Зашто литијум ваља свима осим Србији
Д.Н.
10–13 minutes
„Литијум је један од основа за стратегије за будућност наше земље". Овим речима чешки премијер Петр Фијала најавио је данас да би овај ресурс могао бити један од кључних фактора даљег развоја ове земље.
Експлоатација литијума више пута је помињана у стратегијама неколико европских и јужноамеричких земаља, а у појединим се већ увелико производи док је у Србији овај пројекат дочекан са подозрењем због наводне забринутости за угрожавање животне средине. Иако се у истраживањима још увек није стигло до студије која би дала процену угрожености животне средине услед експлоатације литијума, део политичких структура започео је кампању за забрану ових активности. На улицама су се убрзо нашле присталице дела опозиције, али и многи грађани забринути због информације које су пласиране претходном кампањом о штетности ископавања литијума
Влада Србије донела је након протеста почетком 2022. године одлуку о стопирању пројекта Јадар и поништењу свих докумената са компанијом Рио Тинто која је истраживала потенцијална налазишта литијума у долини Јадра.
- Ставили смо тачку на Рио Тинто у Србији. Уговоре никада нисмо имали као што смо више пута и рекли - рекла је тада председница Владе Србије Ана Брнабић.
Дан после одлуке Владе Србије, агенција Ројтерс је пренела да су на светским берзама пале акције компаније - у Аустралији за 4,1 одсто, а у Лондону за више од три одсто, што је незнатно мање у односу на друге берзе.
Пад акција на берзама је велики ударац за Рио Тинто, који се надао да ће пројекат рудника у западној Србији, вредан 2,4 милијарде долара, помоћи да постане један од 10 највећих светских произвођача литијума, кључног састојка батерија, наводи Ројтерс.
Литијум као развојна шанса Србије заустављена по налогу страних обавештајних служби
Председник Србије Александар Вучић у више наврата је навео да је литијум био велика развојна шанса Србије.
Како је навео, такав пројекат који би Србији донео милијарде и омогућио отварање фабрике за производњу батерија за електричне аутомобиле, а у перспективи и саме фабрике електричних аутомобила, заустављен је по налогу страних обавештајних служби, лобистичких организација и њихових експонената у Србији.
Председник Вучић рекао је јуна ове године, током обиласка нове деонице обилазнице око Београда, да су две стране обавештајне службе зауставиле пројекат експлоатације литијума како би зауставиле економски раст наше земље.
Вучић је навео да су стране обавештајне службе то извеле преко домаћих експонената који су на крају заустављање економског раста Србије славили на улицама као победу.
- Могу да кажем да смо испали будале, пропустили одличну прилику и направили катастрофу са литијумом. Службе су нас убиле, две спољне службе, упецали нас као сома, па још и да се радујемо како смо победили. Зауставили су убрзани развој Србије, ишли бисмо као ракета. Књигу само једном да напишем, како стране службе регулишу да Србија не сме да штрчи у региону. Може мало, али не много - рекао је председник.
Председник Србије је, почетком августа 2023. године, говорећи о литијуму истакао да је део људи у Србији био наиван, а део је стварно поверовао у приче о литијуму које су пласирали противници експлоатације.
- Ову земљу диже индустрија и ИТ сектор пре свега. Пољопривреда је некада била 11 одсто БДП, сада је шест одсто. Они су то са литијумом урадили да Србија не би превише штрчала. Енглези у Корнволу раде са литијумом, Португалци исто. Само у Србији има да се одрекнемо таквог богатства. То је било увезано са тиме да се направи да је против Вучића, који хоће да затрује Србију, а да је они онда као штите. Ми смо милијарде евра изгубили, највише су изгубили људи у Рађевини, Лозници и том крају – закључио је Вучић.
Америка
Америчко Министарство енергетике објавило је да ће аустралијској рударској компанији „Ајонир" дати условни зајам од 700 милиона долара за пројекат ископавања литијума у Невади, с обзиром да САД трагају за домаћим извором кључне компоненте за батерије у електричним возилима.
„Ајонир" се нада да ће ископавања у округу Есмералда почети до 2026. године, и процењује да ће количине литијума са ове локације бити довољне за вишедеценијску производњу 400.000 електричних возила годишње, док америчка влада у данашњем саопштењу даје нешто нижу процену - 370.000.
Немачка у потрази за литијумом
Јануара 2023. године немачки канцелар Олаф Шолц одлази у Јужну Америку како би са челницима Чилеа и Арегнтине покушао да обезебеди додатне залихе литијума потребне немачким аутомобилским гигантима за батерије за електричне аутомобиле.
У међувремену, кинеске компаније у Чилеу већ увелико експлоатишу литијум. Немачка влада намерава да понуди Чилеу споразум који би био уноснији него онај који имају са Кином, писао је тада Блумберг.
Чиле је други највећи снабдевач литијума на свету, после Аустралије, а највећи део производње из ове јужноамеричке земље иде у Кину.
У Буенос Ајресу, Немачка и Аргентина су у суботу потписали меморандум о разумевању, са намером да се Берлину омогући приступ богатим изворима литијума.
Након састанка са аргентинским председником Албертом Фернандезом, Шолц је рекао да је против „политике која служи само интересима оне земље која жели да сама прерађује робу".
Шолц је данас директно назвао Кину „немачким ривалом на глобалном тржишту роба".
- Постоје државе које сматрају да сав сиров материјал долази из Кине, али то није тачно. Многе сировине долазе, рецимо, из Аргентине и из Чилеа, шаљу се у Кину и тамо се прерађују, па продају. Зар се прерада ових материјала, која отвара хиљаде радних места, не може преместити у оне земље одакле ти материјали долазе - упитао је Шолц.
Јужна Америка
Боливија, Аргентина и Чиле као земље које имају око 66 глобалних резерви литијума разматрају заједно са Бразилом оснивање јужноамеричке варијанте „ОПЕК"-а за проширење прерађивачких капацитета, развој индустрије батерија и улазак у бизнис прозводње електричних возила, пренео је специјализовани рударски сајт mining.com са седиштем у Ванкуверу.
Вест о овим плановима држава из „ латиноамеричког литијумског троугла", потврдили су представници Аргентине на годишњој конвенцији Удружења истраживача и програмера ( ПДАЦ) која се од 5—8. марта одржава у Торонту, уз учешће експерата из преко 130 земаља.
- Треба да будемо спремни за оно што долази и прилагодимо се, почињући можда са појединачним компонентама, радећи ка индустријализацији и коначно ка производњи батерија - Френанда Авила, подсекретар у аргентинском министарству рударства истакла је на скупу у Торонту.
Aмеричка банка ЏејПи Морган проценила је да би Аргентина до краја ове деценије могла да снабдевач 16 одсто литијума на светском тржишту што је 2021. око шест одсто. Према америчкој мега-банци, Аргентина би 2027. могла да претекне Чиле на позицији другог светског произвођача литијума, док је на челној Аустралија.
Кинески произвођач аутомобила Cheryy INC саопштио је прошлог месеца да у Аргентии планира изградњу постројења за производњу електричних возила и литијумских батерија вредно у најави око 400 милиона америчких долара.
У игри Африка
И док траје трка за литијум у Јужној Америци, Кинези већ увелико експлатишу ову руду на другом крају планете, тачније у Африци. У јулу 2023. године отворена је фабрика за прераду литијума, вредна 300 милиона долара, у Зимбабвеу. Зимбабве има резерве литијума које су међу највећим у свету.
Фабрику је отворила рударска компанија „Проспект литијум Зимбабве", подружница кинеске компаније „Џеђанг Хуају кобалт", преноси Асошијетед прес.
Председник Зимбабвеа Емерсон Мнангагва је саопштио да фабрика има капацитет да преради 4,5 милиона тона тврдог литијума у концентрат за извоз на годишњем нивоу.
- Литијум је минерал садашњости и будућности, а додатна вредност ће нашу земљу позиционирати као новог и конкурентног играча у глобалном ланцу вредности литијума - поручио је Мнангагва.
Зимбабве је прошле године забранио извоз сирове литијумске руде, придруживши се тако Индонезији и Чилеу који су такође увели забрану како би максимизовали своју зараду.
Руси долазе
Крајем јуна ове године Боливија је потписала уговоре о експлоатацији литијума са руском компанијом "Ураниум Оне Гроуп" и кинеском "Цитиц Гуоан Гроуп", саопштила је данас влада ове јужноамеричке земље.
"Ураниум Оне Гроуп" је компанија која послује у оквиру руског енергентског гиганта Росатом, преноси Ројтерс.
Први заменик директора Росатома, Кирил Комаров, изјавио је да ће руска фирма у Боливији производити до 25.000 тона литијума годишње.
Он је поменуо и могуће проширење овог комплекса за експлоатацију литијума, у складу са процењеним залихама овог метала.
Руске резерве литијума
Русија има огромне резерве литијума који је неопходан за производњу батерија за електрична возила и ускоро ће покренути производњу овог метала.
„Русија ће у потпуности покрити своју домаћу потражњу за ретким земним металима до 2030. године, док ће индустријске потребе за литијумом бити задовољене још раније, изјавио је потпредседник руске владе Денис Мантуров.
У интервјуу новинској агенцији Интерфакс, Мантуров је истакао да Русија поседује једну од највећих светских резерви минерала, укључујући ретке и ретке земне метале.
- Ми смо други у свету после Кине. Домаћа сировинска база је способна да задовољи садашње и будуће потребе руске индустрије, укључујући пуштање у рад нових лежишта и изградњу најкомплетнијег циклуса прераде сировина - рекао је Мантуров који на челу Министарства индустрије и трговине.
Русија ће ставити фокус на производњу литијума јер земља жели да постане један од водећих светских произвођача „белог злата" и „нема проблема са прерадом" метала, рекао је руски званичник.
- Имамо неопходне капацитете за прераду литијума у неколико фабрика. Укупан обим производње литијума ће у потпуности покрити домаћу тражњу до 2025. године, а до 2030. године биће довољно количина и за извоз - навео је потпредседник руске владе.
Литијум
Литијум је главна компонента батерија које се користе у мобилним телефонима и електричним возилима. Потражња за литијумом расте из године у годину широм света јер се користи за производњу батерија које су од виталног значаја за већину потрошачке електронике и електричних возила.
Уједињене нације сматрају литијум „стубом економије без фосилних горива" јер се очекује да ће бити примарни начин складиштења енергије у чистим енергетским мрежама будућности.
Светска банка процењује да ће глобално производња литијума морати да се повећа за 500 одсто до 2050. године.
Enclosures:
160z120_11622370-litijum.jpg (10 KB) |
Нема коментара:
Постави коментар