Међународни трибунал за бившу Југославију у агонији

Александар МЕЗЈАЈЕВ

 

Међународни трибунал за бившу Југославију у агонији, али и даље твори самовољу

 

Име бившег шефа Службе беѕбедности Југославије Јовице Станишића могло се чути на најразличитијим процесима у Међународном трибуналу за бившу Југославију, па и у процесу против Слободана Милошевића. И сам контакт са Станишићем тумачен је већ као злочин. Према тврђењу тужилаштва, Станишић је организовао паравојне групе, које су „терорисале цивилно становништво" у Хрватској и Босни и Херцеговини.

И 9. јуна почео је процес Јовици Станишићу. По много чему јединствен. Вероватно је то и последњи процес (изузев процеса против Радована Караџића) који ће бити одржан у Хашком трибуналу пре његовог затварања.

На оптуженичкој клупи су двојица. Шеф службе безбедности Министарства унутрашњих послова Србије Јовица Станишић и командант специјалних јединица те службе, Франко Симатовић. Обојица су били на функцији у влади Слободана Милошевића. Зашта их терети оптужница? Формално, оптужница укључује „убиства", „прогон због политичких, расних и религиозних определења", „депортацију" и „нељудско опхођење". Међутим, да би се Станишић и Симатовић окривили за наведене злочине, тужилаштво покушава доказати да су управо оптужени стварали паравојне формације, које су и извршавале горе наведене злочине.

У саставу суда налазе се: А.Ори (Холандија), А. Пикард (Француска) и М.Гванза (Зимбабве). Председник судског већа Ори „прославио" се изрицањем пресуде Србима (М.Крајишник, М.Мартић) и ослобађањем несрба (бивши премијер „независног" Косова и главешина банде ОВК Р.Харадинај).

Своје излагање на отварању процеса главни тужилац Д.Грум почео је приказивањем већ познатих кадрова, на којима се види како неки људи у црвеним береткама стрељају неколицину људи, који су, тобоже, заробљеници из Сребренице. „Управо је Станишић створио те формације – закључио је главни тужилац. „Оне су од њега добиле све што је неопходно, укључујући лиценцу за чишћење земље од непожељних народа".

Видео-трака, ако је она аутентична, а не инсценирана, заиста одаје такав утисак. Истина, још треба доказати да је тај злочин извршен по налогу Станишића. Интересантно је и то, да би се видеоснимку доделио статус „најшокантнијег", тужилац Грум је пожурио, а кадрови масовног бомбардовања у коме је гинуло на хиљаде мирних становника, које је приказао Слободан Милошевић за време његовог познатог говора у фебруару 2002. године, из неких разлога нису шокирали ни тужиоце, ни судије. Можда баш зато, што су и тужиоци, и судије, заступали оне исте земље које су бомбардовале Југославију?

Уопште узев, овај процес умногоме може постати нови, већ трећи и други посмртни – процес против Слободана Милошевића. Није случајно што је главни тужилац на процесу Грум био један од тужилаца у процесу против Милошевића. У свом уводном излагању он је нарочито апострофирао, кога Хашки трибунал оптужује у првом реду: „Стварање паравојних групација био је неопходни задатак за Слободана Милошевића. Те групације требало је да буду створене изван територије Србије и мимо њених закона. Задатак тих групација био је да реализују Милошевићеве циљеве стварања етнички чистих региона у Хрватској и Босни". И тако самог Милошевића, и Станишића са Симатовићем, суде на основу концепције „заједничког злочиначког подухвата". Подсетимо да се дата концепција примењује онда, када тужиоци немају доказе кривице конкретног оптуженог: тада се та кривица сматра као колективна.

О томе, које доказе предстоји да видимо на процесу говори, на пример, последња одлука судског већа да се као доказ узме бележница која је пронађена у кући супруге генерала Ратка Младића за време последњег преетреса његове куће. Без обзира на то што није доказано да та бележница припада Ратку Младићу, суд ју је „присвојио" генералу са „највишим степеном вероватноће". Јер, за трибунал није најважније то ко ју је написао, већ шта у њој пише. А тамо је написано оно што „треба", заправо, показана је веза са С.Милошевићем, Ј.Станишићем и паравојним групацијама, којима се приписује извршење злочина. Остаје само да се чудимо како је то, „тек сада", пронађена та бележница, нарочито ако се има у виду да је Младићева кућа претресана неколико стотина пута.

Како овде да се не присетимо старог паковања лекова које нису преписали Слободану Милошевићу затворски лекари, а коју су тамничке валсти пронашле у његовој ћелији почетком 2006. године. И то „откриће" учињено је некако пре самог изрицања одлуке суда по захтеву да се Милошевић ослободи ради лечења у Русији. (Подсетимо да је главни аргумент тужилаштва, који је употребљен против привременог ослобађања, био тврдња да Милошевић потајно узима „своје" лекове). И нико се некако није зачудио томе, што је то старо паковање управо оно исто које су Милошевићу одузели приликом његовог доласка у тамницу још 2001. године и ускладиштили у тамничкој остави.

Треба истаћи такву важну одлику тек започетог процеса, као што је одсуство главног оптуженог. У сали суда присуствовао је једино Симатовић. Ствар је у томе што се Станишић налази у тешком физичком и психичком стању. Према последњем медицинском закључку од 2. јуна, он „не може бити превезен из затвора у зграду трибунала, не може стајати дуже од 10 минута, не може седети дуже од 10 минута, не може пратити ток процеса путем видео-везе дуже од једног часа". (1) Истовремено, добро познати нам тамнички лекар-убица П. Фалке (који је „лечио" С.Милошевића) дао је своје мишљење: „Ја не искључујем да оптужени умишљено преувеличава тежину свог стања". Такав закључак Фалке је дао након што се Станишић 24. маја онесвестио.

Према последњем закључку лекара од 9. јуна, „психичко стање је без промена: он се налази у стању депресије, сматра да је његов даљи живот лишен смисла. Са мог аспекта, у датом тренутку нема ризика од суицида (...) Као лекар опште праксе сматрам, да очигледних психијатријских основа, које му не би допуштале да учествује у процесу, нема". Као што видимо, терапеут даје психијатријско мишљење. Како све то личи на кардиолошке закључке терапеута који је „лечио" Милошевића!

Уосталом, могуће су варијанте. Као прво, оптужница, у којој се као руководилац и организатор свих злочина означава Слободан Милошевић, неким оптуженим пружа добар излаз који као да позива на издају: свалите све на Милошевића и бићете ослобођени. Ми смо већ били сведоци успеха такве тактике: почетком ове године ослобођен је бивши председник Србије Милан Милутиновић. Он је сву кривицу свалио на Милошевића, зашта је и добио стимулацију.

Подсетимо: формално Милошевић није био осуђен и зато су посмртне пресуде за Међународни трибунал за бившу Југославију изузетно пожељне. Интересантно је приметити да тужилаштво није поднело жалбу на ту ослобађајућу пресуду, што говори о многом. У датом контексту занимљива је информација која је објављена у низу западних издања, о писму подршке које је Међународном трибуналу упутила Централна обавештајна управа САД. ЦИА, како се испоставља, не третира Станишића као учесника ратних злочина, већ као човека који је пружио много услуга тој организацији. Између осталог, помиње се да је Станишић предао ЦИА документа о склоништима од бомбардовања које је Србија испоручивала Ираку за владу Садама Хусејна. Друга драгоцена информација, коју је Станишић дојавио ЦИА, била је радиоинформација о француским пилотима које је заробила армија босанских Срба.

По свој прилици, процес ће трајати дуго. Посебну непредвидивост му придаје болест Станишића, али не само то. Ствар је у томе што је и трибунал озбиљно болестан. А и неће баш нешто да га лече. На тек одржаном заседању Савета безбедности ОУН председник Међународног трибунала за бившу Југославију П. Робинсон изјавио је, да Хашки трибунал не може да оконча свој посао у року који је одредио Савет безбедности. А као аргументе, Робинсон је навео поред осталог предмет Станишића и Симатовића, којима процес треба продужити у крајњој линији до средине 2011. године. Председник Међународног трибунала за бившу Југославију је саопштио, да је наведени термин окончања делатности трибунала (крај 2010. године) учинио одлазак сарадника катастрофалним: одлази отприлике по 30 људи месечно. „Обично нисам склон преувеличавању, - казао је Робинсон, - али ако наши губици не буду заустављени, једном ће се судије, који дођу на посао, наћи усамљени". (2)

Међутим, представник Русије у Савету безбдности ОУН Виталиј Чуркин је истакао, да то што се на располагању трибунала налази неколицина оптужених, не даје му права да крши рокове завршетка рада које је утврдио Савет безбедности и захтева продужетак његове делатности. (3) То омогућава да се надамо, да Руска Федерација неће гласати за продужетак овлашћења судија Међународног трибунала за бившу Југославију после 2010. године и да ће делатност тог злочиначког органа, најзад, бити окончана.

___________________________ (1) Види: Документ Међународног трибунала за бившу Југославију: IT-03-69-PT, 2 June 2009. (2). Види: Документ СБ ОУН: S/PV.6134. С.6. (3) Исто. С.21.

 

 

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2232