Mitić: Mnogima na Zapadu odgovara etničko čišćenje Srba ispod radara - Kosovo Online

4–5 minutes

Naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Aleksandar Mitić kaže za Kosovo onlajn da je ono što se dogodilo 17. marta 2004. godine bio orkestrirani napad na srpski narod i najvidljivi oblik etničkog čišćenja, ali da je ono što se dešavalo od tada etničko čišćenje koje je bilo mnogo tiše, u neku ruku i opasnije, zato što se odvijalo ispod radara i jer je bilo sistematsko.

On navodi da je 17. mart 2004. godine, bio vidljiviji i zbog sukoba između Albanaca i Kfora i privukao je veliku pažnju zbog svog intenziteta i vidljivog nasilja.

„To je bio izuzetno nasilan i brz, koordinisan i efikasan način etničkog čišćenja. Danas se razni elementi etničkog čišćenja vide kroz potpunu uzurpaciju privatne svojine, kroz kriminalizaciju svakog mogućeg građanskog otpora, potpuno onemogućavanje povratka Srba na Kosovo i Metohiju i obesmišljavanje političkog angažmana Srba, što smo videli i sada nakon ovih izbora. Razni su elementi koji, zajedno sa urušavanjem institucija Republike Srbije, doprinose tome da se ovo etničko čišćenje nastavlja. Ono nije počelo sa Aljbinom Kurtijem, ali jeste sistemsko od strane Prištine i koordinirano i prećutano od strane velikih zapadnih sila", ističe Mitić.

Kaže da je 1999, posle Nato agresije, kada je kao novinar bio na Kosovu, video ćutnju, toleranciju, možda čak i prećutno ohrabrivanje etničkog čišćenja od strane zapadnih jedinica i zapadnih zvaničnika i da mu je bilo jasno da je to model koji će se ponavljati i kasnije, što se i dešavalo u svakoj fazi etničkog čišćenja u poslednjih četvrt veka.

„Činjenica je da, s jedne strane, postoji politička želja da se održi određena stabilnost na Balkanu i stabilnost na Kosovu i Metohiji, kako bi se prikazala jedna vrsta multietničnosti i da je kosovski model ipak uspeo i da nije doveo do etničkog čišćenja o kojem Srbi stalno govore. Međutim, to je apsolutna farsa. S druge strane, postoji politička želja kod vodećih zapadnih država, pre svega država Kvinte, da se zaokruži teritorijalni integritet, kako oni kažu, nezavisnog Kosova. Da bi se to ostvarilo neophodno je bilo potpuno obeshrabriti Srbe, urušiti institucije Republike Srbije i napraviti sve da se taj otpor koji je donekle tinjao doskora uguši", kaže naš sagovornik.

On podseća da je pogromu 17. marta 2004. prethodila plasirana lažna vest i orkestirana kampanija i da je on za konkretan politički cilj imao da se ubrzaju takozvani pregovori koji bi zapravo doveli do nezavisnog Kosova. Ne isključuje mogućnost ponovnog masovnijeg nasilja nad srpskim narodom, ali smatra da u ovom trenutku i Aljbinu Kurtuju i svim albanskim liderima u Prištini i liderima na Zapadu mnogo više odgovara sprovođenje etničkog čišćenja van medijske vidljivosti.

„17. mart je bio u funkciji ubrzavanja procesa koji će 2008. godine dovesti do jednostranog proglašenja nezavisnosti. U današnjem trenutku sasvim je sigurno da mnogim državama Kvinte, liderima na Zapadu, ne odgovara takvo vidljivo, masovno kršenje ljudskih prava i tako masovno nasilje, već da im mnogo više odgovara ovo etničko čišćenje ispod radara, van medijske vidljivosti, u kom porodice same odlučuju na jedan ili drugi način, ne pod nekim dramatičnim okolnostima, ali racionalno, nekad i razmišljajući o budućnosti svoje dece, da odu sa Kosova i Metohije. To je zaista nešto što je zastrašujuće, to je možda najperfidniji način etničkog čišćenja, taj psihološki rat koji se vodi protiv Srba na KiM", ukazuje Mitić.

Iako se, kaže, etničko čišćenje negira i naziva propagandom koja dolazi iz Beograda ili propagandom Srba na KiM, činjenice su tu i niko ne može da ospori da postoji vrlo jasna politička agenda koja stoji iza celog tog procesa.