08.септембар 2008.
Извор: The Washington Times
Косово као прелудијум Грузије?
Џејмс Џорџ Џатрас
Недеља, 7. септембар 2008.
У очекивању да руски председник Димитриј Медведев призна независност Абхазије и Јужне Осетије, председник Буш је изјавио да ''према територијалном интегритету и границама Грузије мора да се показује исто поштовање као према онима сваке друге нације.''
Међу критичарима руске акције нашли су се и сенатори Барак Обама, Џозеф Бајден и Џозеф Либерман, државна секретарка Кондолиза Рајс, бивши амбасадор при УН Ричард Холбрук и многи други из двопартијског естаблишмента.
У правцу критика, помињало се руско кршење суверености територије Грузије, младе демократије и чланице Уједињених нација; несразмерни одговор на покушај грузијског председника Михаила Сакашвилија да реши статус Јужне Осетије силом, а ту се узимају у обзир и руске војне операције прилично изван Јужне Осетије, као и одуговлачење Москве у повлачењу снага према договору у којем је посредовао француски председник Никола Саркози.
Очигледно, у Вашигтону немају много смисла за иронију. Чини се да су ови критичари заборавили признање председника Буша независности Косова, покрајине демократског члана УН, Србије. Опаска председника Буша о ''свакој другој нацији'' према чијем ''територијалном интегритету и границама мора да се показује исто поштовање'' очигледно има барем овај изузетак. Ако он може да крши повељу Уједињених нација и Хелсиншки завршни акт, који гарантује суверенитет граница, какво право онда има да оптужи друге да то исто чине?
Ако је Москва претерала у свом војном одговору на офензиву Г. Сакашвилија, како онда да назовемо НАТО бомбардовање читаве Србије, равно 78 дана, уништавајући већину цивилне инфраструктуре ове земље? Ако треба да оптужујемо Русију за несавршену примену Саркозијевог договора, шта онда може да се каже за то што Вашингтон крши Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација, којом је окончан рат на Косову 1999, и која у покрајини потврђује суверенитет Србије?
Стандардни разлози који се наводе да Србија буде изузетак од правила које ми захтевамо у Грузији су да је НАТО интервенисао да би се зауставио геноцид над косовским Албанцима и да они никад више неће да прихвате да буду део Србије. Но, након рата, показало се да стварне жртве у свим етничким групама – било због војних операција, злочина које су починили и Срби и Албанци, као и од последица НАТО бомбардовања – биле много мање од оних навођених као оправдање рата. У поређењу са много мањом популацијом Јужне Осетије, узајамних оптужби за геноцид између Јужних Осетина и Грузина, са друге стране је у овом случају број жртава онда много већи него у случају Косова. А да ли су Јужни Осетини и Абхази мање оштри у ставу да неће више да дођу под власт Тбилисија него што су то били косовски Албанци у односу на Београд?
Требало би, такође, да се има на уму и то да је правни статус Косова веома другачији од оног који су имали ентитети у бившем Совјетском савезу. Према Уставу Југославије, истом параметру којим је оправдана сецесија Словеније, Хрватске, итд, - Косово, део Србије и пре него што је Југославија формирана, нема никакво легално право на независност. Насупрот томе, совјетски закон о сецесији из 1990, правна основа за независност совјетских република као што је Грузија, захтевао је да аутономним ентитетима унутар граница република буде дозвољено, путем референдума, да остану унутар Совјетског савеза, а тако, путем сукцесије, и унутар Русије.
Тако, док је статус Косова као дела Србије неспоран, Јужна Осетија и Абхазија имају добру правну основу, јер су биле део Совјетске Грузије, али никада и део независне државе Грузије. (Исто би могло да се примени и на Трансдњистрију у односу на Молдавију и Нагорно Карабах у односу на Азербејџан. Када ће они да следе исти пример?)
Уништавајући прихваћена међународна ''путна правила'' у случају Косовоа, Вашингтон је створио оно што се претворило у правила џунгле. Свака сила наступа како јој је воља, било да потисне немирне мањине или да компромитује границе других држава: САД покушава да примора Србију да прихвати независност Косова и врши притисак на друге државе (без много успеха) да признају ту независност, Грузија покушава да покори Осетине и Абхазе и не успева у томе. Русија креће да успостави независност Осетина и Абхаза, а сада ће покушати да обезбеди и шире признање. Заузврат, сепаратистичка администрација косовских Албанаца, подржавана од САД-а, прети минијатурном верзијом офензиве Г. Сакашвилија над Јужном Осетијом, да покори српске енклаве, где уточиште налази преостала једна трећина од предратне српске заједнице. И где ту завршава логика ''велика риба једе малу рибу''?
На Косову је Вашингтон посејао ветар, а сада Грузија жање олују. Само повратком за преговарачки сто, где би се свеобухватно размотрили Косово, Јужна Осетија, Абхазија и слична жаришта другде, може да се спречи овај малигни преседан да се рашири даље и да измакне контроли са несагледивим последицама за глобални мир и сигурност. Сваком кораком даље овим путем, биће теже да се поново врати у боцу дух ''Сила је у праву''.
Џејмс Џорџ Џатрас је адвокат и директор Америчког Савета за Косово у Вашингтону, који је део Squire Sanders Public Advocacy, LLC, and Global Strategic Communications Group, које су регистровани заступници Српског Националног Већа Косова и Метохије. Господин Џатрас је бивши републикански аналитичар спољне политике у Америчком Сенату.
___________________________________________________________
Ви сте пријављени на мејлинг листу Епархије рашко-призренске, www.eparhija-prizren.com...
Извор: The Washington Times
Косово као прелудијум Грузије?
Џејмс Џорџ Џатрас
Недеља, 7. септембар 2008.
У очекивању да руски председник Димитриј Медведев призна независност Абхазије и Јужне Осетије, председник Буш је изјавио да ''према територијалном интегритету и границама Грузије мора да се показује исто поштовање као према онима сваке друге нације.''
Међу критичарима руске акције нашли су се и сенатори Барак Обама, Џозеф Бајден и Џозеф Либерман, државна секретарка Кондолиза Рајс, бивши амбасадор при УН Ричард Холбрук и многи други из двопартијског естаблишмента.
У правцу критика, помињало се руско кршење суверености територије Грузије, младе демократије и чланице Уједињених нација; несразмерни одговор на покушај грузијског председника Михаила Сакашвилија да реши статус Јужне Осетије силом, а ту се узимају у обзир и руске војне операције прилично изван Јужне Осетије, као и одуговлачење Москве у повлачењу снага према договору у којем је посредовао француски председник Никола Саркози.
Очигледно, у Вашигтону немају много смисла за иронију. Чини се да су ови критичари заборавили признање председника Буша независности Косова, покрајине демократског члана УН, Србије. Опаска председника Буша о ''свакој другој нацији'' према чијем ''територијалном интегритету и границама мора да се показује исто поштовање'' очигледно има барем овај изузетак. Ако он може да крши повељу Уједињених нација и Хелсиншки завршни акт, који гарантује суверенитет граница, какво право онда има да оптужи друге да то исто чине?
Ако је Москва претерала у свом војном одговору на офензиву Г. Сакашвилија, како онда да назовемо НАТО бомбардовање читаве Србије, равно 78 дана, уништавајући већину цивилне инфраструктуре ове земље? Ако треба да оптужујемо Русију за несавршену примену Саркозијевог договора, шта онда може да се каже за то што Вашингтон крши Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација, којом је окончан рат на Косову 1999, и која у покрајини потврђује суверенитет Србије?
Стандардни разлози који се наводе да Србија буде изузетак од правила које ми захтевамо у Грузији су да је НАТО интервенисао да би се зауставио геноцид над косовским Албанцима и да они никад више неће да прихвате да буду део Србије. Но, након рата, показало се да стварне жртве у свим етничким групама – било због војних операција, злочина које су починили и Срби и Албанци, као и од последица НАТО бомбардовања – биле много мање од оних навођених као оправдање рата. У поређењу са много мањом популацијом Јужне Осетије, узајамних оптужби за геноцид између Јужних Осетина и Грузина, са друге стране је у овом случају број жртава онда много већи него у случају Косова. А да ли су Јужни Осетини и Абхази мање оштри у ставу да неће више да дођу под власт Тбилисија него што су то били косовски Албанци у односу на Београд?
Требало би, такође, да се има на уму и то да је правни статус Косова веома другачији од оног који су имали ентитети у бившем Совјетском савезу. Према Уставу Југославије, истом параметру којим је оправдана сецесија Словеније, Хрватске, итд, - Косово, део Србије и пре него што је Југославија формирана, нема никакво легално право на независност. Насупрот томе, совјетски закон о сецесији из 1990, правна основа за независност совјетских република као што је Грузија, захтевао је да аутономним ентитетима унутар граница република буде дозвољено, путем референдума, да остану унутар Совјетског савеза, а тако, путем сукцесије, и унутар Русије.
Тако, док је статус Косова као дела Србије неспоран, Јужна Осетија и Абхазија имају добру правну основу, јер су биле део Совјетске Грузије, али никада и део независне државе Грузије. (Исто би могло да се примени и на Трансдњистрију у односу на Молдавију и Нагорно Карабах у односу на Азербејџан. Када ће они да следе исти пример?)
Уништавајући прихваћена међународна ''путна правила'' у случају Косовоа, Вашингтон је створио оно што се претворило у правила џунгле. Свака сила наступа како јој је воља, било да потисне немирне мањине или да компромитује границе других држава: САД покушава да примора Србију да прихвати независност Косова и врши притисак на друге државе (без много успеха) да признају ту независност, Грузија покушава да покори Осетине и Абхазе и не успева у томе. Русија креће да успостави независност Осетина и Абхаза, а сада ће покушати да обезбеди и шире признање. Заузврат, сепаратистичка администрација косовских Албанаца, подржавана од САД-а, прети минијатурном верзијом офензиве Г. Сакашвилија над Јужном Осетијом, да покори српске енклаве, где уточиште налази преостала једна трећина од предратне српске заједнице. И где ту завршава логика ''велика риба једе малу рибу''?
На Косову је Вашингтон посејао ветар, а сада Грузија жање олују. Само повратком за преговарачки сто, где би се свеобухватно размотрили Косово, Јужна Осетија, Абхазија и слична жаришта другде, може да се спречи овај малигни преседан да се рашири даље и да измакне контроли са несагледивим последицама за глобални мир и сигурност. Сваком кораком даље овим путем, биће теже да се поново врати у боцу дух ''Сила је у праву''.
Џејмс Џорџ Џатрас је адвокат и директор Америчког Савета за Косово у Вашингтону, који је део Squire Sanders Public Advocacy, LLC, and Global Strategic Communications Group, које су регистровани заступници Српског Националног Већа Косова и Метохије. Господин Џатрас је бивши републикански аналитичар спољне политике у Америчком Сенату.
___________________________________________________________
Ви сте пријављени на мејлинг листу Епархије рашко-призренске, www.eparhija-prizren.com...
Нема коментара:
Постави коментар