Jovanović: Lajčak sprovodi nemačku politiku po pitanju Kosova - Kosovo Online

5-6 minutes

Nekadašnji diplomata i ministar inostranih poslova u vreme SRJ Živadin Jovanović izjavio je za Kosovo Onlajn, da ono što je pre sedam godina bilo predviđeno Briselskim sporazumom, pre svega Zajednica srpskih opština, EU sada nudi kao deo nekog sveopšteg pravnoobavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine. On ukazuje da ni Miroslav Lajčak kao glavni posrednik ispred EU ne govori jasno da to treba prethodno da se primeni i da se primeni onako kako je dogovoreno, a ne onako kako hoće Priština.

Izjavu Miroslava Lajčaka da bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo da donese "dalekosežnu odluku", Jovanović vidi kao očigledan pritisak na Srbiju.

"I to glup pritisak, a hvale ga kao veštog diplomatu i pregovarača. Umesto da bude statusno neutralan i da se drži kao neko ko podstiče dijalog, on pokušava da sledi metod diktata. Valjda je to onomatopeja nemačke politike na Balkanu koju on sprovodi. EU nema zajedničke stavove. Ti stavovi su u prvom redu stavovi Nemačke koje Lajčak tumači uz asistenciju Makrona. Ali to su stavovi nemačke geopolitike", rekao je Jovanović.

Duboke razlike u stavu EU i SAD

Prema njegovim rečima, očigledno je da se EU i SAD ne slažu i da postoje duboke razlike po pitanju KiM.

"Ne treba imati iluziju. Ni SAD ne govore da hoće kompromisno rešenje u okviru Rezolucije SB 1244. Mi imamo jednu utakmicu ko će imati primat. Pri čemu Amerika ima više poluga za uticanje na Prištinu nego EU. Evropska unija je odogvorna što je toliko vremena izgubljeno niučemu. Ona nosi odogovornost zbog sopstvene nemoći", kaže on.

Smatra da je sada na delu druga mera pritiska, a to je ulaganje EU u iznosu od oko devet milijardi evra u ekonomsku obnovu i razvoj regiona. Međutim, Jovanović ukazuje da su ti projekti planirani tek za 2024. godinu.

"Ne mogu da se složim sa stavovima koji glase – oni nama traže da priznamo Kosovo i Metohiju, a za uzvrat ne nude ništa. To je slaba srpska pozicija. To nije dobro. Toga se teba čuvati, jer se time kaže – ako nam nešto ponudite mi smo spremni da priznamo Kosovo. Niko ne sme biti spreman da se odrekne KiM. To je nedopustivo. Treba se postaviti malo jasnije. Ne oštrije, nisam za zaoštravanje, ali jasni stavovi Srbije su neophodni da bi parirali jasnim separatističkim pretenzijama Prištine. Moramo da nastupamo kao vlasnik te teritorije, koja jeste okupirana i nije pod našom kontrolom. Ali niko drugi na svetu nema tapiju na KiM kao državnom teritorijom. Niko", poručio je Jovanović.

Jovanović kaže i da bi stavove Međunarodne krizne grupe trebalo uzeti sa rezervom, jer to nije neutralna organizacija, a rešenjima koja predlaže uglavnom povlađuje stranama koje su protiv Srbje.

"Međunarodna krizna grupa nikada nije bila neutralna, iako pokušava da ostavi takav utisak. Uvek je zastupala antijugoslovenske i antisrpske stavove i rešenja koja povlađjuju onim stranama koje su protiv Srbije. Oni nisu statusno neutralni faktor nego faktor geopolitičkih interesa pre svega NATO i vodećih zemalja zapadne vojne alijanse", rekao je Jovanović.

Prema njegovom mišljenju, jedino što je principijelno i prihvatljivo u njihovim stavovima je to da ne bi smelo i ne bi trebalo da bude nametnutih rešenja sa bilo koje strane, pa ni od EU.

"Strane bi trebalo bez pritisaka trećih faktora da dođu do kompromisa. Kompromisno rešenje preptopstavlja i uvažavanje interesa Srbije. Dosadašnji posrednici u rešavanju ovog pitanja, uključujući i EU i SAD, nisu poštovali taj princip statusne neutralnosti. Ali, i sama krinzna grupa koja govori da strane treba ostaviti da se same dogovore i dođu do kompromisa međusobnim ustupcima, ne poštuje taj princip. Ona prejudicira stavove tako što postavlja velika ograničenja. Zahteva priznanje od strane Srbije. Priznanje otimanja KiM silom. Govori da strane treba da se dogovore ali da razmena treritorija treba da bude po principu 'naša za naše'. Da Srbija ustupa KiM vrhuški u Prištini", ukazao je Jovanović.

Opasni stavovi Međunarodne krizne grupe

On je istakao da Međunarodna krizna grupa govori da bi autonomija za Srbe u okviru ZSO trebalo da bude identična onoj za koju bi se Srbija obavezala da da Albancima u južnim srpskim opštinama.

"Krizna grupa iako se zalaže da se strane dogovore, postavlja obruče, okvire i nudi gotovora rešenja, što je kontradiktorno principu dogovra strana. Kompromis je prihvatljiv ali on ne može da bude na neoznačenom, neomeđenom pravno-političkom terenu. Kompromis može da bude samo u okviru Rezolucije SB UN 1244. To znači da se ispoštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, a da KiM u okviru Srbije dobije suštinsku, najširu autonomiju. Kompromis je nađen 1999. I on je zapisan u Rezoluciji 1244 ", smatra Jovanović.

On je ukazao da je Srbija u međuvremenu otišla čak i dalje od tog kompromisa, tako što je potpisala Briselski sporazum i povukla svoje institucije sa severa Kosova i povukla svoj ustavno-pravni sistem, "a prihvatila širenje sistema vlasti u Prištini".