POGLED IZ MOSKVE: SRBIJA POD HLADNIM TUŠEM IZ BRISELA

POGLED IZ MOSKVE: SRBIJA POD HLADNIM TUŠEM IZ BRISELA

 

četvrtak, 28 januar 2010 01:53

 

Fejtov plan bazira se, pre svega, na jasno izraženoj nameri vodećih zemalja EU da dovedu slučaj Kosovo do logičkog kraja – potpune kapitulacije Srbije pred realnošću, koja i jeste nezavisnost njene južne pokrajine

 

Srpska štampa puna je ovih dana kontradiktornih naslova. Evo nekih od njih: „Poruka Beogradu – ili EU ili srpska Mitrovica"; „Kandidatura Srbije zamrznuta do juna"; „Moratinos i Jeremić: EU ne stoji iza Fejtovog plana"… I svi su ovi naslovi rezultat mučnog pokušaja srpskih novinara da reše još jedan rebus od onih koje briselska birokratija tako rado zadaje Srbiji.

 

Da navedem polazne podatke iliti uslove zadatka: specijalni predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt, istovremeno i šef Međunarodne civilne kancelarije u pokrajini, izneo je ovih dana plan integracije severa Kosova u albanski sistem. Sem toga, svoju ideju gospodin Fejt je propratio zahtevom za međunarodnu zajednicu da uceni Srbiju evropskim integracijama ne bi li Beograd dobrovoljno pristao na pomenuti plan.

 

Revoltirani Srbi su prvi put nakon više godina nastupili solidarno, izjavivši nešto poput — Fejt neće proći. Ali ima indicija da na ovom planu nisu radili samo davnašnji saveznici Piter Fejt i Hašim Tači. Priča se kako su među autorima još i pet zapadnih ambasadora u Prištini. Ako je to istina, onda presuda nepokornom srpskom severu samo što nije stupila na snagu.

 

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić koju se tih dana zatekao u Briselu, pa još i u društvu evropskih čelnika,pokušao je da precizira – a ko zapravo stoji za Fejtovog plana i kako to može da se odrazi na evropske aspiracije Srbije?

 

Odgovor bi u Rusiji preveli kao – „nit' sam ja ja, nit' je konj moj". Šef španske diplomatije – a upravo je Španija, koja ne priznaje nezavisnost Kosova i koja je pokušala da ubrza integraciju Srbije u uniju, trenutno na njenom čelu – bio je primoran da saopšti javnosti da gospodin Fejt u ovom slučaju nastupa u drugoj svojoj ulozi. Odnosno, upravo sada Fejt govori u ime Međunarodne civilne kancelarije — svojevrsnog kluba ljubitelja nezavisnog Kosova — i Evropska unija za njegove reči i dela ne odgovara.

 

Srpski mediji, kao uostalom i sam Jeremić, ostali su zadovoljni. Krenula su pobednička saopštenja — „Fejtova strategija nije plan EU"; „EU ne stoji iza Fejtovog plana" i slično.

 

Ovi izveštaji nekako su gurnuli u senku rezultate posete ministra. Neutešne, treba priznati. Dakle, ubrzanje integracionih procesa kao i pre uslovljeno je hapšenjem haških optuženika Mladića i Hadžića. Glavni tužilac Haškog tribunala, od kojeg navodno zavisi blagonaklonost Evrope, ponovo je izjavio da nema dokaza kako ova dvojica nisu u Srbiji. A nemački ambasador u Beogradu podsetio je da je put za Evropu „trka na duge staze". Sve u svemu, svaki put kada Srbiju treba napomenuti da ima još poneki uslov za pridruživanje civilizovanom svetu, iz šešira se izvlače dve poznate figure.

 

Jeremića je zapravo dočekao hladan tuš, što je posebno neprijatno u svetlu decembarskih uspeha na evropskom pravcu. Ako tome dodamo nekoliko za Srbiju krajnje bolnih događaja poslednjih nedelja — uspostavljanje diplomatskih odnosa između Podgorice i Prištine, izbacivanje sa Kosova ministra Bogdanovića i zauzimanje srpskih kancelarija u opštini Štrpce — jasno je da zahtevi Fejta ipak na nečem počivaju.

 

Baziraju se, pre svega, na jasno izraženoj nameri vodećih zemalja EU da dovedu slučaj Kosovo do logičkog kraja – potpune kapitulacije Srbije pred realnošću, koja i jeste nezavisnost njene južne pokrajine. A što se tiče onih zemalja-članica unije koje iz nekih svojih teritorijalnih razloga ovaj stav ne dele, sa njima ista priča — kad su već pristale da u njihovo ime govori jedan od najaktivnijih lobista kosovske nezavisnosti Piter Fejt, onda će se i sa kosovskom državnošću kad tad pomiriti. Uostalom kao i Srbija, koja se već pomirila sa činjenicom da njeni ministri i građani ne mogu ni groblje da obiđu bez dozvole albanske administracije.

 

Žao mi je u celoj priči gospodina Moratinosa koji je iskreno želeo da pomogne svom srpskom kolegi. Nije mu uspelo. Što ne čudi – postoji sumnja da čak ni Španiju niko ništa neće pita u ovom konkretnom slučaju.

 

 

Autor Ksenija Tošić

Izvor Glas Rusije

http://serbian.ruvr.ru/main.php?lng=scr&q=19001&cid=108&p=27.01.2010