Teatar siktanja i komešanja
Весна Кнежевић
7–9 minutes
Zapanjujuća je brzina kojom se pod težinom aktuelnog rata razgrađuju sve organizacije koje su osnovane da bi zaustavljale ratove. To se dobro videlo na poslednjem zasedanju OEBS-a u Beču
Nikad zasedanja Parlamentarne skupštine Evropske organizacije za bezbednost i saradnju nisu bila medijski bitna. Formalno, parlamentarne delegacije iz 57 zemalja-članica (čitava Evropa, Turska, sve azijske zemlje izrasle iz SSSR-a, SAD i Kanada) okupile bi se dva puta godišnje da razgovaraju o stvarima na koje nemaju nikakav uticaj i o kojima ih niko ne pita.
Ne sećam se da sam ikad bila na nekom takvom skupu, da poznajem novinare koji jesu, ili da sam o rezultatima pročitala išta više od nekoliko kratkih rečenica. Čak se pričalo da organizatori imaju spremljene vreće za spavanje za novinare, samo da dođu, iako to ostaje neprovereno.
Ali, ako taj forum poseduje dostojanstvo i relevantnost samo iz prećutnog poštovanja koje društva pokazuju institucijama druge i treće linije koje ih na razne načine predstavljaju, uz to i koštaju, sam OEBS je jako, realno, nezamenljivo bitan. Zato je i postalo neophodno da se ta organizacija rasturi. Prošla dva dana učinjen je značajan korak ka tom cilju.
2 minutes, 2 little?
Ovog puta je zajedničko pismo 20 evropskih delegacija u kome se tražila zabrana ruskog prisustva taj skup unapred pretvorilo u vrhunski medijski događaj. Način na koji su austrijski i nemački mediji stali uz „Pismo 20", neumorni akcionizam kojim se dan za danom austrijska vlada prozivala jer „masovnim ubicama izdaje vize", podigli su interesovanje javnosti, ali više za tuču koja se očekivala, nego za raspravu koja se izbegavala.
Tuče nije bilo, ali ni smislenog razgovora. Sednice su prolazile u kakofoniji koju su stvarali prednji redovi, od organizatora dodeljeni saveznicima Ukrajine. Pozadi su sedeli prezreni Rusi i Belorusi, kao i šarena grupa ćutljivih zastrašenih očajnika unapred poraženih marcijalnim duhom vremena. Među njima i dve srpske parlamentarke, Danijela Vujičić i Ana Orega koje su, koliko se zna, ostale neme.
A šta da kažu, kad bi sve što kažu moglo biti upotrebljeno protiv njih? Čak i da su u onoj gužvi skočile i pljeskom pozdravile izjavu specijalne izvestiteljke za Istočnu Evropu, Nemice Danijele De Rider, da će OEBS „ubuduće delovati isključivo po principu poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta za sve države", reklo bi im se: sedi dole, na vas se ne odnosi!
Ukrajinska delegacija je bojkotovala skup, ali je sedela u blizini, u austrijskom parlamentu, i odatle kao iz komandne centrale diktirala njegov tok. Svi izvestioci su bili iz bloka ukrajinskih saveznika, ukrajinske zastave su bile sveprisutne, njima se mahalo, zaogrtalo, u njih oblačilo, kao na primer predsednica Parlamentarne skupštine Margareta Cederfelt u autfitu ukrajinskih boja.
Koridori su oživeli, vrata su lupala, a da madam Šoše nije bilo nigde na vidiku.
Diskusija je bila ograničena na dva minuta, što je naravno malo za razgovor, ali više nego dovoljno za psovku. Njih normalno ne prenosim, ali kako je čitava evropska štampa prenela slučaj srpskog poslanika koji je gledao porniće na zasedanju nacionalne skupštine, red je spomenuti da je parlamentarac iz Letonije Rihards Kols oterao „Moskvu" u zadnjim redovima „na huй".
Probala sam da to napišem u srpskom prevodu, zvuči bolje, ali mi ne ide. Jedan diplomata se smeje mojoj zaostalosti, kako sam beznadežno zapela u civilizaciji javne reči, bez sposobnosti da nađem priključak za nova divlja vremena. Kaže da je takav rečnik sad već uobičajen i na ambasadorskom nivou OEBS-a, gde se razmenjuju uvrede o fekalijama, genitalijama i „smradu u sobi".
Tresla se gora, rodio se mit
Austrijska vlada je ostala čvrsta pred pritiscima sa svih strana, te je devetočlanoj delegaciji ruske državne dume, od toga šestorici parlamentaraca pod zapadnim sankcijama, odobrila vize za dolazak u Beč.
Rusi su stigli, ali to je pirova pobeda za Moskvu. Do izražaja je najpre došla jedna političko-medijska mustra koja se u raznim prilikama ponavlja već godinu dana. Tamo gde proukrajinski međunarodni blok ne uspe odmah sa bojkotom Rusije, ne posustaje se, već se ide dalje do utešnog, rezervnog ili kompenzacijskog dobitka.
Ne samo u politici i diplomatiji. Za svaki planirani nastup sopranistkinje Ane Netrebko se po Evropi mesecima, do poslednjeg dana i minuta, žilavo zahteva otkazivanje nastupa, mobiraju se direktori opera i festivala koji ostanu čvrsti, odvraća publika. Sama Netrebko je javno osudila Putina i rusku invaziju na Ukrajinu, ali to nije dovoljno, sve dok u znak protesta nad ruskim kršenjem međunarodnog prava ne izvrši autodafe, simbolike radi najbolje na istom mestu gde i Jan Palah u Pragu.
Kijev nije uspeo da spreči dolazak ruske delegacije, ali je u tom procesu austrijska vlada izgubila toliko ugleda među zapadnim partnerima, toliko je pribijena na stub srama zbog „kolaboracije sa masovnim ubicama" iz Dume, da je ukrajinski predsednik konačno dobio odobrenje da se 30. marta obrati poslanicima (video-konferencija) u austrijskom parlamentu, nešto što je Beč tvrdokorno odbijao još od prošlog proleća.
Posle „vrućeg zeca" kroz koji je prošla na dvodnevnom zasedanju Parlamentarne skupštine OEBS-a, ruska delegacija je pozvala novinare na pres-konferenciju u svoje multilateralno predstavništvo u Beču, formalno na ruskom tlu. A na njoj je, što zbog medijskog sastava, zbog osećaja progonjenosti kod ruskih poslanika, ili zbog opšte atmosfere „Trećeg čoveka" koja je juče vladala u parlamentu, sve izgledalo kao pretnja s ruske strane, čak i kad je dolazilo kao poziv na razum.
Suzdržani Rusi? U poređenju s drugom stranom jesu – što već govori jako mnogo o istorijskom novumu ovog rata. Po evropskim govornicama sada cipelom udaraju drugi
Šef ruske delegacije Pjotr Olegovič Tolstoj, praunuk Lava Nikolajeviča i potpredsednik Dume, zahvalio se Austriji „što je ostala čvrsta i odobrila vize", ali je podsetio da Rusi dolaze i bez viza u Evropu, poslednji put 1945. Na pitanje kolege iz francuskog Monda o tome da Rusija gubi na frontu, Tolstoj je odgovorio kako je „euforija preuranjena", jer će se o strategiji razgovarati „kad stignemo na poljske granice".
Šef ruske delegacije pri OEBS-u Pjotr Tolstoj u Beču, 24. februara 2023.
S jedne strane je sedeo bečki dopisnik Monda i branio svoju vladu, s druge strane bivši dopisnik Monda iz Moskve Pjotr Tolstoj i branio svoju vladu. Sad je samo jedan od njih radio svoj posao.
„Mi nismo kao vi. Ali smo spremni da se prilagodimo da bismo bili kao vi", rekao je Tolstoj junior. Na gluve uši.
Svet je otišao na huй.
U protekla dva dana je velikom energijom uništavana poslednja evropska organizacija za rešavanje konflikata. Ona je već drugu godinu bez budžeta, ne zna se ni ko će joj predsedavati iduće godine.
Ona je ničija sve dok nije bezrezervno ukrajinska, poljska i baltička. Ona je poslednje mesto gde Evropljani još mogu da razgovaraju o ratu i miru, i poslednje mesto gde će prestati da razgovaraju.
Naslovna fotografija: AP Photo/Heinz-Peter Bader
Izvor RTS Oko
BONUS VIDEO:
Нема коментара:
Постави коментар