Косово: Ризик од социјално-економског колапса
subota, 26 septembar 2009 19:15 НовиСтандард
Ако ЕУ не означи економски развој као највиши приоритет, перспективе јединственог Косова биће осуђене на крах.
Мисији Европске уније за осигурање законитости и правног поретка на Косову (ЕУЛЕX) прети озбиљна криза, јер се како медђу косовским Србима, тако и међу Албанцима, појачава незадовољство њеним радом. Прво и основно - то је одсуство договора између ЕУ и косовских институција у коме би се јасно и детаљно дефинисала овлашћења те мисије.
Замршеност, разлике и спорови данас су редовна појава и таква ситуација ће потрајати све док разграничења између Приштине и Брисела буду неодређена и двосмислена. У међувремену, економски развој којег готово да и нема игра подређену улогу на позадини законитости и правног поретка, и ризик од социјално-економског колапса сасвим је реалан. Косово у потпуности и у сваком погледу зависи од увоза, новчаних дознака из иностранства, као и од оних пара које тамо троши персонал међународних организација.
Међу косовским Албанцима има људи који сматрају да мисија ЕУЛЕX делује упркос независности и потпуне државности Косова. Такво мишљење није правилно и углавном је резултат нејасности у дефиницији мандата мисије. Истовремено, исказујући ретку једнодушност са Албанцима, косовски Срби се све више окрећу против мисије ЕУ, изјављујући да покушаји ЕУЛЕX да појача контролу на граници (која се тобоже предузима ради решења проблема шверца) значи фактичко признање независности Косова од Србије. Косовски Срби такође сматрају да сарадња Београда са мисијом ЕУ представља прећутно признање независности Косова.
Овог месеца Србија је са ЕУЛЕX потписала протокол о сарадњи полицијских снага, и власти Косова су иступиле са протестом против таквог корака. Али раздор није изазвао тај протокол који предвиђа размену полицијских информација између мисије ЕУ и Београда у циљу борбе против шверца, већ је раздор изазвало то како је протокол настао. Безусловно, требало је укључити косовске власти у рад на протоколу. А ЕУЛЕX је веома неуспешно обавио те радње чији успех ће у значајној мери зависити од тога како ће их примити косовски органи власти и становништво покрајине.
Деловање етничке албанске омладине, која је рушила и палила аутомобиле ЕУЛЕX и организовала протесте против мисије и Владе Косова, само су први знаци појачавајућег незадовољства. Истовремено, мисија ЕУ ће ускоро схватити да иако су закон и ред крајње неопходни, основна њена стратегија на Косову треба да буде економски развој. Без развоја закон, ред и демократија неће имати никакве шансе за опстанак.
Прошло је десет година по окончању рата и годину и по од тренутка проглашења независности, али на Косову и даље нема привредне политике, пољопривредне политике, политике у сфери образовања, здравства, заштите околне средине и запослености становништва. Час тамо, час овде појављују се некакве назнаке о реформама, али до стадијума реализације не стижу, углавном због одсуства компетентности и снаге воље актуелног поколења политичара.
Треба се замислити над три важна момента. Као прво, процес приватизације на Косову треба започети тек након што косовски парламент преточи краткорочну стратегију економског развоја у закон. Одсуство законодавне базе ће доприносити процвату корупције и распродаји у циљу личног стицања најважнијих елемената економске базе Косова.
Друго, у центру стратегије економског развоја треба да се налази образовање. ЕУ треба да приступи припреми будућих кадрова на Косову и за Косово. Систем образовања треба да добије озбиљне инвестиције, пошто у реформама које се данас реализују не постоји виђење дугорочне перспективе.
Треће, ЕУ треба да помогне локалној привреди, убедивши суседе Косова у региону у неопходност уклањања политичких и административних баријера које спречавају излаз косовске продукције на регионална тржишта и које наносе моћни ударац извозу. Србију, Црну Гору, као и Босну и Херцеговину треба приморати да укину блокаду робама које се извозе са Косова, а Албанију принудити да смањи високе порезе и царинске дажбине на сопствену пољопривредну продукцију.
Колико снажна треба да буде власт мисије ЕУЛЕX на Косову? Јединствено мишљење овде, наравно, нећете пронаћи. Али имајући у виду постојећи ниво корупције и личних користољубивих интереса, а такође одсуство политичке воље код актуелних косовских политичара, можемо говорити о томе да је овде примењив модел међународног мандата, какав се практикује у Босни. У тој земљи Управа високог представника има широка овлашћења, што том представнику омогућава да смени оне демократски изабране руководиоце који спречавају реализацију реформи.
Међународна заједница својом чврстом руком треба одмах да истерује оне код којих мањка довољно снаге и воље за реформисање Косова. Могуће је да је то први корак који ће довести Косово до елаборисања јасне стратегије економског развоја (ако се код неког појави жеља да је напише) и то ће постати преломни моменат експеримента са косовском независношћу.
http://in4s.net/x/index.php?option=com_content&view=article&id=12688:2009-09-26-18-29-27&catid=67:drugi-pisu&Itemid=192
Нема коментара:
Постави коментар