Момир Булатовић: Кључни тренутак у распаду СФРЈ била неспособност ЈНА

nspm.rs

: Момир Булатовић: Кључни тренутак у распаду СФРЈ била неспособност ЈНА, требало је 1989. да заузме словеначки парламент, али Вељко Кадијевић је то одлучно одбио

:

4-5 minutes

---

Институт за политичке студије одржао је данас научни скуп Југословенска држава – од остварења „племените идеје" до слома „вештачке творевине".

Како се наводи у саопштењу, отварајући пленум – у Кући Крсмановића, у Београду, у којој је пре тачно сто година – проглашено уједињење у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца – директор ИПС, научни саветник др Живојин Ђурић, указао је да је циљ скупа да се на основу формирања југословенске наднационалне интеграције извуку искуства која ће доносиоцима данашњих одлука бити драгоцена приликом оријентације у савременим интегративним процесима.

„Југословенска држава није настала само вољом српске интелектуалне и политичке елите, него као геополитички интерес победничких сила Запада да од Балтика до Средоземља успоставе „Санитарни кордон", са „првом" Југославијом као кључном земљом. И „друга" Југославија је била у служби атлантистичких сила под америчким вођством да би обручем дуж евроазијског обода „обуздавале" СССР.

Српски фактор је третиран – не као најзаслужнији за ратну победу – већ су неадекватним границама издељене српске земље и формиране „инстант нације" издвајањем из српске нације. То се показало погубним у разби-распаду СФРЈ, чија је конкретизација почела 1991. и још траје.

Некадашњи председник Црне Горе Момир Булатовић изјавио је да је кључни тренутак у распаду СФР Југославије била неспособност тадашње ЈНА, јер кад је од ње тражено да у јесен 1989. године заузме словеначки парламент и спречи усвајање амандмана на Устав те републике, то није учинила.

„Ми смо тада тражили да 63. падобранска бригада заузме словеначки парламент и спречи да се то дозволи, што би у то време имало потпуни легитимитет", рекао је Булатовић.

Он је објаснио да је тадашњи савезни секретар за народну одбрану Вељко Кадијевић такав захтев одлучно одбио, објашњавајући како ће да оправда евентуалне жртве које војска буде имала. Булатовић је додао да су му „они" – али није прецизирао ко – рекли да ће то моћи да оправдају „изостанком свих оних наредних жртава". „Показало се да ЈНА не може бити фактор решавања кризе. Знали смо да је ЈНА неспособна да изврши уставне задатке", оценио је он.

Булатовић је напоменуо да је друга врста увода у распад био економски рат, јер је он, када је увидео да тадашњи савезни премијер Анте Марковић омогућава да по нереалном курсу Загребачка банка узме 400 милиона долара из девизних резерви, учинио исто и узео 52 милиона да отплати дуг две фирме из Црне Горе. Према Булатовићевим речима, то се тада није толико примећивало, као ни кад је то учинила Словенија, али онда је он то предложио и председнику Србије Слободану Милошевићу, па је – пошто је то и урађено – настао економски рат.

Као трећи разлог за распад СФРЈ Булатовић види циљеве тадашње Европске заједнице и САД, којима је одговарао „један мали прљави рат" на Балкану. „Европска заједница је могла да избегне сукоб, али није хтела. Определила се за игру добрих и лоших момака. Порука Европске заједнице је била: Изволите господо, ратујте, добићете признање. Да је било до нас (бивших југословенских република) ми би се договорили", закључио је он.

Без обзира на два лоша искуства, српска политика се данас залаже за нову „прекоредну интеграцију" – Европску унију и чак афирмише и неојугословенство у виду „Региона", „Западног Балкана", „Југосфере" исл", указано је на пленуму.

На скупу су говорили др Борисав Јовић, др Срђа Трифковић и мр Жељко Будимир, др Никола Жутић, др Радослав Гаћиновић, др Мијодраг Радојевић, др Момчило Суботић, др Јовица Тркуљ, др Ђуро Бодрожић, др Вељко Ђурић Мишина, др Александра Колаковић, др Зоран Милошевић, др Зоран Аврамовић, др Момир Булатовић, Љубомир Кљакић, др Душан Пророковић, Маринко Вучинић, др Владимир Димитријевић, др Ненад Кецмановић, др Бранко Крга, др Александар Раковић, Милош Кнежевић и др Миломир Степић.

(Фонет)