Западни Балкан: Све даље од ЕУ
Дејан Анастасијевић ББЦ новинар
10-12 minutes
Image copyright Getty Images
Европска комисија је у уторак, уз уобичајену помпу, представила пакет годишњих извештаја о напретку држава које теже чланству у ЕУ - Србији, Црној Гори, Македонији, Босни и Херцеговини, Албанији, Турској и Косову - на путу европских интеграција.
Шефица европске дипломатије Федерика Могерини је већ у среду кренула на турнеју по Западном Балкану, поручујући домаћинима да имају јасну европску перспективу под условом да вредно раде на реформама и достизању европских стандарда.
Иста порука је у средишту Стратегије проширења ЕУ коју је Комисија објавила у фебруару, у коме су Србија и Црна Гора именоване као две земље са највише изгледа да уђу у следећи круг проширења, што би по председнику ЕК Жан-Клод Јункеру могло да се деси већ 2025.
Image copyright Getty Images Натпис на слици Од самита до самита: Балкански и европски лидери у Бечу
Процес би требало да додатно подстакну два самита ЕУ-Западни Балкан, од којих ће се први одржати у Софији у мају, а други средином лета у Лондону.
На основу свега овога могло би се закључити да је ЕУ, после дуге паузе, поново поставила политику проширења на листу својих приоритета. Али да ли је баш тако?
Испод површине
Чим се погледа мало дубље, види се да се и ЕУ и земље кандидати суочавају са бројним изазовима, од којих неки прете да угрозе цео процес.
Најпре, ако се погледају релевантни подаци, излази да су земље Западног Балкана, уместо да се током процеса интеграција постепено приближавају ЕУ, у последњих пет година политички и економски удаљавају.
Где је ко у процесу проширења:
Натпис на слици Приказ положаја земаља Западног Балкана у процесу интеграција 
Србија је по извештају Фридом Хауса, америчке организације која надзире стање демократије и људских права у свету, ове године премештена из категорије „слободних" у категорију „делимично слободних" земаља, због значајних погоршања кад је реч о владавини права и слободи говора.
Други водећи кандидат за чланство, Црна Гора, је статус „слободне" земље изгубила још 2014, и од тада је чврсто усидрена међу „делимично слободним", а сличан тренд уочен је готово свуда у региону.
Јаз је још очигледнији кад се погледају економски показатељи.
Према недавном извештају часописа „Економист Интелиџенс Јунит", бруто друштвени доходак по глави становника (ГДП) је у 11 „нових" држава чланица ЕУ (примљених након 2004.) од 2008. до данас порастао са 48 на 56,3 одсто европског просека.
У истом периоду земље Западног Балкана су забележиле пораст од само 2,2 одсто и данас једва прелазе четвртину просечног ГДП у ЕУ.
Пукотине се шире и на унутрашњем плану: Србија држи европски рекорд у економској неједнакости. Према подацима фондације Фридрих Еберт, 20 одсто најбогатијих зарађује десет пута више него најсиромашнијих 20 одсто. У ЕУ је овај однос 1:5. Што је најгоре, разлике између богатих и сиромашних из године у годину постојано расту.
Лакировка
Ове трендове је тешко уочити у новом пакету годишњих извештаја. Они су, као и обично, писаним сувим техничким језиком уз употребу дескриптивних оцена о стању ствари у земаљама кандидатима
„Понекад је тешко отети се утиску да се Комисија упиње да не увреди носиоце власти у региону", каже за ББЦ Срђан Цвијић, виши истраживач и Фонду за отворено друштво у Бриселу.
Он наводи пример извештаја за Србију у коме се каже да „није забележен напредак у слободи изражавања".
Image copyright Getty Images Натпис на слици Нема проблема: Ана Брнабић и Жан-Клод Јункер
„У ствари, сва домаћа и међународна новинарска удружења кажу да је дошло до видљивог назадовања и да је слобода медија озбиљно угрожена, али сама методологија састављања извештаја не дозвољава да се то директно каже", указује он.
Та методологија, која дозвољава да се извештаји тумаче по принципу чаше која је, зависно од тачке гледишта, полупуна или полупразна, омогућава властима у земљама кандидатима да крше демократске норме и истовремено одржавају утисак да остају верни процесу интеграција, каже Цвијић.
Па чак и такве, ублажене критике иритирају власт. Премијерка Србије Ана Брнабић је део извештаја који се односи на медије одбацила уз речи да „не разуме шта су тачно проблеми у овој области".
На путу за Софију
Неколико дипломатских извора потврдило је за ББЦ да је самит земаља Западног Балкана у Софији под знаком питања.
Шпанија је већ најавила да ће бојкотовати самит уколико на њему буду учествовали представници Косова, које Мадрид не признаје.
Шпанци су однедавно заоштрили став о Косову, које је једнострано прогласило независност 2008, страхујући да би то могло да послужи као модел за отцепљење Каталоније, и сада захтевају да се Косово потпуно искључи из европских интеграција.
„Мадрид је упоран у том ставу и поред тога што ни Србија нема ништа против да представници Косова буду у Софији" , рекао је за ББЦ један европски дипломата.
Други, потенцијално још озбиљнији проблем је што неколицина земаља чланица желе да се из програма самита избаци свака референца на процес проширења.
То, пак, фрустрира земље кандидате. „Уопште ми није јасно зашто се уопште окупљамо, ако нећемо говорити о проширењу", каже министар иностраних послова једне балканске земље у незваничном разговору.
И самит у Лондону ће протећи у знаку парадокса, јер ће Велика Британија, која се одлучно залаже за проширење, морати да објашњава зашто гура кандидате у унију из која је сама иступила.
Макрон: „грађански рат" у ЕУ око демократије
Виртуелни рат Београда и Приштине
Блок на блок
Није све тако црно. Комисија је, рецимо, коначно предложила да Албанија, која је већ стекла статус кандидата, отпочне преговоре о проширењу, с тим што то тек треба да потврди Европски савет, који чине земље чланице.
Преговоре би могла да почне и Македонија, коју већ 15 година блокира Грчка, због спора око имена. Интензивни преговори између Атине и Скопља су у току, а дипломатски извори кажу да има разлога да се верује да ће се коначно наћи компромис.
Иако земље чланице по неписаном правилу не би требало да блокирају кандидате због билатералних спорова, то се у пракси често дешава. Тако је Словенија пар година одлагала пријем Хрватске због спора око Пиранског залива, док је Хрватска у појединим фазама блокирала Србију због низа нерешених спорова са Београдом.
Високопозиционирани хрватски дипломата рекао је у незваничном разговору за ББЦ да ће Хрватска као услов за даље напредовање Србије на европском путу поставити питање ратне одштете, корекције граница и, између осталог, сталног места за представника хрватске мањине у српском парламенту.
Хрватска намерава да се том приликом позове на део Стратегије о проширењу у коме се каже да земље кандидати морају да реше све билатералне проблеме са суседима пре учлањења у ЕУ.
„Ми нисмо унели ту ставку у Стратегију, али и те како намеравамо да се позивамо на њу", рекао је овај дипломата.
Image copyright Getty Images Натпис на слици Успорите мало: Емануел Макрон
И коначно, треба имати у виду да у многим чланицама ЕУ постоји снажан отпор гласача према било каквом проширењу док се не реше акутни проблеми који оптерећују Унију.
У том смислу треба схватити недавну изјаву француског председника Емануела Макрона, који је у уторак поручио Европском парламенту да „сада није време за пријем нових чланица" и да се о проширењу може говорити тек након што се ЕУ дубље интегрише и спроведе неопходне реформе у процесу одлучивања.
Преко трња до звездица
„Процес проширења је одувек био пун препрека", каже за ББЦ Роза Балфур из Немачког Маршаловог фонда за Сједињене Државе. Она се слаже да су вишеструке кризе - финансијска, избегличка и безбедносна - које су погодиле ЕУ и регион, ослабиле утицај ЕУ на земље кандидате.
„Ствари ипак треба гледати дугорочно - до пре неколико месеци процес проширења је био готово потпуно замро, а сад је ипак колико-толико живнуо", каже Балфур, која већ годинама прати европске интеграције Балкана.
Она подсећа на изненадно отопљавање односа Атине и Скопља.
„То је фантастична прилика, а ако успе, имаће јак позитивни ефекат не само у региону, него и у ЕУ, јер је реч о спору који дубоко засеца у питања суверенитета и идентитета".
Балфур каже да је, с обзиром на стање ствари, „лако бити песимиста", али да том искушењу треба одолети.
„Да нисмо у стању да замислимо да се може радити другачије и боље, не би било ни Европске уније, а камоли процеса проширења", указује она.
Једно је сигурно: ако ЕУ и земље кандидати наставе да се заклањају иза бирократских фраза и самита на којима се много прича а мало ради, и не упрегну озбиљне материјалне и људске ресурсе да врате кредибилитет процесу, од проширења ће остати само мртво слово на папиру.
Нема коментара:
Постави коментар