politika.rs

Пројекат „Јадар" у медијском вртлогу еколошке апокалипсе и развојне шансе

Дејан Вук Станковић*

7–9 minutes

---

Компанија „Рио Тинто" je самоиницијативно објавила Нацрт студије о утицају пројекта „Јадар" на животну средину. Потез је комбинација предузетничке храбрости за прихватање ризика и тежње да се отклоне бројне недоумице и оспоре негативни стереотипи о могућности рударења литијума у Србији.

Иначе, сама студија о утицају пројекта на животну средину законски је нужан део поступка реализације пројекта.

Сами себи опозиција

Ова студија је одговор на питање о могућности практичне реализације концепта социјално одговорног рударства у нашој земљи. Концепт социјално-одговорног рударства је концепт рударства који недвосмислено и ефикасно води рачуна о води, ваздуху, земљишту, биодиверзитету и културном наслеђу локалне заједнице у којој се реализује рударска делатност.

Закључак студије је да је у Србији концепт социјално одговорног рударства могућ, тачније да је он практично и дугорочно одржив. Речју, из Студије утицаја следи да пројекат „Јадар" искључује низ еколошких ризика по локалну заједницу и државу Србију у целини.

Студија утицаја на животну средину компаније „Рио Тинто" је свеобухватна, детаљна, прецизна анализа и предлог практичних решења.

Она је производ вишегодишњег рада домаћих и страних универзитетских професора и експерата. Поред осталог, наведена студија обухвата и преко 20.000 конкретно спроведених емпиријских истраживања из различитих области релевантних за реализацију пројекта „Јадар".

Дакле, по структури, методологији и практичним исходима, Студија утицаја на животну средину није никаква ад хок импровизација, нити je маркетиншко-политички инстант пројекат, већ систематски вођено научно истраживање које је тестирало све релевантне параметре за реализацију пројекта „Јадар" од геолошких, хидролошких, инжењерских закључно са еколошким.

Пројекат „Јадар" је несумњива развојна шанса државе Србије и лозничког краја. Реч је о највећој директној страној инвестицији која носи потенцијал за мултипликацију економских користи за читаву државу и друштво. Инвестиција компаније „Рио Тинто" у рудник износи преко две милијарде евра, прецизно 2,55 милијарди евра, уз процењену корист за буџет Србије од 180 милиона евра годишње од пореза и доприноса на плате. Буџет општине Лознице, захваљујући руднику литијума и бората би био богатији за око 25 милиона евра. Ова сума новца би унапредила локалну путну инфраструктуру, школе, болнице и остале активности.

Отварање рудника подстакло би и отварање фабрике јонско-литијумских батерија у нашој земљи. У Србији већ постоји фабрика литијумско јонских батерија „Елен Ес" у Суботици, а у плану је изградња фабрике словачког „Инобата", која би по обиму производње могла да произведе довољно батерија и за покретање индустрије електричних аутомобила и значајан напредак у електронској индустрији.

Не треба заборавити, да је компанија „Стелантис" предвидела и производњу електричне „фијат панде", што додатно ојачава тезу да би се пројектом „Јадар" створио простор за читав привредно-научни циклус базиран на ефикасној употреби природног ресурса у циљу економског и друштвеног благостања уз недвосмислено уважавање највиших домаћих и европских стандарда у области заштите животне средине. Привредни циклус базиран на употреби природног богатства наше земље сам по себи негира основаност тврдњи да рударење литијума и бората Србију чини колонијом „Рио Тинта" и ЕУ.

Истина је да од српског литијума узајамну корист имају и Србија и „Рио Тинто" и ЕУ.

Деблокада пројекта „Јадар" суштински повезује Србију и ЕУ у области критичних сировина и минерала. Ово поред осталог значи да би наша земља усвајала и постепено самостално освајала знања и вештине из иновативних тржишту неопходних технологија.

Уосталом, у овом тренутку у ЕУ, која је наш највећи економски партнер у свету, активно је двадесетак пројеката усмерених ка експлоатацији литијума. „Батеријски пасош" који је увела ЕУ додатна је гаранција да ће се рударење литијума спроводити према највишим европским еколошким стандардима. „Батеријски пасош" је сертификат да је јонско-литијумска батерија подесна за европско тржиште ако су њене сировинске компоненте добијене у складу са еколошким стандардима ЕУ. Конкретно, ако литијум који је део јонско-литијумске батерије није добијен у складу са еколошким стандардима наше земље и ЕУ, онда ни произвођачи батерија неће куповати сировину од „Рио Тинта" или било које друге рударске компаније. Ово конкретно значи да је у економском интересу „Рио Тинта" да рударење литијума буде еколошки исправно јер нема профита од продаје сировине коју би експлоатисали у лозничком крају.

Једноставније речено, нема рудника пре задовољења еколошких стандарда ЕУ и домаћег законодавства.

Одјеци и реаговања на објаву Студије утицаја пројекта „Јадар" на животну средину нису дорасли озбиљности теме и сложености дилеме. Политичка поларизација, континуирано произвођење и репродукција негативних стереотипа уз неизбежно поигравање са страховима човека за живот, воду, ваздух и тло које насељава.

Критички дискурс није обележила разумна и принципијелна корективна критика пројекта фокусирана на недоречености и корективне недостатке уз предлог решења. Критички дискурс у случају пројекта је „Јадар" је клеветнички, медијски отрован, сведен на дневнополитичку раван. Амбициозна опозиција и њена НВО и медијска „коњица" дискусију о пројекту „Јадар" свели су два паралелна „медијска крсташка рата" – „рат" против „Рио Тинта" и опсесивно-компулзивни медијски обрачун са председником Србије.

„Прљави договор Вучића и Запада", тачније „толеранција" Запада за „Вучићеву диктатуру и цензуру" плаћена је „литијумом". Матрица медијске фаме је иста само што је литијум замена за Косово. С друге стране, „Рио Тинто" је представљен као „рударска верзија Ал Каиде", која спрема еколошку апокалипсу и претвара суверену Србију у колонију. Непрегледна мрежа дезинформација и медијско-политичких, али и квазиекспертских анализа, потпуно је блокирала нужни дијалог на релацији држава – „Рио Тинто" и јавност. Уместо дебате у којој доминира ауторитет аргумента и добра воља да се поступак рударења саобрази са домаћим и ЕУ еколошким стандардима, критички део јавности спрема се за бизарно спајање Видовдана и „антилитијумске револуције". Антилитијумски Видовдан догађа се у тренутку када се у Европи активно ради на 14 рударских пројекта, који су допуњени и са пројектима за отварање постројења за прераду руде и планом да се до 2030. године на европском континенту отвори још 30 гигафабрика за литијумско-јонске батерије. Политички интерес опозиције је замаглио потпуно непосредни хоризонт могућег друштвено-економског и технолошког развоја.

И најзад, будући да је зелена транзиција неминовност, поставља се питање да ли ће Србија увозити сировине, батерије или електричне аутомобиле и остале неопходне производе базиране савременој „зеленој технологији" или ће имати лидерску позицију у региону и као снабдевач важним сировинама и производима који почивају на њима.

*политички аналитичар