”Milosrdni Anđeo” izbrisao vekove

"Anđeo" izbrisao vekove

V. C. S. - D. Z. - I. M, 18.05.2010 21:00:25

 

 Sve mi se činilo da je reč o nečijem tuđem životu. Jednostavno, nisam mogao da verujem da mi se to dešava, baš kada sam mislio da su sve nedaće prošle. Razmišljao sam kako da organizujem život, nadajući se nekom premeštaju iz kolektivnog centra, a onda sam odjednom bio primoran da se borim sa opakom bolešću. Ovo je sudbina Bogdana Zavišića (56), koji se kao dvostruki izbeglica obreo u Kolektivnom centru "Selova", nadomak Kuršumlije. Tu je saznao da je, u međuvremenu, dobio rak debelog creva. U maju 2008. godine operisan je u prokupačkoj bolnici, da bi samo desetak dana kasnije, zbog neuspešne operacije, još jednom završio na operacionom stolu.
Stalno se, iznova i iznova, pita šta je prouzrokovalo bolest:
- Prostorije tehničke škole u kojima smo bili smešteni u Srbici, na Kosmetu, nalazile su se preko puta stanice policije koja je često bombardovana. Zato verujem da me je, pored stresa, satrlo i bombardovanje - objašnjava Bogdan.
Kako život ponekad ume surovo da se poigra, njega je posle dve operacije debelog creva zadesila i nova nesreća - rak jetre, koji ju operisao samo mesec dana posle drugog zahvata.

Udar po severu

Bogdanova priča je tipičan primer onoga sa čim se svakodnevno sreću kosovski lekari. Jedan od njih je i dr Nebojša Srbljak, predsednik nevladine organizacije "Milosrdni anđeo", koji je bio na čelu tima kosovskomitrovačkog zdravstvenog centra koji je pratio posledice bombardovanja. Srbljak tvrdi da je porast malignih oboljenja na ovom području u odnosu na 1999. toliko porastao da se može govoriti o pravoj epidemiji:
- Do rata smo imali 10 obolelih na 300.000 stanovnika, a sada imamo 20 na 60.000 - kaže Srbljak. - Posledice su najčešće kod muškaraca, posebno onih koji su direktno bili izloženi dejstvu uranijuma, a to su pripadnici 21. mehanizovane jedinice, koja se kretala na potezu Peć - Đakovica, odnosno bila na Košarama. Ova jedinica je bila sastavljena od stanovnika severa KiM, i oni su prvi počeli masovno da obolevaju.
Od raka obolevaju svi, pa i deca. Tako je jednom dvanaestogodišnjaku nedavno odstranjen tumor na štitastoj žlezdi. Za prvih šest meseci prošle godine, u Kosovskoj Mitrovici dijagnostifikovano je više od 2.000 novootkrivenih slučajeva.
Prema podacima Ministarstva zdravlja, muškarci u centralnoj Srbiji pre bombardovanja najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma, prostate, mokraćne bešike, želuca i pankreasa. Između 1999. i 2005. sve je više bolesnih od svih ovih vrsta kancera, osim raka želuca. Tako je, recimo, stopa učestalosti raka prostate porasla za neverovatnih 60,3 odsto, raka bešike za 36,6 odsto, debelog creva i rektuma za 28,6 odsto i pluća za 15,5.
Kod žena najčešći su maligni tumori na dojci, kolonu i rektumu, grliću materice, plućima, telu materice i želucu. Od bombardovanja naovamo porastao je i procenat žena obolelih od ovih vrsta tumora, izuzev raka grlića materice, gde je stopa učestalosti smanjena za 3,5 odsto. Tako su stope učestalosti raka debelog creva i rektuma porasle za 24,6 odsto, pluća za 23,7 odsto, tela materice za 17,1 odsto i dojke za 6,8 odsto.
Posle rata, ali tek posle tri godine, srpski timovi počeli su da rade dekontaminacije terena na pet lokacija (od 12 gađanih), od kojih nijedna nije bila na Kosmetu. Ne zna se prava istina čime je sve, i koliko, kontaminirano Kosovo.
Po rečima dr Milojka Kovačevića, direktora laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine Instituta "Vinča", koji je na dve lokacije bio vođa tima, čišćenje terena od projektila sa osiromašenim uranijumom trajalo je od 2002. do 2007. godine. Osim stručnjaka "Vinče", učestvovali su i pripadnici Vojske, jedinice za atomsko-biološko-hemijsku odbranu, i dr Radomir Kovačević iz Instituta za medicinu

rada i radiološku zaštitu.

Tajna na Kosovu

Prva lokacija bila je u Crnoj Gori, a potom su pretraživani Reljan u opštini Preševo, Pljačkovica kraj Vranja, Bratoselce i Borovac na teritoriji opštine Bujanovac.
- Ove lokacije su detaljno očišćene, ali nije isključeno da je na terenu ostalo još projektila ili košuljica. Vreme njihovog poluraspada je do 4,5 milijardi godina, pa ako su ostali, neće skoro prestati da zrače - upozorava Kovačević.
On dodaje da su saznanja da se koristi osiromašeni uranijum u "Vinči" imali još pre kraja bombardovanja. U Institut su već tada na analizu stigli prvi projektili, kakve su dobijali i tokom rata u Bosni. Uranijumska punjenja bila su dimenzija 196 sa 16 milimetara i teška 300 grama.
Lokacije su obeležili prema informacijama koje su dobili od NATO, mada se ispostavilo da njihovi podaci nisu sasvim pouzdani, pa su na nekim mestima pronašli osiromašeni uranijum, iako koordinata nije bilo na mapi.
Zanimljivo je i da nijedan od projektila nije pogodio pravi cilj. Milojko Kovačević naglašava da su bombarderi gađali releje i predajnike, ali su ih promašivali i pogađali lažne mete.
- Avioni, koji ispaljuju 4.000 metaka u minuti, služe kao pratnja pešadiji, pa su dejstvovali tamo gde je OVK napadao na zemlji. Problem je što je čišćenje terena počelo kasno, tri godine posle bombardovanja, a u međuvremenu su padale kiše, snegovi, duvali vetrovi i to razneli - naglašava ovaj stručnjak.

Bomba ispod zemlje

Kada su počeli da rade, dekontamineri gotovo ništa nisu pronašli na površini, već ispod zemlje. Ali, kako tvrde stručnjaci, nije bilo dovoljno samo pokupiti penetratore koji nisu eksplodirali, već i podići i stručno odložiti ceo jedan sloj zemljišta, a za to nije bilo para. Takođe, problem je što posle tog čišćenja nikada nije rađen naknadni monitoring.
Inače, uranijum prvo ide u vodu, koja na suncu isparava, pa onda u vazduhu stvara uranijumske okside. Tako se pravi aerosol koji se raznosi okolo i taloži. Veoma je opasno ako je neko u direktnom kontaktu sa ovim elementom, jer je samo jedan miligram toliko otrovan da potpuno razori bubrege. Ako se udahne mala doza, u plućima se stvara pravi izvor radioaktivnog zračenja. Ukoliko je čovek otporan i zdrav, ove čestice ne prodiru dalje od sluzi koja štiti ćelije pluća. Ali, ako je neko načetog zdravlja ili osetljiv, uranijum lako stiže do pluća i to je začetak raka.
Dr Ana Jovićević, direktor Službe epidemiologije Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, podseća da u svetu svake godine od neke forme raka oboli 12 miliona ljudi, a oko sedam miliona umre. Taj broj se stalno povećava, i predviđanja su da će se do 2020. godine cifra udvostručiti. Ona dodaje i da se iz godine u godinu sve više zahuktava i epidemija kancera u zemljama u razvoju, u koje spadamo i mi, a pošto se 80 odsto slučajeva otkrije tek u uznapredovaloj fazi, smrtnost je visoka.
- Svake godine imamo oko 32.000 novoobolelih od kancera, a oko 20.000 umre. Muškarci boluju najviše od raka pluća, debelog creva i prostate, a žene od raka dojke, debelog creva, grlića materice i pluća. Svake godine registruje se i 300 novoobolele dece.
Mnoga od njih su sa Kosova i Metohije. Prema podacima koje smo dobili iz gračaničke bolnice, najveći je porast raka pluća, pa debelog creva, dojke, jetre, tumora mozga, reproduktivnih organa, kostiju, bubrega i mokraćne bešike. Samo, u Gračanici, faktore rizika ne traže u pušenju, kao u svetu, već u - radijaciji.

OTROV GUTA KRV, RAZARA KOSTI
Prema rečima dr Radomira Kovačevića uranijum je duplo otrovniji od olova i žive, a njegovo radijaciono dejstvo je direktno kancerogeno. Kroz telo ga prenosi krvni sistem, odnosno eritrociti i proteini plazme:
- Vezuje se za skelet i zauzima tačno mesto gde se nalazi kalcijum. Da li će se posledice pojaviti brzo ili posle nekoliko decenija, zavisi od individualnih svojstava organizma. Kada pogodi somatsku ćeliju, najopasnija posledica su maligna oboljenja. Ali, ako promena pogodi ćeliju germinativnog epitela (jajnu), posledice se prenose na potomstvo.

SAMO RUSI POŠTUJU KONVENCIJU
Bio sam predsednik Društva za zaštitu od zračenja i još tada smo apelovali da se zabrani upotreba municije sa osiromašenim uranijumom, pozivajući se na Ženevsku konvenciju - kaže Milojko Kovačević iz Instituta "Vinča". - Ali vojske, dodaje, ne mare za to. Sve velike sile imaju uranijumsku municiju, jer je efikasna i jeftinija od takozvanih srebrnih metaka, koji košuljice pune volframom. Jedino Rusija koristi volfram, dok Amerika, Francuska, Engleska, Brazil i Pakistan prave uranijumske bojeve glave

 

http://tinyurl.com/3744zbp