Права српског народа у региону
Чедомир Антић
5-6 minutes
Напредни клуб, удружење грађана из Београда, сваке године објављује Извештај о политичким правима српског народа у региону. Управо је објављен четрнаести годишњи извештај од 2009. године о правима 1,7 милиона Срба који живе у околним државама.
У Босни и Херцеговини убрзан је процес њене унитаризације и лишавања српског народа свих колективних права. Ускраћујући Србима права, за која у случају Албанца или Курда ратују, САД и савезници правдају се вишедеценијском кампањом којом Србе представљају као народ колективно крив за геноцид, чија је култура историјски контаминирана. Ово је став мејнстрима у САД, Британији и Немачкој. Прилике су радикализоване кризом и украјинским ратом. Тако смо прошле године чули да Бошњаци (Муслимани) морају да буду пацификовани у једној унитарној вишенационалној држави у којој би доминирали, будући да у самосталној националној држави могу представљати „опасност за Европу" (Волфганг Шојбле). Као циљ Запада прокламовано је стварање „једне земље, једног народа" (Ангелина Ајнхорст, немачка политичарка задужена за реформу изборног система у БиХ). Уставни суд БиХ (којем је прошао мандат, где већину чине муслиманске и стране судије, неки на дужности 20 година) наставио је с фактичким променама Устава. Прошле године одузет је део имовине само Републици Српској. Кристијан Шмит, немачки политичар кога Савет безбедности УН није изабрао на дужност високог представника, омогућио је изборе у Федерацији БиХ по систему који фаворизује Бошњаке. Најавио је и да ће наметнути уџбенике историје који усвајају бошњачки националистички наратив. Република Српска је током протекле године покушала да врати надлежности које су јој противно Уставу и силом одузели гувернери из САД и ЕУ. У БиХ је у току демонстрација силе НАТО војске.
У Хрватској и даље није спроведен Ердутски споразум. У Хрватској се и прошле године догодило највише напада на Србе у региону. Није поштован закон о употреби мањинског писма, и то само за ћирилицу. Спречавани су српски председник и народни посланици да чак и приватно посете логор Јасеновац. После година кампање против Срба, уз бројне злоупотребе, извршен је попис по којем је Срба нешто више од два одсто у укупном становништву државе. Довољно је сагледати агресивну политику хрватске државе према Србији (700 посета званичника северу Бачке) и нови национални програм ХАЗУ у којем је предложена читава политика условљавања, потчињавања и територијалног отимања од суседних држава.
У Црној Гори нису остварена пуна права српског народа предвиђена Уставом и законима ове земље. И даље трају медијске и политичке кампање мржње према Србима и Србији. По доласку опозиције на власт српске странке су остале изван власти. СПЦ још није добила равноправност, будући да је одустајање од потписивања Темељног уговора (њеног изједначавања са Римокатоличком црквом) постало питање „бити или не бити" за партије којима припада више од половине посланика црногорског парламента. Додуше, Темељни уговор је потписан, али је питање опстанка владе Дритана Абазовића постало још у већој мери спорно. Једини напредак извршен је у локалној самоуправи: српске странке постале су део владајуће демократске већине у великом броју општина, па сада макар у овом сегменту Срби више не чине мање од пет одсто запослених. Ипак, иако у овим установама данас ради безмало четири пута више Срба (укупно око 18 одсто) него раније, то је и даље упола мање у односу на њихову заступљеност у становништву.
На КиМ није спроведен Бриселски споразум кад је реч о Заједници српских општина, али се зато Србија ове године одрекла значајних права на пољу енергетике. Честа су насилништва над Србима, а напади на православне цркве су на рекордној висини у односу на протеклих десет година.
СПЦ је прихватила да призна аутокефалност Охридској архиепископији МПЦ. Српским архијерејима и свештеницима први пут после 1967. дозвољен је приступ богомољама на територији Северне Македоније. Ипак, Срби још не уживају пуна права мањина других бивших југословенских земаља. На попису, оптерећеном неправилностима, знатно је смањен број Срба.
У Албанији и Словенији Срби немају ни права националних мањина. Словенци и Албанци (у централној Србији) ова права у пуној мери упражњавају деценијама.
У Мађарској и Румунији стање права малобројних Срба је добро.
Примећен је недостатак систематског институционалног вођења политике званичне Србије према српском народу у региону. Притом, ова тема је много заступљена у режимским медијима, а политичари из владајућих странака о њима радо говоре. Србија у ову политику и даље улаже сразмерно вишеструко мање него Турска, Бугарска, Мађарска или Хрватска.
(Напредни клуб)
Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa
Нема коментара:
Постави коментар