Почело суђење Радовану Караџићу

27.10.2009

Александар МЕЗЈАЈЕВ

Почело суђење Радовану Караџићу

Судски процес против председника Републике Српске у Босни и Херцеговини, Радована Караџића, почео је 26. октобра. Процес је почео без оптуженог, који је одбио да дође у судницу. Он је за то имао јаке разлоге: иако је тужилаштво сачинило оптужницу још пре 14 година, она је стално подвргавана изменама. Последњи пут измене су унете у оптужницу 19. октобра. А то значи да је оптужени за припреме своје одбране имао седам дана, што је случај без преседана чак и за Хашки трибунал.

Медији су током последњих година оптуживали Радована Караџића за све смртне грехе. Према последњој верзији оптужнице Међународног трибунала за бившу Југославију, њему се стављају на терет: депортација, прогони, убиства, терор над цивилним становништвом, узимање талаца и, најзад, геноцид. Територијални захват догађаја је половина Босне, али су, додуше, лоцирана два главна региона – Сарајево и Сребреница. Радована Караџића оптужују да је он, тобоже, разрадио и систематично спровео план геноцида босанских муслимана и Хрвата. Тужилац Тигер је, тврдећи да је Караџић отворено испољавао свој „геноцидни наум", наводио, на пример, овакве његове речи: „Зар ви не схватате да ћете нестати? Многи од нас ће погинути, али вас неће бити уопште!" Тужилац само није напоменуо да је Караџић говорио о плановима бошњака да започну рат, тојест, његове речи нису биле „откривање наума", како то покушава да представи тужилац, већ упозорење безумним босанским властима.

Наводећи своје „доказе" тужилац је поновио лаж о изјави председника парламента српског народа у Босни М.Крајишника, који је казао, да „ми морамо да почнемо...етничку поделу на терену". Та је фраза већ употребљена против самног М.Крајишника, који је на основу те изјаве проглашен човеком који „поседује геноцидни наум", те је стога осуђен на 27 година робије. Веза између Крајишника и Р.Караџића је очигледна – обојица су заузимала високе државничке положаје у Републици Српској, њихова имена налазе се на списку „чланова заједничке злочиначке групе", па је чак и на суђењу у Међународном трибуналу за бившу Југославију био један те исти тужилац! А фраза Момчила Крајишника била је само апел да се испуни споразум који је разрадио специјални представник Европске заједнице Кутиљеро, којим је и била предвиђена етничка подела на терену. Кривотворење је толико очигледно да његова примена у осуди Крајишника изгледа као евидентно насиље. О томе шта суд припрема за Радована Караџића говори поновљено коришћење тог „доказа" већ у процесу против самог Караџића (1).

Главна оптужба против Р.Караџића ће, наравно, бити догађаји у Сребреници јула 1995. године, које је Међународни трибунал за бившу Југославију већ оквалификовао као геноцид. Међутим, процес Караџићу може постати преломни за такву квалификацију. Ствар је у томе што су већ пристали да се у својству Караџићевих сведока појаве ветерани холандског батаљона, који су се налазили у саставу мировних снага ОУН у Сребреници. И већ је познато шта ће они, заправо, изјавити. Пре свега, они ће сведочити о томе, да се бошњаци из Сребренице могу назвати како год хоћете, али нипошто мирним грађанима, па према томе, ни невиним жртвама. Нарочито активна организација под дирљивим називом „Мајке Сребренице", наравно, изазива природно саосећање са тугом мајки које су изгубиле најближе. Али те мајке Сребренице одлично знају да су њихова деца у току неколико година до јула 1995. године вршила најсвирепије злочине против Срба. И та организација је крајње заинтересована за то, да се из историје избришу сва свеочанства геноцида који су чинила њихова деца.

Неколико дана пре почетка процеса Радовану Караџићу у Босни су се, па чак и испред зграде Међународног трибунала за бившу Југославију, одвијали чудни догађаји: спаљивани су портрети...да, наравно, Караџића, али не само њега. Спаљивани су и портрети председника Међународног трибунала за бившу Југославију П.Робинсона, потпредседника трибунала О.Гон-Квона , па чак и главног тужиоца С.Брамерца!. Зашто су се толико разљутили бошњаци? Зар да се они љуте на необјектиовни трибунал, који је у потпуности оправдао њиховог хероја-касапина Насера Орића и хладнокрвног убицу Сефера Халиловића?

Формално је незадовољство бошњака изазвао захтев судског већа тужилаштву да смањи обим оптужнице. Заиста, у таквом обиму оптужница постаје рогобатна и практични неуправљива. Међутим, управо у томе и јесте „цака" – позната тактика Међународног трибунала за бившу Југославију - да суди до смрти. Циљ састављања оптужнице сличног обима састоји се управо у томе, да у годинама суђења оптужени умре, па тако суд неће ни морати да разматра аргументе одбране. Међутим, у суштини је незадовољство бошњака скопчано с тиме што је Радовану Караџићу (за сада) дозвољено да се сам брани. То за „Мајке Сребренице" и власти Босне значи и разобличавање њиховог мита. Али је мит који су они створили толико страшан, да ће његово разобличавање приморати свет да занеми. Није случајно што је, сем спаљивања портрета, руководство „Мајке Сребренице" изјавило да ће одбити да сведочи на процесу.

А и сам трибунал тешко да ће допустити разобличавање мита о геноциду муслимана. Подсетимо да је на процесу Слободану Милошевићу сведок, генерал Ф.Морион, означио догађаје из јула 1995. године у Сребреници као „паклени круг освете". Да, неће хтети „Мајке Сребренице" да поново слушају француског генерала о томе, да су до јула 1995. године њихова деца „клала Србе за време сваког православног празника".

Што се тиче друге „кобне" оптужбе против Караџића – опсаде и гранатирања Сарајева, Радован Караџић је захтевао од трибунала да се влади низа земаља НАТО (Канаде, САД, Данске, Шведске, Норвешке, Белгије и Холандије) упуте захтеви да доставе расположиве информације које се тичу кривице за гранатирање управо босанске стране. О томе како се трибунал и њихове газде прибојавају сличних захтева, говори последња одлука Апелационог већа Међународног трибунала за бившу Југославију у вези са такозваним „Споразумом са Холбруком" – трибунал је забранио такве претресе.

Одбрана Радована Караџића гради се на једноставном принципу. Он одбацује све оптужбе у целости. (2). Лична одбрана Р.Караџића изазива мучну мржњу и самог суда. На пример, у последњој одлуци трибунала, којом је Караџићу одбијен захтев да му се да додатно време за припрему одбране, садржи се отровна фраза: „Доневши одлуку да се брани сам, оптужени је свесно одбио све предности које пружа одбрана уз посредство адвоката". Та фраза изузетно добро говори о томе какву ће тактику примењивати суд: изнуривати Караџића. Управо је таква тактика примењивана још једном пре почетка суђења: након што је Караџић провео неколико месеци припремајући се за одговор на оптужницу за злочине, који су, тобоже, извршени у низу општинских подручја у Босни, оптужница је потом искључила управо те територије из оптужнице!. На тај начин Караџић је узалуд истрошио све то време, а да није учврстио своју одбрану ни за јоту. Оцењујући данашње одбијање Караџића да дође у судницу треба имати у виду да сву одговорност за то сноси сам трибунал. Чак штавише, Међународни трибунал за бившу Југславију једноставно је испровоцирао Караџића да се оптужени не појави у судници. То није учињено случајно: трибунал покушава да пронађе основе да Караџића лиши права на личну одбрану, и тражи повод да му насилно наметне адвоката. По свој прилици, они схватају да док се Караџић брани сам, они неће успети ништа да докажу. Да, наравно, лагаће као и обично, али ништа неће моћи доказати. Није искључена ни друга варијанта – Караџић може бити насилним путем доведен у судницу. Било је већ таквих преседана.

Уосталом, то још једном показује да тужилаштво нема никаквих доказа, ако се већ спушта на такве гране подлости, која говори и о димензијама личности тужилаца Међународног трибунала за бившу Југославију.

Важно је напоменути да је Радован Караџић већ сведочио у Међународном трибуналу. Догодило се то у новембру 2008. године када је Караџић сведочио као сведок одбране на суђењу М.Крајишнику, када се показао као човек од поштења: он је у целости одбацио све оптужбе против Крајишника, преузимајући каткада на себе сву одговорност. Тако је, на пример, он изјавио да је наименовање генерала Младића за команданта армије босанских Срба била његова лична одлука, без обзира на потпис Крајишника под наименовањем, и да једино он, Караџић, сноси за то одговорност. (3). Узгред речено, аналогну моралну позицију заузимао је на свом процесу и Слободан Милошевић, који углавном није бранио себе, већ друге. С тим у вези треба навести цитат из излагања Слободана Милошевића у септембру 2004. године о главном сведоку против Караџића – М.Дероњићу, бившем његовом подчињеном. С.Милошевић је овако окарактерисао М.Дероњића: „ Ви сте имали сведочења М.Дероњића о којима се не би могло чак ни са мајком рођеном разговарати, имајући у виду оно што је учинио и написао: да је он побио цело село, претходно му гарантовавши безбедност! Ви сте му све то опростили само да би лагао против Караџића.Али ви имате наредбу Караџића војсци у Сребреници да се брине о цивилном становништву, да поштује Женевску конвенцију. То је у писменом облику било прослеђено војсци, а пред вама се појављује некакав Дероњић који је, тобоже, шапнуо Караџићу да га нико не чује, да их све треба побити. То је таква будалаштина да нема смисла о томе ни говорити". М.Дероњић треба да буде главни сведок против Караџића, јер је једино он, тобоже, добио директно наређење за убијање у Сребреници. Али ево муке: издржавајући своју казну у шведској тамници, Дероњић је умро. Треба рећи да не би баш свако могао да лаже у присуству свог команданта. И зашто онда ризиковати, тим пре што је на основу сведочења Дероњића већ изречено неколико кривичних пресуда.

Дакле, део процеса у коме тужилац има реч против Караџића је почео. Тужилац је добио 300 сати. То се може претворити у године. С једне стране, дати процес је потребан трибуналу ради продужења сопственог живота, а с друге – он може да му нанесе смртноносни ударац. Имајући у виду да се Караџић брани лично, првих 300 сати процеса треба да буде са мегатонама лажи које је припремило тужилаштво, али и предочавањем важне и, могуће је, досад непознате информације. Пре неколико дана Р.Караџић је упутио писмо Савету безбедности ОУН са захтевом да се „ратификује" његов споразум са бившим, 1996. године, специјалним представником председника САД Ричардом Холбруком (по том споразуму је Р.Караџић у замену за напуштање политике добио имунитет од гоњења од стране Међународног трибунала за бившу Југославију). Одговора још нема, и тешко да ће га бити. Главно је, међутим, у нечем другом: Караџић је показао да, без обзира на одрицање од права да се обави расправа о датом споразуму, он неће ћутати. Суђење ће бити тешко. Караџић намерава да се бори из све снаге.

________________

Александар Борисович МЕЗЈАЈЕВ, магистар правних наука, доцент, шеф катедре за међународно право Академије за управу (Казањ)

 

(1) Види документ МТБЈ: Prosecutor v. Radovan Karadzic, Prosecution's Final Pre-Trial Brief. Para 40/

(2) Види документ МТБЈ: Prosecutor v. Radovan Karadzic, Karadzic's Pre-Trial Brief, 29 June 2009.

(3) Види стенограм заседања у процесу Тужилац против М.Крајишника од 5. новембра 2008. године.

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2552