Bivši načelnik Generalštaba VJ i jedan od učesnika pregovora o Vojno-tehničkom sporazumu u Kumanovu 1999. godine general Branko Krga izjavio je za Kosovo onlajn da je ključan benefit ovog dokumenta bio prekid rata, a da je i danas, 26 godina kasnije, srpska zajednica na Kosovu u veoma teškom položaju i bez suštinske zaštite međunarodnog faktora.

Prisećajući se pregovora u Kumanovu Krga kaže da su oni rezultovali dokumentom koji je imao svoje dobre i negativne pojedinosti.

„Dobra strana je jedino ta što je zaustavljen rat. Dogovorom je zaustavljen rat, prestalo je ubijanje nedužnih građana, vojnika, policajaca. Nepovoljne okolnosti vezane za taj sporazum su to što nije dosledno primenjen, što sve odredbe koje su predviđene nisu dosledno i primenjene", kazao je Krga.

Ističe da se u VTS iz Kumanova decidno navodi obaveza Kfora da razoruža pripadnike OVK i drugih naoružanih grupa, a zatim obezbedi povratak svim raseljenim osobama, posebno Srbima.

„Ne samo da nisu vraćeni nego su i dodatno proterivani. I danas se to čini", ističe Krga.

Kao još jednu neispunjenu obavezu iz VTS navodi da nije omogućen povratak vojske i policije na način na koji je to dogovoreno.

Otkriva da su pregovori u Kumanovu trajali pet dana zato što je Nato odbijao da se nakon ovog sporazuma donese i odgovarajuća rezolucija u Savetu bezbenosti UN.

„Hteli su da nas ubede da prihvatimo sporazum bez njihove obaveze da se donese rezolucija o prostoru Kosova i Metohije i da se taj dokument verifikuje kroz rezoluciju Saveta bezbednosti. Mi smo bili uporni u tome da to nećemo da prihvatimo bez saglasnost da se usvoji rezolucija. Kada je dogovoreno, kada su pristali, onda su se brzo još neka tehnička pitanja vezana za širinu zona bezbednosti rešila i taj dogovor je postignut", kazao je Krga.

Upitan gde je Kosovo danas, 26 godina kasnije, nekadašnji načelnik Generalštaba VJ kaže da odgovor zavisi od toga s kog se stanovišta ovaj problem posmatra.

„Sa stanovišta Srbije apsolutno ne bi smelo da bude nikakve dileme. Kosovo je sastavni deo Republike Srbije. Rezolucija 1244 to decidno potvrđuje. Za Kosovo se predviđa suštinska autonomija i samouprava i to je nešto na čemu bi naša diplomatija, politika i mediji trebalo da insistiraju. Imamo apsolutno pravni osnov da insistiramo da se Kosovo vrati u ustavno-pravni sistem Republike Srbije. Naravno, realnost je nešto drugačija", naglasio je Krga.

Dodaje da je 26 godina kasnije položaj srpske zajednice na Kosovu sve nepodnošljiviji.

„Vidimo kako se prištinske vlasti odnose prema srpskom narodu, pogotovo sada na severu Kosova gde je gotovo neverovatno da ih isteruju iz kuća, zatvaraju neke institucije koje su civilnog, humanitarnog karaktera. To nasilje ne nailazi na osudu onih koji su zaduženi za to, a to su međunarodni faktori: Unmik, Kfor, Euleks", naglašava Krga.