарди долара који снабдева Немачку гасом.

Док су експлозије у септембру 2022. изазвале и еколошку катастрофу, довеле су и до потпуне дестабилизације цена енергената за коју неки сматрају да је изазвала смрт стотине хиљада сиромашних и угрожених људи који су умирали од хладноће.

Симор Херш је зато на дан годишњице почетка Специјалне војне операције у Русији ексклузивно за емисију "Андерграунд" коју из студија у Дубаију емитује РТ, говорио о томе шта су били циљеви америчког председника који је одлучио да гасоводе дигне у ваздух, као како се прикривала саботажа.

Херш се на почетку осврнуо на свој нови текст под насловом "Од Тонкиншког залива до Балтичког мора", где је, како је приметио водитељ емисије Афшин Ратанси, "готово повукао паралеле" између ратова који су убили милионе људи у Вијетнаму и Камбоџи, и Бајденовог напада на Северни ток за који неки сматрају да је убио стотине хиљада људи ове зиме.

"Нисам рекао да се могу поредити, али сам само поменуо да је историјска чињеница да су САД 1964. године измислиле напад како би навеле Конгрес да да председнику ауторитет да ради шта хоће. Истина је и да је тренутна администрација 'ухваћена' због саботаже гасовода, али они то не признају и мислим да никада и неће, због импликација које би то признање имало", рекао је Херш.

"Не знам је ли ико умро од хладноће, али следећа зима је главна брига. Уверен сам да то људи у Европи боље знају, али било је много драме око свега тога у Немачкој и много дебата у Бундестагу. Знам да је Савет безбедности УН одржао дебату по том питању, што се уопште не преноси много у америчким медијима, а то је штета", прокоментарисао је Херш.

Као и Џонсон, и Бајден је лаже Америку

Он је рекао и да има емпиријске доказе да нико ко послује са гасоводима, нити ико ко је консултант компанија које раде за гасоводе – не мисли да је Русија крива за уништење Северног тока, јер би то била "потпуна лудост".

"Први гасовод је најављен касно за време администрације Буша и Чејнија. И могу вам рећи да се још за време Кенедија страховало да ће Русија, захваљујући својим енормним резервама природног гаса и нафте – јер цео азијски део Русије је пун сирових минерала и метана - искористити своје ресурсе, а конкретно гас, као политичко оружје у сукобу који се одвијао између наше две земље још од Другог Светског рата", подсетио је Херш.

Херш се осврнуо и на то да је бивши председник САД Линдон Џонсон добио сва права од Конгреса да буквално ради шта хоће, кроз Резолуцију о Тонкиншком заливу након што је измислио северновијетнамски напад и тајно променио обавештајне податке.

"Џонсон је лагао о нечему што нас је увукло у рат у ком је настрадало 58.000 Американаца и између једног и три милиона Вијетнамаца. Не знамо тачно, јер се просто тако односимо према људима друге расе; Сада имамо председника који лаже, односно не говори истину о нечему што је одобрио и што се догодило - и шта ће бити сад?", упитао се он говорећи о умешаности америчког председника у диверзију која је довела до бројних глобалних последица.

Циљ саботаже - да Немачка не укине санкције

Херш, међутим, верује да је Бајдену једини циљ био да спречи Немачку и западну Европу да, и након што су увеле санкције Русији, прекину блокаде, отворе гасовод и у случају великих хладноћа поново почну да гас увозе од Русије.

Према његовим речима, у томе је и била суштина операције: учинити тако да Европа, конкретно Западна Европа, настави да подржава НАТО и испоручује оружје Украјини, "распирујући оно што је очигледно прокси рат против Русије који се управо води".

"Тако да је Бајден рекао Европи: 'Па кад морамо, пустићемо вас да се смрзнете'", истакао је Херш.

Америка никад неће ни истражити, ни порећи причу

На подсећање да УН неће спроводити истрагу саботаже, амерички новинар је подвукао да ни председник САД није издао ни једно једино наређење нити било којој агенцији затражио да диверзију испита.

"Саветник за националну безбедност Џејк Саливан, тип који је дубоко умешан у организацију првобитне операције, током једне конференције за новинаре је рекао: 'Па, наши савезници врше истрагу'. Он није говорио о америчкој истрази. Швеђани и Данци су вршили истраге у септембру и октобру. Они су дошли до запањујућег закључка да се заиста нешто збило под водом и да је то била експлозија", посетио је Херш.

Администрација у Белој кући не само да нема разлога да истражи причу, већ нема разлога ни да је икада и порекне, тврди саговорник РТ.

"Писао сам о операцијама у Норвешкој и свему томе, писао сам о томе у детаље укључујући и детаље са неких од састанака у Белој кући. И, наравно, нисам именовао свој извор.И ако читате пажљиво, приметићете да нема назнака да је мој извор присуствовао било којем састанку. Јер једна ствар у којој смо ми Американци добри је праћење људи. Да је мој извор неко са тих састанака, они би знали ко је све био присутан и кренули би одатле", навео је Херш, додајући да је тренутни проблем америчке администрације то што је прислушкивање незаконито.

Многи су знали, само је Херш проговорио

Много је људи који су знали за паклени план Џозефа Бајдена -норвешки морнари, обавештајци, људи у Стејт департменту, Пентагону, у ЦИА... А једини узбуњивач био је Херш.

"Споменули сте Едварда Сноудена. Оно шта је Сноуден сазнао је да су променили закон да не смете да пресрећете комуникацију америчких држављана без налога. Проширили су га тако да, ако сте хтели да слушате некога за кога сумњате да је агент Ал Каиде и да комуницира са америчким држављанином - могли бисте одмах да тај разговор снимите. У то време, било је можда 25.000 запослених у НСА, а можда је десет одсто њих знало за промене у том веома значајном правилу. Од свих тих људи само је један решио да раскринка директно кршење једне од најосетљивијих ставки у Уставу САД, а то је право на слободан говор који се не сме прислушкивати без налога", подсетио је Херш.

Зато, када му људи кажу да је он "теоретичар завере", Херш подсећа да је Сноуден био један од "десет, петнаест, двадесет пет хиљада људи који је решио да проговори".

Западни функционери, наравно, његова открића покушали су да одмах дискредитују. На питање како коментарише изјаву подсекретарке УН Розмери Дикарло, да би требало избећи "неосноване оптужбе", али и изјаве британских посланика о "Новинарству са једним извором раскринкано", написе "Њујорк тајмса" да постоје разлози за сумњу у Хершову причу, као и изјаву Неда Прајса "да су му чињенице погрешне као и раније" - добитник Пулицера је навео да се већ помирио с тим и да је "то таква игра".

"Увек сам имао људе са којима сам могао да причам још откако сам објавио причу о Ми Лају 1969. Годину дана пре тога се десио покољ, а информације о њему су биле познате многима у медијским корпорацијама. Увек било неминовног оклевања поводом таквих тема. Али када сам то урадио, више од половине земље је мислило да лажем. Тако да сам ја ово све већ прошао. Чак и кад је прича о масовним убиствима у питању, коју је било јако лако пронаћи", истакао је Херш.

Он је навео и да је, од како је објавио причу пре неколико недеља почело да му стиже и по 300, 400 мејлова дневно, док је, у време када је требало да објави причу о Ми Лају тек сутрадан сазнао да од 50 листова који су је примили нико није желео да је објави.

Северни ток- цена Специјалне војне операције

Херш се осврнуо и на то да је од када је Бајден ступио на функцију, проценат људи "који подржавају Путина и идеју рата је невероватно порастао" упркос томе што, како каже "Путина у Русији нико не воли".

Људи који су учествовали у саботажи Северног тока, својим јавним наступима, како он сматра убеђивали су руског председника да је цена Специјалне војне операције висока. А та цена је, судећи по Хершовој изјави, био баш најзначајнији европски гасовод.

"Када је Бајден јавно говорио о томе три месеца након брифинга, односно након што је био информисан, као и Викторија Нуланд, обоје су јавно рекли, 'Ми знамо да то можемо да зауставимо...' Рекли су то на конференцијама за новинаре, и председника је накнадно новинар питао како ће то учинити, а Бајден је одговорио, 'Ми знамо како да то учинимо'", подсетио је Херш.

Амерички новинар, говорио је, између осталог и о тишини зеленог покрета на једно од највећих излива метана који су се догодили због људског фактора, а за који је одговорна Бајденова администрација.

"Зелени су се доста изместили политички, и то више него што сам мислио. Заиста нисам био свестан тога. Они су постали десни центар, што ме је јако изненадило, јер је стање било другачије када сам имао посла са Немачком након напада 11. септембра. Оно шта се дешава је да су и Макрон и Француска, али и Шолц и Немачка, причали више са Кинезима у последње време. Кинези можда јесу ужасни у прављењу вакцина и заиста су лоше водили целу ситуацију са ковидом, али су далеко напреднији од остатка света када су у питању оно шта називају обновљиви извори енергије, извори енергије који се не заснивају на нафти. Они су заправо контактирали Кину, и, колико сам разумео, чак су и размишљали о томе да можда преместе неке од својих фабрика (тамо). То је можда због руског гаса који иде у Кину", закључио је Херш.

(РТ Балкан)

 

петак, 24. фебруар 2023.

Bocan-Harčenko: Želja Zapada da priča sa Beogradom samo o sankcijama Rusiji i Kosovu

kosovo-online.com

Bocan-Harčenko: Želja Zapada da priča sa Beogradom samo o sankcijama Rusiji i Kosovu - Kosovo Online

6–8 minutes


Ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da je cilj Moskve da se specijalna vojna operacija u Ukrajini završi što pre, uz minimalne vojne i civilne žrtve, dodajući da je ruski stav po pitanju nepriznavanja Kosova principijelan, prenosi RTV.

"Potpuno je jasno da volje da se konflikt završi nema na strani Kijeva i Zapada", rekao je Bocan-Harčenko u razgovoru za Tanjug povodom godišnjice sukoba i ocenio da se na Srbiju zbog principijelnog stava da Rusiji ne uvede sankcije vrši neviđen pritisak.

Na pitanje kako vidi to koliko je na spoljnopolitičku poziciju Srbije uticao stav da Moskvi ne uvede sankcije, podseća da je Srbija bila izložena stalnim pritiscima još od kraja 80-ih.

"Sada je taj pritisak u porastu, neviđen pritisak zbog principijelnog stava i izdržljivosti koju Srbija i predsednik Srbije pokazuje, i mi to razumemo", rekao je on.

Situacija je kako kaže postala još teža za Srbiju koja je u februaru 2022. usvojila stav da ne pristaje na sankcije.

"Zapad traži da se Srbija pridruži sankcijama ili kako kažu spoljnoj politici EU, ponavljaju da od toga zavisi evropski put, taj položaj je veoma težak", kazao je on.

Dodao je da je želja Zapada da priča sa Beogradom samo o dve stvari - sankcijama protiv Rusije i Kosovu, a traže ustupke od Srbije.

Na pitanje kako vidi odnose Srbije i Rusije kaže da se nada da će Srbija ostati i dalje posvećena stavu po pitanju sankcija, što Rusija veoma ceni.

"Taj Zapad sad usvaja novi paket sankcija Rusiji, a bilo je oko 14.000 sankcija, što je presedan u istoriji", rekao je Bocan-Harčenko.

Za godinu dana u saradnji sa Srbijom bile su kako kaže stvorene prepreke, ali se ona uglavnom odvijala na zadovoljavajući način.

"Očekujem da nastavimo bilateralnu saradnju", kazao je Bocan-Harčenko.

Na pitanje kako vidi izjave srpskih zvaničnika koji pominju eventualno uvođenje sankcija, kaže da uvek polaze od realnosti, poštujući svaku izjavu.

"Predsednik Vučić je rekao da ne isključuje tu mogućnost, ali navodi da aktuelni stav odgovara nacionalnom interesu", kazao je on.

Ocenio je da takve izjave pokazuju da Vučić ništa ne krije, da otvoreno pokazuje zabrinutost, pre svega zbog pritisaka.

"Ali nisam stekao utisak da je ta izjava nagoveštaj sankcija koje mogu uslediti uskoro", naveo je Bocan-Harčenko.

Na pitanje da li Srbija može biti uverena da Moskva neće menjati stav po pitanju nezavisnosti Kosova, kaže "apsolutno".

"Stav je u sklopu naših bratskih odnosa, a drugo je da je Rusija posvećena međunarodnom pravu i smatra da je Rezolucija 1244 SB UN temelj za rešavanje kosovskog pitanja", naveo je ambasador Ruske Federacije.

Kaže da je ruski stav o nepriznavanju Kosova principijelan.

"Tu se ništa ne menja, nastavlja se naša saradnja oko Kosova u međunarodnim institucijama, pre svega u Savetu bezbednosti UN čija je Rusija stalna članica", dodao je.

Ambasador je rekao da nema nikakvih promena i u odnosu na ciljeve koje je ruski predsednik postavio kada je pre godinu dana pokrenuta specijalna vojna operacija, tako da će svi zadaci biti ispunjeni na dostojanstven način.

Na ocenu da se čini da na obe strane nedostaje volja za pokretanjem pregovora i postizanjem sporazuma, Bocan-Harčenko navodi da je Rusija od samog početka bila za pregovore, a da je Ukrajina preko noći odustala od platforme razmatrane u Istanbulu u proleće 2022.

O odnosu Ukrajine prema pregovorima, kako kaže, najbolje govori to što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisao naredbu koja zabranjuje razgovore.

"U svakom slučaju do sada nismo čuli nikakve ozbiljne ponude za rešenje sukoba", rekao je Bocan-Harčenko i dodao da je za mir potrebna politička volja Zapada i Kijeva, što je konstatovano i na sastancima visokih ruskih zvaničnika sa kineskim diplomatom Vang Jiem u Moskvi.

Za mirovni predlog Zelenskog rekao je da nije realan i prihvatljiv ni za početak nekih ozbiljnijih razgovora.

"U Istanbulu smo imali nacrt, ali je kijevski režim preko noći odustao, jer mu je Zapad naložio da dalje ne pregovara, uz obećanje da će mu povećati isporuku oružja. Zato rat tako dugo traje", rekao je on i podsetio da je Turska odigrala dosta dobro posredničku ulogu.

Na pitanje kakva je situacija danas u Rusiji, godinu dana kasnije, kaže da u Rusiji ima razumevanja za ciljeve specijalne vojne operacije, za situaciju kada predsednik Rusije nije imao drugu mogućnost osim korišćenja snage da zaštiti interese ruskog naroda, što sled događaja potvrđuje.

"Naš cilj je da se završi sukob koji je počeo 2014, krvavim državnim udarom, a traje duže od osam godina tokom kojih je Rusija dosledno i istrajno tražila mirovno rešenje, na osnovu Minskih sporazuma", rekao je on.

Naveo je da je bilo puno laži od strane Zapada i režima u Kijevu i da je Angela Merkel, kako je podsetio, priznala da je za njih to bila diplomatska igra koja bi Kijevu dala mogućnost da pripremi svoju vojsku za dalje osvajanje Donbasa.

Ukrajinci su, kako je dodao, suprotno svim ugovorima naglo pojačali bombardovanje Donbasa još 17. februara 2022.

Naglasio je da u Rusiji vlada jedinstvo vojske i naroda, privreda je u razvoju, posebno odbrambena, a nema štete ni u socijalnoj sferi u koju su uključena četiri nova subjekta Federacije.

"Najavljivali su da će ruska ekonomija biti uništena odmah nakon prvog paketa sankcija, a ona je u nekim sferama postala još efikasnija", naveo je Bocan-Harčenko.

Na pitanje da li su očekivali da će operacija trajati ovoliko i koliko smo daleko od njenog okončanja, kaže da vremenskih okvira nije bilo i da se ne bavi nagađanjima

Na pitanje kako vidi sled događaja u Ukrajini i predviđanja stručnjaka da će uslediti i ukrajinska i ruska ofanziva, kaže da postoje planovi koje znaju samo vrhovni komandant i Ministarstvo odbrane i Generalštab.

"Najvažniji razlog zašto sve traje duže su isporuke naoružanja SAD, Nemačke i niza drugih zapadnih zemalja, a njima je cilj nastavak sukoba i slabljenje Rusije", rekao je on.

Navodi da se sve radi na osnovu planova, ruska vojska će ići korak po korak.

"Već su oslobođene velike teritorije, obnavlja se infrastruktura, uključujući i socijalnu", naglasio je Bocan-Harčenko.

Na pitanje koliko građana Rusije živi u Srbiji i da li je zadovoljan njihovim položajem, kaže da su procene oko 150.000, ali da tačnih podataka nema, i dodaje da su uslovi u Srbiji povoljni za život i poslovanje.

 

четвртак, 23. фебруар 2023.

Русија: Преговори могући тек кад Запад и Украјина положе оружје

iskra.co

Русија: Преговори могући тек кад Запад и Украјина положе оружје

~2 minutes


Русија: Преговори могући тек кад Запад и Украјина положе оружје

23.02.2023. - 10:26

Руски МИП (Фото: EPA/YURI KOCHETKOV)

Преговори о Украјини могу бити одржани тек кад западне земље и власти у Кијеву положе оружје, саопштио је руским медијима замјеник министра спољних послова Михаил Галузин.

– Ако Запад и Кијев желе да сједну за преговарачки сто, морају, прије свега, да престану да гранатирају руске градове и положе оружје. Након тога се могу водити разговоре на бази нових геополитичких реалности – рекао је замјеник министра.

Раније је портпарол предсједника Русије Дмитриј Песков истакао да Запад још није показао никакву спремност за мировне иницијативе о ситуацији у Украјини.

Украјински предсједник Владимир Зеленски је у октобру 2022. године указом забранио преговоре са Москвом и рекао да га не занимају контакти са руским колегом Владимиром Путином.

РТРС

 

уторак, 21. фебруар 2023.

Пут до новог света

Пут до новог света

Да ли је Србија део света у којем су САД, НАТО, Велика Британија, Немачка, Италија?

Несумњиво да није, иако се добро познајемо – и кроз сарадњу и кроз ратове

 

Немачки министар одбране Борис Писторијус обилази посаду тенка „леопард" (EPA-EFE/Friedemann Vogel)

 

Владимир Кршљанин

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена, Русија и Кина (и остале водеће државе независне од САД), претекле су САД и њихове вазале у свему. Почео је да живи нови свет, у којем су људски живот, људско достојанство, људска заједница и људско стваралаштво – апсолутне вредности!

Претекле су их у свему, заправо у готово свему. По огромној количини зла и потпуном одсуству савести, Запад је и даље без премца. А по медијско-манипулативним ресурсима и технологијама, стављеним у функцију зла, Запад је такође у предности. И кренуо је у очајнички противнапад доказујући на делу да је у стању да не трепнувши стави у своју функцију и жртвује животе стотина хиљада Украјинаца, али вероватно и других људских бића у Европи и на Блиском истоку, чији животи за њих немају никакву вредност. Сврха овог противнапада није победа, која није ни могућа. То је очајнички покушај да се испробају још неиспробане манипулативне технологије и колико-толико поправи свој положај и умањи победа новог света. Први европски рат, онај против Срба, водио се на ограниченом простору бивше Југославије и на глобалном медијском простору. Други европски рат, онај против Руса, води се на неограниченом простору. Он је у правом смислу глобални, и с обзиром на своју очајничку димензију, само ће убрзати дефинитивни историјски пораз западне геноцидне хегемоније. Већ сада морамо констатовати да је политички Запад рак-рана на ткиву човечанства, чији опстанак противречи опстанку живота.

Осим Русије, Кине, БРИКС-а, Евроазије, од покорности Западу су се дефинитивно одрекле и читава Африка и Латинска Америка. Немачки канцелар Шолц је ових дана у Аргентини добио праву лекцију суверенитета и државничке мудрости. А Србији су све ове земље братске и пријатељске. Неминовна скора победа Русије на украјинском фронту довешће Русију у делту Дунава, дакле на Балкан, па ће и „аргументи" о томе да је Русија далеко – пасти у воду! У мутни Дунав или у Црно море, свеједно. А и да нас не спаја међународни пловни пут, државним територијама, спојеним државним суверенитетом или војним савезништвом, мора се обезбедити комуникација, чак и кад нису територијално повезане (као што је случај са Калињинградском облашћу или Јерменијом, на пример).

Да ли је Србија део света у којем су САД, НАТО, Велика Британија, Немачка, Италија? Несумњиво да није, иако се добро познајемо – и кроз сарадњу и кроз ратове. Од свог удруженог злочиначког подухвата против Срба, започетог деведесетих, после бројних увертира у претходним вековима, они до данас не одустају, иако смо им исправно нудили и сарадњу и шансу за „поправни". Ипак, могли смо се кладити да ће нам захтев за признање „Косова" испоставити пре евентуалног пријема у ЕУ. Међутим, они су одлучили да то учине већ данас, и то – ултимативно!

Ситуација је озбиљна и не може проћи без по нас негативних последица. Али с обзиром на снагу наших принципа и наших савезника, не треба да се плашимо. Најважније је сачувати јединство, наше супериорне духовно-моралне вредности и увереност у победу, односно не постати жртва експлозије западних манипулативних лагарија, избећи страх и унутрашње сукобе.

Са друге стране, морамо бити свесни да овај ултимативни захтев изискује корекцију наше спољне политике. Разуме се да захтев не можемо прихватити, али исто тако нам ни интеграција са онима који нам тај захтев упућују више не може бити прихватљива, а камоли приоритет. Уз инсистирање на равноправној сарадњи са свима као приоритету, ми морамо појачати све облике сарадње и интеграције са пријатељским земљама – Русијом и Кином у првом реду.

Има много задатака пред нама. Оних које независна Србија мора да реши, али које свакако може да реши ако буде независна. Будимо, не само иницијатор, него и један од неимара новог света. Постигнимо нови степен народног јединства и издржимо до победе, која је близу.

Потпредседник Међународне словенске академије

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

https://www.politika.rs/scc/clanak/536689/Pogledi/Put-do-novog-sveta

понедељак, 20. фебруар 2023.

А шта ће бити ако победи Русија?

politika.rs

А шта ће бити ако победи Русија?

Слободан Самарџија

5–6 minutes


„Шта ако победи Русија?", питање је које све чешће лебди на уснама аналитичара актуелних дешавања у Украјини. Ратни сукоб у бившој совјетској републици дестабилизовао је не само простор централне Европе, него се у протеклих скоро годину дана раширио у мери која га је довела на саму ивицу светског сукоба. То је и разлог што се у медијима све чешће цитирају изјаве појединих светских званичника по којима би Украјина ипак требало да се суочи с неминовним, да прихвати садашње стање на терену, прилагоди му се и потом, уз обилату западну помоћ, покуша да санира последице разарања и крене у нови живот.

Како пише чешки публициста Вилем Барак, три су могућа сценарија окончања рата у Украјини: окупација целокупне територије суседа од стране руских снага, замрзавање конфликта на садашњој линији раздвајања, или постизање мировног споразума који би био сагласан с интересима Кремља. То, практично, подразумева коначну анексију дела украјинске територије на којем живи већинско руско становништво, пристајање остатка бивше совјетске републике на неутрални статус, одустајање од чланства у НАТО-у и другим војним савезима, као и разоружање украјинске армије.

Ако се има у виду чињеница да је Украјина друга по величини европска држава са око (предратних) 45 милиона житеља и да је смештена у самом центру Старог континента, јасно је да, шта год да одлучи руководство у Кијеву, последице те одлуке имаће одјека на целом европском простору. Тачније, оне су у великој мери почеле да се осећају још оног тренутка када су државе тзв. Запада одлучиле да Русији уведу економске санкције, надајући се да ће је тим потезом ослабити у оној мери у којој би рат који води Москва постао – неисплатив.

Аналитичар Тимор Сергејцев иде и корак даље. По њему, руска победа означила би и дезинтеграцију украјинских политичких и социјалних структура, културних и образовних институција, насилну промену језика, националних осећања, религије, физичку ликвидацију политичке елите, депортације... Дакле, све оно што се, како каже, већ сада дешава на украјинским територијама које се од 24. фебруара 2022. налазе под руском контролом, и исто оно чему је био изложен руски живаљ у Донбасу, Запорожју и Херсону док је та контрола била у рукама власти из Кијева.

Овако екстремни ставови свакако нису карактеристични за општу атмосферу у земљи Володимира Зеленског, али на неки начин указују на дубину неповерења које се усадило између дојучерашње браће. Говори и о томе да иза овог рата стоји јасан покушај појединих западних центара моћи да Украјину у потпуности извуку испод утицаја Русије и руске глобалне политике, дајући јој статус који је доскора имала Пољска, а којој је истовремено обећан стратешки статус досадашње Немачке.

С друге стране, не треба сметнути с ума да овај сукоб, тачније тзв. прокси рат који су САД и НАТО покренули против Русије, није тек једна од кривина на релацији запад–исток, већ озбиљна препрека са, за сада, несагледивим последицама и по једну и по другу страну. Краће речено, чека нас потпуно нови распоред моћи, онај који ће у великој мери пореметити унутаревропске односе, захтевајући од сваке земље понаособ да се запита у каквом свету жели да живи и како да дефинише сопствену будућност.

Неки већ ублажавају реторику, све је више прича о томе да у европским земљама морају да воде рачуна и о сопственој одбрани а не само о украјинској, да баш и није пожељно прелазити назначене „црвене линије", да би се требало помирити с чињеницом да је Русија војно далеко надмоћнија од суседа и да је, на крају крајева, оно што у мирним временима испоручују две зараћене привреде и те како важно и другима.

У прерасподели глобалне моћи свакако не би требало заобићи трагедију која је ових дана захватила Турску и Сирију. Према неким проценама, број потенцијално погинулих у разорном земљотресу далеко премашује бројку од 100.000. Притом, видљива је различитост појединих земаља у гледању на целу драму, на спремност да се угроженима пружи помоћ, на саосећајност. А овакви догађаји често утичу на стварање нових савеза и јачају одлучност да се ствари мењају набоље.

Русија је уочи годишњице конфликта у Донбасу најавила да је спремна на разговоре о окончању рата. Наравно, узимајући у обзир стање на терену, расположење јавности у обе земље, али и глобално, што подразумева и чињеницу да три четвртине света не желе да буду део руско-украјинског неспоразума, али свакако желе да из њега извуку поуку.

Жестина разарања с којим је суочена Украјина могла би да буде умањена једино пристајањем председника Володимира Зеленског на дипломатско решење кризе. Подсетимо, такве иницијативе исказиване су са стране Москве током прошлогодишњих преговора у Белорусији и Турској. Нажалост, за њих тада није било довољно слуха. Углавном због притисака са стране САД и Велике Британије. У Кијеву су конфликт покушали што више да продуже, али за то данас као да више нема посебног ентузијазма.


View article...

Enclosures:

160z120_ISTOCNA-STRANA-nova-slika.jpg (12 KB)
https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2023_02//160z120_ISTOCNA-STRANA-nova-slika.jpg

 

субота, 18. фебруар 2023.

"Политика": НАТО интензивно обучава "Косовске безбедносне снаге"

in4s.net

"Политика": НАТО интензивно обучава "Косовске безбедносне снаге" - ИН4С

ИН4С

3–4 minutes


Косовске безбедносне снаге (КБС) које на основу једнострано изгласаног закона у „косовској" скупштини 2018. године треба да прерасту у војску „Косова", не обучавају се само у кампу „Бондстил", пише „Политика" и додаје да се интензивна обука обавља у свим касарнама где су стационарни, као и на терену.

Лист наводи да будућа „војска Косова" по непрецизним подацима има око 5.000 активних припадника, а да је у плану да се број чланова резервног састава подигне на 3.000, са задужењем за „елементарне непогоде, у смислу поплава, земљотреса и ванредних ситуација".

Верољуб Петровић из „Хуман центра Митровица" истиче да „не само Американци, него и Британци, Немци, али и остали припадници снага на Косову, обучавају припаднике косовских безбедносних снага".

„У оквиру програма 'Опреми и обучи', који постоји дуго година, припадници НАТО-а и Кфора обучавају КБС, не само у касарнама, већ и на терену. То није тајна, па не можемо да кажемо да их обучавају само Американци у војној бази 'Бондстил'", каже Петровић.

Јуриј Пилипсон из Министарства спољних послова Русије раније је за „Спутњик" изјавио да су „САД и њени савезници америчку војну базу 'Бондстил' на Косову и Метохији претворили у центар за обуку особља косовске војске, што је супротно одредбама Резолуције 1244 Савета безбедности".

Постоје незванична сазнања, пише „Политика", да су се у „Бондстилу" од доласка Американаца 1999. године обучавали и припадници косовског заштитног корпуса (КЗК), тако да није никаква новина да се под капом Американаца обучава и људство које у наредних осам година треба да прерасте у „војску Косова".

Лист додаје да нису добили одговоре на питања која су послали Информативној служби Кфора.

У „косовском министарству одбране", са друге стране, тврде да је попуњавање активног дела војника КБС завршено, те да није започето са резервним саставом, као и да у наредном периоду треба да се набаве опрема, наоружање и „све што је потребно за војску".

У случају евентуалног рата, у „војску Косова" укључило би се сво мушко пунолетно становништво, а косовски експерт за питања безбедности Авни Ислами наглашава да би „с обзиром на ситуацију на Балкану и руску агресију у Украјини, Косово требало да има 20.000 резервних војника".

„Политика" подсећа да је прва генерација КБС, њих 337, међу којима је било више од 50 девојака, после деветонедељне обуке положила заклетву у септембру 2019. године у касарни „Адем Јашари" у Приштини.

Познато је такође, наводи лист, да је у америчкој војној бази „Бондстил", која је саграђена на око 400 хектара српске земље у селу Сојеву надомак Урошевца, упослено албанско локално становништво и задужено је за комплетно одржавање, осим полсова у кухињи.

 

 

четвртак, 16. фебруар 2023.

Косово је Србија

politika.rs

Косово је Србија

Косово није земља, већ завет, али и инструмент обнове. Зато више не сме бити повлачења

Чедомир Антић

5–6 minutes


После више од пола века савремене кризе око статуса Косова, данас је непорецива истина да Албанци и њихови савезници не желе споразум са Србијом. Из различитих, често прагматичних, разлога они желе да прихватање безусловне независности Косова буде инструмент за даље обесправљивање и асимилацију српског народа широм Балкана и распарчавање Србије. Формалне везе Косова и Србије или „историјски споразум" (макар симболична подела покрајине) одбијани су само из жеље да Србија буде понижена и коначно уништена.

Данас видимо да је деценијски напор наше државе пропао. Јавно, наше власти су покушавале да по сваку цену сачувају макар и формални суверенитет Србије. Тајно, оне су преговарале око признања независности албанске државе на Косову, тражећи некакве уступке за Србију. Безмало све наше владе биле су спремне да прихвате макар и симболичну поделу покрајине. Лош положај Србије, чињеница да је наша земља високозависна од држава које подржавају албански национални пројекат, као и феномен огромног албанског популационог раста присиљавали су све разумне људе на разграничење две нације, па и по цену тешких одрицања. Тренд популационог раста Албанаца је у међувремену заустављен, а њихово исељавање и већи пад наталитета него у остатку Србије током претходне деценије (!), отклонили су разлоге за паничну политику која је пре двадесет и тридесет година била најцелисходнија. О томе шта смо све изгубили због неуспеха свих наших политика тек треба донети целовит суд.

Све покушаје да се споразумемо са суседним национализмима – тамо где још имамо отворена државна и национална питања – спречавају САД и савезници. Три пута смо имали споразум са Бошњацима (1991, 1992. и 2006. године), два пута са Хрватима (1991, 2017), бар једном са Албанцима (2018), али мир су сваки пут срушиле владе из Вашингтона, Лондона или Берлина. Циљ је – то је данас очигледно – да Србија као онтолошки и цивилизацијски непријатељ буде понижена, тешко рањена и коначно укинута као држава. То треба да буде опомена за друге мале народе  и модел завојевања непријатељских држава. Ова политика, коју је у прошлости према Србима водио још и Хитлер, знак је слабости САД и савезника, али Србији као малој земљи то мало може да значи. Извесно је да је нашим балканским непријатељима изостанак споразума мање битан него нама. За њих су деведесете године „звездана епоха" националног „рађања". Иако, испуњено поразима, због чега им је најважније победе донео НАТО, ово ратовање је за њих исто што је за наше старе била Косовска битка из 1389. године.

Време је да усвојимо нову политику. Од формалног инсистирања на суверенитету и недостатка стварне политике – уколико се икада укаже прилика да Србија поново успостави сувереност над покрајином – нема много користи. Потомци ће нам се смејати.  Признање, баш као и идеја о историјском споразуму и подели (са суверенитетом Србије над пет светиња) такође је данас непримерена – потомци ће нас се, учинимо ли то, стидети.

Зато ми морамо да сачувамо сан српског народа, његов национални мит, идентитет, достојанство и наду у будућност. Нама су САД, НАТО и Албанци одавно одузели власт над Косовом, али сада желе да нам отму и идеолошке темеље државности и разлоге постојања.

Остаје нам заустављање преговора. Привремено толерисање достигнутог нивоа косовске самосталности и непрекидан рад на његовом оспоравању, који за сада искључује само оружани сукоб. Леон Гамбета је пре 150 година рекао како Французи никада не говоре о отетим областима Алзасу и Лорени, али сваки дан раде како би их ослободили. Укратко, реч је пре свега о пасивном отпору. Циљ треба да буде јаван и јасан. Када дође прилика – када ојачамо, припремимо се, када обновимо становништво великом демографском реформом, када решимо статус српског народа у БиХ и Црној Гори, када наступи повољно време на Косову и Метохији и у свету – нека нова, реформисана српска војска ће у војно-полицијској акцији ући у покрајину и изаћи на границе на Проклетијама и Шари. Све вође и припадници тзв. ОВК – уколико тада буду још живи – биће ухапшени, а злочинци суђени. Сви споменици из рата – осим оних подигнутих жртвама – биће јавно срушени. Албанцима ће бити понуђен исти онај статус који уживају Срби у Републици Хрватској. Наравно, искључиво онима који имају српске пасоше и способни су да положе испит из српског језика и историје.

Чекаћемо деценијaма, век или два... Чекали смо безмало пола миленијума. Успећемо, ако будемо веровали. Као и прошли пут. Цена није битна, пошто су наши европски и амерички „партнери" до сада све друго учинили безвредним. Циљ је да се променимо, опоравимо и уздигнемо. То није пут одбране Косова, већ националног опстанка. Косово није земља, већ завет, али и инструмент обнове. Зато више не сме  бити повлачења.

Напредни клуб

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


View article...

Enclosures:

160z120_kosovo-je-srbija-epa-a-cukic.jpg (15 KB)
https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2023_02//160z120_kosovo-je-srbija-epa-a-cukic.jpg

 

Nep: Metode ucene EU prema Srbiji potpuno neprihvatljive

kosovo-online.com

Nep: Metode ucene EU prema Srbiji potpuno neprihvatljive - Kosovo Online

3–4 minutes


Metode ucene kojim se Evropska unija služi u odnosu prema Srbiji su potpuno neprihvatljive, a licemerje EU generalno postaje sve nepodnošljivije, kaže u intervjuu za Kosovo onlajn u Beču lider Slobodarske partije Austrije (FPO) Diminik Nep, inače političke stranke koja je u istraživanjima javnog mnjenja trenutno najsnažnija u toj zemlji.

Nep ukazuje da se pritisak na Srbiju vrši samo zato što predsednik Aleksandar Vučić ne podržava "neuspelu politiku EU, već vodi računa o interesima Srbije i svojih građana".

Sve zemlje članice Ujedinjenih nacija moraju da poštuju sva dokumenta UN, dodao je on.

Kada je reč o Kosovu, Zapad insistira na pravu na samoopredeljenje, ali ne dozvoljava to pravo u drugim slučajevima, na primer, kada Rusija na Krimu pominje ovaj presedan. Da li je ovakav stav kršenje Povelje UN, i da li je doprineo ratu u Ukrajini?

Svakako, sa Kosovom je otvorena Pandorina kutija. Naravno da svaka članica Ujedinjenih nacija mora da poštuje Povelju UN i sve rezolucije te međunarodne organizacije.

Na Kosovu su poslednjih nedelja pojačani etnički motivisani napadi na Srbe, a zvanični Beč nije reagovao. U Nemačkoj, uprkos brojnim izveštajima, vlada kaže da ne zna ništa o etnički motivisanim napadima. Zašto su u međunarodnoj zajednici bučni u reakciji kada se nešto loše govori o Albancima, dok zataškavaju napade na Srbe ?

Važno je da takve incidente podjednako oštro osude svi u međunarodnoj zajednici. Zadatak trupa Kfora je da spreči dalje sukobe među etničkim grupama. Zahvaljujem se vojnicima austrijske vojske koji obavljaju važan zadatak na terenu.

Ne pokušava li EU svojim pritiskom na Srbiju oko Kosova da stvori političku krizu kako bi srušila vlast koja ne želi da uvede sankcije Rusiji?

Metode ucene Evropske unije protiv Srbije su potpuno neprihvatljive. EU priteže šrafove kandidatu za pristupanje, samo zato što njen predsednik ne želi da podrži neuspelu politiku elite u Uniji u svakom pogledu, i gleda interese sopstvenog naroda. Dok u Turskoj tamošnji vladar Redžep Tajip Erdogan, koji čak i vodi rat protiv Kurda u svojoj zemlji, a nije ni razmišljao o sankcijama Rusiji, uživa svu slobodu, u Srbiji se primenjuju sasvim drugi standardi. Licemerje ove Evropske unije postaje sve nepodnošljivije

Austrija ulazi u sve otvoreniju konfrontaciju sa Rusijom. Predsednik Aleksander Van der Belen je posetio Kijev i obećao podršku, a Beč proteruje ruske diplomate. Postoji li rizik od uvlačenja u rat?

Predsednik Austrije dovodi u pitanje našu neutralnost svojim ponašanjem i deluje kao spoljnopolitički slepac. Njegov jasan zadatak kao predsednika neutralne zemlje bio bi da odlučno vodi kampanju za što brži prekid ovog strašnog rata kroz pregovore, a ne da se zalaže za one zaslepljene ljude koji samo zahtevaju još rata i u čijem rečniku se čak izraz 'mir' više ne pojavljuje. Ne možete se boriti protiv vatre - vatrom. Van der Belen svojim izjavama poziva na moralno saučesništvo u produžavanju stradanja, u besmislenoj smrti nebrojenih vojnika i civila sa obe strane.

 

уторак, 14. фебруар 2023.

Симор Херш: Истину о саботажи Северног тока није било тешко наћи

iskra.co

Симор Херш: Истину о саботажи Северног тока није било тешко наћи

3–4 minutes


Симор Херш: Истину о саботажи Северног тока није било тешко наћи

13.02.2023. - 21:24

 

Симор Херш (Getty © Alex Wong/Getty Images)

Независни истраживачки новинар и добитник Пулицерове награде Симор Херш рекао је да информације које је изнео у свом историјском извештају о саботажи Северног тока није било тешко наћи, и да је очигледно да извештаји западних медија главног тока не показују целу слику.

Херш је прошле недеље чланак у којем се наводи да су амерички рониоци током НАТО вежбе „Балтопс 22" у лето 2022. године поставили експлозив испод Северног тока, који су Норвежани активирали три месеца касније.

Симор Херш је у суботу дао први интервју након објаве тог чланка за подкаст „Радио вор нерд", где је упитан да прокоментарише анонимне изворе на које се позива при оптужбама САД и Норвешке.

Херш је одбио да открије детаље о свом извору, напоменувши је да је његов посао да заштити своје саговорнике и лично истрпи нападе након објављивања приче. Новинар је указао да би колеге који га критикују због ослањања на анонимне изворе требало да „мало боље разумеју свој посао".

„Проблем је у томе што су се стандарди срозали. Сада 'Њујорк тајмс' и 'Вашингтон пост' мисле да неименовани извор може бити новинар, секретар за штампу, који им нешто шапне са стране. Не знам, изгледа да немају никога унутра", рекао је Херш.

Херш: Западни медији постали портпароли Беле куће

Он је такође приметио да новинске куће главног тока не преносе многе чињенице о текућем сукобу Москве и Кијева. „Рат за који ја знам и рат о којем ви читате нису исти", указао је Херш.

„Невероватно је како су се моје колеге повиновале", додао је он, жалећи се да су медији попут „Њујорк тајмса", „Вашингтон поста" и Си-Ен-Ена постали портпароли Беле куће и Бајденове администрације.

Што се тиче разоткривања истине о саботажи Северног тока, Херш је инсистирао да њу „није било тешко пронаћи" и да је било очигледно да је нека земља НАТО умешана, посебно након што су највиши амерички званичници, укључујући председника Џозефа Бајдена, упутили јасне претње да ће руско-немачки гасовод бити заустављен „на овај или онај начин" ако би Москва одлучила да пошаље своје снаге у Украјину.

Херш је такође истакао да је цела међународна индустрија гасовода знала „ко је шта урадио" и да је то реалност о којој „нико не размишља". „Али ја јесам, и ето нас овде", закључио је.

Бела кућа, као и званичници ЦИА-е и Стејт департмента, одлучно су одбацили Хершов извештај након што је објављен. Москва је у међувремену позвала на отворену међународну истрагу о нападу.

РТ Балкан

 

петак, 10. фебруар 2023.

Trajni razlaz Srbije sa Zapadom?

standard.rs

Trajni razlaz Srbije sa Zapadom?

Душан Пророковић

9–12 minutes


Zapad će promovisanjem golog nasilja nepovratno izgubiti i Srbe i Srbiju. I ovako je taj odnos kompleksan, ali nije ni izbliza onoliko rđav koliko bi mogao postati

Batina ima dva kraja! Ova narodna mudrost, često, za neke je teško razumljiva. Poveruju da se vazda mogu rukovoditi drugom istinom: sila Boga ne moli! I to je tačno. Samo, ta druga istina ima i svoj nastavak koji glasi: ni Bog silu ne voli.

Dok je sile, dotle se tera po svom. Kada se okolnosti promene, onda se vraćamo priči o batini i njena dva kraja. Onda više ne može po svom, nužno je uvažavati i tuđe interese. Na lakši ili teži način, kooperacijom ili konfrontacijom, do takvog ishoda uvek se dođe.

Božja volja ili ne, neka razume ko kako hoće, vernici na jedan, ateisti na drugi način, tek to je zakonomernost.

Kad se nasilje obije o glavu

Ni 1999. godine, a ni 2008. godine, kada su vođene one silne rasprave najpre o pitanju da li je napad na SR Jugoslaviju agresija ili (humanitarna) intervencija, pa potom i da li je odluka kosovsko-metohijskih Albanaca nelegalna secesija ili legalno pravo na samoopredeljenje, najveći broj sagovornika sa Zapada nije verovao da im se to može obiti o glavu.

Čak i oni koji su nalazili razumevanje za argumentaciju srpske strane naposletku bi slegali ramenima i konstatovali kako je „istorija otišla u drugom smeru."

Sila Boga ne moli, SAD su kreirale novu realnost, ostali ključni zapadni akteri u tome su ih podržali, Srbi se mogu sa tim saglasiti ili patiti.

Gračanica za Beč

Pa neka biraju: večita sramota ili duga patnja. Ako je za utehu, iako osramoćeni zbog predaje Gračanice, makar će moći da šopinguju u Beču! Malo li je trampiti Dečane za Pandorf!

Posledice bombardovanja poslovnog centra Ušće tokom NATO agresije na SRJ, 9. april 1999. (Foto: Tanjug/Emil Vlajki)

Elem, ispostavilo se da su obe stvari, i ona iz 1999. godine i ona iz 2008. godine, ostavile krupne posledice po zapadnu politiku. Podrazumeva se, pre svega po američku politiku. U ogromnoj meri uticale su na pogoršanje ukupnog položaja u međunarodnim odnosima.

Nakon 1999. godine izgubljeno je poverenje u iskrenost američkih (zapadnih) namera. Malo zbog ostvarivanja sopstvenih geopolitičkih interesa, a više zbog utvrđivanja novih pravila prema kojima je hegemonu dozvoljeno sve, uključujući i jednostranu upotrebu vojne sile, prekršene su norme i principi na kojima je počivao svetski poredak oblikovan 1945. godine.

Ukrajinska eskalacija

Posle 2008. godine pokazalo se kako SAD žele da očuvaju globalnu dominaciju kreiranjem sopstvenog sistema. Izgradnja novog poretka značila je mobilizaciju koalicije voljnih, mimo postojećih struktura UN, uz samododeljivanje prava na prekrajanje granica suverenih država.

Epilog su najpre diplomatska, a zatim i oružana sukobljavanja u čitavom nizu regiona i kriznih žarišta iz kojih su SAD izlazile poražene ili iz kojih nisu smele da izađu da ne bi bile poražene, udruživanje nezapadnog dela sveta radi stvaranja efektivne ravnoteže snaga, relativni i apsolutni gubitak kontrole nad procesom globalizacije i smanjenje uticaja (ekonomskog, političkog i vojnog) u brojnim delovima sveta.

Eskalacija ukrajinske krize samo je vrhunac tog procesa, logična i neumitna etapa do koje je najverovatnije – u jednom trenutku moralo doći.

Jer, onim što su činili i 1999. i 2008. godine, zapadni akteri pokazivali su da ne razmišljaju o kooperaciji, već o konfrontaciji. Otuda i naknadne poruke kako se nije ni razmišljalo o primeni Minskih sporazuma. Zašto bi primenjivali Minski sporazum i dve rezolucije SB UN koji su iz njih proistekli, kada su na Balkanu naučili da se ne mora primenjivati ni Rezolucija 1244, niti sporazumi čiji su garanti upravo oni bili!?

Neizvučene pouke

Zapanjujuće je, međutim, što iz svega ovoga apsolutno nije ništa naučeno! Kada smo već kod poslovica, valja podsetiti i na onu: „Samo se budala dvaput sapliće o isti kamen".

Nakon 1999. i 2008. godine, evo na suštinski istu temu treba raspravljati i 2023. godine. Opet su aktuelna pitanja: Gračanica ili šoping u Beču? Dečani ili Pandorf? Šta se sve neće desiti, ukoliko Srbija ne pristane na ultimatum!? Koliko se samo pojedinaca izjasnilo oko toga i šta se moglo pročitati o tome?

Predviđanja su i da će EU protiv Srbije povesti carinski rat, i da će u Srbiji izbiti građanski rat, i da će naposletku NATO morati da interveniše za par godina i disciplinuje nas, i da slede sankcije, povlačenje investitora…

Otišlo se toliko daleko, da su i ambasadori Nemačke i Francuske morali istaći kako nije bilo pretnji, već samo upozorenja koja se tiču daljih evrointegracija. Mada se ni ovaj dvojac nije pretrgao u objašnjavanju, valjda procenjujući da je sada korisno preplašiti Srbe što se više može. Tako preplašeni nemaštinom i ratom, lakše će odustati od Gračanice i Dečana!

Naravno, za ozbiljniju raspravu je – kako i zašto bi bilo ko uspostavljao režim sankcija protiv Srbije, pošto nema pravnog osnova za tako nešto, kao i što je za daleko sveobuhvatniju procenu – kako bi na eventualno zahlađenje odnosa Srbije i EU reagovali investitori? Prema istraživanju profesora Sajmona Eventa sa Univerziteta u Sent Galenu i Nikola Pizanija sa Međunarodnog instituta za razvoj menadžmenta, od 1400 kompanija iz EU i članica G7 koje su poslovale u Rusiji pre februara 2022. godine manje od 9 posto njih je prodalo barem jednu podružnicu u toj zemlji. Manje od 9 posto! Barem jednu podružnicu!

Očigledno, profit je ispred politike, ko ima interes da nastavi sa radom, taj se snalazi i u novim okolnostima. Isto tako, očigledno je i realnost drugačija od slike predstavljene u vodećim medijima.

Pravo ne pretnju?

Za sada, u odsustvu tih ozbiljnijih rasprava i sveobuhvatnijih procena na pomenuta pitanja, nameću se dve teme koje proizilaze iz onog najosnovnijeg, načelnog: a zašto bilo ko preti Srbiji? Odakle ikome pravo da ispostavlja ultimatum? Da li Srbija krši međunarodno pravo? Narušava li globalnu bezbednost? U čemu je ovde stvar? Neko preti i ispostavlja ultimatum zato što se jedan narod ne slaže sa nelegalnom secesijom na teritoriji svoje države! Ima li logike u ovome!? Koliko je ovakva konstrukcija održiva?

U redu, oni koji imaju više potencijale vojne, ekonomske i političke moći mogu tlačiti slabije. Toga je bilo i toga će biti u međudržavnim odnosima. Toga je bilo i toga će biti u odnosu Zapada prema Srbiji.

Meštani Buđanovaca proslavljaju obaranje aviona F-117 tokom NATO agresije, 27. mart 1999.

Ali, postoje i neka pravila i neki principi u međudržavnim i šire – međunarodnim odnosima. Rezolucije Generalne skupštine UN, na primer, pozivaju sve države da ne priznaju jednostrane ekonomske mere prinude. Lako je pronaći analize koje ukazuju da takve vrste sankcija krše različite obaveze međunarodnog prava. Postoje i neke obaveze i neki ugovori koje treba poštovati u odnosu prema Srbiji. I sve to – pravila, principi, ugovori, obaveze, osmišljeno je da se međunarodni odnosi ne bi pretvorili u golo nasilje.

Skandalozno je što, izuzimajući usputnu i dvosmislenu reakciju diplomata i službenika srednjeg ranga, niko iz famozne „petorke" nije jasno i glasno demantovao navode predsednika Republike Srbije da mu je direktno i jasno prećeno na službenom sastanku. Skandalozno je što se niko od njih nije udostojio da opovrgne tvrdnje o ultimatumu koji je surovo izručen Srbiji. Skandalozno je što se na takav način promoviše golo nasilje.

Batina ima dva kraja

Tačno, u toj utakmici Srbija je nesrazmerno slabiji protivnik, a sila Boga ne moli. Međutim, ključno u svemu jeste što će se vrlo brzo pokazati da batina ima dva kraja. Sa jedne strane, Zapad će promovisanjem golog nasilja na dugi, dugi rok i nepovratno izgubiti i Srbe i Srbiju. I ovako je taj odnos kompleksan, prepun nepoverenja, ali ni izbliza onoliko rđav koliko to može postati. Srbi su u širim okvirima malobrojan narod, Srbija je po teritoriji nevelika zemlja, relacija sa Beogradom čini se birokratama u SAD i EU malo važnom.

To je sve jasno. No, jasno je i da će to proizvoditi posledice po uticaj SAD i EU u jugoistočnoj Evropi, verovatno i više nego do sada. A ako smo stigli do pretnji, ultimatuma i golog nasilja, znači i da je ovo do sada bilo za njih u najmanju ruku nelagodno, nezgodno. Usput, ko zna ponešto iz istorije, shvata i da se to nelagodnije, nezgodnije može u svašta izroditi.

Evroparlamentarci, valjda kako bi nekoga zaplašili, pomenuše u privatnom razgovoru da Srbija može proći kao Iran. Ako nastave ovako sa ultimatumima i prepotentnim porukama, odnos Srba prema EU neće se mnogo razlikovati od odnosa Iranaca prema SAD. A to između ostalog znači i da kroz par godina nikoga u Srbiji uopšte neće biti briga šta ko iz EU misli o bilo čemu.

Novi princip

Sa druge strane, ono skandalozno ćutanje ili prećutno saglašavanje sa svim što je predsednik Srbije izgovorio, znači ne samo da ovo postaje novi princip u njihovom ophođenju prema Srbiji, već i da postaje novi princip u odnosu nezapadnih aktera prema Zapadu. Kada su im se već obile o glavu njihove odluke iz 1999. i 2008. godine, zašto ne bi i ove iz 2023? I to još u ovim međunarodnim okolnostima!? Veruje li iko da drugi neće slediti ovaj primer i bez dogovora sa SAD i EU, kada im to bude neophodno, primenjivati golo nasilje bez ikakvog osvrtanja na pravila, principe, ugovore i obaveze?

Batina ima dva kraja! I taj potencijalno mogući mršavi tekući dobitak koji se može manifestovati uguravanjem državolike tvorevine kosovsko-metohijskih Albanaca u NATO (mada je i to jako neizvesno i vrlo upitno), a oposliti prekomernim maltretiranjem Srbije i pretnjom golim nasiljem, pretvoriće se u debeli i nepovratni gubitak na drugoj strani, strateškog usmerenja i geopolitičkog karaktera.

Spomenik Tiboru Cerni, komandiru streljačkog odeljenja 125. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije i učesniku Bitke na košarama (Foto: Ministarstvo odbrane Republike Srbije)

Koliko već sutra, najkasnije prekosutra. Tražili ste, gledajte!

Izvor Sputnjik

Naslovna fotografija: AP Photo/Darko Vojinovic

BONUS VIDEO:

 

четвртак, 9. фебруар 2023.

Боцан-Харченко: Нови шеф мисије НАТО у Београду бави се увлачењем Србије у Алијансу

glassrpske.com

Боцан-Харченко: Нови шеф мисије НАТО у Београду бави се увлачењем Србије у Алијансу

Г.С.

5–7 minutes


Боцан-Харченко: Нови шеф мисије НАТО у Београду бави се увлачењем Србије у Алијансу

Г.С.

Foto: Танјуг

БЕОГРАД - Новоименовани шеф мисије НАТО у Србији генерал Ђампјеро Романо показао је лицемјерство када је казао да се залаже за партнерство са Београдом уз поштовање неутралности, док ће се у стварности бавити увлачењем Србије у сарадњу са Алијансом, изјавио је амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко.

- Разумије се да је у овом случају најбитније да се Срби било којим средствима натјерају да пређу преко прошлости, да забораве на злочиначку НАТО агресију 1999. године. Отуд и лукава увјерења Романа да је неопходно "ићи напред", "гледати ка бољој будућности", рекао је Боцан-Харченко, а преноси Спутњик

Боцан-Харченко је тако реаговао на интервју новоименованог шефа мисије НАТО у Србији генерала Ђампјера Романоа једном београдском медију који је поручио да НАТО наводно не ратује против Русије.

Руски амбасадор истиче да његова размишљања и изјаве показују супротно.

- На примјер, генерал позива на "побједу над Путином". Такав циљ ставља само зараћена страна, зар не? Говорећи о митолошкој руској пријетњи, Романо информише о повећању снага Алијансе на источном крилу. Дакле, признаје: пакт заправо све ближе прилази нашим границама, очигледно са непријатељским намјерама, а то је дефинисано и у новом стратешком концепту НАТО-а - казао је Боцан-Харченко.

Амбасадор Русије у Србији каже да је Москва, баш због те директне пријетње по безбједност Русије, коју ствара Алијанса, између осталог и у Украјини, била приморана да започне специјалну војну операцију.

- А испоруке Кијеву смртоносног наоружања, чиме се генерал тако поноси? Зар то није учешће у оружаном конфликту? Украјина је само оруђе у рукама САД и њихових савезника по НАТО пакту - оцјењује Боцан-Харченко.

Амбасадор напомиње да се генерал НАТО наводно залаже за поштовање међународних закона, а не прецизира којих.

- Вјероватно, оних попут арбитрарних "правила" заједничког Запада. По којим законима је кијевски режим 2014. године освојио власт након државног удара, организованог уз подршку Запада? По којим законима дуги низ година Украјина се напумпава оружјем, којим се уништава цивилно становништво Донбаса? Наши војници ће и даље елиминисати та наоружања - поручио је Боцан-Харченко.

Додаје да је у интервјуу са генералом НАТО створена изопачена слика о дешавањима на фронту у Украјини.

- Руске трупе успјешно настављају своју ослободилачку мисију. Препоручујемо да се прате извјештаји Министарства одбране Русије - казао је Боцан-Харченко.

 

Роџер Вотерс на Савету безбедности УН: Русија је имала разлога за акцију у Украјини

nspm.rs

: Роџер Вотерс на Савету безбедности УН: Русија је имала разлога за акцију у Украјини. Оштро осуђујем инвазију, али најоштрије осуђујем и провокаторе који су до тога довели

:

~2 minutes


среда, 08. фебруар 2023.

Легендарни британски рок музичар и суоснивач групе Пинк Флојд Роџер Вотерс обратио се данас путем видео позива на састанку СБ УН у Њујорку, када је позвао на моментално постизање мира у Украјини.

"Инвазија Руске Федерације је незаконита и оштро је осуђујем. Такође, за ту акцију имали су разлога, тако да најоштрије осуђујем и провокаторе који су до тога довели", рекао је Вотерс.

Коментаришући континуирано наоружавање Кијева од стране Запада, музичар је указао да на свету постоје милијарде људи чији се гласови не чују и који "не профитирају од бескрајног рата" и који се залажу за моменталан прекид рата.

Вотерс је подсетио да је "једи или греј се" постао популаран слоган у Великој Британији, будући да значајан број људи не може да приушти оба, услед енергетске и економске кризе која је наступила након западних санкција Москви.

"Председниче Бајден, председниче Путине, председниче Зеленски, САД, НАТО, ЕУ, Русијо, молим вас да промените свој став одмах. Доведите до прекида рата у Украјини данас. То је само први корак, али од њега све проистиче", навео је Вотерс.

Роџер Вотерс је познат по противљењу Западу који снабдева Кијев оружјем усред руске специјалне војне операције у Украјини.

Он је у више наврата рекао да Украјином владају радикални националисти који су земљу довели на ивицу катастрофе.

(РТ Балкан)