21.09.2009
Петар ИСКЕНДЕРОВ
Општеполитичка дискусија, која почиње 23. септембра у Њујорку у оквиру 64-тог заседања Генералне скупштине ОУН, биће и основна у овој години међународно-правна трибина за разматрање проблема такозваних самопроглашених држава. Према већ успостављеној вишегодишњој традицији, преговори о кључним и деликатним проблемима међународног живота углавном се воде у кулоарима или, како се то данас модерно каже – „на пољима" Генералне скупштине. Тај формат и служи као најбоља завеса, иза које се усаглашавају ставови, налазе консензуси, па и обавља отворена политичка трговина међу „силницима света овога".
Основне битке на терену Генералне скупштине ове године, према расположивим информацијама, водиће се око статуса Косова, Абхазије и Јужне Осетије. Признање Косова од стране западних држава, које су и изрежирале ту независност, закономерно је изнедрило хаос у међународним односима и дестабилизовало ситуацију у другим „врућим тачкама", створивши код неких националних лидера илузију сведозвољености. Војна агресија режима Михаила Сакашвилија против Јужне Осетије августа 2008. године била је прва, али очигледно не и последња последица косовског преседана из фебруара те исте године.
Свет се нашао у ситуацији без преседана: у два стратешка региона Европе, који као такви важе и са аспекта енергетске безбедности, настале су самопроглашене државе, признате једном од страна у партији која се игра на међународној шаховској табли. Ако говоримо шаховским терминима, Русија не само да је прихватила „косовски гамбит" који јој је понудио самоуверени Запад, него је учинила и узвратни оштар, чак жесток потез, чиме је супростављене јој светске центре довела у сложену ситуаацију. Наставити са инсистирањем на посебности косовског случаја и негирати очигледно право на суверенитет и државну независност Абхазије и Јужне Осетије – значило би и даље минирати сарадњу са Русијом, која је од животног значаја како за Европску унију са њеном енергетском зависношћу од Москве, тако и за НАТО, коме је неопходна руска логистичка подршка у Авганистану. О томе децидно сведочи интервју новог Генералног секретара НАТО Андреса Фог Расмусена, објављен 16. септембра у лондонском листу „Фајненшл тајмс", у коме се апелује да се са Москвом започне „непристрастан дијалог без преседана", да се „саслуша руски став" и узме у обзир њена „законита забринутост у сфери безбедности". Индикативно је да су се ти апели чули још и пре бучне изјаве председника САД Барака Обаме о преиспитивању америчких планова о противракетној одбрани (ПРО).
Међутим, успостављање дијалога са Москвом за западне престонице није могуће без уношења суштинских корекција у своје ставове не само по питању ПРО, него и по питању Косова. И таква корекција – засад у кулоарима – већ је почела. Према информацијама којима располаже аутор овог чланка, а које потичу како из српских, тако и албанских извора, Европска унија сада покушава да се дистанцира од власти Приштине и истовремено успостави сарадњу са Србијом. Пробни балон у датој игри је одлука Европске комисије да од 2010. године за српске грађане укине визни режим, а да се потом центар теже бриселске дипломатије пренесе непосредно на косовске сижее.
Први корак на том путу је протокол о полицијској сарадњи између власти Србије и цивилно-полицијске мисије Европске уније. Ток преговора, па чак и термин за његово потписивање, држани су у строгој тајности, иако деокумент формално има технички карактер споразума између Мисије ЕУ и Министарства унутрашњих послова Србије. Њиме се дефинишу услови заједничког рада српског МУП и представника ЕУ у супростављању организованом криминалу и шверцу како у покрајини Косово, тако и у ширим размерама. Међутим, недореченост у Бриселу и Београду, заједно са жестоком негативном реакцијом без преседана Приштине, где је радикални покрет „Самоопределење" развио против европских представника прави улични рат, а његов лидер Албин Курти упоредио Мисију ЕУ са „колонијалном администрацијом", допушта да се говори о означеној тенденцији. Њу су одмах уловили албански лидери Коосва, који су осетили опасност по своје интересе, а такође њихови ментори у међународним структурама. Главна њихова забринутост није скопчана са успостављањем сарадње Брисела са Београдом, већ са јачањем улоге и утицаја Русије, која је августа 2008. године на Кавказу учинила оно, на шта се није одлучила власт Југославије приликом кулминирања босанског рата 1994-1995. године, нити српско руководство почетком 2008. године на Косову.
Индикативна су откровења једног од најколоритнијих албанских лидера Косова – добро познатог и у Русији Беџета Пацoлија, који предводи „Алијансу за ново Косово". Он је ових дана изјавио да пружа пуну подршку протоколу који је потписан између Мисије ЕУ и владе Србије, назвавши га „добрим изласком из настале ситуације" и, очигледно рачунајући да ће добити солидне политичке дивиденде приликом „смене свих". Јер, како признају представници Европске уније, предстоји потписивање са Београдом још два протокола – о сарадњи у сфери царина и правосуђа, а при том се косовска Мисија ЕУ у царинској области намерава „вратити на ситуацију каква је била до 2008.године"...
Може се претпоставити да је Запад и заиста одлучио покушати да пронађе прилазе Русији по питању Абхазије и Јужне Осетије посредством некаквог „разводњавања" попут већ признатог од стране руководства НАТО и Европске уније независног статуса Косова. То би евроатлантским структурама омогућило да покушају узети активније учешће у разматрању нерешених проблема Кавказа, који доводе у опасност омиљено енергетско чедо ЕУ и НАТО – пројекат „Набуко". Информација о томе да координатори датог пројекта озбиљно размишљају да уместо Грузије за транзитера узму Јерменију (што није могуће без регулисања нагорно-карабахског проблема) сведочи о спремности САД и ЕУ да радикално преиспитају систем својих регионалних савеза и партнерстава. Што се Косова тиче, њему се у балканско-црноморско-кавкаској енергетској партији, по свој прилици, додељује улога пешака, који је у погодном тренутку повољно жртвовати.
_____________
Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ, старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа „Времја новостјеј"
http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2477
Нема коментара:
Постави коментар