Тим српских научника у часопису „Нејчер“: Лежиште литијума у западној Србији није вредно експлоатације

nspm.rs

: Тим српских научника у часопису „Нејчер": Лежиште литијума у западној Србији није вредно експлоатације због великог еколошког ризика. Био би то јединствен случај у свету да се литијум копа у насељеном и пољопривредном крају

:

4–5 minutes

---

четвртак, 25. јул 2024.

Лежиште литијума у западној Србији није вредно експлоатације због еколошких ризика, јер је једино у свету где се планира вађење литијума у насељеном и плодном пољопривредном подручју, а што је најважније сигурно ће уништити једну од само три водоносиве области у Србији, тврди тим научника у данас објављеној анализи.

Научници Драгана Ђорђевић, Јован М. Тадић, Бранимир Гргур, Ратко Ристић, Сања Сакан, Јелена Брезјановић, Владимир Стевановић и Богдан Шолаја објавили су рад „Утицај истражних активности потенцијалног рудника литијума на животну средину у западној Србији" у часопису из групе „Натуре", а који је објавио портал Први први на скали.

Они у том раду наводе да би ископавање руде литијума у области Јадар у насељеном и живом пољопривредном крају био би први и јединствен случај у свету.

„Изградња рудника и постројења за прераду, у оквиру истог индустријског комплекса за вађење литијума и бора уништила би животну активност око 20.000 становника локалне заједнице који већ добро зарађују", показала је анализа тима научника.

Како су указали, предузеће Рио Тинто планира да рудник и прерађивачку фабрику постави усред плодног земљишта окруженог насељима која се налазе изнад највеће резерве подземне пијаће воде у западној Србији, а такође и јаловиште између две бујичне реке које сваких пар година плаве поље.

„Велики проблем везан за експлоатацију литијума у свету је агресиван процес хемијске екстракције који укључује огромну количину концентрованих минералних киселина, пре свега концентроване сумпорне киселине. Потрошња енормне количине воде за производњу литијум карбоната би последично створила огромне количине отпадних вода које би представљале велику трајну опасност од загађивања површинских и подземних вода", наводи се у анализи.

Истакнуто је и да, иако се чини да литијум игра значајну улогу у смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ), огромна количина енергије из фосилних горива се троши у процесу производње литијум карбоната из руда и емисије угљен диоксида (ЦО") су значајне.

„Екстракција литијума из рудника и производња литијум карбоната не доприносе смањењу емисије ЦО2", наводи се у анализи и додаје да лежиште у Србији са око један одсто глобалне резерве литијума не нуди износ који ће глобално решити проблем климатских промена. Научници су после детаљне анализе упозорили да је досадашње истраживачко бушење лежишта литијум/бората, које је обавила компанија Рио Тинто, већ изазвало штету по животну средину, при чему је вода из рудника која садржи високе нивое бора цурила из истражних бушотина и узроковала сушење усева.

„Штавише, наша истраживања откривају значајно повишене низводне концентрације бора, арсена и литијума у оближњим рекама у поређењу са узводним регионима. Отварањем рудника, проблеми ће бити умножени јаловином, отпадним водама рудника, буком, загађењем ваздуха и светлосним загађењем, угрожавајући животе бројних локалних заједница и уништавајући њихове изворе слатке воде, пољопривредно земљиште, стоку и имовину", наводи се у њиховој анализи.

Истиче се и да „неконтролисана конкуренција за ресурсе може имати дугорочне последице по животну средину и будуће генерације".

„Важно је узети у обзир перспективе различитих заинтересованих страна, укључујући рударске компаније, активисте и владине званичнике када се доносе одлуке о рударству и коришћењу ресурса. Истина је да се економске користи повезане са рударским пројектима могу појавити, кључно је дати приоритет заштити животне средине и јавном здрављу како би се осигурала одржива будућност", поручио је тим научника.

(Бета)

 

radiokim.net

Nenezić: Odluke kosovske vlade korak ka formalnom zaokruživanju policijske okupacije Severa

Zorica Vorgučić

3–4 minutes

---

Vlada u Prištini je u sredu na 214. sednici jednoglasna usvojila predlog o izmeni Administrativnog uputstva o načinima i procedurama davanja pod zakup nepokretnosti i pokretnosti koja je konfiskovana i oduzeta.

On uređuje pravo Agencije za upravljanje konfiskovanom imovinom da da pod zakup imovinu koja je predmet konfiskacije – bez naknade, ako je zatraži javna ustanova.

Upravo ono što se dogodilo sa vilom Milana Radoičića na jezeru Gazivode, koja je oduzeta nakon sukoba u selu Banjska septembra prošle godine.

Inače, na ovoj istoj sednici prethodno je usvojen i zahtev da se takođe kosovskom MUP-u daju na korišćenje parcele u katastarskim zonama Jasenovik i Čečevo, a koje su u vlasništvu kosovske Agencije za šume.

Još jedan korak ka policijskoj okupaciji Severa

Pravni ekspert Dragutin Nenezić za KoSSev ocenjuje da je jasno da se radi o nastavku procesa započetog eksproprijacijom, a to je legalizacija baza na Severu.

„Ovog puta im je posao svakako lakši, jer se izgleda radi o šumskom zemljištu kojim upravlja Agencija za šume, ali ne isključujem mogućnost da zbog neusklađenosti katastara ovim možda i indirektno eksproprišu zemlju u vlasništvu fizičkih lica. U svakom slučaju, još jedan korak ka formalnom zaokruživanju policijske okupacije Severa", naveo je.

Kada je u pitanju odluka o izmeni Administrativnog uputstva i konfiskacija vile Milana Radoičića, Nenezić naglašava poseban odnos koji Priština demonstrira kada je Sever u pitanju.

„Ovde mi je prvenstveno zanimljivo kako apologete vladavine prava postupaju kad je u pitanju Sever. Prvo se nešto oduzme i da na korišćenje, pa se onda naknadno, posle skoro godinu dana, donosi propis koji to uređuje. Svakako sve što je posle Banjske oduzeto, uključujući i ovu imovinu i Rajsku banju, već je faktički predato policijskim snagama, kao nosiocima sile na Severu, pa je ovo samo formalnost. Suština je da Sever prelazi u policijske ruke, isprva faktički, sad i formalno, prvo s eksproprijacijom, sad sa oduzimanjem imovine", ističe Nenezić.

Otpor na Severu slomljen

Zaključujući da je Sever pod „nekom vrstom policijske uprave", obe odluke vlade vidi kao modele kako se takva policijska uprava pravno formuliše i sprovodi.

Istovremeno smatra da se to u skorije vreme neće promeniti.

„Kao i sve što rade aktuelne vlasti, puno je pravnih brljotina i mana, čime se otvara prostor da se to sudski napada, istina u uskim i često nepravednim okvirima kosovskog sudskog sistema. Nažalost, sad je raspoloženje među Srbina takvo (nikakvo) da skoro da nema ko da digne glas i pravno se bori protiv ovoga, i smatram da je to najveća tragedija – što je otpor po kom je Sever i bio poznat – slomljen, i to, kako nasiljem Prištine, tako i nedelovanjem Beograda", kazao je u komentaru za KoSSev.

 

DW: Dogovor o litijumu u senci uz apstraktne ekološke garancije

dw.com

Dogovor o litijumu u senci uz apstraktne ekološke garancije

Ivica Petrović

6–8 minutes

---

Ako je neko pomislio da je Srbija pre dve godine, suočena s masovnim protestima, zaista odustala od iskopavanja litijuma – ili je naivan, ili pogrešno percepira način vladavine Aleksandra Vučića. Verbalna gimnastika koja se tom prilikom upotrebljava ne predstavlja veliko iznenađenje.

Naprednjačka vlast koristi čitav arsenal opravdanja zašto je taj projekat neizbežan, od toga da je kompaniju Rio Tinto dovela bivša vlast i da će Srbija platiti milijarde dolara penala ako na to ne pristane, pa do bajkovitih brojki o milijardama dolara profita, u vreme kada sam Rio Tinto govori o daleko skromnijem doprinosu srpskom budžetu.

Govori se i o nekim zapadnim službama koje žele da spreče taj projekat, jer su ljubomorne na napredak Srbije, ali je ostalo nejasno zašto zemlje koje su zainteresovane za srpski litijum žele upravo da miniraju iskopavanje litijuma.

Povratak na početak

Nakon što je Ustavni sud Srbije 11. jula proglasio neustavnom odluku Vlade iz 2022. godine o zaustavljanju projekta Jadar, Vlada Srbije u vreme paklenih temperatura i godišnjih odmora vraća na snagu Uredbu o utvrđivanju prostornog plana za realizaciju projekta Jadar koji podrazumeva eksploataciju jadarita na Zapadu Srbije. U isto vreme na režimskim medijima kreće nezapamćena promocija projekta litijum, u koju je uključen veliki broj državnih činovnika.

Selo Gornje NedeljiceFoto: DW/Jelena Djukic Pejic

Iskopavanje litijuma se tako predstavlja kao istorijska šansa, vraćanje Srbije u centar svetskih zbivanja, ali se istovremeno ponovo minimiziraju ekološke posledice ili se one ponovo uvijaju u oblande mutnih obećanja da se ništa neće raditi ukoliko se proceni da to ugrožava životnu sredinu. A izradu studije o uticaju na životnu sredinu radi Rio Tinto, jer, kako objašnjava ministarka rudarstva i energetike Dubravka Handanović Đedović, „ne može država da novcem građana finansira studije za privatne kompanije".

Šolc: „Litijum je nezamenjiva sirovina, potreban nam je"

Paralelno s tim letnjim oživljavanjem projekta litijum, do građana dopiru saznanja da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sve vreme od masovnih protesta upotrebio da van svake javne diskusije iza scene dogovara kopanje litijuma. Kao potvrda toga je upravo i ova poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca i komesara EU Maroša Šefčoviča, koji su sa Vučićem prisustvovali potpisivanju Memoranduma o razumevanju EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama.

Predsednik Srbije smatra da će zbog litijuma Srbija doživeti kvantni skok u ekonomiji, ali i da će najbolji stručnjaci EU biti garancija da će taj projekat biti bezbedan po životnu sredinu. „Uveren sam da tu šansu nećemo propustiti", rekao je Vučić, iako je naglasio da za ovo neće imati podršku javnosti, ali se nada da će se to promeniti.

Nemački kancelar Olaf Šolc ističe da je „naša želja više prosperiteta, mobilnosti i bez posledica na životnu sredinu. Litijum je nezamenjiva sirovina, potreban nam je, to je prva poruka za ovu tranziciju mobilnosti i ubeđen sam da je to jako važno za buduću mobilnost. u tome Srbija igra ključnu ulogu kao naš partner. Mi smatramo našom obavezom da unapredimo projekat i uspemo u tome", istakao je gost iz Nemačke.

Šolc i Vučić u Beogradu 19. jula 2024.Foto: Michael Kappeler/dpa/picture alliance

Maroš Šefčovič kaže da „danas Srbija postaje zemlja koja pravi korake napred da zauzme centralnu ulogu u ekonomiji. Zauzeće centralno mesto u lancu strateških vrednosti. Ubeđen sam da će Srbija napredovati, da će se ojačati srpska privreda sa visoko-kvalitetnim radnim mestima, drugi cilj je da se poštuju ekološki standardi i da se odgovori na zabrinutost stanovništva u transparentnost", rekao je potpredsednik Evropske komisije.

„Lobistički interes vlasti"

Stavljanje tačke na ovaj projekat bila je samo varka, kaže za DW politički analitičar Dragomir Anđelković, koji ističe da je „Vučić majstor za sukcesivno nametanje svoje volje – to smo videli i na primeru Kosova. Najpre nešto započne, pa popusti kada naiđe na otpor, a onda nastavi to da radi dok se otpor ne obesmisli."

„Ovde se pre svega radi o lobističkom interesu vrha vlasti", dodaje Anđelković, „a svi dobro znamo kakvu korist u svetu ovakvi projekti donose vlastodršcima koji rade sa velikim multinacionalnim kompanijama".

Kada je reč o takozvanim ekološkim garancijama EU za bezbedno iskopavanje litijuma u Srbiji, Dragomir Anđelković podseća da „na teritoriji EU takođe postoje velike zalihe litijuma, i da bi one prve trebalo da započnu njegovu eksploataciju. Kada vidimo kako se to radi u Nemačkoj i drugim zemljama EU, onda i mi možemo da se u to uključimo. Apstraktne garancije ništa ne znače", kaže sagovornik DW.

Ozbiljne pretnje silom

Nesumnjivo je takođe da se vlast ovoga puta daleko ozbiljnije priprema za eventualni otpor i narodne proteste. Visoki zvaničnici vlasti sada već otvoreno prete aktivistima i opoziciji da se slučaj litijum neće rešavati na ulici i da će biti sprečen svaki pokušaj blokiranja puteva i pruga u Srbiji. To verovatno znači da eventualni protesti neće moći da podsećaju na one pre dve godine, kada je vlast prilično pasivno reagovala na blokade širom Srbije.

Manojlović: „Ovaj projekat je ekološko uništavanje Srbije"

Litijumski „reket"

Agresivan nastup vlasti pokazuje da Vučić već ima neke čvrste obaveze prema inostranim kompanijama, smatra Dragomir Anđelković: „Mislim da je spreman da zbog tih dilova ide na masovnu primenu represije. Građani s druge strane moraju da shvate da, ako to prođe, onda će proći bilo šta, i da Vučić može da se proglasi za doživotnog predsednika. Vlast sada koristi litijum kao novi način plaćanja reketa EU. Do sada je plaćala reket Kosovom, sada je na redu litijum, kako bi se autoritarizam u Srbiji podigao na viši nivo", ocenjuje Anđelković.

Pojedini aktivisti i opozicionari pisali su nemačkom kancelaru Šolcu i upozorili ga da ovakvo nametanje kopanja litijuma ugrožava demokratiju u Srbiji. Anđelković smatra da je to „dobar pristup. Postoje mnogi u EU koji imaju razlog da okreću glavu, ali EU nisu samo vlastodršci. To je dubinski sistem sa jakim nevladinim sektorom, slobodnim medijima i opozicijom. Srpska opozicija mora široko da deluje unutar EU i upozorava da Srbija tone u novi stadijum autoritarizma što ugrožava i Evropu u celini", zaključuje Anđelković za DW.

 

politika.rs

Пројекат „Јадар" у медијском вртлогу еколошке апокалипсе и развојне шансе

Дејан Вук Станковић*

7–9 minutes

---

Компанија „Рио Тинто" je самоиницијативно објавила Нацрт студије о утицају пројекта „Јадар" на животну средину. Потез је комбинација предузетничке храбрости за прихватање ризика и тежње да се отклоне бројне недоумице и оспоре негативни стереотипи о могућности рударења литијума у Србији.

Иначе, сама студија о утицају пројекта на животну средину законски је нужан део поступка реализације пројекта.

Сами себи опозиција

Ова студија је одговор на питање о могућности практичне реализације концепта социјално одговорног рударства у нашој земљи. Концепт социјално-одговорног рударства је концепт рударства који недвосмислено и ефикасно води рачуна о води, ваздуху, земљишту, биодиверзитету и културном наслеђу локалне заједнице у којој се реализује рударска делатност.

Закључак студије је да је у Србији концепт социјално одговорног рударства могућ, тачније да је он практично и дугорочно одржив. Речју, из Студије утицаја следи да пројекат „Јадар" искључује низ еколошких ризика по локалну заједницу и државу Србију у целини.

Студија утицаја на животну средину компаније „Рио Тинто" је свеобухватна, детаљна, прецизна анализа и предлог практичних решења.

Она је производ вишегодишњег рада домаћих и страних универзитетских професора и експерата. Поред осталог, наведена студија обухвата и преко 20.000 конкретно спроведених емпиријских истраживања из различитих области релевантних за реализацију пројекта „Јадар".

Дакле, по структури, методологији и практичним исходима, Студија утицаја на животну средину није никаква ад хок импровизација, нити je маркетиншко-политички инстант пројекат, већ систематски вођено научно истраживање које је тестирало све релевантне параметре за реализацију пројекта „Јадар" од геолошких, хидролошких, инжењерских закључно са еколошким.

Пројекат „Јадар" је несумњива развојна шанса државе Србије и лозничког краја. Реч је о највећој директној страној инвестицији која носи потенцијал за мултипликацију економских користи за читаву државу и друштво. Инвестиција компаније „Рио Тинто" у рудник износи преко две милијарде евра, прецизно 2,55 милијарди евра, уз процењену корист за буџет Србије од 180 милиона евра годишње од пореза и доприноса на плате. Буџет општине Лознице, захваљујући руднику литијума и бората би био богатији за око 25 милиона евра. Ова сума новца би унапредила локалну путну инфраструктуру, школе, болнице и остале активности.

Отварање рудника подстакло би и отварање фабрике јонско-литијумских батерија у нашој земљи. У Србији већ постоји фабрика литијумско јонских батерија „Елен Ес" у Суботици, а у плану је изградња фабрике словачког „Инобата", која би по обиму производње могла да произведе довољно батерија и за покретање индустрије електричних аутомобила и значајан напредак у електронској индустрији.

Не треба заборавити, да је компанија „Стелантис" предвидела и производњу електричне „фијат панде", што додатно ојачава тезу да би се пројектом „Јадар" створио простор за читав привредно-научни циклус базиран на ефикасној употреби природног ресурса у циљу економског и друштвеног благостања уз недвосмислено уважавање највиших домаћих и европских стандарда у области заштите животне средине. Привредни циклус базиран на употреби природног богатства наше земље сам по себи негира основаност тврдњи да рударење литијума и бората Србију чини колонијом „Рио Тинта" и ЕУ.

Истина је да од српског литијума узајамну корист имају и Србија и „Рио Тинто" и ЕУ.

Деблокада пројекта „Јадар" суштински повезује Србију и ЕУ у области критичних сировина и минерала. Ово поред осталог значи да би наша земља усвајала и постепено самостално освајала знања и вештине из иновативних тржишту неопходних технологија.

Уосталом, у овом тренутку у ЕУ, која је наш највећи економски партнер у свету, активно је двадесетак пројеката усмерених ка експлоатацији литијума. „Батеријски пасош" који је увела ЕУ додатна је гаранција да ће се рударење литијума спроводити према највишим европским еколошким стандардима. „Батеријски пасош" је сертификат да је јонско-литијумска батерија подесна за европско тржиште ако су њене сировинске компоненте добијене у складу са еколошким стандардима ЕУ. Конкретно, ако литијум који је део јонско-литијумске батерије није добијен у складу са еколошким стандардима наше земље и ЕУ, онда ни произвођачи батерија неће куповати сировину од „Рио Тинта" или било које друге рударске компаније. Ово конкретно значи да је у економском интересу „Рио Тинта" да рударење литијума буде еколошки исправно јер нема профита од продаје сировине коју би експлоатисали у лозничком крају.

Једноставније речено, нема рудника пре задовољења еколошких стандарда ЕУ и домаћег законодавства.

Одјеци и реаговања на објаву Студије утицаја пројекта „Јадар" на животну средину нису дорасли озбиљности теме и сложености дилеме. Политичка поларизација, континуирано произвођење и репродукција негативних стереотипа уз неизбежно поигравање са страховима човека за живот, воду, ваздух и тло које насељава.

Критички дискурс није обележила разумна и принципијелна корективна критика пројекта фокусирана на недоречености и корективне недостатке уз предлог решења. Критички дискурс у случају пројекта је „Јадар" је клеветнички, медијски отрован, сведен на дневнополитичку раван. Амбициозна опозиција и њена НВО и медијска „коњица" дискусију о пројекту „Јадар" свели су два паралелна „медијска крсташка рата" – „рат" против „Рио Тинта" и опсесивно-компулзивни медијски обрачун са председником Србије.

„Прљави договор Вучића и Запада", тачније „толеранција" Запада за „Вучићеву диктатуру и цензуру" плаћена је „литијумом". Матрица медијске фаме је иста само што је литијум замена за Косово. С друге стране, „Рио Тинто" је представљен као „рударска верзија Ал Каиде", која спрема еколошку апокалипсу и претвара суверену Србију у колонију. Непрегледна мрежа дезинформација и медијско-политичких, али и квазиекспертских анализа, потпуно је блокирала нужни дијалог на релацији држава – „Рио Тинто" и јавност. Уместо дебате у којој доминира ауторитет аргумента и добра воља да се поступак рударења саобрази са домаћим и ЕУ еколошким стандардима, критички део јавности спрема се за бизарно спајање Видовдана и „антилитијумске револуције". Антилитијумски Видовдан догађа се у тренутку када се у Европи активно ради на 14 рударских пројекта, који су допуњени и са пројектима за отварање постројења за прераду руде и планом да се до 2030. године на европском континенту отвори још 30 гигафабрика за литијумско-јонске батерије. Политички интерес опозиције је замаглио потпуно непосредни хоризонт могућег друштвено-економског и технолошког развоја.

И најзад, будући да је зелена транзиција неминовност, поставља се питање да ли ће Србија увозити сировине, батерије или електричне аутомобиле и остале неопходне производе базиране савременој „зеленој технологији" или ће имати лидерску позицију у региону и као снабдевач важним сировинама и производима који почивају на њима.

*политички аналитичар