Тадић или Николић – Запад је већ изабрао

Борис АЛЕКСИЋ (Србија)

 

Тадић или Николић – Запад је већ изабрао

 

Председник Србије Борис Тадић је већ дуго времена инструмент у рукама Запада. Режим Демократске странке је 2001. године промовисао слепо ослањање на САД и ЕУ, занемарујући Русију и Кину. Нови политичари који су на власт дошли на крилима НАТО пакта са темеља спаљене Скупштине СЦГ (данас Скупштине Србије) ругали су се „заосталом и нецивилизованом Истоку". За тих девет година они нису успели да обезбеде ни безвизни режим са ЕУ, док је економска криза у Србији постајала све тежа. Према званичним подацима Народне банке Србије спољњи дуг Србије је ове године превазишао износ од $30 милијарди иако је 2003. године износио $12,3 милијарди, а било је пројектовано да ће 2010. године износити $10,5 милијарди, док је милион људи на ивици беде

Међутим, режиму је требало дуго времена да схвати како помоћ мора да потражи на другој страни - на Истоку. Председник Борис Тадић је у том смислу изјавио да се Србија ослања на четири стуба у међународним односима ЕУ, Русију, САД и Кину.¹ Дакле, ранијим „стубовима" су придодате Русија и Кина. Наравно, јасно је да је Тадићево позивање на Вашингтон и Брисел илузорно јер из тог дела света стижу за сада само уцене упућене Београду, али ово су били први показатељи промене политике. Да ли је реч о превари?

Очигледно пркосећи Лондону и Вашингтону, Борис Тадић је преко министра спољних послова Вука Јеремића затражио саветодавно мишљење сталног Међународног суда правде о томе да ли је проглашење независности јужне српске покрајине законито?² На овај начин он је барем мало проширио маневарски простор Србије.

Тадићево прихватање мисије ЕУ - ЕУЛЕКС био је велики корак уназад и представљало је нови уступак Западу. ЕУЛЕКС у својим званичним документима Косово и Метохију третира као независну државу. У акту који носи наслов „Дођите у Европу" од 13. маја 2008. године у првој тачки се налази реченица: "Шта пут ка чланству у Европској унији значи за Косово". На крају документа се налазе ознаке аутора: тзв. специјалног представника ЕУ за Косово, ЕУЛЕКС-а и Европске комисије, што овај папир чини званичним актом Европске уније. Ова мисија ЕУ види Србе као терористе! Извесна Нита Амин (Neeta Amin) тзв. тужилац ЕУЛЕКС-а је 30. јуна 2009. године у документу са ознаком 2009-БИ-27 оптужила српске лидере са Косова и Метохије међу којима и Милана Ивановића за „организацију, подршку и учествовање у терористичким групама", „угрожавање особља Уједињених нација (ЕУЛЕКС-а) и придруженог особља" и „позив на отпор". Осведочени шиптарски терористи попут Рамуша Харадинаја, Агима Чекуа и других нису се нашли на удару тзв. ЕУЛЕКС-ових тужилаца. Они су за Брисел „демократе" на путу у ЕУ.

Када су економски проблеми у питању Борис Тадић је поново потражио помоћ на Истоку где може да је добије без уцена. Нафтна индустрија Србије је у фебруару продата руском државном гиганту Гаспрому (Гаспромњефту)³, упркос претњама из Лондона и Вашингтона према којима Београд може да прода НИС свима осим Русима. Овим потезом као и изградњом гасовода „Јужни ток" Србија ће се наћи међу малим бројем земаља чија ће енергетска безбедност у наредним деценијама бити обезбеђена. Најављени су велики и озбиљни економски аранжмани са Кином.

Поврх свега из Москве су убрзо стигле нове добре вести јер је Руска Федерација одобрила кредит Србији у висини од милијарду евра.⁴ У Вашингтону и Лондону су заиста побеснели. Да ли је могуће да Србија узима новац од неког другог, па још од њиховог највећег геополитичког противника Русије? Амерички „Стратфор" за кога многи верују да има везе са ЦИА, у аналитичком тексту „Да ли је Србија на продају?" отворено „кука" над овом чињеницом.⁵ Они се отворено питају како је могуће да се Београд одлучио на овакав потез и то само две недеље након посете потпредседника Џоа Бајдена. Стратфор покушава да умири америчке агенте на Балкану речима да „Србија вероватно неће потпасти под утицај Москве, већ да Београд сада игра на обе карте." Ипак, њихов шок се јасно препознаје у самом тексту.

Горди Американци су очекивали да ће Бајденова изјава приликом посете Србији „да САД не очекују од Београда да призна независност КиМ" бити довољна да наша држава пуном паром похрли у челични загрљај Вашингтона. Преварили су се.

Најава доласка председника Руске Федерације Дмитрија Медведева, Србији планирана за октобар, поводом обележавања 65. година ослобођења Београда, нова је прилика да се учврсте везе између две братске државе. Будући да су српски медији у највећем делу под контролом Американаца и Немаца⁶, Русија ће моћи да потпомогне развој демократије у Србији и уласком у медијску сферу.

Међутим, Вашингтон и Лондон никад не спавају. На адресу Бориса Тадића, убрзо након горе описаних потеза почеле су да стижу претње физичком ликвидацијом.⁷ Ратко Кнежевић некада саветник Мила Ђукановића у Црној Гори, а данас сарадник италијанског тужилаштва из Барија оптужио је шефове „дуванске мафије"⁸ да припремају ликвидацију Тадића.⁹ Ипак, из Кнежевићевих интервјуа и изјава српским и црногорским медијима могу јасно да се уоче паралеле које он повлачи између „дуванске мафије" и наркомафије која снабдева западно тржиште кокаином. Јавна је тајна да у свету британска тајна полиција контролише трговину хероином, док америчка обавештајна заједница влада прометом кокаина. Један плус један су увек два, а ми посредним путем, веома прецизно можемо да закључимо да иза упућених претњи Борису Тадићу стоје Американци и мафија под њиховом контролом. Ратко Кнежевић је у наведеном интервјуу који је објавио и београдски „Блиц" оптужио челнике Српске напредне странке (СНС) Томислава Николића и Александра Вучића да су се састајали са шефовима дуванске мафије у париском хотелу „Риц" током 2007. године припремајући преузимање Српске радикалне странке (СРС) и уклањање Војислава Шешеља из политичког живота Србије¹⁰. То је био први корак у пројекту стварања нове проамеричке власти у Београду. Међутим, прозападне снаге нису успеле да преузму контролу над СРС и њих је иако у тамници Хашког трибунала надмудрио професор Војислав Шешељ. Након тога они формирају нову странку СНС која се финансира са Запада сличном методом као и некадашњи „Отпор". Чести одласци Томислава Николића и Александра Вучића у америчку и британску амбасаду у Београду и њихова путовања на Запад јасно говоре о томе. Поред тога они су на недавним изборима за београдске општине Земун и Вождовац потрошили 8 пута више новца од СРС иако се не финансирају из буџета, док радикали као највећа странка добијају највише средстава из буџета Србије.

Дакле, постаје јасно на које политичке снаге Запад рачуна у свргавању Тадићевог компромитованог режима. Једног пиона под контролом Запада треба да замени други.

Како истиче посланик Српске радикалне странке Марина Рагуш, Лондон и Вашингтон рачунају на „напредне"¹¹ снаге које требају да искористе велико незадовољство радника у Србији због последица економске кризе, покрену талас масовних протеста и са улице смене владу Бориса Тадића.¹² Иронично, како су дошли тако требају и да оду. Али да ли Србија треба да буде преварена два пута на исти начин? Занимљив је податак да дневни лист „Правда" који је под фактичком контролом Александра Вућића, рекламира Међународни институт за безбедност, организацију која отворено промовише чланство Србије у НАТО пакту.¹³

Према мишљењу Марине Рагуш, Лондон и Вашингтон неће презати чак ни од терористичких напада како би остварили своје циљеве. Индикативно, 3. септембра 2009. године у војној фабрици „Први партизан" у Ужицу дошло је експлозије у којој је страдало седморо младих људи. Представници Владе су изјавили да је разлог несреће „људски фактор". Након евентуалних терористичких напада или атентата уследила би „Сабља 2" којом би у потпуности биле ликвидиране русофилске снаге у Србији. „Сабља" је акција МУП-а Србије спроведена након убиства премијера Зорана Ђинђића у којој је ухапшено више хиљада људи док су двојица важних, потенцијалних сведока тог убиства ликвидирана. Поједини новинари и стручњаци сматрају да су њу у већем делу контролисале енглеска и америчка обавештајна служба и да је њен циљ био ликвидација проруског кадра у Србији.

Наравно, Запад није спреман да тако лако опрости огроман новац који је уложио у обарање председника Слободана Милошевића, а чији корисник је био и Борис Тадић.

Да ли ће Борис Тадић наставити са својим заокретом према Истоку и тако постати отворена мета САД и Енглеске, или ће се потпуно и слепо вратити на свој стари прозападни пут остаје да се види. Можда је већ отишао предалеко.

Борис Алексић - посланик Народне Скупштине Републике Србије, Правни саветник проф. др. Војислава Шешеља, члан Централне отађбинске управе СРС.

_________________________

¹ http://www.brandmagazin.com/index.php?option=com_content&task=view&id=3484&Itemid=28

² http://www.kim.sr.gov.yu/cms/item/news/rs.html?view=story&id=4556§ionId=8

³ http://www.rtv.rs/sr/vesti/privreda/ekonomska_politika/2009_02_10/vest_112606.jsp

⁴ http://www.naslovi.net/rd/1269979

⁵ http://www.stratfor.com/analysis/20090609_serbia_sale

⁶ Џорџ Сорош потписник петиције о бомбардовању Србије има 39 одсто власништва у највећој прозападној медијској кући у Србији.

⁷ Блиц, 28.07.2009. године, http://www.blic.rs/hronika.php?id=103621

⁸ Реч је о шверцерима дувана из ЦГ у ЕУ у које Кнежевић као главне организаторе убраја Мила Ђукановића и Станка Суботића Цанета.

⁹ Исто.

¹⁰ Блиц, 28.07.2009. године, http://www.blic.rs/hronika.php?id=103621

¹¹ Овде се ради о Српској напредној странци Томислава Николића и Александра Вучића.

¹² Сведок, 08. 09. 2009. године

¹³ Правда, 28. 07. 2009. године, стр. 31.

 

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2490