Претражи овај блог

четвртак, 2. фебруар 2012.

ŠTA STOJI IZA DODELJIVANJA „BELOG ŠENGENA“ PRIŠTINI IZ BRISELA

КАКО „ВЕЛИКИ" ЂОКИЦА ЗАМИШЉА ТУЂУ ПАМЕТ

Петар ИСКЕНДЕРОВ | 02.02.2012 | 00:12

 

У сенци тешких дискусија земаља-чланица Европске Уније о увођењу нафтног ембарга према Ирану и јачању притиска на сиријског председника Башара Асада нашла се одлука, коју је крајем прошле недеље донела Европска комисија, о почетку директних преговора Европске Уније и власти самопроглашене „Републике Косово" о либерализацији визног режима, са перспективом за потпуно укидање виза. Како је у својој званичној изјави подвукла европска комесарка  за унутрашње послове Цецилија Малмстрем  „наша приврженост либерализацији виза за грађане Косова представља реалност, и мени је врло драго што ми сада можемо да кренемо са напредовањем, путем стварног прогреса у правцу остваривања тог циља".[1]

Како се подвлачи у прес-релизеу Европске комисије, који се позива на изјаву госпође Малмстрем, „сама чињеница и рокови када ће грађани добити привилегију  да путују без виза ипак ће у потпуности да зависи од настављања напора владе Косова да реализују реформе у области владавине закона, као и од конкретног прогреса који ће бити постигнут „у локалу".  Ова изјава је објављена као један од резултата преговора европске комесарке и председника владе Косова Хашима Тачија у Приштини.

Међутим, најинтересантније и најкарактеристичније није сама одлука да између Брисела и Приштине почну „визни" преговори, чак не ни констатација да је  њихов коначан циљ потпуно укидање виза за грађане Косова, већ списак услова које је неопходно испунити да би до тога дошло. Ако се остави у загради позив да се активира борба са организованим криминалом, који европски службеници традиционално упућују балканским главним градовима,  остали услови имају директну везу са главним проблемом: како Европска Унија као најбитнија европска институција види будућност покрајине Косово,  са његовим односима са властима Србије. Ради се о обавези, коју је Брисел натурио Тачијевој влади, да се становницима Косова издају нове електронске личне карте, као и – сада пажња – „да се обезбеди управљање границама".[2]

Тешко да је неопходно подсећање да су управо покушаји приштинских власти о  „обезбеђењу управљања границама" постали најважнији разлог за конфликт који је букнуо крајем јула 2011. године на северу Косова између локалних Срба и међународних миротвораца који су подржавали Тачијев кабинет. Шта више, управо је наведени проблем покварио нит преговора између Београда и Приштине, одржаваних под покровитељством те исте Европске Уније, а који је истовремено омогућио Немачкој, Аустрији и њиховим истомишљеницима да одложе разматрање захтева Србије за пријем у ЕУ. Уопште не треба да се сумња да одлука коју је Европска Унија објавила 19. јануара, албанским властима на Косову шаље потпуно разумљив сигнал о неопходности предузимања нових напора како би по сваку цену преузели контролу граница са осталом Србијом.

Тешко да Европска комисија и Цецилија Малмстрем лично не разумеју сву опасност од либерализације визног режима са Косовом у новоствореним условима, и – тим пре – од слања оваквих сигнала. Јер нико осим госпође Малмстрем лично није био принуђен да се свих последњих месеци бави имиграционим проблемима у оквиру  читаве Европске Уније, који су постали један од главних разлога садашње кризне ситуације у наведеној организацији и раста радикалних расположења - од Велике Британије на Западу до Бугарске на Истоку. Али уколико ова или она „застрањења" у реализацији политике у сфери миграције у границама ЕУ још могу да се пребаце на специфичност „духа и слова" законодавства Европске Уније, тежња да се у своју орбиту увуче Косово преко супротстављености Приштине и косовских Срба тешко да се може оценити другачије осим као свесно провоцирање српско-албанског конфликта. Очигледно је да је тај конфликт потребан одређеним снагама у Бриселу и Вашингтону  како би био искоришћен као предлог за тотално гушење српског супротстављања и потпуног ометања Србије да донесе коначну одлуку о свом проблему са том покрајином.

Да би се званично објавио почетак преговора са Косовом о либерализацији визног режима Цецилија Малмстрем је 19. – 20.  јануара посетила Косово и – како је  сама саопштила у свом интернет-блогу – обећала је Хашиму Тачију да ће „скинути онолико препрека за безвизни режим колико је могуће".[3] Није чудно што су косовска средства информисања на албанском језику на првим ступцима пренела саопштење да је започета процедура за преговоре Брисела и Приштине. Говорећи о датуму када ће Косово добити „путну карту" са конкретним роковима либерализације визног режима, новине, позивајући се на изјаве Цецилије Малмстрем које су се чуле у Приштини, говоре о пролећу ове године.[4]  Међутим, водећи локални лист „Коха диторе" није прескочио да дода кашику сирћета у буре са безвизним медом и тако да демонстрира колико далеко се шире апетити косовских сепаратиста. Према мишљењу тих новина „почетак дијалога без толико дуго очекиване „путне карте" – представља  све, што ЕУ у овом тренутку може да пружи Косову."[5]

У последње нешто више од две године Европска Унија је увела безвизни режим грађанима свих балканских земаља које нису чланови те организације. Као последње су у новембру 2010. године безвизни режим добиле Албанија и Босна и Херцеговина.[6]Међутим, ту се ради о државама које признају све чланице Европске Уније, што никако није случај са Косовом. Тако да сада имамо посла са најгрубљим кршењем резолуције 1244 Савета безбедности ОУН од 10.06.1999. и осталих основних међународних докумената којима се одбацује независни статус Косова. Тако је извештај, који је Европска Унија објавила у новембру 2008. године – пола године после једностраног проглашења независности Косова – подвукао да „међународне правне оквире за Косово" као и до тада „представља резолуција Савета Безбедности ОУН бр. 1244 из 1999. године".[7]Али – времена  су се променила, те сада Европска Унија тежи да максимално исфорсира евроинтеграцију Косова као независне државе, уз истовремено успоравање решавања захтева Србије. Како је ових дана изјавио специјални известилац Европске Уније за Србију Јелко Кацин, Србија „треба да предузме све могуће за нормализацију односа са Косовом до 1. марта" , када ће у Бриселу бити одржано следеће заседање  Савета ЕУ на највишем нивоу.[8] А то и представља ултимативну „путну карту" коју Европска Унија данас нуди Србији без Косова.


Примедбе:

 [1] DPA  191738 GMT Jan 12  19.01.2012 21:40 

[2]  http://europa.eu/rapid/pressReleasesAction.do?reference=IP/12/32&format=HTML&aged=0&language=EN&guiLanguage=en

[3]  http://blogs.ec.europa.eu/malmstrom/visit-to-kosovo/

[4]  Zëri, 20.01.2012

[5]  Koha Ditore, 20.01.2012

[6]  http://europa.eu/rapid/pressReleasesAction.do?reference=MEMO/10/548&format=HTML&aged=1&language=EN&guiLanguage=en

[7]  Commission of the European Communities. Commission Staff Working Document. Kosovo (under UNSCR 1244/99) 2008 Progress Report. Brussels, 2008. P.4. 

[8]  Epoka e Re, 23.01.2012

http://srb.fondsk.ru/news/2012/02/02/kako-veliki-dzhokica-zamishla-tudzhu-pamet.html

Нема коментара: